Википедија

Rak rodnice

Rak rodnice (RR) je obično karcinom skvamoznih ćelija, čiji rast počinje u rodnici (vagini).[1] Ćelije raka se brzo razmnožavaju i mogu da napadnu i unište zdravo tkivo tela. Iako se može javiti u bilo kom uzrastu, mali broj slučajeva se nalazi kod žena mlađih od 40 godina, najčešći je kod žena starijih od 60 godina, a skoro polovina slučajeva se javlja kod žena koje imaju 70 godina ili više.[2][3] Iako faktori rizika povećavaju verovatnoću da žena oboli od raka rodnice, mnoge žene sa rakom rodnice nemaju jasne faktore rizika. Čak i ako žena sa rakom rodnice ima jedan ili više faktora rizika, nemoguće je sa sigurnošću znati koliko je taj faktor rizika doprineo nastanku raka.[4][5]

Rak rodnice
Treći stadijum karcinoma rodnice
Specijalnostionkologija, ginekologija

Najučestaliji simptom ove vrste raka je abnormalno krvarenje iz rodnice.[1]

Rak vagine koji se dijagnostikuje kada je ograničen na rodnicu (vaginu) ima najbolje šanse za izlečenje. Kada se rak proširi izvan rodnice, mnogo ga je teže lečiti.[6]

Relevantna anatomija uredi

 
Rodnica u reproduktivnom periodu (levo) i menopauzi

Rodnica ili vagina (koja se ponekad naziva porođajni kanal) deo je ženskog reproduktivnog sistema.[7]

To je mišićna cev koja povezuje matericu sa spoljašnjim genitalijama. Vagina se ponekad naziva porođajni kanal.[8]

Epidemiologija uredi

Rak rodnice čini 1% ginekoloških karcinoma u SAD. Prosečna starost u vreme postavljanja dijagnoze je 60 do 65 godina.[9] Najčešći genitalni sarkom, botrioidni sarkom (embrionalni rabdomiosarkom), ima vrhunac incidencije u dobi od 3 godine.[2]

Rak vagine je redak i čini samo 2% svih ginekoloških karcinoma i manje od 0,5% svih karcinoma kod žena.[10][11]

Rak rodnice čini 1% ginekoloških karcinoma u SAD. Prosečna starost u vreme postavljanja dijagnoze je 60 do 65 godina.[12] Procena novih slučajeva u Sjedinjenim Američkim Državama u 2017. je 4.810. Smrtnih slučajeva od raka vagine u isto vreme bilo je 1.240.[13]

Češće je kod starijih žena.[14] Prosečna starost u vreme postavljanja dijagnoze je 60 do 65 godina. Najčešći genitalni sarkom, botrioidni sarkom (embrionalni rabdomiosarkom), ima vrhunac incidencije u dobi od 3 godine.[2]

U Velikoj Britaniji, 254 slučaja raka vagine su identifikovana u 2014. Smrtnih slučajeva od raka vagine u ovom periodu bilo je 110.[4] Od onih sa rakom rodnice, 53% je povezano sa HPV infekcijom.[15]

Ošte informacije uredi

Većina (95%) primarnog karcinoma rodnice su karcinomi skvamoznih ćelija, ostalo su:

  • primarni i sekundarni adenokarcinomi,
  • sekundarni karcinomi skvamoznih ćelija (kod starijih žena),
  • bistroćelijski adenokarcinomi (kod mladih žena)
  • melanomi.

Većina karcinoma rodnice se razvija u gornjoj 1/3 njenog zadnjeg zida.

Mogu se širiti direktno (u lokalna paravaginalna tkiva, bešiku ili rektum), preko ingvinalnih limfnih čvorova iz promena u donjem delu rodnice, preko karličnih limfnih čvorova iz promena u gornjem delu rodnice ili hematogeno.

Vrste karcinoma vagine uredi

Rak vagine je podeljen na različite tipove na osnovu vrste zahvaćenih ćelija. Tipovi karcinoma vagine prikazani su na donjoj tabeli.[16]

Tipovi karcinoma vagine[16]
Tipovi karcinoma vagine Karakteristike
Karcinom skvamoznih ćelija vagine Počinje u tankim, ravnim ćelijama koje se nazivaju skvamozne ćelije. Skvamozne ćelije oblažu površinu vagine. Ovo je najčešći tip.
Vaginalni adenokarcinom Počinje u ćelijama žlezde na površini vagine. Ovo je retka vrsta raka vagine. Povezan je sa lekom zvanim dietilstilbestrol koji se nekada koristio za sprečavanje pobačaja.
Vaginalni melanom Počinje u ćelijama koje proizvode pigment, koji se nazivaju melanociti. Ova vrsta je veoma retka.
Vaginalni sarkom Počinje u ćelijama vezivnog tkiva ili mišićnim ćelijama u zidovima vagine. Ova vrsta je veoma retka.

Etiopatogeneza uredi

Rak rodnice počinje kada ćelije u rodnice razviju promene u svojoj DNK. DNK ćelije sadrži uputstva koja ćeliji govore šta da radi. U zdravim ćelijama, DNK daje uputstva za rast i razmnožavanje određenom brzinom. Uputstva govore ćelijama da umru u određeno vreme. U ćelijama raka, promene DNK daju drugojačija uputstva. Promene govore ćelijama raka da brzo naprave mnogo više ćelija. Da bi ćelije raka mogle nastaviti da žive zdrave ćelije umru. Ovo uzrokuje pojavu previše ćelija.

Ćelije raka mogu formirati masu koja se zove tumor. Tumor može narasti toliko da napadne i uništi zdravo tkivo tela. Vremenom se ćelije raka mogu odvojiti i proširiti na druge delove tela. Kada se rak širi, naziva se metastatski rak.

Smatra se da je većina DNK promena koje dovode do karcinoma rodnice uzrokovano humanim papiloma virusom (HPV). HPV je uobičajen virus koji se prenosi seksualnim kontaktom. Za većinu ljudi virus nikada ne izaziva probleme. Obično prolazi sam od sebe. Za neke, međutim, virus može izazvati promene u ćelijama koje mogu dovesti do raka.

Faktori rizika uredi

Mogući Faktori rizika su:.[17]

 
Humani papiloma virus
 
Slika koja ilustruje aspekt DES hormona kao bio-socijalno-ekološkog aktera i faktora rizika za adenokarcinom rodnice
Starost

Starost spada u najvažniju grupu faktor rizika za većinu karcinoma rodnice.

Infekcija humanim papiloma virusom (HPV)

Karcinom skvamoznih ćelija rodnice (KSĆV) je povezan sa visokom stopom infekcije onkogenim sojevima humanog papiloma virus (HPV). Karcinomi skvamoznih ćelija vrodnice i grlića materice imaju mnogo zajedničkih faktora rizika.[18][19][20] HPV infekcija je takođe opisana u slučaju vaginalnog adenokarcinoma.[20]

Izlaganje dietilstilbestrolu (DES) u materici

Retki oblik adenokarcinoma, poznat kao karcinom bistrih ćelija, javlja se u vezi sa in utero izloženošću DES-u, sa vrhunskom incidencom pre 30 godina. Ova povezanost je prvi put prijavljena 1971. godine.[21] Incidencija ove bolesti, koja je najveća kod onih koji su bili izloženi tokom prvog tromesečja, dostigla je vrhunac sredinom 1970-ih, što odražava veća upotreba DES-a u 1950-im. To je sada izuzetno retko.[22] Međutim, žene sa poznatom istorijom izloženosti in utero DES-u treba pažljivo pratiti zbog mogućeg prisustva ovog tumora. (Ova povezanost je uglavnom bila primenljiva na vaginalne karcinome dijagnostikovane kod mlađih žena, jer se adenokarcinomi koji nisu povezani sa izlaganjem DES-u javljaju prvenstveno tokom postmenopauzalnih godina). Vaginalna adenoza se najčešće nalazi kod mladih žena koje su imale in utero izloženost DES-u i može koegzistirati sa jasnim ćelijskim adenokarcinomom, iako retko napreduje u adenokarcinom. Adenoza se zamenjuje skvamoznom metaplazijom, koja se javlja prirodno i zahteva praćenje, ali ne i uklanjanje.

Istorija histerektomije

Žene koje su imale histerektomiju zbog benigne, premaligne ili maligne bolesti su u riziku od vaginalnih karcinoma.[23]

U retrospektivnoj seriji od 100 žena koje su proučavane tokom 30 godina, 50% ih je bilo podvrgnuto histerektomiji pre dijagnoze karcinoma vagine.[23]
U grupi posle histerektomije, 31 od 50 žena (62%) razvila je rak ograničen na gornju trećinu vagine. Kod žena koje ranije nisu bile podvrgnute histerektomiji, gornje vaginalne lezije su nađene kod 17 od 50 žena (34%).[23]

Infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV)

Infekcija virusom humane imunodeficijencije (HIV) izaziva AIDS i povećava rizik od raka materice.[24]

Pušenje

Pušenje cigareta više nego udvostručuje rizik žene da dobije rak rodnice.[25]

Konzumacija aslkohola

Konzumiranje alkohola može uticati na rizik od pojave raka rodnice. Studija na ženama alkoholičarkama otkrila je više slučajeva raka rodnice nego što se očekivalo. Ali ova studija je bila pogrešna jer nije razmatrala druge faktore koji mogu da promene rizik, kao što su pušenje i HPV infekcija. Novija studija koja je uzela u obzir ove druge faktore rizika otkrila je smanjen rizik od raka rodnice kod žena koje uopšte ne piju alkohol.[26]

Iritacija rodnice

Kod nekih žena, istegnuti ligamenti karlice mogu dozvoliti da se materica spusti u rodnicu ili čak da se proširi van rodnice (prolaps materice). Može se lečiti operacijom ili nošenjem pesara, uređaja koji drži matericu na mestu. Neke studije sugerišu da dugotrajna (hronična) iritacija rodnice kod žena koje koriste pesar može malo povećati rizik od karcinoma skvamoznih ćelija rodnice. Ali ovo je veoma retko i nijedna studija nije jasno dokazala da pesari izazivaju rak rodnice.[27]

Klinička slika uredi

Rak rodnice u početku možda neće izazvati nikakve simptome. Kako raste, rak može izazvati sledeće znakove i simptome:[16]

  • krvarenje iz rodnice koje nije tipično, na primer kao ono nakon menopauze ili posle seksa.
  • vaginalni iscedak.
  • kvržica ili masa u rodnici
  • bolno mokrenje.
  • učestalo mokrenje.
  • zatvor.
  • bol u predelu karlice

Stadijumi u razvoju raka rodnice uredi

Međunarodna federacija ginekologa i akušera koristi metodu stadiranja tumora, čvorova, metastaza (TNM) za određivanje stadijuma raka rodnice.[28] Klinički stadijum najčešćeg oblika primarnog karcinoma rodnice, karcinoma skvamoznih ćelija, prikazan je u donjoj tabeli:

Stadijumi u razvoju raka rodnice[28]
Stadijumi Lokalizacija
I Rak je ograničen na rodnicu
II Rak prodire u tkivo blizu rodnice, ali se nije proširio na zid karlice
III Rak zahvata bočni zid karlice ili ometa bubrežnu funkciju, opstruira ureter i izaziva hidronefrozu.
IVA i IVV Rak zahvata sluzokožu obližnjih karličnih organa, uključujući mokraćnu bešiku ili rektum, ili se proširio izvan karlice.
  •  
    Stadijum 1
  •  
    Stadijum 2
  •  
    Stadijum 3
  •  
    Stadijum 4A
  •  
    Stadijum 4B

Dijagnoza uredi

Dijagnoza se postavlja biopsijom. Mali, ograničeni kancer se leči histerektomijom zajedno sa vaginektomijom i uklanjanjem limfnih čvorova; većina drugih se leči zračenjem.

Terapija uredi

Odluka o modalitetu lečenja mora se doneti u kontekstu pojedinačnog pacijenta, jer je malo verovatno da će prospektivna ispitivanja biti preduzeta da bi se odgovorilo na ovo specifično pitanje.[29]

Prognoza uredi

Prema raspoloživim podacima stadijum, veličina tumora, histologija i način lečenja značajni su prognostički faktori kod žena sa karcinomom rodnice. Kada je to moguće u ranoj fazi bolesti, čini se da operacija daje prednost preživljavanju.[30]

U budućnosti ćemo možda moći da vidimo da li se trend smanjenja mortaliteta sa savremenim tretmanom nastavlja; ali trenutno se čini da može postojati kontinuirano smanjenje rizika od smrtnosti povezanog sa upotrebom hemoterapije i zračenja kod žena sa rakom rodnice.

Izvori uredi

  1. ^ a b „Rak vagine (Karcinom vagine)”. Stetoskop.info (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-01-23. 
  2. ^ a b v „Vaginal cancer - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-23. 
  3. ^ Henson, Donald; Tarone, Robert (1977). „An epidemiologic study of cancer of the cervix, vagina, and vulva based on the Third National Cancer Survey in the United States”. American Journal of Obstetrics and Gynecology. 129 (5): 35. ISSN 0002-9378. doi:10.1016/0002-9378(77)90091-6. 
  4. ^ a b „Vaginal cancer statistics”. Cancer Research UK (na jeziku: engleski). 2015-05-14. Pristupljeno 2017-12-13. 
  5. ^ „Risk Factors for Vaginal Cancer”. www.cancer.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-05. 
  6. ^ „Vaginal cancer | Causes, Symptoms & Treatments”. www.cancer.org.au (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-02-07. 
  7. ^ „Anatomija rodnice”. Multi-Gyn (na jeziku: hrvatski). Pristupljeno 2024-02-07. 
  8. ^ Rodnica. U: Medicinski leksikon (1992), mrežno izdanje. Leksikografski zavod Miroslav Krleža, 2024.
  9. ^ Jemal, A.; Siegel, R.; Ward, E.; Murray, T.; Xu, J.; Smigal, C.; Thun, M. J. (2006-03-01). „Cancer Statistics, 2006”. CA: A Cancer Journal for Clinicians. 56 (2): 106—130. ISSN 0007-9235. doi:10.3322/canjclin.56.2.106. 
  10. ^ Mabuchi, Seiji; Kawano, Mahiru; Isohashi, Fumiaki; Kuroda, Hiromasa; Sasano, Tomoyuki; Kimura, Tadashi (2015-01-01). „First two cases of primary carcinoma of the vagina successfully treated with concurrent weekly carboplatin plus paclitaxel, external beam radiotherapy and high-dose-rate interstitial brachytherapy: A case report and published work review”. Journal of Obstetrics and Gynaecology Research (na jeziku: engleski). 41 (1): 156—161. ISSN 1447-0756. PMID 25227150. S2CID 23908930. doi:10.1111/jog.12492. 
  11. ^ Creasman WT, Phillips JL, Menck HR. The National Cancer Data Base report on cancer of the vagina. Cancer. 1998 Sep 1;83(5):1033–40.
  12. ^ Lu, Beibei; Wu, Yougui; Nielson, Carrie M.; Flores, Roberto; Abrahamsen, Martha; Papenfuss, Mary; Harris, Robin B.; Giuliano, Anna R. (2009). „Factors Associated with Acquisition and Clearance of Human Papillomavirus Infection in a Cohort of US Men: A Prospective Study”. The Journal of Infectious Diseases. 199 (3): 362—371. ISSN 0022-1899. doi:10.1086/596050. 
  13. ^ „Vaginal Cancer Treatment” (na jeziku: engleski). National Institutes of Health, National Cancer Institute. 9. 2. 2017. Pristupljeno 2017-12-13. 
  14. ^ „Vaginal cancer | Vaginal cancer | Cancer Research UK”. www.cancerresearchuk.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2017-12-19. 
  15. ^ „Vaginal cancer risk factors”. Cancer Research UK (na jeziku: engleski). 2015-05-15. Pristupljeno 2017-12-13. 
  16. ^ a b v „Vaginal cancer - Symptoms and causes”. Mayo Clinic (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-01-23. 
  17. ^ „Rak (karcinom) vagine”. Simptomi (na jeziku: engleski). 2011-11-14. Pristupljeno 2024-01-23. 
  18. ^ Daling, Janet R.; Madeleine, Margaret M.; Schwartz, Stephen M.; Shera, Katherine A.; Carter, Joseph J.; McKnight, Barbara; Porter, Peggy L.; Galloway, Denise A.; McDougall, James K. (2002). „A Population-Based Study of Squamous Cell Vaginal Cancer: HPV and Cofactors”. Gynecologic Oncology. 84 (2): 263—270. ISSN 0090-8258. doi:10.1006/gyno.2001.6502. 
  19. ^ Parkin, Donald Maxwell (2006-01-10). „The global health burden of infection‐associated cancers in the year 2002”. International Journal of Cancer. 118 (12): 3030—3044. ISSN 0020-7136. doi:10.1002/ijc.21731. 
  20. ^ a b Ikenberg, H. (1990), Human Papillomavirus DNA in Invasive Genital Carcinomas, Springer Berlin Heidelberg, str. 87—112, ISBN 978-3-642-75725-9, Pristupljeno 2024-05-03 
  21. ^ Herbst, Arthur L.; Ulfelder, Howard; Poskanzer, David C. (1971-04-22). „Adenocarcinoma of the Vagina”. New England Journal of Medicine. 284 (16): 878—881. ISSN 0028-4793. doi:10.1056/nejm197104222841604. 
  22. ^ Eifel PJ, Klopp AH, Berek JS, et al.: Cancer of the cervix, vagina, and vulva. In: DeVita VT Jr, Lawrence TS, Rosenberg SA, et al., eds.: DeVita, Hellman, and Rosenberg’s Cancer: Principles & Practice of Oncology. 11th ed. Wolters Kluwer, 2019, pp. 1171-1210.
  23. ^ a b v Stock, Richard G.; Chen, Alex S.J.; Seski, Jan (1995). „A 30-Year Experience in the Management of Primary Carcinoma of the Vagina: Analysis of Prognostic Factors and Treatment Modalities”. Gynecologic Oncology. 56 (1): 45—52. ISSN 0090-8258. doi:10.1006/gyno.1995.1008. 
  24. ^ „Human immunodeficiency virus In: Risk Factors for Vaginal Cancer”. www.cancer.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-05. 
  25. ^ „Smoking In: Risk Factors for Vaginal Cancer”. www.cancer.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-05. 
  26. ^ „Alcohol In: Risk Factors for Vaginal Cancer”. www.cancer.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-05. 
  27. ^ „Vaginal irritation In: Risk Factors for Vaginal Cancer”. www.cancer.org (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2024-05-05. 
  28. ^ a b Shah, Chirag A.; Goff, Barbara A.; Lowe, Kimberly; Peters, William A.; Li, Christopher I. (maj 2009). „Factors affecting risk of mortality in women with vaginal cancer”. Obstetrics and Gynecology. 113 (5): 1038—1045. ISSN 0029-7844. PMC 2746762  . PMID 19384118. doi:10.1097/AOG.0b013e31819fe844. 
  29. ^ Grigsby PW. Vaginal cancer. Current treatment options in oncology. 2002 Apr;3(2):125–30.
  30. ^ Rubin, Stephen C.; Young, John; Mikuta, John J. (1985). „Squamous carcinoma of the vagina: Treatment, complications and long-term follow-up”. Gynecologic Oncology. 20 (3): 346—353. ISSN 0090-8258. doi:10.1016/0090-8258(85)90216-1. 

Spoljašnje veze uredi

 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рак_роднице&oldid=27732236”