Википедија

Рајанова кћи

Rajanova kći je britanski[1] epski romantični dramski film iz 1970. godine u režiji Dejvida Lina, po scenariju Roberta Bolta i sa Robertom Mičamom i Sarom Majls u glavnim ulogama.[2][3] Radnja filma smeštena je između avgusta 1917. i januara 1918. godine, priča o udatoj Irkinji koja je imala aferu sa britanskim oficirom tokom Prvog svetskog rata, uprkos moralnom i političkom protivljenju svojih nacionalno orijentisanih suseda. U sporednoj glumačkoj ekipi igraju Džon Mils, Kristofer Džons, Trevor Hauard i Leo Mekern. Film je ponovno prepričavanje radnje romana Gospođa Bovari Gistava Flobera iz 1857. godine.

Rajanova kći
Filmski poster
Žanrdrama
RežijaDejvid Lin
ScenarioRobert Bolt
ProducentEntoni Hejvlok-Alan
Glavne ulogeRobert Mičam
Trevor Hauard
Džoj Majls
Sara Majls
MuzikaMoris Džeri
Direktor
fotografije		Fredi Jang
MontažaNorman Sevidž
Producentska
kuća		Faraway Productions
Godina1979.
Trajanje195 minuta
206 minuta (DVD izdanje)
ZemljaUK
Jezikengleski
Budžet13.3 miliona dolara
Zarada30,58 miliona dolara
IMDb veza

Filmsku muziku je napisao Moris Žar, a film je u formatu Super Panavision 70 snimio direktor fotografije Fredi Jang. U prvobitnom izdanju, Rajanova ćerka je oštro primljena od kritičara,[4] ali je postigla uspeh na blagajnama, zaradivši skoro 31 milion dolara uz budžet od 13,3 miliona dolara, što je film svrstalo na osmo mesto filma sa najvećom zaradom 1970. godine. Rajanova ćerka je nominovana za četiri Oskara i pobedio u dve kategorije.

Priča uredi

 
Plaža na poluostrvu Dingl u okrugu Keri u Irskoj, lokaciji gde su snimane scene filma.

U avgustu 1917, Rozi Rajan, jedina ćerka lokalnog carinika, udovca Toma Rajana, dosadila je život u Kirari, izolovanom selu na poluostrvu Dingl u okrugu Keri na jugozapadu Irske. Seljani su irski nacionalisti, koji se rugaju britanskim vojnicima iz obližnjeg vojnog kampa. Tom Rajan javno podržava nedavno potisnuti Uskršnji ustanak, ali tajno služi Britancima kao doušnik.

Rozi se zaljubljuje u seoskog učitelja, udovca Čarlsa Šonesija. Ona zamišlja, iako on pokušava da je ubedi u suprotno, da će on nekako dati na uzbuđenju njenom životu. Oni se venčaju i nastanjuju se u školi, ali on je tih čovek, nezainteresovan za fizičku ljubav.

Major Rendolf Dorijan dolazi u oktobru 1917. da preuzme komandu nad vojnim logorom. Nakon što je dobio Viktorijin krst za učešće na Zapadnom frontu, on ima osakaćenu nogu i pati od šel šoka (vrsta PTSD-a). Kada poseti kafanu u kojoj Rozi sama služi piće, sruši se prilikom prisećanja na svoje iskustvo u rovovima i ona ga teši. Njih dvoje se strastveno ljube dok ih ne prekine dolazak Rajana i drugih. Sledećeg dana njih dvoje odlaze u šumu radi strastvene veze i vode ljubav po prvi put. Čarls postaje sumnjičav prema Rozi, ali svoja razmišljanja zadržava za sebe.

Čarls vodi školarce na plažu, gde primećuje Dorijanove i ženske otiske u pesku. On prati otiske do pećine i zamišlja Dorijana i Rozi kako vode aferu. Meštanin zaostao u razvoju, Majkl, takođe primećuje otiske stopala i pretražuje pećinu. Pronašavši dugme na Dorijanovoj uniformi, zakači ga na rever i ponosno paradira kroz selo, ali trpi zlostavljanje od strane seljana. Kada Rozi prođe, Majkl joj nežno prilazi. Između Rozinog užasa i Majklove pantomime, seljani pretpostavljaju da ona ima aferu sa Dorijanom.

Jedne noći u januaru 1918, tokom žestoke oluje, vođa IRB Tim O'Liri i mala grupa njegovih ljudi stižu u Rajanov pab tražeći pomoć da povrate pošiljku nemačkog oružja koja je plutala sa broda prema plaži. Pre nego što odu, ubiju policajca. Kada odu, Rajan javlja Britancima. Ispostavilo se da čitavo selo pomaže pobunjenicima, a Rajan je spolja najposvećeniji zadatku, neprestano upadajući u razbijače da spase kutije oružja i eksploziva. O'Liri je je dirnut Rajanovom odanošću, a seljani su oduševljeni. Oni veselo oslobađaju natovareni kamion pobunjenika iz mokrog peska i prate ga uz brdo. Dorijan, čekajući na vrhu sa svojim trupama, zarobljava ljude i oružje. O'Liri pravi proboj ali Dorijan se penje na kamion i obara ga jednim udarcem iz puške. Onda doživi flešbek i kolabira. Rozi zabrinuto prolazi kroz masu ljudi, ljuteći seljane.

Čarls kaže Rozi da je dopustio da njena afera ide svojim tokom, nadajući se da će zaljubljenost proći, ali sada želi da se rastane. Rozi kaže da je afera završena, ali te noći napušta njihov krevet u spavaćici da bi se našla sa Dorijanom. Užasnut, Čarls odluta u noćnoj odeći do plaže, gde ga pronalazi paroh otac Kolins. Seljani upadaju u školsku zgradu i hvataju Rozi, uvereni da je obavestila Britance o isporuci oružja. Rajan sa stidom i užasom posmatra kako njegova ćerka preuzima krivicu za njegove postupke. Rulja joj šiša kosu i skida odeću.

Dorijan šeta plažom i daje svoju kutiju za cigarete Majklu. U znak zahvalnosti, Majkl vodi Dorijana do skrovišta oružja, uključujući dinamit, koje nije pronađeno. Nakon što je Majkl pobegao, Dorijan izvrši samoubistvo detonirajući eksploziv. Sledećeg dana, Rozi i Čarls odlaze za Dablin. Otac Kolins ih prati do autobuske stanice i kaže Čarlsu da je njegova jedina sumnja ista kao i Čarlsova: da li će se on i Rozi razdvojiti.

Glumačka podela uredi

Produkcija uredi

Produkcija je uglavnom snimana na poluostrvu Dingl u okrugu Keri, Irska, 1969. Međutim, zbog lošeg vremena, mnoge scene na plaži snimljene su u Južnoj Africi, koje je lako prepoznati po belom pesku. Brodolom u kojem Dorijan detonira eksploziv je olupina Kakapoa koji je snimljen južno od Kejptauna.

Razvoj uredi

Prvobitna ideja Roberta Bolta bila je da snimi film Madam Bovari, u kojem glavnu ulogu igra Majls. Lin je pročitao scenario i rekao da mu nije zanimljiv, ali je predložio Boltu da bi želeo da ga preradi u drugu postavku. Film i dalje zadržava paralele sa Floberovim romanom – Rozi je paralelna sa Emom Bovari, Čarls je njen muž, major Dorijan je analogan Rodolfu i Leonu, Eminim ljubavnicima.

Kasting uredi

Alek Ginis je odbio ulogu oca Kolinsa; uloga je bila napisano imajući na umu njega, ali Ginis, rimokatolički preobraćenik, imao je prigovor na ono što je smatrao za netačan prikaz katoličkog sveštenika. Njegovi sukobi sa Linom dok je pravio doktora Živaga takođe su doprineli odluci. Pol Skofild je bio Linov prvi izbor za ulogu Šonesija, ali nije mogao da obustavi obaveze u pozorištu. Džordž K. Skot, Entoni Hopkins i Patrik Makguan su razmatrani, ali nisu kontaktirani, dok je Gregori Pek lobirao za tu ulogu, ali je odustao nakon što je produkcija pozvala Roberta Mičama.

Navodno, Mičam je u početku nije bio voljan da glumi. Iako se divio scenariju, u to vreme je prolazio kroz ličnu krizu i kada ga je Lin pritisnuo zašto neće biti dostupan za snimanje, rekao mu je: "Zapravo sam planirao da izvršim samoubistvo." Kada je čuo za ovo, scenarista Bolt mu je rekao: „Pa, ako samo završiš rad na ovom jadnom malom filmu i onda se overiš, ja bih bio srećan da pokrijem troškove tvoje sahrane.“[5]

Uloga majora Dorijana pisana je za Marlona Branda, koji je u početku prihvatio, ali problemi sa produkcijom Burn! naterali su ga da odustane. Piter O'Tul, Ričard Haris i Ričard Barton takođe su razmatrani kao kandidati za ulogu. Lin je tada video Kristofera Džonsa u filmu The Looking Glass War (1969) i odlučio da mora da dobije Džonsa za ulogu, pa ga je izabrao a da ga nikada nije sreo. Mislio je da Džons ima taj retki Brando/Din kvalitet koji je želeo na filmu.

Snimanje uredi

Lin je morao da sačeka godinu dana pre nego što se pojavila prilično dramatična oluja. Slika je čuvana od prskanja pomoću staklenog diska koji se okreće ispred sočiva, [6] poznatog kao Clear View screen.

Mičam se sukobio sa Linom, rekavši da je „Raditi sa Dejvidom Linom kao da gradiš Tadž Mahal od čačkalica"; uprkos tome, Mičam se poverio prijateljima i porodici da smatra da je Rajanova kći jedna od njegovih najboljih uloga i žalio je zbog negativnog odgovora koji je film dobio. U jednom radio intervjuu, Mičam je rekao da je, uprkos teškoj produkciji, Lin bio jedan od najboljih reditelja sa kojima je radio.[7]

Džons je tvrdio da je imao aferu sa Šeron Tejt, koju su ubili Čarls Menson i njegovi sledbenici tokom snimanja, što je uništilo Džonsa. Majls i Džons su takođe počeli da se ne vole, što je dovelo do problema prilikom snimanja ljubavnih scena. Džons je bio veren sa Olivijom Hasi, a nije ga privlačila Majls. Čak je odbio da sa njom snimi šumsku ljubavnu scenu, što je navelo Majls na zaveru sa Mičamom. Mičam je bio taj koji je odlučio da drogira Džonsa tako što je poprskao neodređenu supstancu na njegove pahuljice. Međutim, Mičam je stavio previše supstance i glumac je bio gotovo katatoničan tokom ljubavne scene.[8]

Džons i Lin su se često sukobljavali[traži se izvor] zbog Džonsove nesposobnosti da uradi ubedljiv britanski akcenat[9] i zato što je Lin smatrao da je Džonsov glas previše ravan da bi bio ubedljiv, odlučio je da sve Džonsove replike u postprodukciji dabuje replikama Džulijana Holoveja. Lin nije bio jedini koji se razočarao u glumca; Džonsovo povlačenje iz glume navodno je bilo zbog loših kritika koje je dobio za Rajanovu kći.[10]

Izdanje uredi

Cenzura uredi

Američka filmska asocijacija prvobitno je dala filmu ocenu R. Scena u kojoj su Majls i Džons nagi, kao i teme vezane za neverstvo, bili su primarni razlozi za odluku.[11] U to vreme, MGM je imao finansijskih problema i žalio se na ocenu ne zbog umetničkih, već finansijskih razloga (ocena AFA je imala implikacije kome, kada i u kojem obimu će film biti prikazan).

Na žalbenom ročištu, rukovodioci MGM-a su objasnili da im je potrebna manje restriktivna ocena kako bi privukli širu publiku; inače preduzeće ne bi moglo finansijski da opstane. Žalba je usvojena i film je dobio ocenu „GP“, koja je kasnije postala „PG“. Američki politički savetnik Džek Valenti smatrao je da je ovo jedna od pogubnih tački u istoriji sistema rejtinga.[12] Kada je MGM ponovo poslao film MPAA 1996. godine, ponovo je dobio ocenu „R“.[13]

Prijem uredi

Rajanova kći osvojio je dva Oskara. Nakon prvog objavljivanja, Rajanova ćerka je naišla na neprijateljski prijem od strane mnogih filmskih kritičara. Rodžer Ebert mu je dao dve zvezdice od četiri i napisao da su „Linovi likovi, dobro napisani i dobro odglumljeni, konačno patuljasti zbog prevelike razmere foč,a“.[14] Artur D. Marfi iz Variety-a nazvao je film „briljantnom enigmom, briljantnom, jer je Dejvid Lin u značajnoj meri postigao hrabar i očigledan cilj intimne romantične tragedije duž surovog geografskog i političkog pejzaža Irske 1916; enigma, jer dužina od možda 30 minuta služi da se uvećaju neke slabosti originalnog scenarija Roberta Bolta, da se rasprši uticaj predstava i da preplavi izvanrednu fotografiju i produkciju."[15] Novinar Chicago Tribune-a Džin Siskel dao je filmu jednu i po zvezdicu od četiri i napisao: „Loš kasting, teška režija koja postaje komična tokom velike ljubavne scene i praznoglavi likovi čine da je film Dejvida Lina epsko razočarenje."[16] Čarls Čamplin iz Los Anđeles Tajmsa je napisao: „Originalna ljubavna priča koju je Robert Bolt postavio u ove puste morske pejzaže izgleda i previše krhka i suviše banalna da bi izdržala strašnu teškoću trajanja od 3 sata i 18 minuta Super Panavision-a.[17] Polin Kejl koja je pisala za Njujorker navodi: „Ne postoji umetničko ili moralno obrazloženje za ovaj film – samo svrsishodnost... Praznina 'Rajanove kći' se vidi u praktično svakom kadru.[18] Prema Džejmsu Volkotu, na skupu Nacionalnog društva filmskih kritičara, kritičar Time Ričard Šikel upitao je Lina „kako neko ko je napravio Kratki susret može da napravi sranje kao što je Rajanova kći.“[19]

Pojedinci pripisuju negativne kritike previsokim očekivanjima kritičara, nakon tri epska filma koje je Lin zaredom režirao pre Rajanova kći. Preliminarni rez je trajao preko 220 minuta i kritikovan je zbog dužine i lošeg tempa. Lin se osećao obaveznim da ukloni do 17 minuta snimaka pre širokog prikazivanja filma. Nestali snimak nije vraćen niti lociran. Lin je ove kritike shvatio veoma lično, tvrdeći u to vreme da nikada neće snimiti još jedan film.[traži se izvor] (Drugi to osporavaju, navodeći činjenicu da je Lin pokušao, ali nije uspeo da pokrene nekoliko projekata, uključujući (Pobuna na brodu Baunti) Film je bio umereno uspešan širom sveta na blagajnama i bio je jedan od finansijski najuspešnijih filmova 1970. u Britaniji, gde se prikazivao u bioskopu na Vest Endu skoro dve godine zaredom.

Film je takođe kritikovan zbog percipiranog prikaza irskog proletarijata kao necivilizovanog.[20] Neki su kritikovali film kao pokušaj da se ocrni nasleđe Uskršnjeg ustanka iz 1916. i potonjeg Irskog rata za nezavisnost u vezi sa erupcijom „Nevolja“ u Severnoj Irskoj u vreme kada je film objavljen.

Od objavljivanja filma na DVD-u, Rajanova ćerka je zadržala reputaciju jednog od Liovih najslabijih filmova, kritičari su ga smatrali „predugačkim“ (Variety), „zamornim ponavljanjem Gospođe Bovari“ (The Times) i „bujnim i prenapuhanim samozadovoljstvom u kojoj nam je Dejvid Lin dao mnogo manje nego što se na prvi pogled čini“ (Rodžer Ibert).[21] Drugi elementi, kao što je karikatura Džona Milsa lika seoskog idiota (za šta je dobio Oskara), naišli su na ambivalentan prijem.[22] Pregled izveštaja o produkciji filma objavljen 2020. godine, Pravljenje Rajanove kćeri: mitovi, ludilo i majstorstvo u The Irish Times opisuje njegovu ekstravaganciju i sukobu sklonu ličnosti na isti način kao i kritičari samog filma, „fascinantnog, ali na kraju osuđenog na propast“.[23]

Reference uredi

  1. ^ „Ryan's Daughter”. BFI (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 7. 4. 2016. g. Pristupljeno 2021-08-27. 
  2. ^ "Variety" film review; 11 November 1970, p. 15.
  3. ^ The Irish Filmography 1896–1996; Red Mountain Press; 1996.
  4. ^ Hall, S. and Neale, S. Epics, spectacles, and blockbusters: a Hollywood history (p. 181).
  5. ^ Server, Lee (2001). Robert Mitchum: "Baby, I Don't Care". St. Martin's Press. str. 430. ISBN 0-312-28543-4. 
  6. ^ „Shooting the storm sequence through a Clearview screen”. Cinephilia. 
  7. ^ Sound on Film Interview Series: Ryan's Daughter Arhivirano 8 mart 2010 na sajtu Wayback Machine
  8. ^ Phillips, Gene.
  9. ^ „'I was so innocent in the 60s, but Robert Mitchum corrupted me'”. independent (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-06-17. 
  10. ^ Phillips, Gene.
  11. ^ [1] Life Magazine, 20 August 1971.
  12. ^ The Dame in the Kimono, Jerold L. Simmons and Leonard L. Jeff, Weidenfeld and Nicolson, 1990.
  13. ^ „Reasons for Movie Ratings (CARA)”. Arhivirano iz originala 13. 9. 2014. g. Pristupljeno 2014-06-28. 
  14. ^ Ebert, Roger (20. 12. 1970). „Ryan's Daughter”. rogerebert.suntimes.com. 
  15. ^ Murphy, Arthur D. (11 November 1970).
  16. ^ Siskel, Gene (20 December 1970).
  17. ^ Champlin, Charles (15 November 1970).
  18. ^ Kael, Pauline (21 November 1970).
  19. ^ Wolcott, James (april 1997). „Waiting for Godard”. Vanity Fair. 
  20. ^ Brereton, Dr. P., RELIGION AND IRISH CINEMA: A CASE STUDY, Irish Quarterly Review, Autumn 2008, pp. 321–32.
  21. ^ Rotten Tomatoes reviews
  22. ^ McFarlane, Brian. „Mills, Sir John (1908–2005)”. 
  23. ^ Review of Making Ryan’s Daughter: The Myths, Madness and Mastery by Paul Benedict Rowan

Dodatna literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рајанова_кћи&oldid=27415440”