Rekreacija
Rekreacija je fizička aktivnost, uz korišćenje vremena, na neprofitabilan način, a na mnogo načina predstavlja i terapeutsko osveženje za telo i duh.[1] „Potreba da se uradi nešto za rekreaciju“ je suštinski element ljudske biologije i psihologije.[2] Rekreativne aktivnosti se često rade radi uživanja, zabave ili zadovoljstva i smatraju se „zabavnim“.
Rekreacija se često razlikuje od dokolice. Dok se za dokolicu smatra da je, ili bi trebalo da bude, odmarajuća, rekreacija je osvežavajuća i zabavna. Kako sve više i više vodimo sedeći način života, potreba za rekreacijom se povećava. To pokazuje i rast popularnosti takozvanih aktivnih odmora. Rekreacija, igra i zabava nisu svojstvene samo ljudima, već im se gotovo sva bića donekle prepuštaju. Igra je neophodna za razvoj raznih sposobnosti, uključujući i one najosnovnije kao što su motoričke sposobnosti kod mladih.
Vikend je tipično vreme za rekreaciju, možda (u judeo-hrišćanskoj i islamskoj kulturi) zbog toga što sabat pada na vikend, a sabat je „dan odmora“. [Praznik|Praznici]] su takođe često vreme za rekreaciju. Tradicionalno, muzika i ples su sredstvo rekreacije u mnogim kulturama, kao što su i sportovi, hobiji, igre i turizam. Gledanje televizije i slušanje muzike su česti oblici rekreacije, ili pre dokolice.
Mnoge aktivnosti mogu biti funkcionalne i/ili rekreacione: jedenje i pijenje, kupovina, lov i ribolov, putovanje, seksualni odnosi, korišćenje interneta i telefona kao i razgovor sa ljudima licem u lice, čitanje knjige, itd. U skorije vreme, neki 'uzbudljiviji' oblici rekreacije uključuju: skijanje, skijanje na dasci, bandži džamp, skakanje padobranom, zmajarstvo, peint bol, planinarenje, bekpeking, kanjoning, speleologiju, BASE skakanje, avanturistički turizam. Neki ljudi uživaju u oblicima rekreacije koje drugi smatraju nemoralnim, kao što su: upotreba droge, kockanje, nudizam i neki oblici seksa. Dok neki ljudi veruju da postoji određeno vreme kada se mogu ili ne mogu upražnjavati određeni oblici rekreacije, na primer, ne nedeljom, sabatom ili tokom ramazana. Pošto se u velikoj meri ocenjuje kao neproduktivna, ili čak trivijalna aktivnost, preterana rekreacija se ne smatra zdravom, i može biti označena kao bekstvo od stvarnosti.
Etimologija
urediSmatra se da je termin rekreacija prvi put korišćen na engleskom krajem 14. veka, prvo u značenju „osveženje ili izlečenje bolesne osobe“,[3] a izveden je iz latinskog (re: „opet“, creare: „stvarati, poroditi, rađati").
Preduslovi za slobodno vreme
urediLjudi provode svoje vreme u aktivnostima svakodnevnog života, na poslu, spavanju, društvenim obavezama i slobodnom vremenu, pri čemu je ovo poslednje vreme oslobođeno prethodnih obaveza prema fiziološkim ili društvenim potrebama,[4] što je preduslov za rekreaciju. Dokolica se povećala sa dužim životom i, za mnoge, sa umanjenjem vremena utrošenog na fizički i ekonomski opstanak, dok drugi tvrde da se vremenski pritisak povećao za savremene ljude, pošto su posvećeni prevelikom broju zadataka.[5] Drugi faktori koji objašnjavaju povećanu ulogu rekreacije su bogatstvo, trendovi stanovništva i povećana komercijalizacija rekreativne ponude.[6] Dok je jedna percepcija da je dokolica samo „slobodno vreme“, vreme koje nije konzumirano potrebama za život, druga smatra da je dokolica sila koja omogućava pojedincima da razmotre i razmisle o vrednostima i stvarnostima koje propuštaju u aktivnostima svakodnevnog života, što je čini suštinskim elementom ličnog razvoja i civilizacije.[1] Ovaj pravac mišljenja je čak proširen i na stav da je dokolica svrha rada i nagrada sama po sebi,[1] a „život u slobodno vreme“ odražava vrednosti i karakter jedne nacije.[6] Slobodno vrijeme se smatra ljudskim pravom prema Univerzalnoj deklaraciji o ljudskim pravima.[7]
Igra, rekreacija i rad
uredi
Rekreaciju je teško odvojiti od opšteg pojma igre, što je obično termin za dečju rekreativnu aktivnost. Deca mogu u igri imitirati aktivnosti koje odražavaju realnost života odraslih. Predloženo je da igra ili rekreativne aktivnosti predstavljaju izlaz ili iskaz viška energije, kanališući je u društveno prihvatljive aktivnosti koje zadovoljavaju individualne, kao i društvene potrebe, bez potrebe za prinudom, i pružaju satisfakciju i zadovoljstvo učesniku.[8] Tradicionalno gledište smatra da je rad podržan rekreacijom, a rekreacija je korisna za „dopunu baterija“ tako da se radni učinak poboljšava.
Rad, aktivnost koja se generalno obavlja iz ekonomske nužde, koja je korisna za društvo i organizovana u ekonomskim okvirima, međutim, može biti i prijatna i može se sama nametnuti, čime se zamagljuje razlika u odnosu na rekreaciju. Mnoge aktivnosti u zabavi su posao za jednu osobu a rekreacija za drugu. Vremenom, rekreativna aktivnost može postati posao, i obrnuto. Tako za muzičara sviranje nekog instrumenta može biti jedno vreme profesija, a drugo rekreacija.
Slično, može biti teško odvojiti obrazovanje od rekreacije kao u slučaju rekreativne matematike.[9]
Zdravlje i rekreacija
urediRekreacija ima mnoge zdravstvene prednosti i, shodno tome, terapijska rekreacija je razvijena da iskoristi ovaj efekat. Nacionalni savet za sertifikaciju terapeutske rekreacije (NCTRC) je nacionalno priznata organizacija za izdavanje akreditiv za profesiju terapeutske rekreacije. Profesionalci u oblasti terapeutske rekreacije koji su sertifikovani od strane NCTRC-a nazivaju se „sertifikovani specijalisti za terapeutsku rekreaciju“. Naziv radnog mesta „terapeut za rekreaciju“ je identifikovan u Pregledu zanimanja Ministarstva rada SAD. Ovakva terapija se primenjuje u rehabilitacionim, psihijatrijskim ustanovama za omladinu i odrasle, u nezi starih, invalidnih ili hroničnih bolesti. Rekreativna fizička aktivnost je važna za smanjenje gojaznosti i rizika od osteoporoze[10] i karcinoma, od koji je najznačajniji kod muškaraca rak debelog creva i prostate,[11] a kod žena rak dojke.[12] Međutim, ne smaljuju se svi maligniteti rekreacijom, jer je rekreacija na otvorenom povezana sa većim rizikom od melanoma.[11] Ekstremna avanturistička rekreacija prirodno je povezana sa opasnošću.
Vidi još
urediReference
uredi- ^ a b v Thomas S. Yukic. Fundamentals of Recreation, 2nd edition. Harpers & Row, 1970, Library of Congress 70-88646. str. 1f.
- ^ Bruce C. Daniels (1995). Puritans at Play. Leisure and Recreation in Colonial New England. St. Martin's Press, New York. str. xi. ISBN 978-0-312-12500-4.
- ^ „Online Etymology Dictionary”.
- ^ Yurkic TS (1970) page 2
- ^ Claudia Wallis (1983-06-06), „Stress: Can We Cope?”, Time, Arhivirano iz originala 4. 1. 2007. g., Pristupljeno 31. 10. 2010
- ^ a b McLean DD, Hurd AR, Rogers NB (2005). Kraus' Recreation and Leisure in Modern Society, 7th Edition. Jones and Bartlett. str. 1ff. ISBN 978-0-7637-0756-9.
- ^ Universal Declaration of Human Rights, Article 24 (Text of Resolution), adopted by the United Nations General Assembly (A/RES/217, 10 December 1948 at Palais de Chaillot, Paris)
- ^ Yukic TS, 1970, page 3f
- ^ Kulkarni, D. Enjoying Math: Learning Problem Solving With KenKen Puzzles Arhivirano 2013-08-01 na sajtu Wayback Machine, A textbook for teaching with KenKen Puzzles.
- ^ Smith, E. L.; Raab, D. M. (1986). „Osteoporosis and physical activity”. Acta Medica Scandinavica. Supplementum. 711: 149—156. PMID 3535406. doi:10.1111/j.0954-6820.1986.tb08944.x.
- ^ a b Parent, M.; Rousseau, M.; El-Zein, M.; Latreille, B.; Désy, M.; Siemiatycki, J. (2010). „Occupational and recreational physical activity during adult life and the risk of cancer among men”. Cancer Epidemiology. 35 (2): 151—159. PMID 21030330. doi:10.1016/j.canep.2010.09.004.
- ^ Breslow, R. A.; Ballard-Barbash, R.; Munoz, K.; Graubard, B. I. (2001). „Long-term recreational physical activity and breast cancer in the National Health and Nutrition Examination Survey I epidemiologic follow-up study”. Cancer Epidemiology, Biomarkers & Prevention. 10 (7): 805—808. PMID 11440967.
Literatura
uredi- Thomas S. Yukic. Fundamentals of Recreation, 2nd edition. Harpers & Row, 1970, Library of Congress 70-88646. str. 1f.
- Huizinga, J (1980). Homo Ludens: A Study of the Play Element in Culture (PDF) (3rd izd.). London: Routledge & Kegan Paul Ltd. ISBN 978-0-7100-0578-6. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 03. 2015. g. Pristupljeno 3. 6. 2015.
- Caillois, R. (2001). Man, play, and games. Urbana and Chicago, University of Illinois Press (originally published in 1958; translated from the French by Meyer Barash).
- Encyclopedia: Play Science Scholarpedia
- Huizinga, J. (1955). Homo ludens; a study of the play-element in culture. Boston: Beacon Press.
- Jenkinson, Sally (2001). The Genius of Play. Hawthorn Press
- Sutton-Smith, B. (1997). The ambiguity of play. Cambridge: Harvard University Press.
- Burghardt, Gordon M. The Genesis of Animal Play: Testing the Limits [1]
- Wenner, M. (2009). "The Serious Need for Play" – Free, imaginative play is crucial for normal social, emotional and cognitive development. It makes us better adjusted, smarter and less stressed, Scientific American.
- Gray, P. (2009). „Play as a Foundation for Hunter-Gatherer Social Existence” (PDF). American Journal of Play. 1 (4): 476—522. ISSN 1938-0399. ERIC #EJ1069037.
- Gray, P. (2013). Free to Learn: Why Unleashing the Instinct to Play Will Make Our Children Happier, More Self-Reliant, and Better Students for Life
- Gray, P. (2008–2009). "Social Play and the Genesis of Democracy", "The Value of Play I: The Definition of Play Provides Clues to Its Purposes", "The Value of Play II: How Play Promotes Reasoning in Children and Adults", "The Value of Play III: Children Use Play to Confront, not Avoid, Life's Challenges and Even Life's Horrors", "The Value of Play IV: Play is Nature's Way of Teaching Us New Skills", "How to Ruin Children's Play: Supervise, Praise, Intervene", Psychology Today.
- Howard Taras (2009). Journal of School Health. Nedostaje ili je prazan parametar
|title=(pomoć). Physical Activity and School Performance. 75 (6), pp. 214–218 - Kortmulder, Koenraad (1998). Play and Evolution: Second Thoughts on the Behaviour of Animals. ISBN 978-90-5727-013-0.
- Piaget, J. (1962). Play, dreams and imitation (Vol. 24). New York: Norton
- Bateson, Gregory. (1955). „A theory of play and fantasy”. Psychiatric research reports. 2 (39): 39—51.. Reprinted in Steps to an Ecology of Mind, 1972. Chandler, and 2000, University of Chicago Press.
- Stebbins, Robert A. (2015). The Interrelationship of Leisure and Play: Play as Leisure, Leisure as Play. Houndmills, UK: Palgrave Macmillan.
- Wästerfors, David (2016). „Playfights as Trouble and Respite”. Journal of Contemporary Ethnography. 45 (2): 168—197. S2CID 143662339. doi:10.1177/0891241614554087.
- Stebbins, Robert (2015). Serious Leisure: A Perspective for Our Time. New Brunswick: Transaction Publishers.
- The Phrase Finder (1996—2012). „Hobby-horse”. The Phrase Finder. Gary Martin. Pristupljeno 5. 5. 2012.
- Gelber S M. '’Hobbies: leisure and the Culture of Work in America’’ Columbia University Press, 1999
- Gao, Yue; Mandryk, Regan (2012). „The acute cognitive benefits of casual exergame play”. Proceedings of the 2012 ACM Annual Conference on Human Factors in Computing Systems. str. 1863. CiteSeerX 10.1.1.248.3183
. ISBN 978-1-4503-1015-4. S2CID 14178354. doi:10.1145/2207676.2208323. - Ginsburg, K.R. (2007). „The Importance of Play in Promoting Healthy Child Development and Maintaining Strong Parent-Child Bonds”. Pediatrics. 119 (1): 182—191. PMID 17200287. doi:10.1542/peds.2006-2697 .
- Jenkinson, Sally (2001). The Genius of Play: Celebrating the Spirit of Childhood. Melbourne: Hawthorn Press. ISBN 978-1-903458-04-4.
- Berghänel, A.; Schülke, O.; Ostner, J. (2015). „Locomotor play drives motor skill acquisition at the expense of growth: A life history trade-off”. Science Advances. 1 (7): 1—8. Bibcode:2015SciA....1E0451B. PMC 4643810 . PMID 26601237. doi:10.1126/sciadv.1500451.
- Costello, Ellen; Kafchinski, Marcia; Vrazel, JoEllen; Sullivan, Patricia (2011). „Motivators, Barriers, and Beliefs Regarding Physical Activity in an Older Adult Population”. Journal of Geriatric Physical Therapy. 34 (3): 138—147. PMID 21937904. S2CID 25924736. doi:10.1519/jpt.0b013e31820e0e71.
- Wästerfors, David (1. 4. 2016). „Playfights as Trouble and Respite”. Journal of Contemporary Ethnography. 45 (2): 168—197. S2CID 143662339. doi:10.1177/0891241614554087.
- Lockett, Donna; Willis, Alette; Edwards, Nancy (2005). „Through Seniors' Eyes: An Exploratory Qualitative Study to Identify Environmental Barriers to and Facilitators of Walking”. CJNR. 37 (3): 48—65. PMID 16268089.
- Chen, Tinghao; Sun, Kuo-Shun (2012). „Exploring the strategy to improve senior citizens' participations on recreational sports”. Knowledge-Based Systems. 26: 86—92. doi:10.1016/j.knosys.2011.07.008.
- Crocker, Peter R.E. (2011). Sport and Exercise Psychology: A Canadian Perspective (2nd izd.). Toronto: Pearson.
- United Nations (1996). State of world population 2002: People, poverty and possibilities (PDF). ISBN 978-0-89714-650-0.
- Nimrod, Galit (2010). „The Fun Culture in Seniors' Online Communities”. The Gerontologist. 51 (2): 226—237. PMID 21030471. doi:10.1093/geront/gnq084 .
- Aarhus, Rikke; Gronvall, Erik; Larsen, Simon B.; Wollsen, Susanne (2011). „Turing Training into play: Emobodied gaming, seniors, physical training and motivation”. Gerontechnology. 10 (2): 110—120. doi:10.4017/gt.2011.10.2.005.00.
- Hoppes, S.; Hally, C.; Sewell, L. (2000). „An interest inventory of games for older adults”. Physical & Occupational Therapy in Geriatrics. 18 (2): 71—83. doi:10.1300/j148v18n02_05.
- Hoppes, S.; Wilcox, T.; Graham, G. (2001). „Meanings of play for older adults”. Physical & Occupational Therapy in Geriatrics. 18 (3): 57—68. doi:10.1300/j148v18n03_04.
- Yates, Vicki (2008). Having Fun. Heinemann-Raintree Library. ISBN 978-1-4034-9832-8. Pristupljeno 4. 2. 2013.
- Raph Koster (2011), Theory of Fun for Game Design, O'Reilly Media, Inc., ISBN 978-1-932111-97-2
Spoljašnje veze
uredi
- The National Institute for Play
- The Play Foundation
- IPA World Home (International Play Association: Promoting the Child's Right to Play)
- Creative Play
- Brown, Stuart (2008) Why play is vital – no matter your age Arhivirano na sajtu Wayback Machine (15. mart 2009), TEDtalks, TED.com