Википедија

Restoran "Pavillon Ledoyen"

"Pavillon Ledoyen", u parku u istočnom delu Jelisejskih polja u 8. arondismanu, jedan je od najstarijih restorana u Parizu. Njegova duga istorija postavlja ga na Jelisejska polja pre ulepšavanja ulice.[1]

Restoran "Pavillon Ledoyen"
Restoran "Pavillon Ledoyen" u Parizu
Restoran "Pavillon Ledoyen" u Parizu
Restoran "Pavillon Ledoyen" u Parizu
Informacije
Lokacija Avenija Ditui, 8. arondisman, Pariz,  Francuska
Status aktivan
Otvaranje 1779

U dvospratnom paviljonu sa vrtovima, Ledoyen se smatra jednim od najboljih gurmanskih restorana u Parizu i ima tri Mišelinove zvezde.[2] Zgrada je u vlasništvu grada Pariza. Njime upravlja kompanija "Carré des Champs Elysées".

Istorija uredi

Prvobitno, 1779. godine, to je bila vrlo mala gostionica po imenu Au Dauphin.[traži se izvor] Bila je blizu današnjeg Trga Konkord (nekada Trg Luj XV). U to vreme to je bila seoska gostionica na periferiji Pariza i krave su pasle u poljima napolju.[3] Dana 4. avgusta 1791. godine, Pjer-Mišel Ledoajen, sin ugostitelja, iznajmio ga je i osnovao formalni restoran.[traži se izvor]

 
Ručak skandinavskih umetnika u Cafe Ledoyen, Hugo Birger, 1886.

Ledoajen, perač sudova u svojoj mladosti,[4] je 1814. preimenovao restoran po sebi, a dugi niz godina bio je u vlasništvu Dezmazura. Godine 1842, arhitekta Žak Hitorf, odgovoran za razvoj vrtova Jelisejskih polja, preneo je restoran na sadašnju lokaciju.[5] Šest godina kasnije popravljen je i renoviran nakon požara.[traži se izvor]

Danas su zidovi zgrade u vlasništvu grada Pariza. Dobio je status tri Mišelinove zvezdice pod Kristijanom Le Skerom od 2002.[6]

Njime upravlja Janik Aleno, koji je u svojoj prvoj godini postigao tri Mišelinove zvezde.[traži se izvor]

Arhitektura i oprema uredi

 
Dajaninu fontanu, pored Ledoyen, sagradio je 1840. godine Žak Hitorf, a ukrasio je vajar Luj Despre.

Originalna zgrada je bila 13x4 m,[traži se izvor] sa belim zidovima i zelenim kapcima.[7] Kada je restoran premešten 1784. bio je u dvospratni paviljon sa terasastim baštama,[8] [5] projektovan u neoklasičnom stilu. Ulje na platnu iz 1886. godine, Ručak skandinavskih umetnika u Cafe Ledoyen, Pariz, švedskog slikara Huga Birgera sugeriše nešto od izgleda restorana u kasnom 19. veku.[9] Njegove karakteristike uključuju mnogobrojne ogromne prozore, kitnjaste plafone[10] i istorijske sobe na drugom spratu.[11] Trpezarija uključuje garnituru za sedenje na otvorenom, unutrašnje salone,[12] i roštilj u stilu 1950-ih.[13]

Značajni pokrovitelji uredi

Tokom kasnog 18. veka, to je bilo utočište Luja de Sen Žista i Maksimilijana Robespijera i tamo su večerali 26. jula 1794, dva dana pre pogubljenja.[7] Napoleon i Žozefina de Boarne su se navodno sreli u ovom restoranu, a restoran je takođe bio omiljen među umetnicima i piscima kao što su Danton, Mara, Dega, Mone, Zola, Flober i Gi de Mopasan.[5] Izveštaj iz sredine 19. veka navodi da je restoran bio i mesto za doručak učesnika dvoboja, koji su se, nakon što su pucali jedni na druge u Bulonjskoj šumi, pomirili za doručkom u ovom restoranu.[14]

Zanimljivosti uredi

Za film "Veliki restoran" Žaka Besnara (1966) sa Luj de Finom, eksterijeri su služili kao kulisa. Unutrašnja dekoracija je identično rekonstruisana u filmskim ateljeima.[15]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Stanford's Paris guide: with three maps, and a view of the Champs Elysées (Public domain izd.). E. Stanford. 1858. str. 78—. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  2. ^ Wurman, Richard Saul (23. 9. 2008). Access Paris. HarperCollins. str. 140—. ISBN 978-0-06-147061-5. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  3. ^ Glyn, Anthony; Glyn, Susan (jun 2000). The companion guide to Paris . Companion Guides. str. 83. ISBN 978-1-900639-20-0. Pristupljeno 20. 1. 2012. 
  4. ^ Strong, Rowland (1900). Where and how to dine in Paris: with notes on Paris hotels, waiters and their tips, Paris theatres, minor theatres, music halls, racing round Paris, etc (Public domain izd.). G. Richards. str. 72–. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  5. ^ a b v Downes, Stephen (1. 11. 2006). Paris on a Plate. Pier 9. str. 133. ISBN 978-1-74045-881-8. Pristupljeno 20. 1. 2012. 
  6. ^ Nathaniel Newnham-Davis (januar 2008). Gourmet's Guide to Europe. Applewood Books. str. 21. ISBN 978-1-4290-1266-9. Pristupljeno 20. 1. 2012. 
  7. ^ a b Vallois, Thirza (septembar 1999). Around and about Paris Vol.2: From the Guillotine to the Bastille Opera: The 8th, 9th, 10th, 11th & 12th Arrondissements. Iliad Books. str. 40. Pristupljeno 20. 1. 2012. 
  8. ^ Wurman, Richard Saul (23. 9. 2008). Access Paris. HarperCollins. str. 140—. ISBN 978-0-06-147061-5. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  9. ^ Lindgren, Mereth (1987). A history of Swedish art. Signum. str. 186. ISBN 978-91-85330-78-2. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  10. ^ Vlotides, Nina (2006). A Hedonist's Guide to Paris. A Hedonist's guide to... str. 102—. ISBN 978-1-905428-05-2. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  11. ^ Trefler, Caroline (29. 8. 2006). Fodor's 2007 Paris. Random House Digital, Inc. str. 173—. ISBN 978-1-4000-1681-5. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  12. ^ Appletons' journal (Public domain izd.). D. Appleton and Co. 1874. str. 658—. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  13. ^ Tillier, Alan; Spenley, Katherine (2011). DK Eyewitness Travel Guide: Paris. Penguin. str. 313—. ISBN 978-0-7566-8505-8. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  14. ^ Paris and its environs (Public domain izd.). 1855. str. 189—. Pristupljeno 21. 1. 2012. 
  15. ^ „Le Pavillon Ledoyen à Paris”. lieux-dhistoire.fr. Arhivirano iz originala 18. 11. 2021. g. Pristupljeno 18. 11. 2021. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ресторан_%22Pavillon_Ledoyen%22&oldid=26989815”