Reformizam

Reformizam je politička doktrina koja zagovara reformu postojećeg sistema ili institucije umesto njegovog ukidanja i zamene.

Termini reformizam ili taktika zakonitosti opisuju napore neke Politička stranka da reformiše postojeći politički sistem jedne zemlje, tj. uz potpuno odricanje od revolucionarnih načina delovanja, u drugi, često potpuno drugačiji. Od suštinske je važnosti da i politički sistem koji treba zameniti i onaj koji se stvara mogu biti autokratski. Iako se sam termin reformizam prvobitno koristio unutar marksizma, danas se koristi i u odnosu na liberalizam i fašizam.

Podvrste

Socijalizam

Iako su u Velikoj Britaniji već postojale reformističko-socijalističke organizacije sa čartistima i Fabijanskim društvom, Eduard Bernštajn se smatra osnivačem teorijskog reformizma u Nemačkoj i Austriji. U svom delu Preduslovi socijalizma i zadaci socijaldemokratije podvrgao je postojeću marksističku teoriju radikalnoj kritici i zalagao se za transformaciju SPD-a u isključivo reformističku stranku. Kao rezultat toga, formirano je reformističko desničarsko krilo partije, koje je prihvatilo ove zahteve, čemu se u početku protivila centristička većina. Revolucionarno krilo partije oko Roze Luksemburg ostalo je besmisleno sve dok nije formirana Spartakistička liga.

Nakon 1918. godine, reformizam je postao dominantna struja unutar socijaldemokratije, tako da se u sadašnjosti termini uglavnom koriste naizmenično.

Liberalizam

Većina svih liberalnih pokreta u Evropi devetnaestog veka bila je reformistička u smislu da su nastojali da reformama transformišu tadašnje psolutne monarhije u ustavne monarhije. Međutim, nije bilo formiranja termina za označavanje reformističkih liberala za razliku od revolucionarnih liberala, pošto su oni različiti od z. B. socijalisti nisu održavali zajedničke partije. Revolucionarni liberali su sebe nazivali „republikancima“ (Francuska), „radikalima“ (Ujedinjeno Kraljevstvo i Švajcarska) ili „demokratama“ (Nemačka). S druge strane, termin „liberal“ je implicitno uključivao reformistički osećaj. Ova tradicionalna terminologija je zadržana u odgovarajućim zemljama.

U Pruskoj su reformistički i revolucionarni liberali jedno vreme formirali zajedničku stranku, DFP. Međutim, na pitanje da li treba podržati ili se suprotstaviti politici ujedinjenja Oto fon Bizmark, ovo se podelilo na desno liberalni, reformistički NLP i levo liberalni, u početku (još uvek) revolucionarno nastrojen DTVP.

Fašizam

Nakon neuspeha Hitler-Ludendorfovog puča 1923, Adolf Hitler je odlučio da sledi primer Benito Musolinija i odustane od svojih prvobitnih planova da silom preuzme vlast koristeći NSDAP-ov Šturmabtajlung. Ovaj stav je izrazio 1930. godine na sledeći način:

„Nacionalsocijalistički pokret pokušaće da u ovoj državi postigne cilj ustavnim sredstvima. Ustav propisuje samo metode, a ne cilj. Na ovaj ustavni način pokušaćemo da dobijemo odlučujuću većinu u zakonodavnim telima, kako bismo onog trenutka kada to uspemo mogli da damo državu u forme koje odgovaraju našim idejama.

— B. J. Wendt:

Kao rezultat toga, oko istog i Jozef Gebelsa formiralo se partijsko krilo zasnovano na Hitlerovoj taktici legaliteta, kao i revolucionarno partijsko krilo oko Ernst Rema i Gregor Štrasera.

Na isti način, italijanski PNF se prethodno reorganizovao na reformistički način. Japanski Kodo-ha, kao odgovor na neuspeh Ni-niroku jiken puča, takođe je preorijentisao svoje ponašanje na reformistički način.

Literatura

• Peter Glotz Reformismus. In: Dieter Nohlen, Rainer-Olaf Schultze (Hrsg.): Politische Theorien. München 1995. ISBN 3-406-36905-7

Spoljašnje veze

• „Reformizam”. Internet Encyclopedia of Philosophy. 

• Long, Bryan; Chip Pitts (24. 10. 2006). „War, Law, and American Democracy”. OpenDemocracy.net. Arhivirano iz originala 30. 11. 2009. g. Pristupljeno 14. 11. 2006. CS1 održavanje: Format datuma (veza)