Википедија

Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav

Резерват природе

Rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav je budući UNESKO prekogranični rezervat prirode, poznat kao „evropski Amazon”. Na ovom području reke Mura, Drava i Dunav formiraju 700 kilometara dug zeleni pojas koji će se sastojati od 13 zaštićenih područja koja povezuju skoro milion hektara jednog od najvažnijih rečnih sistema u Evropi. Rezervatom će zajedno upravljati države Srbija, Mađarska, Hrvatska, Slovenija i Austrija. Postaće prvo zaštićeno područje u svetu koje obuvata pet zemalja i najveće u Evropi.[1]

Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje
Park prirode Tikvara
Specijalni rezervat prirode Karađorđevo

O „evropskom Amazonu”

uredi

Mura, Drava i Dunav su prekogranične reke i prolaze kroz više različitih zemalja, povezujući Alpe i Crno more. One donose život, prenose hranjive materije, daju vodu za piće i omogućuju poljoprivredu i ribolov, a dobar su temelj za razvoj održivog turizma usaglašenog s očuvanom prirodom. Reke povezuju i ljude koji uz njih žive, ne mareći za granice.[2]

Reke Mura, Drava i Dunav, protičući kroz Austriju, Sloveniju, Mađarsku, Hrvatsku i Srbiju, čine ekološki najznačajnija rečna područja u Evropi, takozvani „evropski Amazon“. Njihovi tokovi obuhvataju 700 km dugačak zeleni pojas koji povezuje preko 800.000 hektara vrednih prirodnih i kulturnih područja[3] i čine jednu od najlepših i najočuvanijih rečnih plavnih područja u Evropi. Ovo područje predstavlja bogatstvo biodiverziteta, okruženog bogatim kulturnim nasleđem i pruža dom brojnim zaštićenim vrstama među kojima su orao belorepan i crna roda, vidra i brojne vrste riba, ptica i biljaka. Povezanost rečnih ekosistema od posebnog je značaja za sve vrste biljaka i životinja koje naseljavaju „Evropski Amazon“.[2] Zbog toga će postati prvi prekogranični UNESKO rezerva biosfere u pet zemalja i simbol jedinstva među njima. Granice rezervata obuhvataju 13 zaštićenih područja koja predstavljaju centre biološke raznovrsnosti centralne i južne Evrope. Prve napore u prepoznavanju i zaštiti ovog područja kao rezervata biosfere napravile su još polovinom 90-ih godina 20. veka međunarodne organizacije Euronatur i Svetska fondacija za prirodu (WWF). Od 1993. godine nevladine organizacije, zajedno sa vlastima na lokalnom, regionalnom i državnom nivou u ovim zemljama, zajedno rade na zaštiti ovog jedinstvenog područja. Taj je proces sada pri kraju, jer je službeni proces nominacije za UNESKO ili u toku, ili je već završen u svim državama.Godine 2012. UNESKO je proglasio Prekogranični rezervat biosfere Mura-Drava-Dunav u Hrvatskoj, a 2009. godine u Mađarskoj, Svetskom prirodnom baštinom.[4] Rezervat biosfere na nacionalnom nivou u Srbiji, Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, odobren je i dodat na UNESKO listu rezervata biosfere juna meseca 2017. Slovenačka nominacija podnesena je početkom iste godine, kada je i austrijska bila u pripremi.[5]

Ekološka vrednost ove tri reke ima veliki potencijal da zbliži pet zemalja obuhvaćenih rezervatom biosfere. Njihova dugoročna zaštita zahteva veliku lokalnu podršku i angažovanje ljudi u svih pet zemalja.[4] Vlažna područja su izuzetno važna za biološku raznovrsnost i osiguravaju mnoge dobrobiti i ekosistemske usluge, poput odbrane od poplava, vode za piće, pročišćavanja vode, turizma i rekreacije, i drugih. Duž Dunava je u poslednjih 150 godina, od druge polovine 19. veka, uništeno 80 odsto prirodnih vlažnih područja, kao biološki najproduktivnijih staništa. Posledice su višestruke, a među njima su smanjenje populacija riba, narušavanje staništa koja naseljavaju brojne vrste biljaka i životinja, pogoršanje kvaliteta voda, kao i smanjenje površina vlažnih staništa koje su prirodni rezervoari i značajno ublažavaju uticaj poplavnih voda.[6] Cilj Svetske fondacije za prirodu je da zaštiti i obnovi plavna područja i prirodne tokove Dunava, Drave i Mure, za dobrobit ljudi i prirode.[7] Kako bi se što bolje pripremili za budući rezervat biosfere, državne institucije u pet država, zaštićena područja i nevladin sektor, sprovode nekoliko EU projekata. Zdravi i dinamični rečni ekosistemi omogućujavaju brojne dobrobiti za lokalno stanovništvo i stvaraju mogućnosti za održivi razvoj. Jedino uspešna prekogranična saradnja će omogućiti očuvanje izuzetne prirodne vrednosti i dobrobiti koje ona pruža lokalnom stanovništvu.[2]

Rezervati u Srbiji

uredi

Srbija je svoju nominaciju predala u septembru 2013. Jedno od ovih trinaest zaštićenih područja je Specijalni rezervat prirode Gornje Podunavlje, a nominacijom su obuhvaćeni i Park prirode Tikvara i Specijalni rezervat prirode Karađorđevo.[4]

Dan „evropskog Amazona”

uredi
Glavni članak: Dan evropskog Amazona

Svetski fond za prirodu, u partnerstvu sa organizacijom Euronatur i mnogim drugim, od 2013. godine svakog 14. jula obeležava Dan “evropskog Amazona” nizom događaja organizovanih duž reka Mura, Drava i Dunav. Datumje izabran u spomen na dr Martina Šnajder-Jakobija, prerano preminulog začetnika ideje o penta-lateralnom prekograničnom rezervatu biosfere, koji je rođen na taj dan.[7]

Biciklistička ruta Evropski Amazon

uredi

Biciklistička ruta Evropski Amazon (eng. Amazon of Europe Bike Trail) je prvi projekat koji povezuje pet zemalja i stvara model za održivi ekonomski razvoj ove regije, istovremeno štiteći prirodno i kulturno nasleđe. Projekt povezuje 15 projektnih partnera i 10 pridruženih partnera u cilju stvaranja modela za održivu mobilnost u budućem prekograničnom rezervatu biosfere Mura-Drava-Dunav koji se proteže u navedenih pet zemalja. Pored razvoja turističke ponude, projekat će ojačati kooperaciju između pojedinih zaštićenih područja u okviru planiranog prekograničnog rezervata biosfere, doprinoseći njegovoj sveukupnoj uspešnosti. Projekat “Biciklistička ruta Evropski Amazon” će takođe služiti kao platforma za održivi razvoj područja u okviru zaštićenih zona, čineći region Mura-Drava-Dunav prirodnom destinaciojom za odmor.

Projekat “Biciklistička ruta Evropski Amazon” obuhvata područje na kojem živi oko milion stanovnika i predstavlja jedinstvenu turističku ponudu ovih predela. Zasnovane na prirodno orijentisanom vodiču za posetioce, postojeće biciklističke rute će biti povezane i opremljene infrastrukturom (odmarališta, info table, znakovi, stajališta), stvarajući time više od 1400 km zajedničke biciklističke rute sa obe strane reke Mure, Drave i Dunava. Projekat je odobren u okviru Dunavskog transnacionalnog programa.

U okviru projekta održava se i Međunarodni biciklistički festival Evropski Amazon se održava od avgusta do oktobra na području budućeg 5-državnog UNESKO rezervata biosfere Mura-Drava-Dunav, kroz jedanaest biciklističkih događaja u Austriji, Sloveniji, Mađarskoj, Hrvatskoj i Srbiji.[8]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „Srbija se pridružila Danu "evropskog Amazona"”. Blic. 13. 7. 2015. Pristupljeno 29. 6. 2020. 
  2. ^ a b v „Posetite „Evropski Amazon“ iz svog dnevnog boravka”. Eneretski Portal. 14. 3. 2017. Pristupljeno 1. 7. 2020. 
  3. ^ „BICIKLISTIČKA RUTA EVROPSKI AMAZON”. Zvanična internet prezentacija. Grad Sombor. Pristupljeno 1. 7. 2020. 
  4. ^ a b v „Velikim skokom u Dunav, Muru i Dravu, WWF proslavio Dan “Evropskog Amazona””. National Geographic Srbija. 14. 7. 2014. Pristupljeno 1. 7. 2020. 
  5. ^ „Proslava dana ‘’Evropskog Amazona“”. Zvanična veb prezentacija. Ministarstvo zaštite životne sredine Republike Srmije. 14. 7. 2017. Arhivirano iz originala 02. 07. 2020. g. Pristupljeno 1. 7. 2020. 
  6. ^ „Obeležen dan „evropskog Amazona””. Zvanični veb-sajt. Javno preduzeće Vojvodinašume. 14. 7. 2015. Pristupljeno 1. 7. 2020. 
  7. ^ a b Bađura, Sonja; Marković, Zoran. „Dan “evropskog Amazona””. Organizacija društvenog aktivizma. Arhivirano iz originala 03. 07. 2020. g. Pristupljeno 1. 7. 2020. 
  8. ^ „MEĐUNARODNI BICIKLISTIČKI FESTIVAL EVROPSKI AMAZON”. Zvanična internet prezentacija. Grad Sombor. Pristupljeno 1. 7. 2020. 

Literatura

uredi

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Резерват_биосфере_Мура-Драва-Дунав&oldid=26988841”