Rajko Igić
Rajko Igić (Despot Sveti Ivan, danas Despotovo, 9. novembar 1937) , akademik, profesor farmakologije u penziji. Inostrani član Akademije nauka i umjetnosti Republike Srpske izabran 21. decembra 2012. godine.[1]
| Rajko Igić | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 9. novembar 1937. |
| Mesto rođenja | Despotovo, Kraljevina Jugoslavija |
| Naučni rad | |
| Polje | Medicina |
Biografija
urediRođen je 9. novembra 1937. godine u Despotovu, gimnaziju završio u Somboru, a Medicinski fakultet u Beogradu. U Opštoj bolnici u Somboru je obavio lekarski staž. Bio je šef Zdravstvene stanice u Kucuri, ali je ubrzo napustio lekarsku praksu i posvetio se istraživanjima perifernog i centralnog nervnog sistema na Medicinskom fakultetu u Sarajevu. U Sarajevu je odbranio magistarski rad (1965) i doktorsku disertaciju (1970).[1][2]
Postdoktorski istraživački staž, od 1972. od 1974, proveo je na Univerzitetu u Oklahomi.[2][1]
Na Medicinskom fakultetu u Tuzli krajem sedamdesetih godina bio je jedan od osnivača Zavoda za farmakologiju i toksikologiju i jedan od pokretača postdiplomskih studija. Za studente medicine objavio je knjige Osnovi farmakografije (1978) i Laboratorijski praktikum iz farmakologije, toksikologije i kliničke farmakologije (1981). Za studente na postdiplomskim studijama objavio je, 1980. godine, knjigu Kako se pišu saopštenja o medicinskim istraživanjima. [1]
Bio je direktor Zavoda za međunarodnu naučntehničku i kulturnoprosvetnu saradnju BiH.[1]
Devedesetih godina napustio je Tuzlu, boravio neko vreme u Somboru, a potom se zaposlio na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, gde je i penzionisan. Potom je u Čikagu radio kao naučni savetnik (Senior Scientist) u najvećoj državnoj bolnici Amerike. Trenutno živi u Somboru i Čikagu, a povremeno boravi u Banjoj Luci, gde radi kao volonter u Zavodu za farmakologiju.[1]
Radovi
urediObjavio je više od stotinu naučnih i stručnih radova u domaćim i međunarodni časopisima. Autor je nekoliko poglavlja u naučnim publikacijama na srpskom i engleskom jeziku. Glavna istraživanja o vazoaktivnim peptidima, kardiovaskularnom sistemu i centralnom nervnom sistemu citirana su mu, prema Science Citation Index-u, preko 700 puta.[1]
Držao je seminare u Jugoslaviji, Nemačkoj, Americi, Francuskoj, Sudanu i Mađarskoj. Učestvovao je na kongresima i simpozijumima širom sveta. Pokrenuo je i vodio najveću preventivnu akciju studenata medicine u Evropi: Dan bez cigarete ‒ 31. januar.[1][3]
Bio je glavni urednik časopisa i biltena „Acta Medica Saliniana”, „Bilten Zavoda za farmakologiju”, „Scripta Medica” i recenzent u raznim biomedicinskim časopisima. Sa dr Rankom Škrbićem objavio je knjigu Kako se pušy i publikuju saopštenja o biomedicinskim istraživanjima (2012).[1]
Osim stručnih radova povremeno je objavljivao, na srpskom jeziku u „Književnim novinama”, a na engleskom jeziku u američkim časopisima.[1]
Članstvo
urediČlan je više stručnih i naučnih udruženja, uključujući i Društvo američkih fiziologa od 1994. godine.[1]
Nagrade
urediDobitnik je republičke nagrade BiH za nauku „Veselin Masleša” (1980). U Zagrebu je 1990. godine proglašen za „Yu-humanistu”.[2][1]Krajem 2023. godine dobio je nagradu Venac slobode Radomir Drakulić koju zajednički dodeljuju Udruženje građana Ravangradsko proleće i Kulturni centar Laza Kostić iz Sombora.[4]
Reference
uredi- ^ a b v g d đ e ž z i j k „Rajko Igić”. anurs.org. Pristupljeno 4. 2. 2024.
- ^ a b v „Biografija” (PDF). gimnazijaso.edu.rs. Pristupljeno 4. 2. 2024.
- ^ „Dan borbe protiv pušenja - 31. januar”. soinfo.org. Pristupljeno 4. 2. 2024.
- ^ „Profesor Rajko Igić ovogodišnji dobitnik priznanja Venac slobode Radomir Drakulić”. 025.rs. Pristupljeno 4. 2. 2024.
