Reproduktivne funkcije krmače

Ženska grla domaće svinje su multipare, jer rađaju veći broj prasadi u jednom reproduktivnom ciklusu, a njihova polna aktivnost se odvija tokom cele godine, bez obzira na godišnju sezonu. U poređenju sa ostalim domaćim životinjama, reproduktivni potencijal svinja je visok, što je rezultat ranog polnog sazrevanja, visoke ovulacione vrednosti, relativno kratkog trajanja gestacije i laktacije, kao i sposobnosti da se uspostavi nova gravidnost vrlo brzo posle zalučenja prasadi.

Postizanje puberteta

Sposobnost za normalno razmnožavanje se postiže sa pojavom polne zrelosti i traje tokom perioda reproduktivnog života. Kao i kod ostalih domaćih životinja, reproduktivne funkcije krmače su kontrolisane složenim neuro-endokrinim mehanizmom i mogu biti podvrgnute manjem ili većem uticaju genetskih i paragenetskih faktora. ^[1]

Složene i specifične promene, koje prethode pojavi puberteta i predstavljaju preduslov za početak reproduktivne aktivnosti, događaju se mnogo ranije pre postizanja puberteta u mlade ženke svinje (nazimice). Diferencijacija gonada u svinjskom embrionu započinje već 31. do 32 dana gestacije, a primordijalni folikuli sa primarnim oocitima se u embrionu mogu naći sa 60 do 70 dana. Dvadesetak dana kasnije, na jajnicima ženskih embriona se nalaze sekundarni folikuli i po neki tercijarni folikul. Posle rođenja, sve do perioda pred pubertet, na jajnicima se nalaze samo sitni antralni (tercijarni) folikuli (2 do 4 mm u prečniku) i tek po neki folikul prečnika 6 do 8 mm. Kratko pred pojavu puberteta, dolazi do sekrecije estrogena, što rezultira negativnim povratnim delovanjem na nivou hipotalamusa i oslobađanjem hipofizarnih gonadotropina (FSH i LH). Ovo dovodi do konačnog rasta i sazrevanja prvih (pubertetskih) folikula i do prve ovulacije. Time je stvoren uslov za uspostavljanje prvog pubertetskog ovarijalnog ciklusa. Pre pojave prve pubertetske ovulacije, koncentracije estrogena, LH i progesterona se zadržavaju na niskom, bazalnom nivou. Tek 2 do 3 dana pred ovulaciju, dolazi do naglog rasta koncentracije estradiola-17, što ima za posledicu neprekidno i tonično oslobađanje LH iz hipofize, čija koncentracija dostiže maksimum oko 8 sati pred ovulaciju. Dva do tri dana posle ovulacije, posle formiranja žutog tela, u telesnoj cirkulaciji se zapaža naglo povećanje koncentracije progesterona. Time je uspostavljen prvi pubertetski estrusni ciklus.

Prva, a ponekad i druga, pubertetska ovulacija nije praćena manifestacijom spoljašnjih znakova estrusa (tzv. tihi estrus), pa prvi pubertetski estrus često prolazi nezapažen. Osim toga, prva dva do tri estrusna ciklusa su neregularnog trajanja. trajanje prvog pubertetskog estrusa traje znatno kraće (između 29 i 65 časova) od trećeg estrusa (između 38 i 95 časova). Prosečno, estrus u nazimica traje oko 3 dana, a kod krmača oko 4 do 5 dana.

Nazimice postižu pubertet sa prosečnom starošću od oko 210 dana. Istraživanja na velikom broju nazimica švedske populacije svinja, pokazuju da svega oko 15% nazimica postiže pubertet sa starošću od 209 dana, dok ostatak životinja polno sazreva 60 dana pre ili posle ove starosti.^[2]

Starost nazimica kod postizanja puberteta je podvrgnuta snažnom uticaju interakcije genetskih i paragenetskih faktora. Osnovni genetski faktori su rasa, meleženje, parenje u bliskom srodstvu (inbreding) i individualni genetski faktori. Među paragenetskim faktorima su najuticajniji: ishrana, godišnja sezona, stres izazvan transportom i relokacijom, kao i kontakt sa polno zrelim nerastom.

Reference

^ Stančić, Blagoje; Veselinović, Spasoje (2002). Reprodukcija domaćih životinja. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet. str. 319. ISBN 86-499-0104-2.
^ Eliasson, Lena; Rydhmer, Lotta; Einarsson, Stig; Andersson, Kjell (1991-06-01). „Relationships between puberty and production traits in the gilt. 1. Age at puberty”. Animal Reproduction Science (na jeziku: engleski). 25 (2): 143—154. ISSN 0378-4320. doi:10.1016/0378-4320(91)90039-3.

Literatura

Stančić, Blagoje; Veselinović, Spasoje (2002): Reprodukcija domaćih životinja. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet. ISBN 86-499-0104-2
Stančić, dr Ivan (2014); Reprodukcija domaćih životinja. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu, Poljoprivredni fakultet. ISBN 978-86-7520-310-0

Spoljašnje veze

[1] Stančić, Blagoje; Veselinović, Spasoje (2002). Reprodukcija domaćih životinja. Novi Sad: Univerzitet u Novom Sadu - Poljoprivredni fakultet. str. 319. ISBN 86-499-0104-2.

[2] Eliasson, Lena; Rydhmer, Lotta; Einarsson, Stig; Andersson, Kjell (1991-06-01). „Relationships between puberty and production traits in the gilt. 1. Age at puberty”. Animal Reproduction Science (na jeziku: engleski). 25 (2): 143—154. ISSN 0378-4320. doi:10.1016/0378-4320(91)90039-3.

[1]

[2]