Rogožarski IK-3 je bio jugoslovenski niskokrilni lovački avion jednosed, koji je konstruisao projektantski tim inženjera Ljubomira Ilića, Koste Sivčeva i Slobodana Zrnića 1936. Prvi prototip aviona je izrađen 1938. a serijska proizvodnja je otpočela 1940. u fabrici aviona Rogožarski A. D. Tokom Aprilskog rata učestvovalo samo šest aviona ovog tipa. Uprkos tome IK-3 se pokazao kao ravnopravni protivnik u sukobu sa nemačkim Meseršmitima.

Rogožarski IK-3

Rogožarski IK-3 No 2158/8, koji je učestvovao u odbrani zemlje 1941.
Opšte
Namena Lovački avion.
Posada 1 član (pilot)
Zemlja porekla  Kraljevina Jugoslavija
Proizvođač Rogožarski A. D.
Prvi let 14. april 1938.
Početak proizvodnje mart 1940.
Dimenzije
Dužina 8,0 m
Razmah krila 10,3 m
Visina 3,25 m
Površina krila 16,50 m²
Masa
Prazan 2068 kg
Normalna poletna 2630 kg
Pogon
Klipno-elisni motor 1 × Hispano-Suiza 12Y-29crs
Snaga 920 KS, 686 kW
Performanse
Maks. brzina na Hopt 527 km/h
Dolet 600 km
Plafon leta 12000 m

Projekat

uredi

Lovački avion IK-3 nastao je tokom tridesetih godina 20. veka kao rezultat privatnog poduhvata inženjera Ljubomira Ilića, Koste Sivčeva i Slobodana Zrnića, koji se timu priključio u fazi izrade statičkih proračuna i projektovanja strukture.

Projektna dokumentacija IK-3 je predata na usvajanje Komandi vazduhoplovstva polovinom 1936. godine, ali je zbog nepoverenja u domaće konstruktore ugovor za izradu prototipa potpisan tek u martu 1937. Izrada prototipa poverena je fabrici aviona Rogožarski, koja je imala velikog iskustva u izgradnji aviona drvene konstrukcije što je omogućavalo kvalitetnu izradu krila i stabilizatora IK-3 koji su izrađivani od lepenke.

Prototip

uredi
 
Crtež aviona Rogožarski IK-3 u tri projekcije
 
Profil prototipa IK-3

Prvi prototip aviona IK-3 je poleteo 14. aprila 1938. godine, a njime je upravljao iskusni pilot iz Opitne grupe kapetan Nikola Bjelanović. Bio je opremljen motorom na vodeno hlađenje Hispano Suiza 12Y-29, snage 686 kW (920 KS) i bio je naoružan jednim topom kalibra 20 mm, koji je dejstvovao kroz glavčinu elise i sa dva mitraljeza FN-Brauning 7,92 mm iznad poklopca motora. Rešetkasti trup je bio napravljen od čeličnih cevi pokrivenih šperpločom i platnom, dok je struktura krila bila drvena, pokrivena šperpločom, zakrilca su bila takođe metalna rešetka pokrivena sa platnom, a stajni organi uvlačeći. Avion je predstavljao kombinaciju karakteristika britanskog Hoker harikena i nemačkog Meseršmita Me-109, ali je po svojim performansama i spoljašnjem izgledu najviše ličio na francuskog lovca Moran-Solnije MS.406 koji je imao isti motor kao IK-3, ali je postizao za oko 40 km/h manju brzinu.

 
Motor aviona IK-3 Hispano Suiza 12Y-29

Prvi probni letovi izvršeni su krajem maja 1938. godine, i potpuno su potvrdili predviđanja i očekivanja konstruktora u pogledu performansi i borbenih karakteristika. IK-3 je leteo sa maksimalnom brzinom od 527 km/h, što je za datu snagu motora predstavljalo odličan rezultat čak i u međunarodnim razmerama. U ispitivanju letnih karakteristika prototipa učestvovalo je pet probnih pilota i svi su dali visoke ocene. Na osnovu pozitivnih rezultata ispitivanja doneta je odluka da se počne sa serijskom proizvodnjom, ali je ona stopirana kada se 19. januara 1939. godine, srušio prototip aviona IK-3 kojim je upravljao kapetan Milan Pokorni. Kapetan Pokorni je suviše naglo izvadio avion iz strmog obrušavanja što je dovelo do preopterećenja i otkaza strukture krila. Avion se srušio u reku, a pilot je poginuo. Posle nesreće Vrhovna komanda vazduhoplovstva je zahtevala da se sprovedu dodatna aerodinamička i statička ispitivanja i ispita uzrok nesreće. Istraga je pokazala da je do nesreće došlo zbog greške pilota i da konstrukcija zadovoljava predviđene zahteve čvrstoće. Zbog veće sigurnosti ipak su pojačani najopterećeniji delovi krila. Odluka o izradi prve serije je potvrđena, ali je bez potrebe izgubljeno nekoliko dragocenih meseci.

Serijska proizvodnja

uredi
 
Piloti 51. grupe iz Šestog lovačkog puka ispred domaćeg lovca IK-3 na aerodromu „Beograd“ ispod Bežanijske Kose, 1940. godine. Stoje sleva nadesno: Aleksandar Stanojević, Anton Ercigoj, Miloš Bajagić, Ilija Zelenika, Todor Gogić, Stevan Ivanić, M. Blagojević, Sava Poljanec, Dušan Borčić, nepoznati potporučnik neletač; Čuče sleva nadesno: Eduard Banfić, Vasilije Vračarević i Pantelija Grandić.

Novi serijski IK-3 donekle se razlikovao od prototipa. Serijski IK-3 imao je ugrađeno neprobojno vetrobransko staklo, klizni poklopac kabine sa dodatnim metalnim okvirima, bolje oblikovani zadnji deo trupa i češku verziju motora Hispano-Suiza, Avia Х. С. 12Y. Prva serija od 12 aviona izrađena je takođe u Rogožarskom, i prvih šest IK-3 isporučeno je do kraja marta 1940. godine. Drugih šest predato je vojnom vazduhoplovstvu do kraja jula. Daljim programom serijske proizvodnje bilo je predviđeno da se u toku 1941. i 1942. godine izradi ukupno 48 aviona. U trenutku nemačkog napada, u fabrici je bila u izradi serija od dvadeset i pet IK-3 koja je trebalo da bude isporučena do kraja 1941. godine.

Konstruktorski tim Ilić, Sivčev, Zrnić, planirao je proizvodnju poboljšane verzije aviona IK-3. U tu svrhu ispitivana je mogućnost ugradnje jačeg motora. Prvobitno je planirano da se u avion ugradi motor Hispano-Suiza 12Y-51, snage 820 kW (1100 KS), ali je zbog pada Francuske ovaj motor postao nedostupan. Zbog toga je razmatrana mogućnost ugradnje nemačkog motora Dajmler-Benc DB 601А. U tom cilju, jedan ovakav motor ugrađen je u britanski lovački avion Hoker hariken, koji je po licenci proizvođen u Jugoslaviji. Rezultati su bili izuzetni, ali je rat sprečio dalju realizaciju modernizacije IK-3. U isto vreme u jedan IK-3 ugrađen je britanski motor Rols-Rojs Merlin III snage 770 kW (1030 KS). Na ovom avionu, koji je po performansama bio ravan sa nemačkim Meseršmitom Me-109 E, tokom Aprilskog rata leteo je najuspešniji pilot JKRV, narednik Milisav Semiz, čiji je serijski IK-3 teško oštećen 7. aprila, prilikom sletanja na Zemunski aerodrom.

Dvanaest aviona IK-3 iz prve proizvodne serije raspoređeni su u 51. lovačku grupu iz sastava Šestog lovačkog puka Prve vazduhoplovne lovačke brigade. Tu su u upotrebi bili Hoker hariken i Meseršmit Me-109E3, i piloti su dali prednost IK-3 smatrajući da bolje leti, a uz to je bilo i jednostavnije održavanje. Do početka Aprilskog rata jedan IK-3 izgubljen je u udesu koji se dogodio 6. septembra 1940. godine kada je poginuo kapetan Anton Ercigoj. Turska je razmatrala mogućnost kupovine licencne proizvodnje IK-3, ali je Drugi svetski rat sprečio sve planove vezane za taj program.

IK-3 u odbrani zemlje 1941.

uredi

Svih 12 proizvedenih aviona IK-3 predati su 51. lovačkoj grupi koja se nalazila u sastavu 6. lovačkog puka koji je tokom Aprilskog rata bio zadužen za odbranu Beograda. 51. lovačka grupa bila je sastavljena od 161. i 162. lovačke eskadrile koje su bile stacionirane na aerodromu Zemun.

U trenutku izbijanja Aprilskog rata, u naoružanju 51. lovačke grupe nalazilo se 6 borbeno sposobnih aviona IK-3, od ukupno 12, koliko je isporučeno. Jedan avion izgubljen je u udesu, dva su se nalazila na redovnom servisu u fabrici Rogožarski, dva su se nalazila na servisu u pukovskoj radionici, a jedan je bio na modifikaciji.

U borbama iznad jugoslovenske prestonice učestvovalo je 6 aviona IK-3 čiji piloti su nakon simuliranih borbi sa jugoslovenskim Me-109 E-3 imali priliku da se delimično pripreme za ono što ih očekuje u borbi protiv nemačke Luftvafe. Iako je IK-3 bio sporiji od Me-109, bio je znatno pokretljiviji zbog čega je razvijena posebna taktika za borbu protiv nemačkih lovačkih aviona. Zbog veće pokretljivosti IK-3, jugoslovenski piloti upuštali su se u borbu sa nemačkim Meseršmitima izvodeći čitav niz spojenih zaokreta. Zbog manjeg radijusa okretanja IK-3, nemački piloti koji bi se upustili u borbu bi se posle nekoliko zaokreta našli na nišanu jugoslovenskih pilota. Uprkos velikom broju pogodaka koje su postigli jugoslovenski piloti, broj oborenih nemačkih aviona bio je relativno mali zbog toga što jugoslovenski avioni nisu bili naoružani zapaljivom municijom.

 
Posleratni lovac Ikarus S-49C je zasnovan na IK-3, Muzej vazduhoplovstva — Beograd.

Posle prvog dana rata 161. i 162. lovačka eskadrila imale su samo tri borbeno sposobna aviona IK-3. Avion narednika Milisava Semiza je teško oštećen 7. aprila, ali je pilot uspeo da sleti na Zemunski aerodrom. Istog dana stavljen mu je na raspolaganje IK-3 koji je bio na modifikaciji u fabrici aviona Rogožarski. Preostali avioni IK-3 preleteli su zajedno sa ostalim avionima 6. lovačkog puka na aerodrom Veliki Radinci, gde su ih posade spalile u zoru 12. aprila, zbog približavanja Nemaca.

Narednik Milisav Semiz, koji je tokom Aprilskog rata leteo na lovačkom avionu IK-3, bio je najuspešniji pilot-lovac Jugoslovenskog kraljevskog ratnog vazduhoplovstva sa četiri nepotvrđene vazdušne pobede.

Jugoslovenski piloti koji su leteli na lovačkim avionima IK-3, postigli su tokom Aprilskog rata 11 nepotvrđenih vazdušnih pobeda uz gubitke od četiri oborena IK-3 i tri koje su njihove posade uništile na zemlji kako ne bi pali neprijatelju u ruke.

Ipak 7 aviona IK-3 su nemci uspeli da zaplene u različitim stanjima. Dva aviona su poslata u Nemačku na ispitivanje. Smatra se da su ta 2 aviona IK-3 bila prefarbana u nemačke oznake.

Tehničke karakteristike

uredi
Rogožarski IK-3 1. serija
Parameter Podaci
Posada 1 član (pilot)
Dužina 8,00 m
Razmak krila 10,30 m
Visina 3,25 m
Površina krila 16, 50 m²
Pogon Hispano Suiza HS 12Y29 snage 925 KS / 690 kW
Gorivo 330 l
Ulje 38 l
Masa - prazan 2.068 kg
Masa - poletan 2.630 kg
Dužina staze poletanja 200 m
Vreme penjanja na 5.000 m 7,49 min
Dolet 600 km
Plafon leta 9.400 m
Brzina 527 km/h
Brzina krstarenja 415 km/h
Naoružanje; 1 h 20 mm top i 2 h 7,92 mm mitraljeza Brauning (2 h 500 metaka)

Naoružanje

uredi
  • 1 x 20 mm top Erlikon FF/SMK M.39 E.M,
  • 1 x 20 mm top Hispano-Suiza HS.404 (60 metaka),
  • 2 x mitraljezi 7,92 mm FN-Brauning (M.38 Browning FN) (2 x 500 metaka)
  • Standardna navigaciona radio-stanica.

Spisak

uredi
Broj Predratno korišćenje 6. april 1941. 7. april 1941. 11. april 1941. 12. april 1941.
No2-2151 Milan Pokorni, srušen 19. januara 1939.
No3-2152 Rogožarski A. D., radionica zarobljen/Zemun
No4-2153 6. lovački puk, radionica zarobljen/Zemun
No5-2154 Rogožarski A. D., radionica zarobljen/Zemun
No6-2155 6. lovački puk, radionica zarobljen/Zemun
No7-2156 Anton Ercigoj, srušen 6. septembra 1940.
No8-2157 Rogožarski radionica Milisav Semiz Milisav Semiz spaljen u Velikim Radincima
No9-2158 Eduard Banfić, uništen pri sletanju
No10-2159 Sava Poljanec, uništen pri sletanju
No11-2160 Dušan Boričić, oboren
No12-2161 Milisav Semiz, uništen pri sletanju
No13-2162 Dušan Vujičić Dušan Vujičić Dušan Vujičić spaljen u Velikim Radincima
No14-2163 Todor Gogić Todor Gogić Todor Gogić spaljen u Velikim Radincima

Komparativni avioni

uredi

Vidi još

uredi

Reference

uredi

Literatura

uredi
  • Miklušev, Nenad; Đorđe Nikolić (2018). Rogožarski IK-3 (Monograph in 3D). Lublin, Poland: Kagero Publishing. ISBN 978-83-65437-80-8. 
  • Grujić, Zlatomir (2016). Vazduhoplovstvo u Aprilskom rat. Udruženje penzionisanih vojnih letača i padobranaca Srbije - Beograd. ISBN 978-86-903799-80-6 Proverite vrednost parametra |isbn=: length (pomoć). 
  • Ilustrovana istorija vazduhoplovstva – IRO „Vuk Karadžić“ i „Službeni list SFRJ“, Beograd, 1987.
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2010). Vek avijacije u Srbiji 1910-2010, 225 značajnih letelica. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-0-2. 
  • Petar Bosnić:Operacija Šiler, rat špijuna za IK-3: Časopis Aeromagazin br. 12. str. 32–34, novembar 1999.
  • Dimitrijević, Bojan B., Predrag Miladinović i Milan Micevski (2012). Kraljevsko vazduhoplovstvo - Vojno vazduhoplovstvo Kraljevine SHS/Jugoslavije 1918—1944. Institut za savremenu istoriju. ISBN 978-86-7403-169-8. 
  • Janić, Čedomir; Petrović, Ognjan (2011). Kratka istorija vazduhoplovstva u Srbiji. Beograd: Aerokomunikacije. ISBN 978-86-913973-1-9. 
  • Joseph, Frank (2011). The Axis Air Forces: Flying in Support of the German Luftwaffe: Flying in Support of the German Luftwaffe. Santa Barbara Ca: ABC-CLIO. ISBN 978-0-313-39590-1. 
  • Rendulić, Zlatko (2014). Lovačka avijacija 1914-1945. (na jeziku: (jezik: srpski)). Valjevo: Teovid. ISBN 978-86-83395-36-1. 
  • Janić, Čedomir (1991). „Vazdušne borbe nad Jugoslavijom”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). Beograd: BB Soft. specijal: 6 — 16. ISSN 1450-6068. 
  • Đokić, Nebojša; Radovanović, Radovan (2017). „STVARANjE VAZDUHOPLOVSTVA KRALjEVINE SHS I FORMIRANjE RATNE DOKTRINE”. Zapisi (na jeziku: (jezik: srpski)). Požarevac: Istorijski Arhiv Požarevca. 6: 113 — 126. ISSN 2334-7082. 
  • Mijatović, Ivan; Đokić, Nebojša (2011). „LOVAČKA AVIJACIJA VOJSKE KRALjEVINE JUGOSLAVIJE I PRAĆENjE SAVREMENIH TRENDOVA U NAORUŽANjU - stereotipi i činjenice,”. Rasinski anali (na jeziku: (jezik: srpski)). Kruševac: Istorijski Arhiv Kruševca. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 

Spoljašnje veze

uredi