Robert Flider
Robert Flider (Pacov, 25. maj 1883 — Prag, 16. avgust 1957) je bio češki i čehoslovački pravnik, sudija i diplomata. Kao opunomoćeni poslanik Čehoslovačke u Kraljevini Jugoslaviji, službovao je u Beogradu od 1930. do maja 1933. godine.
| robert flider | |
|---|---|
.jpg) | |
| Lični podaci | |
| Datum rođenja | 25. maj 1883. |
| Mesto rođenja | Pacov, Austro-ugarska |
| Datum smrti | 16. avgust 1957. (74 god.) |
| Mesto smrti | Prag, Čehoslovačka |
| Profesija | pravnik, diplomata |
| Otpravnik poslova u Austriji | |
| Period | 1920 — 1921 |
| Prethodnik | Vlastimil Tusar |
| Naslednik | Hanuš Peterka |
| Čehoslovački poslanik u Švajcarskoj | |
| Period | 1921 — 1924 |
| Prethodnik | Ćiril Dušek |
| Naslednik | Ferdinand Veverka |
| Čehoslovački poslanik u Poljskoj | |
| Period | 9. septembar 1924 — 1927 |
| Prethodnik | Prokop Maksa |
| Naslednik | Vaclav Girsa |
| Čehoslovački poslanik u Švedskoj | |
| Period | 2. mart 1927 — april 1930 |
| Prethodnik | Vladimir Radimski |
| Naslednik | Vladimir Hurban |
| Ambasador Čehoslovačke u Kraljevini Jugoslaviji | |
| Period | maj 1930 — maj 1933 |
| Prethodnik | Jan Šeba |
| Naslednik | Pavel Velner |
| Čehoslovački poslanik u Španiji | |
| Period | 1935 — 1938 |
| Prethodnik | Zdenek Formanek |
| Naslednik | Zdenek Nemeček |
Biografija
urediRođen je 25. maja 1883. godine u varošici Pacovu (nemački: Pacau - Patzau), od oca Roberta i majke Božene. Fliderov otac je radio kao sudija, dok je stric Karel (1853—1933) bio predsedavajući Vrhovnog suda. Fliderov brat Karel ( rođen 24. novembra 1884) takođe je završio pravo i uspeo se do mesta u savetu Vrhovnog suda[1].
Zbog očevog premeštaja cela porodica je prešla u Prag. U najvećem češkom gradu, u naselju Vinohradi, Robert Flider je završio gimnaziju. Potom je studirao pravo na Karlovom univerzitetu, gde je 1906. godine stekao zvanje doktora pravnih nauka[2].
Bio je član, a u periodu 1904-1905. i predsedavajući studentskim Višegradskim udruženjem čeških pravnika, koja je najstarije takvo udruženje u Češkoj. Nakon polaganja advokatskog ispita, Flider je započeo karijeru u praškoj javnoj upravi. Uporedo sa poslom se bavio istraživačkim radom i tako izradio dve obimne studije, jednu o Kraljevini Češkoj 1908, a drugu o Zemaljskoj skupštini Češke 1917. godine.
Godine 1912. oženio se Miladom, ćerkom Františeka Veselog (1863—1935). Veseli je bio drugi po redu čehoslovački ministar pravde, član kabineta premijera Vlastimila Tusara.
U diplomatiji
urediUbrzo po osnivanju Čehoslovačke republike, Flider je započeo karijeru u diplomatiji. Na mestu poslanika u Austriji je nasledio Vlastimila Tusara koji je tu dužnost imao od 1918. do 1920. godine, iako je već u julu 1919. postao premijer. Flider se u Beču zadržao od 1920. do 1921. godine.
Decembra 1921. postavljen je za poslanika u Švajcarskoj. Četiri meseca kasnije, od marta 1922. je uporedo obavljao i ulogu prvog čehoslovačkog predstavnika pri Društvu naroda.
U avgustu 1924. godine okonača se Fliderova služba u Švajcarskoj, pa je u septembru iz Berna upućen u Varšavu, kako bi preuzeo poziciju poslanika u Poljskoj[3]. Istovremeno je bio zadužen i za odnose sa Letonijom i Estonijom, budući da Čehoslovačka nije imala posebna poslanstva u ovim zemljama.
Drugog marta 1927. je premešten u Stokholm. Slično zaduženjima u Poljskoj, Flider je i u Švedskoj istovremeno bio poslanik za odnose sa Norveškom i Litvanijom[4]. Tu je ostao do proleća 1930. godine.
U Jugoslaviji
urediSledeća stanica u karijeri Roberta Flidera bila je Kraljevina Jugoslavija. U Beograd je stigao u maju 1930. godine i odmah započeo rad na osnaživanju Male antante koja je sporazumom u Štrbskom plesu 1930. postala jedinstvena politička organizacija Jugoslavije, Rumunije i Čehoslovačke. Najznačajniji period Fliderovog boravka u Beogradu obeležila je diktatura kralja Aleksandra Karađorđevića, čiji je najdirektniji vid trajao do donošenja Oktroisanog ustava 1931. godine.
Fidler je 1933. bio u poslednjoj godini svoje službe u Beogradu. U martu mesecu se, u autorskom članku za Beogradske opštinske novine, opraštao dužim tekstom o osećanjima i impresijama koje je imao o Beogradu i Jugoslaviji.
Име југословенске престонице побуђује у сваком Чехословаку најживље успомене. О Београду је сваки од нас чуо још у свом детињству. Сваки од нас је знао по неку стару чешку или словачку песму, која је певала о Београду и његовим мукама за турског времена и сваки од нас посматрао је нови Београд, т.ј. Београд нашега детињства са дивљењем, чак извесном завишћу, као престоницу српскога народа који се тако херојски и одлучно ослободио туђе власти, док смо ми тада још увек били остали под туђим јармом и туђим службама. Београд је тада за нас био симбол патњи словенског народа, али и ускрснућа, снаге и главне наде на будућност. И због тога се нико од нас није приближавао том граду без узбуђења[5].
Posle Jugoslavije
urediDo maja meseca 1933, Flider je okončao poslanstvo u Beogradu i vratio se u Prag. Zauzeo je mesto zamenika načelnika Političke sekcije Ministarstva spoljnih poslova, koju je vodio Pavel Velner[6]. Igrom slučaja, upravo je Velner u junu otišao na Fliderovo doskorašnje mesto i postao novi čehoslovački poslanik u Beogradu.
U julu 1935. je otputovao za Madrid gde je postavljen za poslanika i opunomoćenog ministra u Španiji. Istovremeno je predstavljao Čehoslovačku i u Portugalu. Izbijanjem Španskog građanskog rata došlo je do prekid odnosa njegove zemlje sa Španijom, zbog čega je 1938. preko južne Francuske došao nazad u Prag, gde je postao načelnik Pravnog odeljenja Ministarstva spoljnih poslova.
Nakon nemačke okupacije Čehoslovačke, Flider je sudelovao u organizaciji pokreta otpora. Zbog toga su ga uhapsile okupacione vlasti i pritvorile prvo u Terezinu, potom u Jeneralci kod Praga. Ubrzo po oslobođenju, u maju 1945. je penzionisan. Sve do 1948. je pisao članke za novine.
Reference
uredi- ^ Češki biografski rečnik, pristupljeno 30. avgusta 2022. g.
- ^ Dejmek, Jindřich (2013). Čehoslovačka diplomatija, Tom II: Biografski rečnik čehoslovačkih diplomata (1918—1992) (orig: Diplomacie Československa. Díl II. Biografický slovník československých diplomatů 1918 –1992). Prague: Academia. str. 64. ISBN 978-80-200-2285-1.
- ^ Spisak čeških poslanika i ambasadora u Poljskoj, pristupljeno 30. avgusta 2022. g.
- ^ Spisak čeških poslanika i ambasadora u Švedskoj, pristupljeno 30. avgusta 2022. g.
- ^ Beogradske opštinske novine, broj 3, mart 1933, strane 3-4, pristupljeno 30. avgusta 2022. g.
- ^ Kratka biografija Roberta Flidera, sajt Ministarstva spoljnih poslova Češke, pristupljeno 30. avgusta 2022. g.