Википедија

Rogožarski (fabrika)

Prva srpska fabrika aeroplana Živojin Rogožarski A. D. je formirana na osnovu odobrenja Industrijske komore u Beogradu 21. aprila 1924. godine. Osnivač fabrike je bio Živojin Rogožarski.

Osnivač fabrike Živojin Rogožarski

Istorijat uredi

 
Slavlje napravljeno u povodu 25. proizvedenog aviona u fabrici Rogožarski
 
Izgled fabričkih zgrada firme Rogožarski početkom 30-ih godina
 
Školski aviona Fizir FN izrađen u Rogožarskom u 40 primeraka
 
Višenamenski borbeni avion–razarač Rogožarski R-313

U svom radu „Memoar o organizaciji vazduhoplovstva u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca“ general pilot Milan Uzelac je pored svega ostalog, istako značaj razvoja domaće vazduhoplovne industrije. On u tom svom radu na jednom mestu kaže: "Prema izloženom moći će se vazduhoplovstvo, da u ratu bude stalno sposobno za akciju, samo na domaćem proizvodu aeronautičkog materijala osnovati, tj. u našim sopstvenim fabrikama, koje bi nam osigurale isto tako dopunu tekućih gubitaka, kao u svako doba neophodnu nužnu opremu najnovijim tipovima." Ne samo iskustvo Srbije nego i ostalih zemalja učesnica u Prvom svetskom ratu govore u prilog ove tvrdnje. Stoga je 1923. Ministarstvo vojske i mornarice raspisalo konkurs za izbor domaćih preduzeća, kojima bi se uz odgovarajuću tehničku, materijalnu i organizacionu pomoć države poverila izrada aviona. Na raspisanom konkursu se prijavilo neočekivano veliki broj državnih i privatnih preduzeća. U oštroj konkurenciji ugovor su dobile dve male privatne firme: Ikarus iz Novog Sada i Rogožarski iz Beograda. Rogožarski je prvobitno bila stolarska radionica u Beogradu, ali je davala nadu da će biti u mogućnosti da organizuje proizvodnju vazduhoplova, jer je njen vlasnik Živojin Rogožarski u toku Prvog svetskog rata radio u Budimpešti kao majstor na izradi aeroplana. Fabrika Rogožarski je osnovana 21. aprila 1924. godine kao Prva srpska fabrika aeroplana Rogožarski u Beogradu.

Početak proizvodnje uredi

U cilju provere, Odeljenje za vazduhoplovstvo je kod Rogožarskog naručilo izradu dvadeset i sedam krila za avion Mali Brandenburg ŠB-1 (originalan naziv Hansa Brandenburg B1). Isporuka prvih fabrikovanih krila za ŠB-1 je otpočela 1924. godine., pošto je uspešno obavila posao, fabrika Rogožarski je sklopila ugovor i za izradu 10 kompletnih aviona ŠB-1. ŠB-1 je bio laki školski avion-dvokrilac sa jednim motorom Mercedes snage 100KS. Probni let prvog serijskog aviona ŠB-1 izrađenog kod Rogožarskog je izvršen na Banjici 10. maja 1925. godine.[1] Do kraja 1926. godine kod Rogožarskog je proizvedeno 22 primerka aviona ŠB-1 i 24 primeraka aviona tipa Srednji Bradenburg SB-1 sa motorima Austro-Dajmler snage 160 KS i 185 KS. Fabrika je bila ohrabrena ovim napretkom i počela je da ugovara nove poslove.

Krajem 1927. godine Komanda vazduhoplovstva na čelu sa generalom Stanojlovićem naručuje 12 izviđačkih aviona Fizir-Majbah od 260 KS. Osim serije od 12 Fizir-Majbaha, u fabrici Rogožarski je na osnovu iste koncepcije, u periodu od 1928. do 1931. godine izrađeno više prototipa, kao što su: jednomotornim Fizir Loren 1928. godine, sa motorom snage 450 KS, Fizir Hispano 1928. godine, sa motorom snage 450 KS, jednomotorni Fizir-Rajt 1930. godine, sa motorom snage 220 KS, Fizir F1G-Kastor 1930. godine, sa motorom snage 220 KS i Fizir F1G-Titan 1930. godine, sa motorom snage 230 KS. Izrada ovako velikog broja prototipova je bilo prouzrokovano velikim problemom nabavke avio motora koji su poticali iz uvoza, reparacija ili ratnog plena jer domaće proizvodnje avio motora u to vreme nije bilo. U serijsku proizvodnju je ušao samo prototip Fizir-Rajt. Kompletnu proizvodnju vazduhoplova tipa Fizir je kasnije u potpunosti preuzela fabrika Zmaj iz Zemuna.

Razvojno - tehnička funkcija uredi

Shvatajući značaj razvojne funkcije u proizvodnji aviona, Rogožarski je zaposlio inž. Viljema Šustera, formirao konstrukcioni biro i rešio da osim licencne proizvodnje počne da realizuje i domaće projekte. Tada je (1929. godine) pokrenuo izradu sopstvenog trenažnog aviona Rogožarski AŽR, sa motorom Valter Kastor snage 240 KS. Ovaj avion u horizonatalnom letu mogao je da postigne brzinu od 240 km/h i ako je imao vreme penjanja 38 minuta na visinu od 5000 m, zbog primedbi na upravljivost aviona Komanda vazduhoplovstva nije dozvolila serijsku proizvodnju.

Kriza uredi

Rogožarski je u to vreme dosta novca investirao u razvoj novih projekata i proizvodnih pogona, pa je delom zbog toga ali i zbog izostajanja novih porudžbina izazvanih svetskom ekonomskom krizom i neplaćenih dugova dospeo u stečaj. Glavni poverilac fabrike aviona Rogožarski je bila Opšta trgovinska banka koja je početkom 1934. godine preuzela kontrolu nad preduzećem. Iste godine 1934. kompanija je ponovo počela sa radom, ali kao akcionarsko društvo pod nazivom Prva srpska fabrika aeroplana Živojin Rogožarski A. D.. Uprava preduzeća je poverena mlađoj i sposobnoj ekipi u kojoj je tehničko rukovođenje fabrikom preuzeo već afirmisani konstruktor aviona Sima Milutinović. Dolaskom inž. Sime Milutinović za tehničkog direktora fabrike Rogožarski znatno je ojačana i razvojna funkcija što dokazuje broj prototipova i fabrikovanih aviona u periodu od 1934. do 1941. godine. Prvi posao koji je napravljen u transformisanom preduzeću Rogožarski bio je izrada prototipa školskog lovačkog aviona Rogožarski PVT. Vojska je sa svoje strane pomogla da se firma izvuče iz dugova otkupom aviona Rogožarski AŽR i porudžbinom od 40 aviona Fizir FN u 1935. godini.

Ponovni uspon uredi

Od 1935. godine dolazi do oživljavanja privrednih aktivnosti u Kraljevini SHS pa time i vazduhoplovne industrije. Fabrika aviona Rogožarski prati opšti trend razvoja i ovaj period od 1935. do 1941. godine predstavljaju „zlatne godine“ u poslovanju fabrike aviona Rogožarski. Vrednost proizvodnje 1935. godine iznosila je 4,5 miliona dinara a 1939. preko 51 milion, što je povećanje preko deset puta. To je pratilo povećanje proizvodnih kapaciteta i broja radnika sa 85 u 1935. na 899 krajem 1939. godine. Pred rat, fabrika je imala oko 1.000 zaposlenih radnika. U tom periodu Rogožarski je proizveo sledeće avione: školski avion Fizir FN, po poljskoj licenci RVD-8, RVD-13 i RVD-13S, školskoi lovački avion Rogožarski PVT, trenažni avion jednosed sa oznakom Rogožarski R-100, čuveni jugoslovenski lovac IK-3, sportski avion Rogožarski SIM-VI, školski trenažni Rogožarski SIM-H, akrobatski avion Rogožarski SIM-XI, hidroavione Rogožarski SIM-XII-H i Rogožarski SIM-XIV-H, prototip školskog aviona Rogožarski Brucoš, prototip višenamenskog borbenog aviona Rogožarski R-313. Rogožarski je takođe 1941. godine, po engleskoj licenci izrađivao i čuveni britanski lovački avion Hoker hariken Mk-1.[2] Pored redovne proizvodnje (serijske i izrade prototipova) u fabrici su vršene veće popravke aviona, one koje nisu mogle da obave pukovske radionice, revizije aviona vlastite i tuđe proizvodnje i proizvodnja delova aviona po porudžbini.

Drugi svetski rat uredi

Aprila meseca 1941. godine nakon kapitulacije Kraljevine Jugoslavije, Nemci su zaplenili sav materijal, delove i započete kao i zatečene avione na opravci ili reviziji u fabrici aviona Rogožarski u Beogradu, rekvirirali fabriku koja je nastavila da radi za potrebe nemačkih okupacionih vlasti pod imenom Werwirtschaftsstab Südost und Verbindungsstelle der C.L. - Rogozarski.

Savezničko bombardovanje uredi

Tokom rata tj. 16. i 17. aprila 1944. godine fabrika Rogožarski je oštećena u toku savezničkog bombardovanja Beograda.

Nacionalizacija uredi

Nakon oslobođenja Beograda i Zemuna preostali proizvodni kapaciteti fabrike Rogožarski su uključeni u opšte napore za oslobođenje zemlje. Fabrika Rogožarski je pripojena zajedno sa delom fabrike Zmaj 1946. godine Zemunskom Ikarusu u novoformiranu potpuno nacionalizovanu vazduhoplovnu industriju (Državna Fabrika Aviona). Od tada je Rogožarski prestao da radi kao Prva srpska fabrika aeroplana Rogožarski. Za 22 godine svoga postojanja u pogonima ove fabrike proizvedeno je 305 aviona. Razvijeno je i izrađeno 15 prototipova aviona domaće konstrukcije a 5 tipova aviona je proizvođeno na osnovu kupljenih licenci. Kasnije je (1948. godine) u pogonima fabrike Rogožarski na prostoru oivičen ulicama Dalmatinska, Stanoje Glavaša, Knez Danilova i Starine Novaka formirana Industrija Kotrljajućih Ležaja - IKL Beograd.

Tehnologija proizvodnje aviona u fabrici aviona Rogožarski uredi

U vreme dok je radila fabrika aviona Rogožarski dominantan konstrukcioni materijal za izradu avion je bilo drvo. Drvo kao konstrukcioni materijal za izradu aviona ima sledeće dobre osobine: malu specifičnu težinu, lako se i jeftino obrađuje, visoka otpornost na zamor materijala, jeftina i laka popravka aviona napravljenih od drveta, niska cena drveta u odnosu na ostale konstruktivne materijale i otpornost na rđu. Kada se ovome doda još i to da u to vreme u našoj zemlji nije postojala razvijena proizvodnja ostalih konstruktivnih materijala kao što su visoko legirani čelici, legure aluminijuma tipa Dural ili ostale lake legure na bazi magnezijuma, a drveta svih mogućih vrsta i kvaliteta smo imali u izobilju prirodno je bilo očekivati da se proizvodnja aviona u nas uglavnom odvijala na bazi drveta kao osnovnog konstruktivnog materijala.

Fabrika aviona Rogožarski je važila za najbolju fabriku aviona drvenih konstrukcija u tadašnjoj Jugoslaviji. Počela je kao stolarska radionica neposredno posle Prvog svetskog rata i razvila se u prvoklasnu fabriku aviona. Dok su ostale fabrike aviona kao što su Ikarus, Zmaj i Fabrika aviona u Kraljevu, zahvaljujući licencama, prešle na proizvodnju aviona metalne ili kombinovane konstrukcije, Rogožarski je ostao vezan za tradicionalnu proizvodnju aviona drvene konstrukcije sve do početka Drugog svetskog rata.

Proizvodnja aviona domaće konstrukcije uredi

  • Fizir-Majbah - školski (32 primeraka 1927. do 1929. god.)
  • Fizir Loren – školski (1 primerak konverzija - prototip 1928. god.)
  • Fizir Hispano – školski / izviđač (1 primerak konverzija – prototip 1928. god.)
  • Fizir-Rajt – školski (1 primerak - prototip 1930. god.)
  • Fizir F1G-Kastor – školski (1 primerak - prototip 1931. god.)
  • Fizir F1G-Titan – školski (1 primerak - prototip 1931. god.)
  • SIM-VIII - sportsko turistički aviona (3 primerka 1931. god.)
  • Rogožarski AŽR- prelazni školski (1 primerak –prototip 1934. god.)
  • Rogožarski PVT – (skraćenica od Prelazni Vazduhoplovno Tehnički)-lovački školski avion (61 primerak 1935—1941. god.)
  • Fizir FN - školski (40 primeraka 1935. god.)
  • Rogožarski SIM-VI - sportsko-turistički (2 primerka-prototip 1936. i 1937. godina)
  • Rogožarski PVT-H – prelazno školski hidroavion (1 primerak konverzija PVT +3 primerka 1937. god.)
  • Rogožarski SIM-H – jednomotorni školski avion dvosed za početnu obuku i pilotažu (21 primerak 1937. god.)
  • Rogožarski SI-DžIP – modifikacija SIM-H sa motorom Džipsi Major (1 primerak konverzija SIM-H 1940. god )
  • Rogožarski SI-DžIP – modifikacija SIM-H školski avion za noćno letenje (1 primerak konverzija SIM-H 1941. god)
  • Rogožarski IK-3 – lovac jednosed (1 primerak – prototip 1937. god.)
  • Rogožarski IK-3 – lovac jednosed (12 primeraka – serijska proizvodnja 1940. god.)
  • Rogožarski R-100 – jednomotorni avion, jednosed za obuku u višim pilotskim školama (26 primeraka 1938. i 1939. god.)
  • Rogožarski SIM-XI – akrobatski avion, jednosed namenjen za obuku i trenažu pilota lovaca (1 primerak – prototip 1938. god.)
  • Rogožarski SIM-XII-H – školski hidroplan (1 prototip +4 primerka 1938. + 4 primerka 1940. god.)
  • Rogožarski SIM-XIV-H – obalni izviđač (1 prototip 1938. + 6 primeraka 1939. god.)
  • Rogožarski SIM-XIVB–H – bombarder hidroavion (12 primeraka 1940. god.)
  • Rogožarski Brucoš (NMS)– školski aviona (1 prototip 1940. god.)
  • Rogožarski R-313 (prvobitno nazvan SIM-XV) – višenamenski borbeni avion –razarač (1 primerak – prototip 1940. god)

Proizvodnja aviona po licenci uredi

  • Mali Brandenburg - (školski dvosed 22 primeraka 1925—1928. god)
  • Srednji Brandenburg - (školski dvosed prelazni 24 primeraka 1926—1928. god)
  • RVD-8 – sportsko turistički avion po poljskoj licenci (3 primerak 1935. god.)
  • RVD-13 – sportsko turistički trosed po poljskoj licenci (4 primerka 1939. god.)
  • RVD-13S – sanitetski avion po poljskoj licenci (2 primerka 1939. god.)
  • Hoker hariken Mk-1 - lovački avion proizveden po engleskoj licenci (18 primeraka 1941. god)
  •  
    Avion Hansa Brandenburg B.I napravljen u fabrici aviona Rogožarski
  •  
    Avion RVD-8 napravljen u fabrici aviona Rogožarski
  •  
    Avion RVD-13 napravljen u fabrici aviona Rogožarski

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ http://digital.nb.rs/scc/browse.php?collection=no-politika&order=DI&page=10 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (29. novembar 2010) Политика 11.05.1925.
  2. ^ Arhiva časopisa „Aeromagazin“, br.1[mrtva veza]

Literatura uredi

  • Mikić, Sava (1933). Istorija jugoslovenskog vazduhoplovstva (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Štamparija D. Gregorić. 
  • Lučić, Dušan D. (1936). Osnovi praktične aerodinamike sa opisima aeroplana (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Novi Sad: Vazduhoplovni Glasnik. 
  • Đokić, Nebojša; Nadoveza, Branko (2017). Vazduhoplovna industrija Kraljevine SHS. Beograd: Metafizika. ISBN 978-86-7884-210-8. 
  • Petrović, Ognjan M. (februar 2000). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo I : 1918 – 1930)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 2: 21—84. ISSN 1450-684X. 
  • Petrović, Ognjan M. (mart 2004). „Vojni aeroplani Kraljevine SHS/Jugoslavije (Deo II: 1931 – 1941)”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 30—87. ISSN 1450-684X. 
  • Ilić, Vidosava (mart 2004). „Škole vojnog vazduhoplovstva Kraljevine SHS/Jugoslavije”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 88—106. ISSN 1450-684X. 
  • Uzelac, Milan (mart 2004). „Memoar o organizaciji vazduhoplovstva u Kraljevstvu Srba, Hrvata i Slovenaca”. Let - Flight (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: Muzej jugoslovenskog vazduhoplovstva. 3: 139—157. ISSN 1450-684X. 
  • Oštrić, Šime (septembar 2007). Leteći Čunovi: Čamci koji lete - letjelice koje plove (na jeziku: (jezik: srpski)). M. Micevski. SRB-Beograd: Galerija '73. 
  • Nešić, Miroljub (1999). „Prvi beogradski avion”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd. 20. ISSN:. 
  • Memon, Goran (1997). „Prva srpska fabrika aeroplana Živojim Rogožarski”. Aeromagazin (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd. Br.1. ISSN:. 
  • Nenadović, Miroslav (1967). Eksperimentalna istraživanja u razvoju koncepcije letjelica (na jeziku: (jezik: srpski)). YU-Beograd: SANU (Posebna izdanja)- Spomenica knjiga 30. str. 167—189. 
  • Janić, Čedomir (2011). The Century of Sport Aviation in Serbia (na jeziku: (jezik: engleski)). Ognjan Petrović. Beograd: Aerokomunikacije. 
  • Mijatović, Ivan; Đokić, Nebojša (2011). „LOVAČKA AVIJACIJA VOJSKE KRALjEVINE JUGOSLAVIJE I PRAĆENjE SAVREMENIH TRENDOVA U NAORUŽANjU - stereotipi i činjenice,”. Rasinski anali (na jeziku: (jezik: srpski)). Kruševac: Istorijski Arhiv Kruševca. 9: 136 — 168. ISSN 1451-4346. 

Spoljašnje veze uredi

 
Rogožarski na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Рогожарски_(фабрика)&oldid=27554205”