Pozdrav, Naca20. Dobro došli na Vikipediju na srpskom jeziku!
Zdravo, Naca20. Hvala na učešću u projektu. Nadamo se da ćete uživati u saradnji i da će vam boravak s nama biti prijatan.
Vikipedija na srpskom jeziku je slobodna enciklopedija koja je nastala 2003. godine. Od tada smo uspostavili različita pravila u našoj zajednici. Molimo vas da odvojite malo vremena i pročitate sledeće teme, pre nego što počnete da uređujete Vikipediju.
Pet stubova Vikipedije
Šta je Vikipedija?
Pomoć
Opšti priručnik za uređivanje Vikipedije
Uputstva
Brzo naučite da pravite izmene, korak po korak
Pesak
Za uvežbavanje rada na Vikipediji
Osnovni kurs
Traži personalizovanu pomoć pri prvim pokušajima
Naučite kako se uređuje stranica
Vodič za uređivanje stranica
Stvari koje ne bi trebalo da radite
Sažetak najučestalijih grešaka koje treba izbegavati
Najčešće postavljana pitanja
Pitanja koja mnogi postavljaju
Pravila Vikipedije
Pravila i smernice koje je usvojila zajednica
Trg
Mesto gde možete pitati druge vikipedijance
Dugme za automatski potpis
Dugme za automatski potpis

Molimo vas da se potpisujete na stranicama za razgovor pomoću četiri tilde (~~~~) ili klikom na dugme koje se nalazi iznad prozora za pravljenje izmena — to daje vaše ime, trenutno vreme i datum. Takođe, molimo vas da se ne potpisujete u člancima.

Za slanje slika na Vikipediju, molimo vas da pročitate:

Pre nego što počnete s uređivanjem članaka, molimo vas da pročitate važne napomene o pisanju srpskim jezikom na Vikipediji.

Članci na Vikipediji na srpskom jeziku mogu se potpuno ravnopravno uređivati ćirilicom i latinicom, ekavicom i ijekavicom, ali nije dozvoljeno mešanje pisama niti izgovora u istom članku. Izmene latinicom u ćiriličkom tekstu (i obrnuto) i izmene „osisanom” latinicom, odnosno ASCII-jem, biće uklonjene bez odlaganja.


Nadamo se da ćete uživati sa nama doprinoseći Vikipediji i da ćete postati njen stalan saradnik. Ukoliko imate bilo kakva pitanja, slobodno se obratite meni ili drugim urednicima na nekoj od stranica na Trgu. Još jednom, dobro došli na Vikipediju, projekat slobodne enciklopedije. Srećan rad! --MilicevicBot (razgovor) 22:00, 1. decembar 2015. (CET)Odgovori

Članak "Bezijerove krive"

uredi

Naco, vidim da uređuješ članak Bezijerove krive. Pretpostavljam da je unos u okviru radova na Matematičkom fakultetu? Ako jeste, trebalo bi da se upišete na stranicu kursa. Pozdrav, --Milica (razgovor) 16:58, 21. decembar 2015. (CET)Odgovori

Milice, da unos jeste u okviru radova na Matematičkom fakultetu. Ne znam o kojoj je tačno stranici reč, mogu li dobiti smernice? Pozdrav, --Naca20 (razgovor) 22:02, 22. decembar 2015. (CET)Odgovori

O3D

uredi

Zdravo! SAmo da skrenem pažnju da je članak "O3D" etiketiran kao "početnički" i da se mora doraditi kako ne bi bio izbrisan iz baze. Ako je potrebna pomoć ili savet u vezi uređivanja slobodno mi se obratite na mojoj korisničkoj stranici. SRećno uređivanje. --CumulusBGD (razgovor) 13:26, 14. jun 2016. (CEST)Odgovori

Ako pogledate stranicu za razgovor članka primetićete komentar "da integrišu uobičajene funkcionalnosti, kao na primer motorne pogone???", što govori da administrator ima zamerke na stil pisanja, možda i na sam prevod. Ok, vidim da ste promenili tu rečenicu ali niste radili na ostatku teksta koji opet ima više nelogičnih rečenica. Razumem da je članak preveden sa engleskog ali ovo je Vikipedija na srpskom jeziku i ne može se prevoditi bukvalno, pogotovo ne uže stručne teme o informatici. Laik za tu temu i nakon čitanja ne bi mogao da razume o čemu tekst govori.--CumulusBGD (razgovor) 07:22, 17. jun 2016. (CEST)Odgovori
Da se uključim i ja malo u ovu diskusiju. Primećujem da je problem sa prevodom, koji si ti naknadno uklonila. Mislim da je ovo bolje: Na početku je O3D koristio arhitekturu zasnovanu na plugin-ovima, koja je dozvoljavala programerima da integrišu samostalne funkcionalnosti, poput onih koje idu pre i post renderske efekte, sisteme uvezivanja delova (engl. particle systems) ili pokretače simulacija fizike, na primer (engl. physics engines). Pa možeš da ga ubaciš umesto ove rečenice: Na početku je O3D koristio arhitekturu zasnovanu na plugin-ovima, koja je dozvoljavala programerima da integrišu uobičajene funkcionalnosti. Nadam se da sam ti pomogao. --AxeAdam20 (razgovor) 12:23, 18. jun 2016. (CEST)Odgovori