Ресторан на крају васељене

Restoran na kraju vaseljene (engl. The Restaurant at the End of the Universe) je druga knjiga naučnofantastično-humorističke „trilogije od pet knjiga” Autostoperski vodič kroz galaksiju autora Daglasa Adamsa. Prvobitno ju je objavio Pan Books u mekom povezu 1980. godine. Knjigu je inspirisala pesma „Grand Hotel” britanske rok grupe Procol Harum. Naslov knjige se odnosi na Milivejs, restoran na kraju vaseljene, jedno od postavki knjige. Elementi romana su prilagođeni iz radio-serije, prvenstveno sekundarne faze.

Restoran na kraju vaseljene
Korice knjige srpskog izdanja
Nastanak i sadržaj
Orig. naslov	The Restaurant at the End of the Universe
Autor	Daglas Adams
Zemlja	UK
Jezik	engleski
Žanr / vrsta dela	naučna fantastika komedija
Izdavanje
Datum	oktobar 1980.
Broj stranica	208
Serija(l)	Autostoperski vodič kroz galaksiju
Hronologija
Prethodnik	Autostoperski vodič kroz galaksiju
Naslednik	Život, vaseljena i sve ostalo

Radnja

Artur Dent, Ford Prefekt, Trilijan i Zaphod Biblbroks napuštaju planetu Magrateu na Zlatnom srcu. Vogonski brod koji su potkupili Gag Halfrunt i grupa psihijatara, u strahu da će otkriće krajnjeg pitanja okončati njihovu profesiju, presreće ih i otvara vatru. U međuvremenu, Artur postaje frustriran što brod nije u stanju da proizvede bilo koje piće osim nepitke tečnosti nalik čaju. On daje poduži opis čaja, zbog čega je brodski kompjuter Edi zauzet time, umesto borbom protiv vogonskog broda. Očajan, Zaphod odlučuje da održi seansu kako bi prizvao svog pradedu Zaphoda Biblbroksa Četvrtog da ih spase. Stariji Zaphod grdi svog potomka i šalje ga u potragu za vladarom univerzuma kako bi rešio političku i ekonomsku nestabilnost koja muči univerzum. On transportuje Zaphoda i androida Marvina do Urse Minor Bete, tropske matične planete izdavačke kuće Megadodo, koja je izdala Autostoperski vodič kroz galaksiju, a ostale ostavlja na brodu bez struje u crnoj praznini.

Slušajući misao iz dela svog mozga na koju njegova lobotomija nije imala uticaja, Zaphod kreće da traži Zarnivupa, glavnog urednika Vodiča, iako njegovo osoblje insistira da je on na međugalaktičkom krstarenju. Čovek po imenu Rusta vodi Zaphoda u Zarnivupovu kancelariju. Lovci sa Žablje zvezde stižu i napadaju zgradu, odvlačeći je na jednu od svojih matičnih planeta, Svet B Žablje zvezde, čije je društvo propalo kroz ekonomski proces koji je učinio da planetarna privreda ne bude u stanju da podrži bilo koje preduzeće osim prodavnica cipela. Planeta je na kraju postala mesto Vrtloga potpune perspektive, uređaja koji izluđuje one koji su mu izloženi jer im pokazuje njihovu beznačajnost u poređenju sa beskonačnim univerzumom. Nakon što je prema Rustinim uputstvima pobegao kroz prozor Zarnivupove kancelarije, Zaphoda je uhvatio Gargravar, bestelesni um koji prolazi kroz postupak sudske rastave od svog tela, i vodi ga Vrtlogu. Međutim, čini se da Vrtlog nema uticaja na Zaphoda, koji sugeriše zbunjenom Gargravaru da mu je pokazao da je on najvažnije biće u univerzumu.

Ostavljen sam, Zaphod na kraju pronalazi davno napušteni svemirski brod čije putnike već 900 godina autopilot prisilno drži u stanju suspendovane animacije, pošto se njihova populacija raspala, sve dok se ne razvije nova koja će utovariti brod salvetama sa mirisom limuna. Na brodu pronalazi Zarnivupa, koji otkriva da je Zaphod zakoračio u kompjutersku simulaciju univerzuma kada je ušao u njegovu kancelariju, dozvoljavajući Zaphodu da preživi Vrtlog pošto je univerzum dizajniran za njegovu korist. Zarnivup dalje otkriva da je Zlatno srce sve vreme bilo mikroskopski skupljeno i stavljeno u Zaphodov džep kako bi ga mogli iskoristiti da pronađu pravog vladara univerzuma, kojeg je Zarnivup locirao. Međutim, Zaphod napušta Zarnivupa, ponovo se sreće sa Fordom, Arturom i Trilijan i beži u najbliži restoran. Ispostavlja se da je ovo Milivejs, restoran na kraju vaseljene, izgrađen na ruševinama Sveta B Žablje zvezde i koji se nalazi u vremenskom mehuru blizu kraja univerzuma, i koji svojim gostima pruža spektakularan pogled na ovaj događaj. U restoranu upoznaju Fordovog starog poznanika Hotbleka Deziata, člana rok benda Zona katastrofe, koji je poznat po tome što proizvodi najglasniji zvuk u svemiru i izvodi svoje koncerte samo na daljinu sa svemirskog broda u orbiti. Tokom njihove večere, Zaphod prima telefonski poziv od Marvina, koji je već milijardama godina nasukan na planeti i sada radi na parkingu restorana.

Zaphod predlaže da odu, pokušavajući da ukradu elegantnu, potpuno crnu letelicu pored limuzine Hotbleka Deziata. Budući je brod na potpunom autopilotu i da ne može da mu otrgne kontrole, uznemireni Zaphod priznaje da i dalje želi da reši krajnje pitanje. Marvin im iznenada kaže da je pitanje utisnuto u Arturove moždane talase, ali oni su ometeni pre nego što mogu da pitaju dalje. Saznaju da je njihov brod zapravo bespilotna kaskaderska letelica Zone katastrofe, koja je programirana da padne na lokalno sunce kako bi stvorio solarne baklje u sinhronizaciji sa vrhuncem koncerta ovog benda. Otkrivaju delimično instalirani teleporter za hitne slučajeve bez sistema za navođenje i Zaphod dobrovoljno poziva Marvina da ostane i upravlja njime kako bi ostali mogli da pobegnu. Zaphod i Trilijan se ponovo nađu na brodu Zlatno srce pod Zarnivupovom kontrolom, gde on koristi brodski pogon neverovatnoće da prodre u polje neverovatnoće koje štiti matičnu planetu vladara univerzuma. Na nenaseljenoj planeti pronalaze vladara koji i ne zna za sebe da je vladar, nije ubeđen u širi univerzum van svog doma, i čak je skeptičan da išta oko njega postoji. Dok pobesneli Zarnivup pokušava da urazumi vladara, Zaphod i Trilijan ga ostavljaju i beže u Zlatnom srcu.

U međuvremenu, Artur i Ford se nađu na brodu B flote za spasavanje, koji nosi 15 miliona putnika sa planete Golgafrinčam i kojim komanduje nesposobni kapetan koji se stalno nalazi u kadi. Iako su Golgafrinčani naizgled evakuisani da bi izbegli planetarnu katastrofu, u stvari su katastrofu izmislili Golgafrinčani kako bi se oslobodili beskorisne trećine svog stanovništva, te su kasnije izumrli od pandemije izazvane prljavim telefonskim slušalicama nakon što su se rešili svih telefonskih dezinfekcionih sredstava. Brod se ruši u močvaru na jednoj nerazvijenoj planeti. Artur i Ford odlaze da traže signal bilo kog svemirskog broda koji putuje u dometu stotinama milja oko kontinenta. Usput ih primitivni, ali prijateljski nastrojeni stanovnici planete nalik hominidima skreću od njihovih matičnih naselja i ostavljaju im plodove. Nakon što su pronašli glečer sa magratejskom posvetom u čast Slartibartfasta, shvataju da se nalaze na praistorijskoj Zemlji 2 miliona godina p. n. e., da su hominidi zapravo neandertalci, da su putovali širom Evrope od budućeg mesta Arturovog rodnog grada Islingtona u Velikoj Britaniji sve do Norveške i da su Golgafrinčani preci moderne ljudske rase.

Vraćaju se kod Golgafrinčana, samo da bi otkrili da su oni bili previše zaokupljeni pokušajima da organizuju sastanke saveta o pravljenju dokumentaraca, fiskalnoj politici, traženju toplih izvora za kapetanove kupke i objavom rata nenaseljenim kontinentima da bi se trudili da otkriju vatru, izmisle točak ili reše goruće probleme. Ford pokušava da ih upozori da će biti uništeni za 2 miliona godina, ali oni ga ignorišu. Očajan, Artur pokušava da nauči neandertalce, koji misteriozno nestaju nakon dolaska njihovog broda, kroz improvizovani set Skrabla. Kada jedan od neandertalaca poređa reč „četrdeset dva” na pločicama sa slovima, Ford shvata da su neandertalci bili deo matrice kompjutera Duboke Misli za određivanje krajnjeg pitanja i da su Golgafrinčani to poremetili svojim dolaskom. Međutim, sećaju se i Marvinove tvrdnje da je krajnje pitanje bilo usađeno u Arturov um. Nadajući se da ostaci programiranja postoje u Arturovoj podsvesti, Ford tera Artura da nasumično izvlači pločice iz Skrabl seta, te otkrivaju da je pitanje glasi: „Šta se dobija kad pomnožiš šest sa devet?” Oni odlučuju da najbolje iskoriste svoj život na praistorijskoj Zemlji i odlaze na sastanak sa dve Golgafrinčanke, a Artur baca svoju kopiju Autostoperskog vodiča u reku.

Prijem

Greg Kostikjan je recenzirao Restoran na kraju vaseljene u ​​časopisu Ares i prokomentarisao da: „Restoran na kraju vaseljene pokušava da uradi mnogo istih stvari, ali čini se da nedostaje neka vrsta poleta; ideje su manje, dešavanja su manje dramatična. Čini se da se autor ponekad napreže za istim efektima koje je bez napora postigao u prvom romanu.”