Википедија

Relativno-istorijska lingvistika

Relativno-istorijska lingvistika (takođe lingvistička komparatistika) je područje lingvistike posvećeno pre svega srodstvu jezika, pod kojim se podrazumevaju istorijsko-genetske sličnosti (kao dokaz porekla od opšteg prajezika). Relativno-istorijska lingvistika se bavi određivanjem stepena srodstva među jezicima (pomoću genealoške klasifikacije jezika), rekonstrukcijom prajezika, istraživanjem dijahronijskih procesa u istoriji jezika, njihovim grupama i porodicama, etimologijom reči.

Relativno-istorijska lingvistika je tokom XIX veka bila dominantan deo lingvistike.

Deo relativno-istorijske lingvistike koji se bavi dalekim jezičkim srodstvom se zove makrokomparatistika.[1][2]

Istorija uredi

Relativno-istorijska lingvistika se pojavila posle evropskog otkrića sanskrita, književnog jezika Indije. Još u XVI veku italijanski putopisac Filipo Saseti je primetio sličnost indijskih reči s italijanskim i latinskim, ali nije doneo nikakve naučne zaključke. Relativno-istorijsku lingvistiku je osnovao u XVIII veku Vilijam Džonson, koji je rekao:

„Sanskrtski jezik, iako je toliko star, poseduje tako izvanrednu strukturu, savršeniju od grčkog jezika, bogatiju od latinskog jezika, i lepšu od svakog od njih, iako nema u sebi toliko blisko srodstvo s ova dva jezika u korenu glagola, u formama gramatike, te stoga zaključujem da ovo nije moglo da bude čista slučajnost. Srodstvo je toliko jako da nijedan filolog, koji bi se počeo baviti istraživanjem ovih triju jezika, neće moći da poveruje da su svi proizišli iz jednog opšteg izvora, koji možda više ne postoji. Objašnjenje je analoško, iako ne toliko ozbiljno, ali pretpostavljamo da su i gotski i keltski jezici, mada izmešani s potpuno različitim dijalektima, imali isto poreklo kao i sanskrt.“

Dalji razvoj nauke je potvrdio ispravnost reči V. Džonsona.

Na početku XIX veka, nezavisno jedan od  drugog, različiti naučnici iz raznih zemalja su počeli da rade na objašnjenju srodnosti jezika u jednoj ili drugoj porodici i postigli su izvanredne rezultate.

Franc Bop je istraživao relativnom metodom konjugaciju osnovnih glagola u sanskrtu, grčkom, latinskom i gotskom, poredeći i korene, i fleksije. Na velikom istraživanom materijalu Bop je dokazao navedene teze V. Džonsa i 1833. godine je napisao prvu „Relativnu gramatiku indogermanskih (indoevropskih) jezika“.

Danski naučnik Rasmus-Kristijan Rask po svaku cenu je naglašavao da su gramatičke sličnosti mnogo važnije od leksičkih, zato što prihvaćene promene reči isto kao i fleksija ne postoje. Rask je uporedio islandski jezik sa grenlandskim, basksijskim, keltskim jezicima i nije pronašao u njima srodstvo (što se tiče keltskih, kasnije je Rask promenio svoju odluku). Zatim je Rask je poredio islandski jezik s norveškim, posle i s drugim skandinavskim jezicima (švedski, danski), dalje s drugim germanskim i na kraju s grčkim i latinskim jezikom. Rask nije koristio u ovom poređenju sanskrt. Moguće je da u ovom pogledu ustupio Bopu. Ali rad na poređenju slovenskih i posebno baltičkih jezika značajno je dopunio ovaj nedostatak.

Treći osnivač relativnog metoda u lingvistici je bio A.H. Vostokov. Bavio se samo slovenskim jezicima. Vostokov je kao prvi upozorio na neophodnost upoređivanja podataka u spomenicima mrtvih jezika s činjenicama  živih jezika i dijalekata, šta je kasnije postalo obavezan uslov za rad lingvista u relativno-istorijskoj lingvistici. Po mišljenju A.A. Kotljarevskog, mnogo pre Vostokova, relativnu metodu je u Rusiji primenio M.V. Lomonosov, koji „je počeo da upoređuje i razlikuje slovenski element u jeziku od ruskog elementa“.[3]

U radovima ovih naučnika nije samo bila objavljena relativna metoda u lingvistici, već  je bila pokazana u svojoj metodici i tehnici.

Velike zasluge pripadaju Avgustu-Fridrihu Potu, koji je napravio etimološke tabele indoevropskih jezika prema relativno-istorijskoj lingvistici, čime je precizirao i učvrstio ovu metodu na velikom materijalu indoevropskih jezika.

Reference uredi

  1. ^ Burlak, S. A.; Starostin, S. A. (2005). „Glava 1.8. Makrokomparativistika”. Cravnitelьno-istoričeskoe яzыkoznanie: Učebnik dlя stud. vыsš. učeb. zavedeniй. Moskva: Izdatelьskiй centr «Akademiя». str. 432. ISBN 5-7695-1445-0. , UDK 800(075.8), BBK 81я73
  2. ^ „Naskolьko ugro-finn russkomu rodstvennik”. «Naučnaя Rossiя» — nauka v detalяh! (na jeziku: ruski). 13. 7. 2015. Pristupljeno 19. 8. 2017. 
  3. ^ Kotlяrevskiй A. A. Sravnitelьnoe яzыkoznanie // Filologičeskie zapiski. — Voronež, 1862. — Vыp. — S. 154—208.

Literatura uredi

Na ruskom jeziku
  • Aspektы komparativistiki. Orientalia et Classica VI. Trudы Instituta vostočnыh kulьtur i antičnosti. Moskva: RGGU. 2005. str. 500. ISBN 5-7281-0660-9.  (obl.) — periodičeskoe izdanie Centra komparativistiki Instituta vostočnыh kulьtur i antičnosti RGGU.
  • Aspektы komparativistiki 2. Orientalia et Classica XI. Trudы Instituta vostočnыh kulьtur i antičnosti. Moskva: RGGU. 2007. str. 380. ISBN 978-5-7281-0903-7.  (obl.)
  • Kotlяrevskiй A. A. Sravnitelьnoe яzыkoznanie // Filologičeskie zapiski. — Voronež, 1862.
  • Šapiro M. M. Novый vzglяd na sovremennuю sistemu sravnitelьnogo яzыkoznaniя. // Filologičeskie zapiski. — Voronež, 1874.
  • Kareev N. I. O «novom vzglяde» g. Šapiro na sovremennuю sistemu sravnitelьnogo яzыkoznaniя. (Vozraženie) // Filologičeskie zapiski. — Voronež, 1874.
  • Bodrov N. N. Rudolьf fon Raumer. Evreйskiй vopros v sravnitelьnom яzыkoznanii na zapade. // Filologičeskie zapiski. — Voronež, 1882.
  • Meйe A. Vvedenie v sravnitelьnoe izučenie indoevropeйskih яzыkov, 3 izd., per. s franc. — Moskva—Lenjingrad, 1938.
  • Tomsen V. Istoriя яzыkovedeniя do konca IX v. / Per. s dat. — Moskva, 1938.
  • Obщee i indoevropeйskoe яzыkoznanie. — Moskva, 1956.
  • Čemodanov N. S. (1956). Sravnitelьnoe яzыkoznanie v Rossii: Očerk razvitiя sravnitelьno-istoričeskogo metoda v russkom яzыkoznanii. Biblioteka «Voprosы sovetskogo яzыkoznaniя». Moskva: Učpedgiz. str. 96.  tiraž 30 000 (obl.)
  • Ahatov G. H. Mestnыe dialektы — nadežnый istočnik dlя sravnitelьno-istoričeskogo izučeniя яzыkov. // «Voprosы dialektologii tюrkskih яzыkov». — Baku, 1963.
  • Ivanov Vяč. V. Obщeindoevropeйskaя, praslavяnskaя i anatoliйskaя яzыkovыe sistemы. — Moskva, 1965.
  • Щerbak A. M. Sravnitelьnaя fonetika tюrkskih яzыkov / A. M. Щerbak. — Lenjingrad: Nauka, 1970. — 204 s.
  • Illič-Svitыč V. M. Opыt sravneniя nostratičeskih яzыkov. — T. 1. — Moskva, 1971. — S. 38—102 (obzor literaturы).
  • Dolgopolьskiй A. B. Sravnitelьno-istoričeskaя fonetika kušitskih яzыkov. — Moskva, 1973.
  • Osnovы finno-ugorskogo яzыkoznaniя. — Moskva, 1974.
  • Эtimologičeskiй slovarь slavяnskih яzыkov. Praslavяnskiй leksičeskiй fond, v. 1. — Moskva, 1974.
  • Starostin S. A. Sravnitelьno-istoričeskoe яzыkoznanie i leksikostatistika // Lingvističeskaя rekonstrukciя i drevneйšaя istoriя Vostoka: (Materialы k diskussiяm meždunarodnoй konferencii). T. 1. — Moskva, 1989. — S. 3—39.
  • Щerbak A. M. Vvedenie v sravnitelьnoe izučenie tюrkskih яzыkov / A. M. Щerbak; Institut lingvističeskih issledovaniй RAN. — Sankt Peterburg, 1994. — 192 s.
  • Burlak S. A., Starostin S. A. Sravnitelьno-istoričeskoe яzыkoznanie. — Moskva, 2004.
  • Reformatskiй A. A. Vvedenie v яzыkovedenie, 5-e izd. — Moskva: Aspekt Press, 2007.
  • Lazarev A. Voronež — яsli otečestvennogo sravnitelьnogo яzыkoznaniя. — Voronež, 2010.
  • Timonina L. G. Tюrkskie zaimstvovaniя v eniseйskih яzыkah v sravnitelьno-istoričeskom osveщenii: Avtoref. diss. … kandidat filologičeskih nauk. — Rostov-na-Donu, 1984.
  • Petrenko D. I., Štaйn K. Э. Lingvističeskaя paleontologiя kulьturы: Яzыkoznanie. Kavkazovedenie Arhivirano na sajtu Wayback Machine (24. april 2017). — Rostov-na-Donu: «Poligraf-Servis», 2017. — 462 s. — ISBN 978-5-9906581-6-5
Na drugim jezicima
  • Hoenigswald H. Language change and linguistic reconstruction. — Chi., 1966.
  • Current trends inlinguistics, v. 1-12; The Hague — Pariz, 1963—1974.
  • Haas M. The prehistory of languages. — Pariz — The Hague, 1969.
  • Kurilowicz J. Inflectional categories of Indo-European. — Hajdelberg, 1964.
  • Kurilowicz J. Indogermanische Grammatik, Bd. 2, 3. — Hajdelberg, 1968-69.
  • Zvelebil K. Comparative Dravidian phonology. — The Hague — Pariz, 1970.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Релативно-историјска_лингвистика&oldid=27676417”