Разноротка
Raznorotka ili četvorolisna vodena paprat (lat. Marsilea quadrifolia) je strogo zaštićena vrsta heterosporne paprati koja raste na močvarnom zemljištu ili na vlažnim livadama. Rod Marsilea je kosmopolitskog rasprostranjenja i obuhvata 49 prihvaćenih vrsta.[3]
| Raznorotka | |
|---|---|
| |
| Marsilea quadrifolia | |
| Naučna klasifikacija | |
| Carstvo: | |
| Tip: | |
| Klasa: | |
| Red: | |
| Porodica: | |
| Rod: | |
| Vrsta: | M. quadrifolia
|
| Binomno ime | |
| Marsilea quadrifolia | |
| Sinonimi[2] | |
| |
Opis vrste
urediRizom biljke je veoma tanak, puzeći i zariven u mulj, dužine do 50 cm, retko do 100 cm. Rizom je slabo razgranat, sa donje strane obrazuje korenčiće, a sa gornje listove. Lisne peteljke su dužine do 20 cm. Lisna ploča je sastavljena od dva para naspramnih međusobno ukrštenih i zbliženih listića, koji su na vrhu zaobljeni.[4]
Sa osnove lisne drške polazi izdanak koji nosi dva sporokarpa koji su bubrežasti i debelog zida. Unutar njega se nalaze sorusi (po jednom sporokarpu po sedam do devet sorusa) koji su perasto raspoređeni i galertno tkivo koje predstavlja sluzavu masu koja ima sposobnost da apsorbuje vodu. Kada galertno tkivo apsorbuje vodu, sporokarp puca i oslobađa spore. Otvaranje sporokarpa se pripisuje molekulima vode, međutim poznati su primerci biljaka čiji su se sporokarpi otvorili i posle 50 godina ležanja u herbarijumu. [5]
Rasprostranjenje
urediRaznorotka se može pronaći u Vojvodini, ali je veoma retka. Biljka je zabeležena na sledećim lokalitetima: Čortanovci, Obedska bara, Susek, Krnjača , Ečka, Zasavica i dr. Poznati su i nalazi u Crnoj Gori, Hrvatskoj i Sloveniji. Areal vrste podrazumeva umerene i meridionalne oblasti Evroazije. [6][4]
Stanište
urediNastanjuje stajaće vode i močvarna staništa.[6] U Republici Srbiji ima status strogo zaštićene biljne vrste.
Upotreba u ishrani i medicini
urediRaznorotka se vekovima bere i koristi u narodnoj medicini i ishrani stanovnika Indije. Upotrebljava se često u etnomedicini i to pri lečenju čireva, reumatizma, hipertenzije, kašlja, epilepsije. Ima relativno visoku nutritivnu vrednost. Vrsta je bogata vitaminima, mineralima, elementima u tragovima, dijetalnim vlaknima i proteinima. Takođe, vrstu odlikuje veća količina tiamina, riboflavina i vitamina C. Više studija je pokazalo da metanolni ekstrakti ove vrste pokazuju antioksidativni potencijal i antiinflamatorno dejstvo.[7]
Reference
uredi- ^ Gupta, A. K. (2011). „Marsilea quadrifolia. The IUCN Red List of Threatened Species 2011: e.T161864A5505853.”.
- ^ |https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:17145350-1 | Pristupljeno = 07.11.2023.
- ^ |https://powo.science.kew.org/taxon/urn:lsid:ipni.org:names:331113-2 | Pristupljeno = 07.11.2023.
- ^ a b Sarić, M. (1992). Flora Srbije 1. Beograd: Srpska akademija nauka i umetnosti. str. 93-94.
- ^ Vukov, Dragana; Igić, Ružica; Praktikum iz sistematike viših biljaka, PMF Novi Sad, 2000. God
- ^ a b „Marsilea quadrifolia L.”. Arhivirano iz originala 09. 12. 2018. g. Pristupljeno 07. 12. 2018.
- ^ Corli, A.; Rossi, G.; Orsenigo, S.; Abeli, T. (2021). „Biological flora of Central Europe: Marsilea quadrifolia L.”. Perspectives in Plant Ecology, Evolution and Systematics. 53: 125641.
Spoljašnje veze
uredi
