Razgovor s korisnikom:BokicaK/Arhiva31

Arhiva 30

Arhiva 31

Arhiva 32

Rajnhard Hajdrih

Postavio sam Rajnharda Hajdriha na raspravu za sjajan članak. Pored svog, dodao sam i tvoje korisničko ime kao predlagača, tako smatram da je pravedno. Nadam se da je to u redu i da se slažeš, ako ne ti onda ukloni. Pozdrav.--Soundwaweserb (razgovor) 14:31, 2. oktobar 2013. (CEST)

Stavljanje u Viki ostavu

Vidim da si ti lično ili je to išlo automatski stavio neke moje slike sa predlogom na Viki ostavu (NIš mosotvi, Tasos...) . da li to treba moja saglasnost ili glasanje nije mi jasna procedura? Što se tiče mene može to da uradi i neko u moje ime. Nije mi jasna procedura i to mi je nešto komplikovano. Nije problem stavi ili neka neko stavi.. Pozdrav Dragan Cvetković Niš--Cveleglg (razgovor) 17:39, 2. oktobar 2013. (CEST)

Pitanje za mišljenje

jel možeš da mi daš svoj sud o ovom mom zahtevu :

https://sr.wikipedia.org/wiki/Википедија:Трг/Правописна_питања#Ljudi_nemojte_da_se_BRUKAMO.2C_skidajte_ovo_odmah.

poprilično duga rasprava je vođena...napravi sebi sud :)--Ivan92_VA (razgovor) 22:32, 2. oktobar 2013. (CEST)

Bot

Ponovo o starom problemu preusmerenja. Sada naleteh na ovo. Ukoliko ne proveravaš ručno njegove izmene, bolje ga nemoj ni puštati, pošto pravi više štete nego koristi. --Jovan Vuković (r) 09:40, 4. oktobar 2013. (CEST)

Pa nebitno od kada je. Nije proveravano. Znači da bi sada neko naknadno trebao da ide i da proverava na hiljade botovskih izmena od pre par meseci. --Jovan Vuković (r) 09:52, 4. oktobar 2013. (CEST)

Samo je problem što su ovde greške pravljene masovno, botom. I što je sada mnogo teže ispraviti nego pre botovskih izmena. Nekada je bilo dovoljno naći pogrešno preusmerenje i prepraviti ga u višeznačnu odrednicu. Sada treba pronaći to pogrešno preusmerenje, prepraviti ga u višeznačnu odrednicu i dodatno proveriti sve veze koje vode na neko od značenja višeznačne odrednice. Tipa ovde je bilo dosta pretvoriti preusmerenje pokret u višeznačnu odrednicu. Sada treba pregledati sve veze koje vode na kretanje i proveravati šta je zaista kretanje, a šta pokret. Trebalo bi da vodiš mnogo više računa o botovskim izmenama. --Jovan Vuković (r) 10:00, 4. oktobar 2013. (CEST)

Taj problem je uvek postojao. Često se za nešto ne može ni pretpostaviti da treba višeznačna... Tipa neko selo može imati ekvivalent i u nekoj drugoj državi i sl... No u svakom slučaju valjalo bi nekako da pregledaš te izmene u dogledno vreme. Bot ne bi trebao da pravi greške. --Jovan Vuković (r) 11:01, 4. oktobar 2013. (CEST)

Trebalo bi da sam samo njega i revertovao. --Lakisan97 (razgovor) 20:22, 4. oktobar 2013. (CEST)

Maršali

Čisto za informaciju Vaši tekstovi o sovjetskim maršalima ne vrede niti koliko prostora zauzimaju na serveru. Išao sam prebacivati tekst Boris Šapošnjikov na sh wiki pa sam ga 50 % morao sam napisati. Original je očito en wiki,a tamo on ima ceo tucet upitnika o točnosti. --Rjecina2 (razgovor) 11:36, 5. oktobar 2013. (CEST)

Diorama Cerske bitke

Evo ti slike dirame Cerske bitke u početnoj fazi...Biće uradjena kompletna negde do Novembra, a posle takmičenja ću možda i proširiti, sve za 2014 i stogodišnjicu....Ovo je samo za prikaz...Imam još Mišarsku diormau, koju radim do 2016 za 210 godina i hoću da uradim Bitku kod Velbužda, prema podatcima iz knjige o Nemanjićima i možda po freskama... [URL=http://s1184.photobucket.com/user/emperor3/media/IMG_3465_zpsb656740c.jpg.html][IMG]http://i1184.photobucket.com/albums/z340/emperor3/IMG_3465_zpsb656740c.jpg[/IMG][/URL] [URL=http://s1184.photobucket.com/user/emperor3/media/IMG_3464_zps2245c9af.jpg.html][IMG]http://i1184.photobucket.com/albums/z340/emperor3/IMG_3464_zps2245c9af.jpg[/IMG][/URL] [URL=http://s1184.photobucket.com/user/emperor3/media/IMG_3463_zps8d822259.jpg.html][IMG]http://i1184.photobucket.com/albums/z340/emperor3/IMG_3463_zps8d822259.jpg[/IMG][/URL] [URL=http://s1184.photobucket.com/user/emperor3/media/IMG_3462_zps5030a963.jpg.html][IMG]http://i1184.photobucket.com/albums/z340/emperor3/IMG_3462_zps5030a963.jpg[/IMG][/URL] [URL=http://s1184.photobucket.com/user/emperor3/media/IMG_3461_zpsbcbc1b0d.jpg.html][IMG]http://i1184.photobucket.com/albums/z340/emperor3/IMG_3461_zpsbcbc1b0d.jpg[/IMG][/URL] Uradićemo malo bolje slike, ovo je čisto za egzibiciju...Dakle šta misliš? Pink Flojd (razgovor) 16:54, 5. oktobar 2013. (CEST) Biće prikazan kad je završim na RTS'u prilikom 100 godina Cerske bitke manifestacija Cer planina rata u Maju...Pink Flojd (razgovor) 19:32, 5. oktobar 2013. (CEST)

Vraćanje stranice

Vrati ovu stranicu Vikipedija:Premeštanje slika na Vikimedijinu ostavu, pretpostavljam da si je greškom obrisao --Milićević (razgovor) 17:01, 5. oktobar 2013. (CEST)

Nešto ovde nije prepoznao (pretpostavljam da zagrada zbunjuje). --Lakisan97 (razgovor) 17:18, 5. oktobar 2013. (CEST)

Vraќač

Blagodaram za statusot. Od deneska sum poaktiven na srpskata vikipedija. Pozdrav! --M4r51n (razgovor) 17:20, 6. oktobar 2013. (CEST)

Korisnik:Lucifer 666 lulz

Da li je ovakvo ime dopusteno za Vikipediju? --Kolega2357 (razgovor) 14:23, 7. oktobar 2013. (CEST)

Drug Panonac

Bojane, možeš li pripaziti malo na Panonca. Tebe, vidim, voli da sluša. Možda je Zmaj stao Panoncu na žulj, ali ja nisam. Imao sam obaveze ovih dana, pa nisam mogao da prisustvujem raspravi.

Panoncu sam malopre lepo rekao da neistoričari nisu adekvatna literatura za članak Panonska kneževina, s čim se složio i Slaven

U pravu je Nimča, koristite prvobitne izvore kod ovakvih slučajeva. I brate, ionako imate problema sa utvrđivanjem kredibiliteta mnogih istorijskih izvora po ovim istorijskim člancima, još samo fali da počnete da koristite autore koji nisu istoričari. --Slaven Kosanović {razgovor} 14:30, 8. oktobar 2013. (CEST)

Dok smo Zmaj i ja spremni da mu izgradimo pons aureus, Panonac pošto-poto hoće da nas dezavuiše kao obične trolove i sokpapete.

Evo sad i ovog. A da se proveri da vas dvojica niste luci? PANONIAN (razgovor) 14:12, 8. oktobar 2013. (CEST)

Znači, Nimčević i Zmaj su definitivno luci/sokpapeti. Ovaj nalog Nimčevića nije bio aktivan od drugog oktobra i sada se pojavio da "pomogne" Zmaju u ratu izmena. Zahtevaću od čekjuzera da se ovo istraži. PANONIAN (razgovor) 14:26, 8. oktobar 2013. (CEST)

Meni je jedino jasno da ste obojica trolovi i vaše izmene u članku biće revertovane. Poštovaću pravilo o tri reverta dnevno, ali ću vas revertovati, pa vi vidite šta ćete. Jednom će vam dosaditi da zezate ljude na internetu i počećete da radite nešto korisno. PANONIAN (razgovor) 15:58, 8. oktobar 2013. (CEST)

Pored toga, potpuno je jasno da ni jedan od vas nije istoričar, a veliko je pitanje da li imate dovoljno godina za ličnu kartu. Sramota je što u životu ne možete da pronađete drugačiju zabavu od ovoga. PANONIAN (razgovor) 16:05, 8. oktobar 2013. (CEST)

Koliko je meni poznato, nije dozvoljeno javno sumnjičenje za korišćenje sokpapet naloga.

Postupci identifikovanja lutaka na Vikipediji na srpskom jeziku razlikuju se od postupaka na nekim drugim projektima Vikimedije. Ukoliko osnovano sumnjate da se neki korisnički nalog koristi kao lutak, kontaktirajte čekjuzere, tražeći proveru i obrazlažući svoju sumnju. Više pojedinosti u odeljku Čekjuzer. Molimo nemojte javno sumnjičati korisnike, tražiti provere ili galamiti o svom zahtevu; ovo škodi radnoj atmosferi na projektu, odnosima među korisnicima i delotvornosti čekjuzer alata. Hvala.

--Nimča (razgovor) 16:59, 8. oktobar 2013. (CEST)

Između Nimčevića i Zmaja definitivno postoji neka veza, jer su ponašanje i stavovi ova dva naloga veoma slični. Bez obzira da li su u pitanju luci ili "drugari". Neka Nimčević objasni kako to da od drugog oktobra nije radio ništa na vikipediji i onda se pojavio baš sada kada je trebalo Zmaju da "pomogne" u ratu izmena? A dotični ni sada ne radi ništa drugo osim što "podržava" Zmaja na spornom članku. Izvinjavam se, ali to su meni sasvim dovoljni "dokazi" za moje zaključke. PANONIAN (razgovor) 18:34, 8. oktobar 2013. (CEST)

Nije u pitanju to što imaju iste stavove, već to što se jedan nalog koji je bio neaktivan nekoliko dana pojavio baš u pravo vreme da revertuje članak i da podrži drugi nalog. Kako to da se Nimčević pojavio baš sada i baš na tom članku a pri tome ni Zmaj ni Nimčević na vikipediji trenutno ne rade ništa drugo osim što diskutuju o spornom članku i revertuju ga? I drugi korisnici učestvuju u diskusiji o tom članku, ali niko od njih mu nije potpuno posvećen kao Zmai i Nimčević, jer svi drugi korisnici rade bar još nešto drugo. PANONIAN (razgovor) 19:04, 8. oktobar 2013. (CEST)

Na stranici Vikipedija:Sjajni članci/Glasanje pokrenuto je glasanje za članak Rajnhard Hajdrih da isti postane jedan od sjajnih članaka. Glasanje traje u periodu 9. 10. 2013. — 16. 10. 2013. --Soundwaweserb (razgovor) 14:35, 9. oktobar 2013. (CEST)

Molba

Pozdrav, Molim te da vratiš naziv teksta IAAF na stari ćirilični IAAF koje je novi „lektor“ Kruševljanin Ivan promenio. Obrazloženje postoji na stranici za razgovor. Hvala --Drazetad (razgovor) 08:49, 11. oktobar 2013. (CEST)

Nisam siguran da znam na šta misliš. Daj link ka nečemu vezanom za to. --F± 11:03, 12. oktobar 2013. (CEST)

Aha, misliš na [1] ali to je samo za portale, ne i za šablone. --F± 22:45, 12. oktobar 2013. (CEST)

Pokazuje mi žutu traku, ali mnogo manju nego što je ona prethodna bila i u desnom gornjem uglu se pojavljuje na reč razgovor. Generalno, meni je mnogo bolje bilo ono staro, jer si odmah mogao da vidiš šta ti pišu po stranici a sada ako ti je dugačka stranica moraš da provučeš skroz na kraj stranice da bi video, a zamisli da ti pišu negde u sredini teksta, pa aj ti ubodi ili idi na skorašnje izmene ili spisak nadgledanja da bi video. To su sitnice, međutim, da li je moralo otežavati. Ja nisam ljubitelj fejsbuka, čak nemam ni profil, i ne sviđa mi se ovaj novi dizajn. Ali razumem da drugi odlučuju i šta većina hoće. Pa kad je već moglo da se promeni, onda bi bilo logično, da ko ne želi tu promenu, vrati na staro. Šta je tu je.--Soundwaweserb (razgovor) 15:22, 12. oktobar 2013. (CEST)

Insistiraću da me ne zoveš Tajgica

jer to meni BokiceK isto tako loše pada, kao i tebi kad neko hoće Samardžića da navede kao izvor. Dotični predlog smatram da treba da postaviš i ostalim članovima žirija, na stranici, koja je za to predviđena, jer sam samo uradila onako kako smo se do sada dogovarali, ako nisi slušao pažljivo, nisam kriva. I šta bi bilo onda kada bi svi uradili isto, šta god da je ko uredio, stavi na svoju listu pa šta bude? Osim toga, podsetiću te samo, onako usput, da si do sada i za ovo takmičenje, isto koliko i za ono prethodno, prijavio svega Ø (čita se kao nula ili ništa) članaka. I pitaću te, šta ti smatraš da o tome treba da mislim? I da ne bude da davim više nego što treba, samo ću te pitati. još jednu stvar: zašto meni ona opcija za reference radi isključivo na „guranje“ i to samo ponekad, a ko zna kako li radi drugima, pa sad kad hoću da kažem da izvor u obliku URL adresi nije dobro naveden, moram da pregledavam i ocenjujem gledajući samo na jedno oko, jer kad se u izvoru ne navede ni naslov, ni autor, ni datum, a sutra se stranica prebaci ko zna gde, biće kao da je izvor „pojela maca“ i niko neće imati pojma šta je u njemu pisalo.--Tajga (razgovor) 16:17, 12. oktobar 2013. (CEST)

E pa onda ništa... --Tajga (razgovor) 16:28, 12. oktobar 2013. (CEST)

Što se tiče tehničkog pitanja, vidi takođe:

Opcije

Popunjavanje formulara

mislila sam na opciju menija koja meni bar izlazi samo ponekad. Jednom kada postignem da mi se pojavi ta opcija, onda mogu da odaberem jedan od šablona za časopis, veb stranicu, knjigu, novosti i onda fino mogu da popunim polja na formularu, ali naravno, to samo kad hoće da mi izađe, a kada neće ... onda učitavam ponovo i ponovo istu stranicu.--Tajga (razgovor) 14:13, 13. oktobar 2013. (CEST)

Uredi bar neki članak za primer (samo nemoj na a temu četnici i partizani, to je mnogo dosadno)... Nema veze što si odustao.--Tajga (razgovor) 23:51, 13. oktobar 2013. (CEST)

Košarkaši

Potrudiću se da napravim mada 80-ih nisam ni rođen ali naravno da znam za većinu tih igrača. Pozdrav --Bozalegenda (razgovor) 17:39, 12. oktobar 2013. (CET)

Slike

da li mogu da znam zašto premeštaš slike koje sam poslao? i zašto bot u člancima menja njihov naziv? --Mstudiodf (razgovor) 14:37, 14. oktobar 2013. (CEST)

Kako? koristim kopi-paste, kopiram naziv članka na sliku --Mstudiodf (razgovor) 14:47, 14. oktobar 2013. (CEST)

Lesi ne odustaje da se vrati kući. --نوفاك اتشمان‎ 15:19, 14. oktobar 2013. (CEST)

Hvala

Radi, ovako i onako, jedini je problem jer je knjiga nova pa još na pojedinim sajtovima nije upisana. U svakom slučaju hvala na pomoći, nemogu s vremenom da se uskladim i lepo završim članak ali čim budem imao dovršiću vojvodu Mišića. Zmija bgd 18:20, 16. oktobar 2013. (CEST)

Ok Zmija bgd 18:26, 16. oktobar 2013. (CEST)

Sredio sam reference i sad radi sad ću sve hvala. Zmija bgd 18:54, 16. oktobar 2013. (CEST)

Jer može neki do tvojih botova da sredi ostalo ili da sam sređujem uredio sam dve reference i sad rade. Zmija bgd 19:01, 16. oktobar 2013. (CEST)

Orjuna

Još ranije sam hteo da napišem ovaj članak, ali nemam konkretnu literaturu. Sve što posedujem u veoma kratkim crtama govori o Orjuni. Tako da ako napravim članak može biti samo neka klica. --Pinki (razgovor) 17:43, 17. oktobar 2013. (CEST)

Na stranici za razgovor članka Karlovačka mitropolija Autobot je napisao:

Ovaj članak zahteva pouzdane recenzirane izvore kako bi se tema članka predstavila kvalitetno i objektivno. Preporuka je da to budu izvori dostupni na sajtu GoogleBooks. Pogledajte Vikipedija:Navođenje izvora--Autobot (razgovor) 06:52, 17. oktobar 2013. (CEST)

O kakvim pouzdanim recenziranim izvorima je reč? U članku se navode gotovo svi uvaženi autori (Jovan Radonić, Radoslav Grujić, Đoko Slijepčević, Sima Ćirković, Slavko Gavrilović, Vasilije Krestić, Dejan Mikavica, Goran Vasin).--Nimča (razgovor) 22:11, 17. oktobar 2013. (CEST)

Bojane, članak Karlovačka mitropolija nije uopšte sporan. Sporno je to koliko je naš kolega Panonac, koji po profesiji nije istoričar, upoznat sa istorijom ovih krajeva. Znaš onu staru: „Nije važno šta je rekao, nego ko je rekao“. Da je stvarno toliko upoznat, znao bi iz topa da je Krušedolsko-karlovačka mitropolija osnovana na saboru u Krušedolu 1708, a ne 1691. Uz to, primetio sam organski ne podnosi istoriografski termin južna Ugarska, premda je on rasprostranjen u srpskoj istoriografiji. Vasilije Krestić je nedavno izdao knjigu Srbi u Ugarskoj. Neodređeni termini koje on predlaže i toliko forsira tipa „južna Panonija“, „teritorija koju kontrolišu Habzburzi“ su sa jezičkog stanovišta nezgrapni, a sa stanovišta istoriografije neodređeni. Južna Panonija može se odnositi i na Panoniju inferior, a terotirija koju kontrolišu Habzburzi i Češka i Moravska. Kada sam mesto termina južne Ugarske predložio precizniji termin neoakvistika (novoosvojeni krajevi) negodovao je. Za njega je Ugarska totalno propala u ratu sa Turcima. Stoga, veli on, ne može biti: "Arsenije III Crnojević preselio se sa narodom u južnu Ugarsku", jer u to vreme Ugarska nije bilo. Takođe, u austrijskim osvajanjima ugarskih zemalja vidi samo okupaciju osmanskih teritorija. Ugarska možda jeste propala u ratu sa Turcima, ali ugarsko plemstvo nikada se nije odreklo izgubljenih teritorija. Rakocijeva buna je pokrenuta, između ostalog, i zbog toga da podseti bečki dvor na poštovanje ugarskih prava i običaja. Prosto rečeno, Mađari nisu hteli da Beč upravlja njima direktno, putem vojne uprave (Komisija za neoakvistiku), nego putem Ugarske dvorske kancelarije i Ugarskog sabora. Pitam se šta je tu toliko sporno? Za Panonca je to nazivanje južne Panonije južnom Ugarskom velikomađarska propaganda. S druge strane, za njega Srbi kao potomci Ilira, Dačana, Tračana, mogu da polažu pravo na Panoniju. Neviđena budalaština. Totalno je nebitno ko su genetski preci Srba. Jezički i kulturno Srbi pripadaju južnim Slovenima i tu nema dileme. Da li smo mi potomci latinskih kolonista i romanizovanih Ilira, Tračana, Danačana bitno je koliko Puškinovo etiopsko poreklo u kontekstu njegovog književnog stvaralaštva. Jednom rečju: budalaština. Isto tako, ne mogu nikako da shvatim njegovo poricanje postojanja desetka u pravoslavnoj crkvi i postojanja jake katoličke crkvene organizacije u današnjem Sremu. Imao sam čitav jedan semestar predavanje posvećeno srpskom srednjovekovnom društvu, a posle toga još jedan semenstar o srpskim predvodnicima u južnoj Ugarskoj. I on će da mi kaže nešto?! Taj čovek ne poziva se ni na šta, nego priča napamet. Gugl buks dobar je kao vodič, ali ne kao izvor informacija. Svašta se može naći tamo. Uz to, ekipa zadužena za gugl buks nije postavila sve knjige, niti ih je za sve korisnike učinila dostupnim. Ako neke knjige nema na gugl buksu, to ne znači da ona ne valja. Isto tako, ako neka knjiga stoji na gugl buks, ne znači da je ona 100% ispravna.--Nimča (razgovor) 15:00, 18. oktobar 2013. (CEST)

U tom članku, bre, treba da stoji zahvala Rukopisnom odeljenju Matice srpske što mi je dalo da skeniram slike i pismo, a ne odricanje od odgovornosti za trenutni sadržaj. Ljudi su na tome insistirali.

Jedno je sigurno. Panoncu je ovaj članak stao samo toliko da u njemu ne bude tobožnje mađarske i katoličke propagande. Ta mađarska i katolička propaganda ogleda se u slici prve mađarske odgovorne vlade i jednoj rečenici koja se odnosi na dolazak Mađara u Srem, uspostavljanja katoličke crkvene organizacije na uštrb pravoslavne. Uneo sam pre neki dan sliku mađarofilskog kneza Mihaila Obrenovića koji je, da bi potvrdio svoje prijateljstvo sa mađarskim aristokratskom krugovima, oženio groficu Juliju Hunjadi. Vidim, nema ništa protiv te slike. Čudno. Ljudi koji imaju fobiju od Mađara obično negoduju kad vide da je neko od naših oženio Mađaricu. Postoji o tome i vic.

Sin: Baćo oženio Stipan Pištu. Baćo: Pa kud baš za Mađara?!

Dakle, nije uopšte bitno to što je Pišta muško, bitno je da je on Mađar.

Međutim, o mađarskoj propagandi o kojoj trubi naš kolega Panonac ne može biti reči, jer na početku piše, između ostalog:

Od Slovena i Germana koje su zatekli u Srednjoj Evropi Mađari su se u bitnome razlikovali, što potvrđuje, između ostalog, i Oton Frajzinški: „Gore pomenuti Mađari su tako ružnog lica, upalih očiju, niskog rasta, a po ponašanju i jeziku su takvi varvari i nasilnici da sa pravom treba kriviti sudbinu ili, bolje reći, biti iznenađen Božjom strpljivošću, koja je, ne bih mogao reći ljudima, nego takvim nakazama od ljudi ostavila tako izvrsnu zemlju“. Pod „izvrsnom zemljom“ Oton misli pre svega na prostore Panonske nizije, pa i na prostore današnje AP Vojvodine u Srbiji.

--Nimča (razgovor) 17:53, 18. oktobar 2013. (CEST)

Ivan Nastović

Hteo sam da napišem članak o Ivanu Nastoviću, ali sam video da je već bio brisan pa su mi rekli da se obratim nekom administratoru. On je nedavno preminuo i mislim da bi trebali da imamo jednu finu kratku biografiju jer je začetnik psihologije familijarnog nesvesnog u Srbiji i jedan je od najvećih tumača psihologije snova u našoj zemlji (zasnovano na Frojdovoj, Jungovoj i Sondijevoj psihoanalizi snova). Detalje vidite kod mene na stranici za razgovor. P.S. Morao sam da Vam ukradem ono za blokadu na hrvatskoj Vikipediji, prosto sam se oduševio. --Mitar Sorajic (razgovor) 23:02, 17. oktobar 2013. (CEST)

Ma znam, naravno. Nije meni bio cilj da tamo uređujem već da me blokiraju, pošto ja pripadam onoj grupi ljudi koja ne priznaje hrvatski, bosanskohercegovački, crnogorski jezik... Inače ne znam da li si gledao našeg ministra koji je pričao o hrvatskoj Vikipediji, to je moj profesor kome sam ja još pre nekoliko godina pričao o odnosu njihove Vikipedije prema istini. Što se tiče Nastovića ja mogu da napišem o njegovom životu, radu, o svim napisanim knjigama i da to izgleda zaista relevantno jer je on generacija i drugi pravac u odnosu na Vladetu Jerotića.--Mitar Sorajic (razgovor) 15:24, 18. oktobar 2013. (CEST)

Ustav

Da li bih mogao uzeti skrinšot naslovne strane Ustava iz 1888. odavde i poslati ga pod slobodnom licencom?--V i k i R 20:20, 18. oktobar 2013. (CEST)

Reference i literatura rade

Ispravio sam po tvojim uputstvima sve reference u svim mojim člancima i sad rade, hvala na pomoći. Zmija bgd 00:17, 19. oktobar 2013. (CEST)

GLAM

Sećam se da si učestvovao u izradi internet stranice GLAM Srbija. Diše li to čudo uopšte ili je krepalo? Sećam se da se pucalo na visoko, ali meni se čini da su nam rezultati mršavi.

Meni je potpuno glupo što smo ograničeni samo na materijal sa Digitalne Narodne biblioteke Srbije i raznih amaterskih sajtova tipa ovaj. Od ove godine počeo sam da se više interesujem za muzeje, arhive i galerije.

Meni je krivo što je Savezni arhiv Nemačke ustupio je gomilu slika Vikipediji, dok naši arhivi, izgleda iz neke stare sujete, traže poseban zahtev za objavljivanje građe na veliko. U pitanju su Rukopisno odeljenje Matice srpske, Muzej grada Novog Sada, Galerija Matice srpske, Istorijski arhiv grada Novog Sada i Istorijski arhiv u Sremskim Karlovcima. Postoji arhiv i u Sremskoj Mitrovici, ali ne nameravam tamo da idem još, jer mi je to predaleko. Takođe, imaj u vidu da ne nameravaju u skoro vreme da objavljuju građu. Proće još mnogo vode Moravom... Građa propada, a oni se glupiraju. To se posebno odnosi na ROMS, čiji fond je već seljakan na druga mesta. Ovo šta je sad ostalo u njemu samo je deo onoga je Matice srpska nekada imala. Tako da, bilo bi lepo ako uzmete u ovo razmatranje. Ne zahtevam od vas administratora puno, nego samo jedno pismo, u kom biste me takoreći formalno priznali kao saradnika sr.wiki ili projekta GLAM Srbija, na neki način stali iza mene. Troškove skeniranja građe ću snositi ja, jer rad u arhivima je ionako u opisu mojih aktivnosti.--Nimča (razgovor) 06:15, 20. oktobar 2013. (CEST)

Mikiju sam pisao, video sam ga pre neki dan u skorašnjim izmenama, ali izgleda je bio zauzet nečin drugim. Ivana još nisam pitao. Ima li Ivan neku funkciju u Vikimediji?--Nimča (razgovor) 06:22, 20. oktobar 2013. (CEST)

Čuo sam da su te intervjuisale neke novine u vezi sa Vikipedijom. Pogađaj kako sam došao do te informacije. Reću ti mesto: bilo je u Limanskom parku. :) --Nimča (razgovor) 06:29, 20. oktobar 2013. (CEST)

Tome, rekao bih, ima već 3 godine. Treba naučiti ljude da nas poštuju malo više bez obzira na propuste. Pre neki dan jedan moj profesor se narugao vikipediji koja je besplatna, a pohvalio istorijsku biblioteku koja ne dozvoljava nikakav vid prerade i objavljivanja njenih članaka. GLAM propada zato što mi nemamo ljudi koji odlaze u arhive, muzeje itd. Uglavnom nas ljudi neće uzeti za ozbiljno ukoliko ih ne posetimo fizički. Meni je samo jednom uspelo da bez posete iz Narodnog muzeja dobijem skeniranu sliku i dva-tri puta iz Subotičkog arhiva. Ovi iz ROMS-a traže od mene staromodno pismo. Kao da živimo krajem 19. vekai početkom 20. veka. Da ga neće možda arhivirati za nedaj Bože?! Ne bi me čudilo, jer primetio sam u katalogu razna beznačajna pisma (Josif Rajačić prekoreva svog sinovca Aleksandra Rajačića zbog rasipništva, bibliotečke pozajmice Radoslava Grujića) koja nikom normalnom ne trebaju.

Da li si možda promenio mišljenje o Đoki Slijepčeviću? Pitam te to, jer juče sam bio u jednoj knjižari u Novo Sadu (preko puta Narodnog pozirišta) i na polici ugledao tri toma lepo ukoričene Slijepčevićeve Istorije SPC. Čovek možda jeste bio istaknutiji ljotićevac, ali ne može mu se osporiti poznavanje istorije SPC. Ta sam Radoslav Grujić je napisao prikaz njegove doktorske disertacije. Grujićeve članke je inače teško naći. Morao sam ići u raritet da bih dobio Glasnik istorijskog društva u Novom Sadu. Sumnjam da ga ima igde u Srbiji sem u Novom Sadu, jer, da ga ima, ne bih ga dobio u raritetu, nego i u opštoj. Uz to, COBISS mi kao rezultat izbacuje samo Maticu srpsku i eventualno Biblioteku bačke eparhije. Za ovu poslednju garant treba specijalno odobrenje. Pitam se otkud onda gugl buksu primerak. Znam da Matica srpska nema nikakvu saradnju sa gugl timom.--Nimča (razgovor) 07:08, 20. oktobar 2013. (CEST)

Nisam ni mislio da ga citiram igde drugde osim u člancima koji se odnose na crkvu. :) To je bila njegova oblast istraživanja. Čovek je doktorirao na temu Stefan Stratimirović. Njegova istorija SPC je 2002. doživela još jedno izdanje. Za neke su prihvatljivi neistoričari: Imami, Brujić itd.--Nimča (razgovor) 14:37, 20. oktobar 2013. (CEST)

Karlovačka mitropolija

Ja stvarno moram da protestujem zbog onoga što Nimčević radi sa člankom Karlovačka mitropolija. Evo vidi samo ovo: [2]. Vidi šta je on tamo uokvirio i naglasio: "Gore pomenuti Mađari su tako ružnog lica, upalih očiju, niskog rasta, a po ponašanju i jeziku su takvi varvari i nasilnici da sa pravom treba kriviti sudbinu ili, bolje reći, biti iznenađen Božjom strpljivošću, koja je, ne bih mogao reći ljudima, nego takvim nakazama od ljudi ostavila tako izvrsnu zemlju. – Oton Frajzinški" Pa jel to spada u članak o Mitropoliji??? "Ružna lica Mađara"???!!!! Pa to je silovanje članka, ništa manje od toga. Ja od tebe kao administratora tražim izričitu dozvolu da uklonim iz članka njegov šablon "radoni u toku" i da tekst tog članka privedem razumu. Ovo je stvarno sramota šta on tamo radi, stavio je šablon "radovi u toku" da niko drugi ne bi mogao da menja članak a piše tamo neverovatne gluposti. PANONIAN (razgovor) 18:43, 20. oktobar 2013. (CEST)

Pa dobro, pri ovakvom stanju članka se i ja slažem da se sve to obriše. PANONIAN (razgovor) 19:37, 20. oktobar 2013. (CEST)

Razumem ja bol koji je posle toliko bespotrebnih blamaža pretrpeo kolega Panonac, ali moram i ja nešto reći. Godine 1909. organizovan je diskriminatorski veleizdajnički proces. Srbima je pored izmišljene optužnice osporavano da su uopšte živeli severno od Save i Dunava i zapadno od Drine pre 1690. i imali ovde svoju crkvenu pravoslavnu organizaciju. Revoltiran tom nepravdom, Radoslav Grujić je ustao u odbranu srpske istorije i napisao za svega tri peseca Apologiju Srba. U njoj je potanko izneo čitavu istoriju austrougarskih Srba (termin austrougarski Srbi nije diskriminatorski, upotrebljava ga i u radovima posle 1918) kako bi dokazao toj ignorantskoj pomađarenoj gospodi da Srbi nisu od juče, nego od davnina tu. Tu govori o bezuspešnim pokušajima katoličke crkve da pounijati Slovene i Grke u Mačvi, o formalnom ujedinjenju dveju sremskih episkopija (katoličke i pravoslavne) izvršene pod pritiskom katoličke crkve, o uspostavljanju srpske pravoslavne crkvene organizacije u tim krajevima pod kraljem Dragutinom (Postoji kod nas tradicija da je manastir Bešenovo na Fruškoj gori takođe izgradio sremski kralj Dragutin.), o zaslugama kralja Milutina i despota Stefana Lazarevića itd. Naravno, nisu svi poverovali njegovoj priči, a ponajmanje poturice. Ovo što Panonac sad zahteva od tebe i mene je dijametralno suprotno od onog što je zahtevao pre koji mesec: Pa jbg, koliko znam postojanje dela o počecima verskog života nije ni bilo sporno. Smatram da je to važno pomenuti, jer je u prvobitnoj verziji članka Nimčević pisao da su Srbi "došli u Ugarsku" 1690. i da su onda "dobili verska prava od tamošnjih vlasti". Neko ko ne zna istoriju a to pročita može misliti da pre toga na ovim prostorima nikad nije bilo Srba. PANONIAN (razgovor) 14:50, 8. septembar 2013. (CEST) Ako ne navedem pravoslavne crkvene organizacije na tlu uže i šire Vojvodine (sve sa Palilulom, Novim Beogradom i Pančevom) pre Karlovačke mitropolije, osporiću (ubedili su me Tajga i Panonac) postojanje Srba pre i pravoslavne crkvene organizacije pre 1690.

Panoncu je, eto, pošto poto stalo da u članku Srbi u Vojvodini piše o Ljudevitu, Salanu, Utrigurima i ostalim slovenskim i bugarskim kneževima koji su na ovaj ili onaj način imali veze s ovim krajevima. Veze te vrste bogami imala je Karlovačka mitropolija sa crkvama koje su joj prethodile: sremska, braničevska, beogradska episkopija pod ohridskom arhiepiskopijom, mačvanska episkopija pod SPC, mačevska i beogradska mitropolija pod SPC, beogradska mitropolija pod ohridskom arhiepiskopijom, beogradsko-karlovačka mitropolija za vreme austrijske uprave u Srbiji itd. To što on želi da iz sastava Srbije izdvoji Vojvodinu (tendencija koju su prozreli ljudi i pre mene), to je druga priča.

Uz to, Jovan Radonić (Srbija i Ugarska u srednjem veku) takođe citira Otona Frajzinškog u referenci broj 7 na strani 130 (Vojvodina I). Tamo kaže: "Sunt autem praedicti Ungari facie tetri, profundis oculis, statura humiles", što je ovo gore što citira Panonac. Taj citat upotrebljen je u potpuno duhu Panončevog shvatanja da Mađare treba pošto poto na lep način degradirati, tj. osporiti im pravo na Vojvodinu. Za razliku od Panončevih Ilira, lepo se uklapa u celu priču. Stav srpske pravoslavne crkve u AU uvek je bio obojen antimađarskim tonom koji je dobio na izražaju za vreme patrijarha Josifa Rajačića. Je l Panonac može ovo da opovrgne? Na slična degradiranja Mađara srećemo kasnije i kod nekih istaknutih Srba. Revoltiran raznim bednim mahinacijama s mađarske strane, Mihailo Polit Desančić je za izbore za Ugarski sabor koji su održani u Pančevu (održani posle razvoječenja Vojne granice u ovom sektoru 1873) rekao da se tu mađarstvo pokazalo u svom pravom mongoloidnom vidu. Prevod Otona Frajzinškog je ispravan, što je potvrdio i kolega klasičar Igor [3].

P. C. Optužba da silujem članak koji sam sam napravio je podjednako glupa kao konstatacija da širim katoličanstvo i mađarsku propagandu.--Nimča (razgovor) 23:40, 20. oktobar 2013. (CEST)

Ti napravio članak? Srećom pa postoji istorija strane: [4] (napravio ga je anonimni korisnik 93.86.170.118). I neverovatno ja kakvim se metodama ovde služiš: optužuješ mene da mislim da Mađare "treba degradirati", a sam pišeš kako "imaju ružna lica" i da su "nakaze od ljudi". Ja, istina, jesam protiv velikomađarskog nacionalizma, ali ne mrzim Mađare kao narod, a takve etničke uvrede kakve si za njih napisao su neprihvatljive za ovu enciklopediju. PANONIAN (razgovor) 00:52, 21. oktobar 2013. (CEST)

Dobro, Bojane, jesam li ti lepo izneo zašto mislim da je period pre 1690. bitan? Bez ikakvog razloga si ga uklonio. Na njemu sam vredno radio, izlazio u susret Panončevim i Tajginim željama.--Nimča (razgovor) 13:58, 21. oktobar 2013. (CEST)

To je tekst o pravoslavnoj crkvenoj organizaciji pre Karlovačke mitropolije. Tu se pominju episkopije braničevska, sremska, beogradska, mačvanska itd. i grčki manastiri, Bešenovo, Krušedol itd. Ne zameri, ne slažem se sa tom izmenom. Nisi pročitao tekst, nego si se poneo Panončevim histerijama. On je zapeo za te Mađare, ne može da ih smisli. Zbog jedne rečenice želi da uništi čitav taj deo za koji se toliko zalagao.--Nimča (razgovor) 14:17, 21. oktobar 2013. (CEST)

Pazi, u svim knjigama o novovekovnoj istoriji obavezno bude pomena i o srednjovekovnoj pozadini. Nedavno je izdata Istorija Srba u Crnoj Gori (1496-1918) od Dejana Mikavice, Gorana Vasina i Nenada Ninkovića. Premda na naslovnoj strani piše od 1496 do 1918, izlaganje počinje od Konstantina Porfirogenita.--Nimča (razgovor) 14:32, 21. oktobar 2013. (CEST)

Pa i srpska pravoslavna crkva ovde ima svoj kontunuitet. Ne znam što si sve obrisao. Da ste se makar potrudili i pročitali šta sam napisao, videli biste da sam dodao i nov tekst, da je rasvetljeno vaspostavljanje pravoslavne crkvene organizacije u vidu SPC na prostoru sev. Srbije. Od Dragutinove mačvanske episkopije nastaće beogradska mitropolija čiji mitropolit će imati jurisdikciju nad Srbima u današnjem Sremu. Doduše, nisam još rasvetlio period od Mohača 1525 do 1690, ali pripremam se i za to. Uglavnom, beogradska mitropolija obuhvatala je pod Turcima Srem. Posle bečkog rata samo je politički barijerama SPC bila razdvojena na austrijski i turski deo. Na krušedolskom saboru 1708. Krušedolska mitropolija je proglašena samo za autonomnu, a ne i za autokefalnu crkvenu oblast. Dakle, očuvane su veze sa Patrijaršijom u Peći. Srem je do Varadinskog rata 1716. bio podeljen između krušedolske i beogradske mitropolije koje će se ujediniti 1726. pod mitropolitom mitropolije karlovačke i beogradske, Mojsijem Petrovićem. To ti je kontuitet, od Dragutina, preko Arsenija Crnojevića i Mojsija Rajevića.--Nimča (razgovor) 15:14, 21. oktobar 2013. (CEST)

Ne možeš rimsku meziju upoređivati sa Jugoslavijom. Između njih ne postoji nikakav kontinuitet. Meziju su osnovali Rimljani, a Jugoslaviju Srbi, Hrvati i Slovenci. Pravoslavlje sa ovih prostora možda nije uvek bilo pod okriljem SPC, ali je ostatke uništenih ćirilo-metodskih crkvenih oblasti od odumiranja spašavala SPC. SPC igra tu odlučujuću ulogu. Da nije bilo nje, ne bi bilo pravoslavnih. To podvlači i Radoslav Grujić.--Nimča (razgovor) 15:56, 21. oktobar 2013. (CEST)

Na neki način jeste. Krušedolska, tj. Karlovačka mitropolija bila je najuticajnija crkvena oblast u okviru SPC. Dvojica patrijarha bili su njeni poglavari. Na njeno formiranje uticali su upravo oni činioce koje ste vi uklonili iz bizarnog razloga. Izbrisali ste razne privilegije koje su Srbi dobili 1481 i 1495, pomen manastira Bešenovo, Krušedola itd. Sve to je bitno radi shvatanja kasnijih događaja. Srpski postiri pozivali su se na prošlost, na srednji vek, da se izbore za svoja prava u Ugarskoj. Vi ovim skraćujete istoriju na period od 1708 do 1920. Zbog čega? Zbog Mađara? Molim vas.--Nimča (razgovor) 16:28, 21. oktobar 2013. (CEST)

Jeste, zauzeli smo dijametralno suprotna gledišta, ali iz drugačijih pobuda. Panonac se zalagao za taj deo jer mu je stalo da se u članku kao Srbi pominju Pavle, Vukan, Ilija, Vid itd. Ja se fokusiram samo duhovni život i uticaju pravoslavnih na crkvene prilike u Ugarskoj. Ti Bugari su osnovali sremsku episkopiju koja je priznata i od Vizantijskog cara Vasilija Drugog, a koju su Mađari formalno spojili sa svojom katoličkom organizacijom 1230. Potom je krajem 13. veka došao Dragutin i vaspostavio pravoslavnu crkvenu organizaciju u severnoj Srbiji. Prema narodnom predanju podigao je i manastir Bešenovo. Vi ste to sve izbrisali. To se pominje u svega dve-tri rečenice. Ne nameravam da od toga pravim esej. To je samo kratak pregled duhovnog života u Ugarskoj pre dolaska Srba. Ništa posebno.--Nimča (razgovor) 17:10, 21. oktobar 2013. (CEST)

Čemu taj defitizam?! Neće "na kraju" biti najmanje o Čarnojeviću, Jovanoviću, Stratimiroviću, Rajačiću. O Čarnojeviću, Isaiji Đakoviću, Sofroniju Podgoričaninu i dr. će biti još. Nismo mogli... preciznije nisam mogao do sada ništa uneti, jer su članci Radoslava Grujića u raritetu MS. Oni najbolje razjašnjavaju zapetljane kanonsko crkvene odnose. Od tebe i Panonca se ne traži ništa drugo do da budete strpljivi. Težak posao, je l te? Za Panonca je, vidim, to pravo mučenje. Ako je Radoslav Grujić najbolji poznavalac istorije Karlovačke mitropolije pisao o duhovnom životu na tlu Karlovačke mitropolije od Bugara koje si naročito zapazio, mislim da nije sramota i mi da pišemo. Tim pre što su članci na viki koji se odnose na to razdoblje živi očaj. Realno, takva je situacija.--Nimča (razgovor) 04:06, 22. oktobar 2013. (CEST)

Teksta o periodu pre 1708. ima najviše zato što se potenciralo na tome. Citirao sam ti Panončevu izjavu: Pa jbg, koliko znam postojanje dela o počecima verskog života nije ni bilo sporno. Smatram da je to važno pomenuti, jer je u prvobitnoj verziji članka Nimčević pisao da su Srbi "došli u Ugarsku" 1690. i da su onda "dobili verska prava od tamošnjih vlasti". Neko ko ne zna istoriju a to pročita može misliti da pre toga na ovim prostorima nikad nije bilo Srba. PANONIAN (razgovor) 14:50, 8. septembar 2013. (CEST) Smatram da nije u redu da se ljudi tako zajebavaju sa mnom. Hoću neću. Hoću neću. I Panonac je uneo odeljak: Počeci duhovnog života koji je počinjao od 6. veka, spominjao Beogradsku mitropoliju itd. Možemo taj odeljak isparcelisati. To je najmanji problem.--Nimča (razgovor) 04:14, 22. oktobar 2013. (CEST)

To nije clanak o istoriji verskih prava Srba u Vojvodini, vec o organizaciji tadasnje Pecke patrijasije/SPC.

Upravo. Da bi shvatio kako je svetosavska crkva (SPC) uopšte dospela u južnu Ugarsku, moraš da znaš malo i o ktitorskim delatnosti Dragutina, Milutina, despota Stefana Lazarevića, Đurđa Brankvoića, Maksima i Angeline... sve su to ličnosti utrle put SPC u ove krajeve. Krušedol je postojao od početka XVI veka, a Krušedolska mitropolija osnovana je tek 1708. Za manastir Bešenovo postoje indicije da je osnovan još u vreme Dragutina. Širenjem SPC u južnu Ugarsku koje je započeto još za vreme Dragutina obnovljena je istočno ckrvena organizacija koja je postojala ovde još u doba Ćirila i Metodija. To podvlači Radoslav Grujić ma str. 331.--Nimča (razgovor) 05:07, 22. oktobar 2013. (CEST)

FOP

Ok, ali ja ti ipak savetujem da ostaviš lokalne kopije nekih slika, radi sigurnosti --Milićević (razgovor) 15:02, 21. oktobar 2013. (CEST)

Izvori

Da li možeš reći kako da se reši pitanje sekundarnih i primarnih izvora vezanih za članak o Karlovačkoj mitropoliji. Pogledaj na primer ovo: [5]. Nimčević osporava apsolutno svaki sekundarni izvor na koji se ja pozivam i stalno traži od mene primarne izvore. Reci mi molim te da li je to u skladu sa pravilima o korišćenju izvora na vikipediji? Koliko ja znam pravila podržavaju sekundarne izvore i kažu da korisnici ne treba da sami koriste i tumače primarne izvore. Nimčević od mene zahteva upravo suprotno: traži da svaki sekundarni izvor potkrepim primarnim izvorom da bi onda on taj primarni izvor rastumačio na svoj način. Kako da se reši ovaj problem? PANONIAN (razgovor) 10:37, 24. oktobar 2013. (CEST)

{{Sfn}}

Ja ovaj šablon ne znam da koristim. Pokušao sam da formatiram reference u članku Ustav Srbije iz 1888. godine po tom sistemu, ali stalno se pojavljuje neka greška. Bolje da ostane kako je sada.--V i k i R 11:16, 25. oktobar 2013. (CEST)

Hvala. Mislim da sam skontao kako radi.--V i k i R 11:40, 25. oktobar 2013. (CEST)

Vlasniče bota

Možeš li mi objasniti šta je cilj dupliranja referenci? Vidi njegove poslednje izmene u članku Totalitarizam npr. Ja to ništa ne razumem.--Tajga (razgovor) 13:17, 25. oktobar 2013. (CEST)

Možda je bilo bolje da nisam ništa pitala, s obzirom da sam daleko od toga da uspem da razumem tvoj odgovor, osim što sam potpuno neobaveštena i što mi se ukazao jedan veliki cvrc na stranici sa dokumentacijom pomenutog šablona... Juče sam svakako obrisala jednu duplu referencu i sad čak i da sad hoćeš da mi platiš, ne bih mogla da se setim gde...--Tajga (razgovor) 13:29, 25. oktobar 2013. (CEST)

Moguće da je dotični šablon dobar, uvek i kada imaš knjigu na uvid, osim što treba vremena naučiti se na takav način naovda, deluje mi vrlo komplikovan za korišćenje, osim ako nema neki formular koji to automatski može da napravi, kao što to ima za reference (ili može da posluži isti), što takođe ne znam. Ja kod sebe trenutno imam jako malo knjiga, mnogih ima na internetu, ali što se tiče gugla, toga na srpskom jeziku ima vrlo slabo, osim što mislim da nam cilj nije da reklakmiramo gugl ili se bar nadam.--Tajga (razgovor) 20:44, 25. oktobar 2013. (CEST)

A šta sad da radim kad neće da mi radi u članku Volt Dizni, sedma referenca ... Istrošila sam sve kombinacije pogađanja i više mi nije ostala ni jedna jedina--Tajga (razgovor) 22:40, 29. oktobar 2013. (CET)

Hvala, baš sam se onomad dobro zapetljala i stigla do ćorsokaka, odnosno pomračenja od silnog isprobavanja i ćoraka. Već sam pomislila da to možda ne važi za žurnale. Sad mi je ostala još jedna nedoumica: može li se ta stvar upotrebiti za članke ako nema ime autora, ali ima urednika časopisa i znam već unapred, šta će mi se desiti ako krenem da isprobavam.--Tajga (razgovor) 11:41, 31. oktobar 2013. (CET)

Hvala, olakšao si mi pšosao.--Mile MD (razgovor) 17:10, 25. oktobar 2013. (CEST)

Slika za brisanje

Vjerovatno bi to neko od administratora svakako primjetio, al za svaki slučaj da kažem ovdje. Nešto sam eksperimentisao sa kačenjem ove slike [Datoteka:KSHS1921 jezik copy.png], ali mi "eksperiment" nije uspio, pa je treba obrisati, pošto sam istu okačio direktno na commons.--Slobodni umjetnik (razgovor) 18:47, 25. oktobar 2013. (CEST)

Mala pomoć

Na temi, Fudbalskog saveza RS, ostalo je još jedino da se slika stadiona u samom zaglavlju malo bolje pozicionara da tekst oko nje onako ne strši. Da fino legne što bi se reklo. Zamoliću da to neko odradi, ja sam pokušavao ali nisam baš uspio

Foton

Ej Bojane, postavi taj članak ovde na spisak, tamo su samo dva postavljena, a pokazuje tri.--Soundwaweserb (razgovor) 08:51, 26. oktobar 2013. (CEST)

Hvala, proučiću ću predlog i usvojiti.-- Sahararazgovor 14:51, 30. oktobar 2013. (CET)

SR Srbija

Bokice da li bi hteo da se uključiš u raspravu i glasanje koje se vodi na stranici za razgovor članka Socijalistička Republika Srbija. Radi se o tome da ne možemo da postignemo koncenzus oko popunjavanja odeljka prethodnice i nalsednice u okviru kutije. Slobodni umetnik zastupa tezu da su SR Srbiji prethodile banovine Kraljevine Jugoslavije i to stavlja u članak. Takođe smatra banovine i ju republike jednakima, tj da su one drugi nivo vlasti i neshvata da su ju republike bile države u okviru federacije i da su imale mnogo veća ovlašćenja od banovina i da između njih ne postoji nikakva pravna ili bilo koja druga veza. --Pinki (razgovor) 16:49, 6. novembar 2013. (CET)

E Bokice hoću da pitam ljude iz hokejaškog kluba Partizan da mi daju dozvolu da objavim slike sa sajta. E sad ja hoću to da uradim, ali nisam siguran da li znam. Znači pošaljem im mejl i kad mi oni odgovore šta onda treba da uradim?--Marko Stanojević (razgovor) 16:54, 6. novembar 2013. (CET)

Arhive

Nema šanse. Već sam pokušavao to da poteram i nisam uspeo, a u narednih par nedelja imam dva odlaska u inostranstvo i oko tih odlazaka gomilu drugih obaveza. --F± 23:59, 6. novembar 2013. (CET)

Ispravljanje preusmerenja

Molio bih te da više ne ispravljaš preusmerenja botom, iz više razloga:

1) Ukoliko članci ne povezuju prema preusmerenjima, preusmerenja će imati manji rejting na Guglu pa će Vikipedija biti niže kad neko traži pojam iz preusmerenja.

2) Preusmerenja često nisu identična sa pojmom na koji preusmeravaju. Primeri:

• [6] - slovo nije isto što i grafema.

• [7] - stara slovenska vera nije isto što i slovenska mitologija.

• [8] - glutamat nije isto što i glutaminska kiselina.

To znači da u budućnosti, kad budemo imali članke grafema, slovenska mitologija ili glutamat, veze iz ovih članaka neće voditi na te već na neke druge članke o drugim temama, što znači da će čitaoci biti pogrešno informisani.

Uglavnom, zaobilaženje preusmerenja dodaje bespotreban red u istoriju članka, otežava čitaocima da nađu pojmove koje traže, i u budućnosti će navoditi čitaoce na pogrešne članke, a ne donosi nikakvu korist.

Nevezano za prethodno, koji je smisao ovakvih izmena? Nikola (razgovor) 13:32, 7. novembar 2013. (CET)

To nije nikakva greška, a i kad bi bila, nema razloga da se pravi još jedna greška time što će se zaobilaziti preusmerenja. Tamo neka alatka za rešavanje višeznačnih je savršeno irelevantna. Ne treba brisati ta preusmerenja a i da treba ne treba ih zaobilaziti pre nego što se obrišu. Ko god hoće može da pravi klice, ali dok se ne naprave ne treba zaobilaziti preusmerenja. Molim te da to više ne radiš.

Kad bi bot izdvajao reference u literaturu i prepravljao ih u {{sfn}}, to bi imalo smisla. Međutim, sad kako radi, to nema ama baš nikakvog smisla. Molim te da to više ne radiš. Nikola (razgovor) 19:56, 7. novembar 2013. (CET)

Pravljenje preusmerenja sa nekog pojma na srodni pojam nije greška. Ali čak i da jeste, zaobilaženje takvog preusmerenja je još veća greška.

Dobro, ti si to lepo ručno sredio u jednom članku. (Uzgred, čemu prebacivanje iz ćirilice u latinicu u ćiriličnom članku?) Ali šta sa člancima Naruto Uzumaki ili Čaršav ili ko zna koliko ih još ima sa istim problemom? Ako bot ne može da sredi stvari kako treba, nemoj ga ni koristiti. Nikola (razgovor) 03:51, 8. novembar 2013. (CET)

OK, ali bilo bi lepo da bar negde postoji spisak takvih članaka ili nešto slično. Verujem i da bi se bot mogao isprogramirati da to uradi, ali to bi bio posao.

Naslov knjige je na latinici jer je i knjiga na latinici. Ostalo je na ćirilici jer je članak na ćirilici. Kad bi knjiga bila na kineskom, takođe bi naslov bio na kineskom a ostalo na ćirilici. (Jedina razlika je u tome što bi nam za kineski trebao i prevod naslova a za latinicu nema potrebe.) Nikola (razgovor) 04:00, 8. novembar 2013. (CET)

---

Probaću ovih dana. Zmija bgd 23:43, 7. novembar 2013. (CET)

Ovo o preusmerenjima sam ti i ja pričao. Ako ne možeš ručno da prveravaš svaki članak, nemoj to ni raditi. Bot ti veoma često pravi greške. Radi stvari oko kojih ne postoji koncenzus. A ti kritike ne uzimaš za ozbiljno i ne reaguješ na njih. --Jovan Vuković (r) 11:19, 8. novembar 2013. (CET)

Nije da ne uzimam, već ne osećam potrebu da reagujem kada vidim grafem->slovo. -- Bojan  Razgovor  11:22, 8. novembar 2013. (CET)

Cveleglg slike autorska prava

Hvala na napomenama ja se trudim da na slikama , a uvek su moje slike, stavim licencu ali ili negde gresim ili racunar ne prihvati pa po nekad licenca ne prodje.

Poydrav--Cveleglg (razgovor) 07:58, 9. novembar 2013. (CET)

Biografija

Zašto bot dodaje vezu ka portalu biografija na članke o svetiteljima? I radi li to na svim člancima o ljudima? --Jovan Vuković (r) 11:14, 8. novembar 2013. (CET)

Ok, to je odgovor gde to radi. A postoji li razlog zašto se to radi? Jel postoji neki dogovor o tome na nekom od trgova ili bilo gde drugde? --Jovan Vuković (r) 11:23, 8. novembar 2013. (CET)

Meni se lično ne sviđa ta praksa. Ja sam mislio da to korisnici ručno rade za članke koje vole. Ne mislim da je neka greška, ali mislim da će tako jednog dana doći do pretrpanosti članaka nepotrebnim informacijama. Tipa o nekom fudbaleru će jednom stojati veze ka portalima: Biografija, Sport, Fudbal, Real Madrid, Juventus... Po meni te veze ka portalima su prilično besmislene osim ako se ne tiču samih članaka (biografija - portal biografija, fudbal - portal fudbal i sl). --Jovan Vuković (r) 11:30, 8. novembar 2013. (CET)

Zdravo! Potkrepio sam članak o Radi Žigiću referencama tako da sada više ne bi trebalo biti anonimnih izmena (uglavnom, ko god da je vršio izmene, delimično je bio u pravu i ja mu to priznajem :-)). Možeš da ukloniš šablon o zaključanoj stranici. --Plamen (razgovor) 12:45, 8. novembar 2013. (CET) Sta msilis da napisemo clanak o Afanasiju Ivanovicu Seloumovu umetniku koji je naslikao Boj na Misaru...Bio bi red...Ima vrlo malo podataka, ali cu ih sakupiti, samo sto ne ynam kako se prave tabele i spajaju clanci...Pink Flojd (razgovor) 12:42, 9. novembar 2013. (CET)

Baci pogled na ova tri članka 1, 2, 3. Bot ti je nešto zabrljao i kategorije neće da se prikažu. --نوفاك اتشمان‎ 09:35, 10. novembar 2013. (CET)

Bot

ti meša latinicu i ćirilicu [9][10] --Milićević (razgovor) 14:21, 10. novembar 2013. (CET)

Brate moj Bojane, mogao bih, ali sam se veoma mnogo razočarao kad sam video da su tamo sve dobri članci koji su vezani za Srbe i Srbiju, o nekakvim masakrima i genocidima, o nekim četnicima mahom sve ih nazvaše kvislinzima. Znam da nas nazivaju svakakvim imenima i da je slika iskrivljena, ali da ima ovoliko toga negativnog! Nemam reči. Predložio sam članak o Đokoviću da bude dobar na engleskoj vikipediji 1 oktobra, eno još razvlače, traže mi da dodajem reference, odugovlače, sve sam ispunio i ne vredi izgleda će biti odbijen, a najbolji je članak o teniserima. I ne mora biti izabran, nije to suština pa da je mnogo bitno, ali kad vidim koje su članke birali i koliko su kratki, a sve negativno o Srbiji, onda bolje da ne pravimo nikakav šablon...--Soundwaweserb (razgovor) 04:15, 11. novembar 2013. (CET)

Naravno nije sve negativno, ali opet sam razočaran tolikim glupostima, i Pavle Đurišić je tamo izabran za sjajan a Đokovića ne mogu ni za dobar! Mislim, gde je tu logika. Evo recimo, ti verovatno pratiš tenis, pogledaj članak o Đokoviću i recimo o već izabranim del Potro i Federer, iz aviona se vidi da je po svemu članak Đokovića bolji od ta dva: više bajtova, više referenci, više informacija itd. Ali opet zajebavaju, nije mi jasno, to je bezveze. Kapiram da su to sportisti sa zapada i imaju prednost verovatno (pa i da ne čudi što imaju izabrane stranice), ali bi ipak trebalo pravednije postupati. Ali, dobro, šta je tu je.--Soundwaweserb (razgovor) 04:36, 11. novembar 2013. (CET)

Znam, biću strpljiv jer vidim da ne reaguju poslednjih dana a sve je ispunjeno što su tražili. Samo sam ti naveo primer nelogičnosti, međutim ima recimo Beograd je izabran za sjajan, lep primer je i Golubačka tvrđava koja je tamo dobar članak. Bilo bi lepo da neki sportista bude izabran, ti si u pravu, može Divac ili Đorđević pa ko zna engleski da uredi tamo kao što je ovde lepo urađeno. Da budu malo neki lepši primeri a ne samo četnici Lukačević, Jevđević, Đujić ili Đurišić. Nemam ništa protiv tih ljudi, ali daj bre nekog našeg sportistu ili Tesla, Pupin, Milanković, Dučić itd. Ima mnogo dobrih primera u srpskoj istoriji ili o događajima, a nijedan tamo nije izabran. Eto, ispričasmo se ti i ja, izvini ako sam te smarao. Budi pozdravljen.--Soundwaweserb (razgovor) 04:54, 11. novembar 2013. (CET)

Pokvarene spoljašnje veze

U članku Istorija Beograda, trenutno pod brojem 18, navodi se referenca u kojoj je i arhivirani link. Arhivirani link radi, a ovaj koji se arhivirao ne radi pa ga bot prijavljuje. Razmisli da li menjati bota tako da ne prijavljuje mrtve linkove u tom slučaju, tj. ako arhivirani link radi. --Đorđe Stakić (r) 16:31, 11. novembar 2013. (CET)

AP

Kad budeš mogao pogledaj ovo [11] jesam li mu ja dao valjano objašnje ili sam pogrešio u vezi brisanja? --Milićević (razgovor) 22:10, 11. novembar 2013. (CET)

Kandijski rat

E nadam se da nije problem da malo proširim rat u Dalmaciji i sutra već možemo da stavimo članak na raspravu. Šta misliš?--Marko Stanojević (razgovor) 11:29, 12. novembar 2013. (CET)

Završio sam. Izbaci to za Troju i stavi članak na raspravu.--Marko Stanojević (razgovor) 23:12, 12. novembar 2013. (CET)

viki

Ako imaš ovaj podatak prebaci mi molim te. Da li je Vikipedija i najveća i najposjećenija svjetska internet enciklopedija?--Zlatno krilo (razgovor) 18:08, 12. novembar 2013. (CET)

Kutije za republike i pokrajine

Pomaži, živ bio, da se završi ovaj "belaj" između mene i Pinkija! Ne znam više stvarno šta da radim, mislim da sam sve pokušao. Čovjek neće ni milimitar da popusti. Sad tvrdi da je dogovor postignut, a ništa se nismo dogovorili. Konto sam sad i ja tjerati inat do kraja i revertovati 100 puta ako treba, al ispadam smiješan sam sebi, jer imam malo previše godina da bih ovdje vodio "virtuelne ratove" kao neki klinac..--Slobodni umjetnik (razgovor) 21:47, 12. novembar 2013. (CET)

Bi li ti Bojane mogao srediti tabelu u članku Demografija Grada Banje Luke? Mislim da si vičan tome. U pitanju je ta zadnja tabela što počinje od 1879. godine. Problem je u tome što kvari izgled članka, jer tekst koji bi trebalo da stoji ispod, sada stoji pored te tabele.--Slobodni umjetnik (razgovor) 22:11, 14. novembar 2013. (CET)

Mile Bjelajac

Napisao sam biografiju profesora Bjelajca a ti je doteraj, pozdrav. Zmija bgd 10:41, 15. novembar 2013. (CET)

Stari grad - Jerusalim

Bojane, pa postojala je Marokanska četvrt, a izvor je sa UN -zaštita svetske baštine, naravno sad je njihov sajt preobiman i nejasan,pa se ne vidi sve iz prvog pogleda. Nije problem primedba, ako je dobronamerna OK, ali pošto jedno vreme nisam posećivao Vikipediju(kao član), primetio sam na nekoliko članaka( i mojih) da se olako na sred stranice stave primedbe-etikete, možda bi mogle da se stave u pasus gde se misli na konkretnu stvar(recimo kod dela o Marokanskoj četvrti9, ovako izgleda da je sav moj trud uzaludan.Na Engleskoj verziji imaš članak takođe o Marokanskoj četvrti,..) Ne vezano za tvoju primedbu, par puta sam video da se olako stavljaju etikete-primedbe i to kod odličnih članka, nekih mojih takođe. A sa druge strane nema etiketa-primedbi na članke koji su jednostavno loši, bez ičega. Pozdrav!--MIŠKOO (razgovor) 11:17, 16. novembar 2013. (CET)

> OK! Pozdrav! --MIŠKOO (razgovor) 23:30, 17. novembar 2013. (CET)

Biljana Srbljanović‎

Zaključaj ovaj članak za neprijavljene korisnike na nekih sedam dana.--V i k i R 08:53, 17. novembar 2013. (CET)

Problemčić‎

Zdravo! Postoji jedan mali problemčić kod unošenja preliminarnih zvaničnih podataka sa popisa 2013. po gradovima BiH, jer u prijašnjem šablonu stoji riječ - populacija - bez da piše godina pored a onda u zvaničnoj verziji piše 1991. To je vjerovatno neko podesio tako kad napišeš populacija za gradove BiH da automatski piše pored 1991. To bi trebalo nekako pobrisati, jer unosim podatke 2013., pa je glupo da stoji ovako - popilacija (1991.)- 50.000 (2013.) --Zlatno krilo (razgovor) 01:57, 18. novembar 2013. (CET)

• Dobro si odradio. I ja ću tako. Samo moram obratiti pažnju, eto npr. Brod ima i opština i naseljeno mjesto istoimeno kao što ima i Doboj i Donji žabar i ko zna šta još. Nisam na prvu to bio primjetio, koji su ga klinac i unosili pod tim imenom, samo pravi zabunu. Mogli su to u okviru teme o opštini ili da ga u naslovu jasno označe, da znamo da nije opština. Al nema veze, sad je gotovo. --Zlatno krilo (razgovor) 14:18, 18. novembar 2013. (CET)

Standard za prateći aparat članka

Da li postoji, i koji je, usvojeni (ili bar preporučeni) standard za prateći aparat članka? Na en.wiki ima npr See also, pa Notes, pa Citations, pa References, pa External links. Kod nas na raznim člancima vlada šarenilo u pogledu formata, naziva, rasporeda i značenja.--Gorran (razgovor) 16:26, 18. novembar 2013. (CET)

No no bed Bojan bed hehe. Prepravljao si u članku o Džoplinovoj ime jednog mesta koje se zove Montrej u Monterej. Montrej je selendra u Kaliforniji sa mnogo velikom livadom i tu se održavaju koncerti, Monterej je grad u Meksiku --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 18:30, 20. novembar 2013. (CET)

Ups sunac mu ljubim. Sori nisi ti bed boj ja bed urednik 8sad mi fali neki smajlić sa posramljenom facom). Ja bio ubeđen da to neka livada blizu El Eja. --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 19:09, 20. novembar 2013. (CET)

Sela

Povodom sela se ne dešava ništa posebno. Gledao sam u poslednje vreme da li su u Zavodu za statistiku izdali knjigu o naseljima i nisam još našao ništa (iako je prošlo 2 godine). To nam je prošli put bio zvaničan izvor. Nemam informacija šta se događa u vezi ažuriranja pojedinih ljudi na nekim naseljima. Imaš neki link? -- JustUser  d[-_-]b  18:32, 20. novembar 2013. (CET)

Ovo sa crnogorcima je zanimljivo. Super što su nešto izdali, međutim imam barem dve primedbe. Prvo, poluošišani aski mi je veoma neprofesionalan način za izdavanje informacija. Drugo, nisam video da ima odštampani primerak, jer se ovaj elektronski može menjati bez problema i obaveštavanja. Zato ovi naši imaju samo nezvanične rezultate i tako su ih nazvali i neće menjati njihov status dok ne izdaju štampane knjige. Ne znam šta je najbolje, ali verovatno bi trebalo kontaktirati nekog iz zavoda za statistiku i pitati o njihovim planovima. -- JustUser  d[-_-]b  20:08, 20. novembar 2013. (CET)

Šabloni za jezike

Možeš li da mi pomogneš oko izrade šablona za pojedine jezike tipa haićanski kreolski i ajmara? Samardžija (razgovor) 16:19, 22. novembar 2013. (CET)

Kritski ustanak

Možda zvučim dosadno. Međutim, s obzirom da sam kroz grčku novovekovnu istoriju prošao tri puta, imam potrebu da kažem ovo. Grčko-turski rat '97 nije vođen samo na Kritu, nego i u Tesaliji. Dok su na Kritu Grci zabeležili uspeh, u Tesaliji su tako satrveni da su uskoro bili primorani na sklapanje primirja. Kritski ustanak je samo jedna epizoda u Grčko-turskom ratu '97.--Nimča (razgovor) 12:43, 23. novembar 2013. (CET)

Istina, nema ga, ali u ovoj kutijici je zaveden zasebno, kao Cretan Revolt of 1896–1897.--Nimča (razgovor) 13:08, 23. novembar 2013. (CET)

Meksiko

Mogu, ali to neće biti dovoljno da bi članak bio sjajan, potrebno je uraditi i privredu. Takođe, ti bi mogao da proširiši infokutiju sa podacima o Meksiku i da promeniš sliku. Zanima me i da li si razmišljao da malo poradimo na dizajnu naših infokutija, Da slova budu malo manja pa da mogu da stanu u jedan red a ne da odu u dva ili tri reda? Mislim da su infokutije sa engleske vikipedije lepše od ovih naših. Samardžija (razgovor) 16:28, 23. novembar 2013. (CET)

Upiti

Treba ti najpre tulserver ili tullabs nalog. Kad imaš to, onda se prosto nakačiš na majeskuel server i pičiš sa upitima. --F± 23:51, 24. novembar 2013. (CET)

Ne, ne. Postojala je procedura za otvaranje naloga na meti, ali nisam siguran da se i dalje otvaraju novi nalozi za Tulserver, jer treba da bude ugašen relativno uskoro. Međutim, za Tul labs se otvaraju nalozi i tu svakako možeš da pokušaš. http://tools.wmflabs.org/ --F± 08:07, 25. novembar 2013. (CET)

Handžar divizija

Nije mi najjasnije kako je ovo

Tokom delovanja u istočnoj Bosni, divizija je uspostavila veze sa četnicima, i redovno ih uključivala u svoje akcije. Vikicitati „Nakon potiskivanja od strane naših trupa, partizane u povlačenju su često napadale iz zasede četničke jedinice u potrazi za oružjem... Tokom poslednjih operacija, četničke snage su se borile dobro. Uspostavljena je prihvatljiva, gotovo drugarska saradnja.[4]“

Predstavnici 27. SS puka pozvani su da prisustvuju četničkoj svečanosti kod manastira Tavna 4. juna[5], a u julu se komandant divizije Deziderius Hampel sastao se sa čeničkim vojvodom Radivojem Kerovićem[6].

iz ove verzije: https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=13._%D0%A1%D0%A1_%D0%B1%D1%80%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D0%B4%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D0%B7%D0%B8%D1%98%D0%B0_%D0%A5%D0%B0%D0%BD%D1%9F%D0%B0%D1%80_%281._%D1%85%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0%29&diff=prev&oldid=7485608

nestalo, pa sad ima samo ovo:

Saradnja sa četnicima

Tokom delovanja u istočnoj Bosni, divizija nije uspostavila veze sa četnicima.--Gorran (razgovor) 00:37, 27. novembar 2013. (CET)

To je neki korisnik 93.86.252.161 - vratio sam. Jednostavno je napisao "uklanjanje referenciranog sadržaja"--Gorran (razgovor) 01:22, 27. novembar 2013. (CET)

Pomoć

Nije mi teško da izbrišem reči vezan je, ali je bolje da to ne uradim, jer će rečinice biti neprirodne. Npr.

• „Ovaj članak je vezan za vladare je u začetku“, bi postalo „Ovaj članak je vladare je u začetku“
• „Ovaj članak vezan je za Muzičke instrumente je u začetku“, postaje „Ovaj članak za Muzičke instrumente je u začetku“
• „Ovaj članak vezan je za prezimena je u začetku“, postaje „Ovaj članak za prezimena je u začetku“.

Primerenija promena bi bila: „Ovaj članak o vladarima ...“, „Ovaj članak o muzičkim istrumentima“, „Ovaj članak o prezimenima ...“ Kodiranje i testiranje ovih izmena bi potrajalo skoro isto koliko i ručne izmene, te uzimajući u obzir da sadašnji oblik nije pogrešan, ovo nije vredno truda. --Dcirovic (razgovor) 05:21, 27. novembar 2013. (CET)

Blok

Korisnik je blokiran zbog višestrukog vraćanja spornih slika. Rasprava je pokrenuta na lokalnoj stranici za razgovor članka. Rasprava o tim slikama je vođena i na engleskoj Vikipediji i za sad su uklonjene. Ukoliko se uspostavi da su ti dokumenti autentični i relevantni za članak, svakako mi neće smetati ostanu u članku. -- Dcirovic (razgovor) 07:16, 28. novembar 2013. (CET)

Ostava

Pozdrav, možeš li da preimenuješ ovu sliku prema mom predlogu tamo: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Sandzak_before_2008.png Ovaj Nikswerdhond je preko ove mape ubacio svoju verziju: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Sandzak01.png Zatim je moju originalnu mapu ubacio ovde pod novim spornim nazivom: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Sandzak_before_2008.png Ja sam ga revertovao i njegovu mapu ubacio u njegov upload, ali je treba preimenovati. PANONIAN (razgovor) 23:09, 29. novembar 2013. (CET)

Eh? Pa možeš da menjaš imena fajlova na ostavi? Samo preimenuj ovaj fajl: https://commons.wikimedia.org/wiki/File:Sandzak_before_2008.png Nov naziv treba da bude: "File:Location map of Sandzak within Serbia and Montenegro". Nikswerdhond je neki Albanac koji je hteo da moju originalnu mapu Sandžaka zameni svojom i da moju mapu ubaci pod drugim nazivom koji implicira da nakon 2008. Kosovo nije deo Srbije. PANONIAN (razgovor) 23:18, 29. novembar 2013. (CET)

Ja sam sada njegovu verziju mape ubacio tamo gde je on hteo da ubaci moju, samo je naslov pogrešan. PANONIAN (razgovor) 23:19, 29. novembar 2013. (CET)

OK. Hvala. PANONIAN (razgovor) 23:35, 29. novembar 2013. (CET)

Molba za preimenovanje ove slike napravio sam grešku. Možeš da je nazoveš po imenu ili da dodaš i titulu samo da se izostavi ovaj nepotreban dodatak sa kraja imena slike. Zmija bgd 23:33, 29. novembar 2013. (CET)

Hvala. Zmija bgd 03:12, 30. novembar 2013. (CET)

revertovanje

Kako da ostavim pravopisno tačan oblik kad se one ne zovu tako, a poništio sam izmene zato što mu je to jedina bila izmena --Milićević (razgovor) 12:41, 30. novembar 2013. (CET)

Dobro, za ostavu nije problem snaćiću se --Milićević (razgovor) 12:44, 30. novembar 2013. (CET)

Kod administratora

Djordjes, sam opisao tvoje vandalizme od sinoć na naseljima koje sam juče uradio u gradu Omišu i time potpuno izjednačio sa onih ostalih do saada urađenih preko 300 u Dubrovačkoj i delom splitskoj županiji. Samo da te informišem.--Onjegin (razgovor) 11:57, 1. decembar 2013. (CET)

• Probajte da to rešite na najbolji način. --Đorđe Stakić (r) 12:02, 2. decembar 2013. (CET)

Druga bitka za Atlantik

Ne vide se dobro zastave Belgije i Francuske u šablonu. --Đorđe Stakić (r) 12:02, 2. decembar 2013. (CET)

Banja Luka

Misliš na Banjaluku? Ma mogu pogledati i to, ali ja sam banjalučanin pa mi ne treba to, i u posljednjih mjesec dana pomalo sređujem sve vezano za Banjaluku i temu Republika Srpska, pa ću i ovo dovesti u red. Znam ja tih dosta podataka a znam i pouzdane izvore, i sramota da prepisujem od tamo. Evo već sam uveo dosta novina - stavio mnogo ljepše slike, sport uredio, napravio ovo o filmovima snimljenim u BL to nema nigdje, pa sad znamenite ličnosti, znametisti uopše, rijeka Vrbas, bokserski klub, Olimpijski bazen, i niz drugih stvari. Pozdravčina i hvala na sugestiji! --Zlatno krilo (razgovor) 04:39, 3. decembar 2013. (CET)

Oprosti, još nešto, kad budeš pregledao temu BL, pogledaj one tabele u dijelu demografija, nekako su ružno nabacane, ne znam šta bih s njim uradio. Ako se mogu napraviti oni spojleri kao za mjesne zajednici to bi možda najbolje bilo ili po marginama ih barem poravnati da su iste veličine. Ja to ne znam. p. --Zlatno krilo (razgovor) 05:21, 3. decembar 2013. (CET)

Pogledao sam, odlično je odrađeno na Fra., dopuniću sa svim što nije ponavljanje sadržaja koji već postoji i nešto sam već i odradio. Samo ne razumijem rezon Slobodnog umjetnika koji mi je izbrisao tabelu znamenite ličnosti. Po meni to nije problem i za najveće metropole svijeta da se pomenu - neke znamenite ličnosti. A ja sam stavio ljude svih nacionalnosti i različitih profesija. Mislim da to ipak treba da stoji u enciklopediji i njemu sam takođe sugerisao da bi to trebalo vratiti pa kako god odluči ali po mom mišljenju to je takođe potrebno. Još piše - neke poznate ličnosti tako da njegova aluzija ne stoji, da time pokazujem da je grad selo.--Zlatno krilo (razgovor) 12:50, 3. decembar 2013. (CET)

Bez naslova

Spreči ga nekako da radi ovo. --Lakisan97 (razgovor) 12:07, 4. decembar 2013. (CET)

Da li je moguće da jednostavno staviš da ne dira članak pravopisna transkripcija? Ako nije, bolje da ne radi, jer glupo je izbacivati podatak samo zato što bot nije u stanju da ga zaobiđe. Sve to pogotovu jer su tipični primeri u srpskom jeziku za grešku tog tipa Štokholm i nešto stariji Los Anđelos. --Lakisan97 (razgovor) 20:43, 4. decembar 2013. (CET)

Ne znam šta da ti kažem. Nekad je potrebno reći a ovo je česta greška — slična fora je bila i sa Vinus, pogrešno Vinus Vilijams. U njenom slučaju smo i mogli izbeći grešku, ali ovo bi bilo otklanjanje referenciranog sadržaja, da se „stručno“ izrazim. Takođe, mogao bi videti i ovo. --Lakisan97 (razgovor) 20:50, 4. decembar 2013. (CET)

Sintaksa: suvišna tačka, višak zagrada

U ovoj izmeni kad su spojeni datumi crtom nije potrebna tačka pre crte. --Đorđe Stakić (r) 21:35, 7. decembar 2013. (CET)

• U ovoj izmeni vidim da je naveden link koji ima dve vitičaste zagrade na kraju, kad se one izbrišu link radi, a izgleda da u navdenim člancima link i stoji kako treba, nego bot sam iz nekog razloga dodaje te zagrade i čini mu se da linkovi ne rade. --Đorđe Stakić (r) 01:08, 8. decembar 2013. (CET)
• Ok. Što se tiče razmaka iza html to može i bot da doda ili da ne smatra zagrade delom linka. Inače, primetio sam i ovo - taj link sam našao u arhivi i na http://archive.is i na archive.org. Umesto brisanja trebalo bi potražiti link u arhivama i zameniti, ili da ostane koji je mrtav link. Kada se obriše onda se samo zaluđenici mogu upustiti da traže po istoriji koji je link bio. U nekim slučajevima kao ovde uz ovaj drugi menjani link na kraju stoje već dve reference, a na trećoj je bio mrtav link, tu ne ne treba stavljati traži se izvor - jer već ima, a mrtav link ako ne postoji u arhivama može da se izbriše. --Đorđe Stakić (r) 09:35, 8. decembar 2013. (CET)

Portal RS

Zainteresovan sam da budem jedan od uređivača portala Republika Srpska. Kakva je procedura za to? Vidim da planiraš nešto da iskombinuješ od portala Kozara i Potkozarje. Hoće li to sada biti portal RS?--Slobodni umjetnik 11:16, 9. decembar 2013. (CET)

Šablon za jezik

Ćaos Bole. Jedno tehničko pitanje. Kako da ovaj šablon Šablon:Jez-grn povežem sa pripadajućim člankom o jeziku (Gvarani (jezik))? --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 14:31, 10. decembar 2013. (CET)

Primetio sam, hvala ti! --ΝικόλαςΜπ. (razgovor) 15:28, 11. decembar 2013. (CET)

References

U članku Kuća izdavača i knjižara Gece Kona U Beogradu koji je na početku izrade, postavljena je Referenca (References) sa Vaše strane. Da li je bio potreban razlog ili je greška? Pozdrav. --Gajdario (razgovor) 07:56, 12. decembar 2013. (CET)

Brisanje

Obriši ove stranice [12][13] blokiraju ažuran prevod sa translejtvikija --Milićević (razgovor) 21:31, 12. decembar 2013. (CET)

Zaboravio si ovu stranicu [14] --Milićević (razgovor) 15:25, 13. decembar 2013. (CET)

Sličica

Može li da posluži? --Ivan Matejić (razgovor) 10:04, 15. decembar 2013. (CET) [[Датотека:P la Serbian Soldier.svg|100px|мини|десно|Сличица]]

Sredio sam je malo u principu jpg je teško prebaciti u vektor, ali pošto joj je namena da bude onako mala u ćošku onda to nije problem.--Ivan Matejić (razgovor) 13:05, 15. decembar 2013. (CET)

Jel nije problem da napraviš članak u GIP-u ali da ostane i ovo jer još rade na pisanju istog? treba da unesu još po neke izmene i slično...--Ivan Matejić (razgovor) 10:52, 16. decembar 2013. (CET)

Vojvodstva

Ne znam. Za njih verovatno postoje ustaljeni nazivi u srpskom, pa treba to proveriti po knjigama. Ovakvo sadašnje stanje nije prosta transkripcija, a ni prevod. Pa verujem da je pravljeno na osnovu neke literature. --Jovan Vuković (r) 03:00, 18. decembar 2013. (CET)

Boki opomeni onog kopiketa da ne kopira tvoj i moj zid i da se predstavlja kao ti ili ja. Zmija bgd 11:17, 19. decembar 2013. (CET)

Savet

Imenjače, ti si na ovoj vikipediji verovatno najaktivniji član, i to je lepo, ali bi ipak trebao malo da usporiš. Znam da želiš da dodaš što više članaka kao i svi mi ali ipak treba da vodiš računa i o pravopisu. Predložio bih ti da instaliraš Language Interface Pack za Majkrosoft vord 2007 i 2010, ne verujem da koristiš verziju 2013. On ima rečnik srpskog jezika što će ti omogućiti da praviš manje pravopisnih grešaka u člancima. U pretraživaču upiši samo srpski office 2007 ili 2010. Prvi link koji ti Gugl izbaci te vodi na zvaničnu stranicu Majkrosofta, gde možeš da preuzmeš ovaj zgodni dodatak. Takođe, ne moraš da koristiš korisničko sučelje na srpskom, iako to ima nekih prednosti. Pozdrav. Samardžija (razgovor) 15:13, 19. decembar 2013. (CET)

U kom tekst editoru pišeš članke? Samardžija (razgovor) 22:59, 19. decembar 2013. (CET)

Je l' to neka zajebancija? Kako možeš da u Fajerfoksu pišeš članke? Samardžija (razgovor) 23:03, 19. decembar 2013. (CET)

Zanimljivo, ali kako ih onda snimaš? Zbog čega ne koristiš editore teksta? Samardžija (razgovor) 23:11, 19. decembar 2013. (CET)

Publicistika i istoriografija

Sigurno postoji puno manje-više istih definicija. Najprostije rečeno, publicistika i istoriografija su grane književnosti (književnost u širem smislu), s tim što su jednoj glavna tema savremene ličnosti i događaji, a drugoj prošli. Možda će ti neko reći da je istoriografija nemoćna bez publicistike (što je delimično tačno, jer mahom crpi od nje saznanja za pojedine događaje), ali publicistika, mislim, nije u stanju da prati istorijske procese duže od prosečno aktivnog ljudskog veka. Uz to, publicistika najčešće nije svesta šta se dešava iza kulisa, ili joj je to irelevantno. Pošto u prvi plan stavlja savremene prilike i ljude, cilj joj je da utiče na njih. Istoriografija sabira sva stečena znanja, povezuje ih međusobno i generalizuje. Danas ti je, naravno, sve izmešano, pa tako imamo istoriografiju pod velikim uplivom publicistike i masovnih medija. Zaboravila se prava vrednost istoriografije. Savremeni događaji ističu se u prvi plan. Na stvari, događaje i ličnosti se gleda iz perspektive sadašnjosti (npr. upoređivanje današnje demokratije sa atinskom). Taj anahronizam nažalost, svojstven je ne samo publicistima, nego i istoričarima kolaboracionistima. Publicista je za istoričara izazov, protivnik. Ako se publicista dotiče stvari koje izmiču njegovom prilično uskoj vremenskoj percepciji (školski primer ti je priča o doseljavanju Slovena iz svoje matice na Balkan od pre 2000. godina), zdrav istoričar obično odreaguje kritizerski.

Pa da posle za mene kažu: „On prijatelje može jedino steći ako im se uvlači u bulju.“ ;) Realno, tako je.

Ne znam da li su svi podjednako relevantni. Prvi sa današnjeg spiska (redovni profesori), Petar Rokai, Aleksandar Kasaš, Nenad Lemajić, Duško Kovačević svakako su relevantni. Sa poslednjim sam, rekao bih, u dobrim odnosima. Pitaću ga da mi posudi sliku. Počastio je nas šestoro koji kod njega pohađaju kurs Istočno pitanje bombonama, žvakama i pićem. Pogledaću i Enciklopediju srpske istoriografije.

Ranka Končara nisam video do sada. Mislim da mi neće ni predavati.--Nimča (o͜o) (razgovor) 03:45, 21. decembar 2013. (CET)

Ako se publicistika strogo drži savremenih i aktuelnih pitanja i događaja i ne upoređuje ih sa onima iz prošlosti, onda je OK. Savremena publicistika definitivno pati od istorizma, tj. opterećena je „slavnom“ i izmišljenom prošlošću.

Ima, doduše, publicista koji su bili u toku sa svojim vremenom ili čak ispred njega. Npr. Svetozar Miletić je kao publicista više nego iko drugi kod prekodunavskih i prekosavskih Srba u anahronoj Austro-Ugarskoj doprineo formiranju ideje o novoj Vojvodini, nakon što su crkveni krugovi konačno šezdesetih godina 19. veka odustali od Bahovog [austrijskog] Vojvodstva zasnovanog na prevaziđenim carsko-kraljevskim privilegijama. Istina, u svoje vreme i za mnoge svoje savremenike bio je neka vrsta zabranjene literature zbog svojih nenadmašenih antidržavničkih ispada. Ništa bolje nisu tretirani Mihailo Polit Desančić, Jaša Tomić i ostali nevladini poslanici koji su se teško mirili sa Nagodbom od 1867. Da su Nemci i Mađari zadržali položaje na Savi i Dunavu, verovatno bi se negativno mišljenje o Miletiću još više afirmisalo među Srbima prečanima. Kako su Srbi izašli iz rata kao pobednici, dobio je kao borac za pravo na samoopredeljenje zavidno mesto među znamenitim Srbima prečanima za razliku od npr. Jakova Ignjatovića, posvedočenog mađarona, omrznutog među Srbima. --Nimča (o͜o) (razgovor) 05:21, 21. decembar 2013. (CET)

Kasaš je posle Rokaija (otišao u penziju oktobra 2013) najstariji istoričar na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu. Sigurno ima o njemu podataka u Enciklopediji srpske istoriografije.--Nimča (o͜o) (razgovor) 05:23, 21. decembar 2013. (CET)

odgovor na Prenos

Zašto je tebi toliko stalo da ne poštuješ pravila o prenosu koje je usvojila zajednica i da prekidaš prenose bez unošenja neophodnih ispravki [15] [16] [17]. Ne shvatam kako time pomažeš našu Vikipediju. Ako ti ta pravila ne odgovaraju pokreni raspravu o njihovom menjanju i mirna kuća. --نوفاك اتشمان‎ 14:10, 22. decembar 2013. (CET)

Zahvaljaujem se na kritici na moga rada i doprinosu mojoj korisničkoj stranici za razgovor. Želim ti sve najbolje u nadolazećim praznicima, kolega. :) --نوفاك اتشمان‎ 14:27, 22. decembar 2013. (CET)

Na strani Vikipedija:Glasanje/Vikipedijanac 2017. godine je pokrenuto glasanje za Vikipedijanca 2017. godine.

--Vlada ^talk 13:04, 25. decembar 2013. (CET)

Molba

Šablon Političar je bio u kvaru, novajlija nije znao da postoje više opcija promene funkcije pa je menjao nasumično. Molim te upali nekog bota i sve političare i njihove funckcije sortiraj. Zmija bgd 18:55, 25. decembar 2013. (CET)

Mogao bih i da ga zaključaš da se nebih dešavali bagovi. Zmija bgd 18:55, 25. decembar 2013. (CET)

Da ali on je promenio trenutnu funkciju sa opcijama za osobe koje nisu više na funkciji sad imaš da su svi na funkciji. A osobe koje su stvarno nosioci funkcije su u istom rangu kao i ostali. Ranije je bilo da ima početak i kraj funkcije a datum se koristio za trenutne vršioce dužnosti date funkcije. Zmija bgd 11:05, 26. decembar 2013. (CET)

Zastita

Molim te lepo mozes li me zastititi od Panoniana, menja moje izmjene bez izvora. A kada ja vratim svoju izmjenu on mi preti da ce me prijaviti!!! Pa gde to ima?--Shumwiki (razgovor) 15:46, 26. decembar 2013. (CET)

Baš lepo od Shumwiki što se žali na mene. Bilo bi lepo i da on objasni koji to izvor tvrdi da je tu bilo zatvoreno najviše dece, pa onda žena, pa tek onda muškaraca: [18]. On je u uvodu pomenuo ove kategorije baš tim redom: prvo, deca, pa onda žene, pa onda stari i tek onda muškarci, a izvori koje je koristio pominju 600 zatvorenika, 30 žena i jedno dete od 14. godina. PANONIAN (razgovor) 16:19, 26. decembar 2013. (CET)

Šablon

Možeš li povampiriti ovaj šablon? Naveo sam preliminarne podatke sa popisa (10 najvećih naselja) na stranici za razgovor. --V i k i R 01:47, 27. decembar 2013. (CET)

Autobot

Autobot pravi ćirilične izmene u latiničnim člancima.-- Dcirovic (razgovor) 04:39, 27. decembar 2013. (CET)