Roman Šuhevič
Roman Josipovič Šuhevič (ukr. Роман Йосипович Шухевич; Krakovec, 30. jun 1907 — Lavov, 5. mart 1950), poznat i pod pseudonimom Taras Čuprinka (ukr. Тарас Чупрынка), bio je ukrajinski nacionalist[1], političar i revolucionar, zapovednik Ukrajinske ustaničke armije u Drugom svetskom ratu. Bio je jedan od vođa masakra Poljaka u zapadnoj Galiciji i Voliniji, gde je ubijeno oko 100.000 Poljaka.[2][3] Nakon rata krio se kod Lavova, gde je 5. marta 1950. likvidiran od policije.
| Roman Šuhevič | |
|---|---|
 Šuhevič 1930. godine u Voliniji | |
| Lični podaci | |
| Puno ime | Roman Josipovič Šuhevič |
| Datum rođenja | 30. jun 1907. |
| Mesto rođenja | Krakovec, Austrougarska monarhija |
| Datum smrti | 5. mart 1950. (42 god.) |
| Mesto smrti | Lavov, Sovjetski Savez |
| Vojna karijera | |
| Vojska |  Ukrajinska ustanička armija |
| Učešće u ratovima | Drugi svetski rat |
.jpg)
Biografija uredi
Roman Šuhevič potiče iz tradicionalne ukrajinske porodice koja se kroz svoju istoriju javno zalagala za odvajanje ukrajinske teritorije od poljske i ruske dominacije. Godine 1934. Roman je završio studije građevinarstva u sklopu Lavovskog politehničkog instituta u gradu Lavovu. Uz svoje studije, bavio se profesionalno atletikom i muzikom za šta je dobio niz uglednih nagrada. Ubijen je dok se krio u Lavovu 5. marta 1950.
Sporna ličnost uredi
Ukrajinski predsednik Viktor Juščenko 12. oktobra 2007. izdao je ukaz da mu se posthumno dedeli zvanje heroja Ukrajine, a pored Šuheviča zvanje je dobio i lider UNA Roman Josipovič.[4]
Nedelju kasnije (19. oktobra 2007) vlasti Luganske oblasti pozvale su predsednika Juščenka da povuče odluku o zvanju heroja za Šuheviča, a isti poziv je uputilo 23. oktobra i gradski savet Luganska. 21. aprila 2010. apelacioni sud Donjecka (administrativni grad Donjecke oblasti) akt predsednika nazvao je nezakonitom, „jer Šuhevič nije bio građanin nezavisne Ukrajine”.[5] Rešenje donjeckoga suda je odma stupilo u zakon. Dana 5. marta 2010. novi predsednik Ukrajine (Viktor Janukovič) potvrdio je da će ukinuti akt o zvanju heroja Šuheviču i (drugoj spornoj ličnosti) Stepanu Banderi. 16. februara 2011. visoki administrativni sud Ukrajine odbacio je Šuheviču zvanje heroja.[6]
Neslaganje istoka i zapada Ukrajine se prije i kasnije pokazalo sa narandžastom revolucijom (2004-2005), ratom u Donbasu (od 2014) i invazijom Rusije na Ukrajinu (2022), gde je jedna od ruskih zahteva i denacifikacija.
Spomenici Romanu Šuheviču uredi
- Ivano-Frankovsk, skulptura postavljena 24. maja 2019. na ulici Romana Šuheviča kod škole № 2
- Kaluš (Ivano-Frankovska oblast), spomenik generalu UNA Romanu Šuheviču za 105. godišnjicu rođenja. Otkrito 30. juna 2012 od umetnika Igora Semaka
- Lavov (mikrorejon Belogorša), u tom rejonu su postaljene 3 biste-skulpture; jedna stoji pored muzeja, druga skulptura postavljena je 2006, treća (bista) je postavljena 5. marta 2009 (rad vajara Jaroslava Skakuna)
- Lavov (Ličakovsko groblje) memorijal sa napisom ukr. Славної пам`яті головного командира УПА Романа Шухевича 1907—1950
- Volja Zaderevacjka (Lavovska oblast) na aleji boraca ukrajinske nezavisnosti (autor Taras Bjelous)
- Gorišni (Lavovska oblast), bronzana kompozicija sastavljena od figura Stepana Bandere, Šuheviča i Tarasa Ševčenka kod Bogorodičine crkve, postavljeno 25. avgusta 2011
- Zabolotivci (Ternopoljska oblast), otkrito 1. marta 2009, vajar Bogdan Djačuk
- Knjaginiči (Ivano-Frankovska oblast), postavljen 13. novembra 2005.
- Moršin (Lavovska oblast), postavljen 14. oktobra 1997. (vajar Vasilij Gurmak)
- Tiškovci (Ivano-Frankovska oblast) postavljen 2007.
- Tjudiv (Ivano-Frankovska oblast) postavljen 9. juna 2009.
- Hmeljnicki, bar-reljef postavljen 2018[7]
Počasni građanin uredi
- Hust (Zakrpatska oblast, Ukrajina), izglasan od gradskog veća 10. marta 2010. zajedno sa Stepanom Banderom, odluka preklicana zakrpatskim sudom 20. maja 2011. nakon pritužbe građana Husta[8]
- Ternopolj (Ternopoljska oblast, Ukrajina), izglasan 30. aprila 2010. od gradskog veća (zajedno sa Stepanom Banderom)[9]
- Ivano-Frankovsk (Ivano-Frankovska oblast, Ukrajina) izglasan od gradskog veća 6. maja 2010. (zajedno sa Stepanom Banderom)
- Lavov (Lavovska oblast, Ukrajina) izglasan od gradskog veća 7. maja 2010. (zajedno sa Stepanom Banderom)
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Shekhovtsov 2011, str. 203–228
- ^ Rudling 2016
- ^ McBride 2016, str. 630–654
- ^ „UKAZ PREZIDENTA UKRAЇNI № 965/2007”. president.gov.ua. Arhivirano iz originala 11. 07. 2014. g. Pristupljeno 8. 3. 2022.
- ^ „Sud ostavil Banderu i Šuheviča bez zvaniя Geroя”. pravda.com.ua. Ukrajinska Pravda. Pristupljeno 8. 3. 2022.
- ^ „Share Tweet LinkedIn Pocket Higher Administrative Court rules Shukhevych’s Hero of Ukraine title illegal”. www.kyivpost.com. Pristupljeno 8. 3. 2022.
- ^ „V Hmelьnickom otkrыli barelьef nacistskogo kollaboranta Šuheviča”. politnavigator.net. Pristupljeno 9. 3. 2022.
- ^ „Zakarpatskiй gorod otobral u Banderы i Šuheviča početnыe zvaniя”. lenta.ru. Pristupljeno 8. 3. 2022.
- ^ „Bandera i Šuhevič stali početnыmi graždanami Ternopolя”. unian.net. Pristupljeno 8. 3. 2022.
Literatura uredi
- McBride, Jared (2016). Peasants into Perpetrators: The OUN-UPA and the Ethnic Cleansing of Volhynia, 1943–1944. str. 630—654.
- Rudling, Per Anders (2016). The Cult of Roman Shukhevych in Ukraine Myth Making with Complications (PDF). Lund University.
- Shekhovtsov, Anton (2011). The Creeping Resurgence of the Ukrainian Radical Right? The Case of the Freedom Party, Europe-Asia Studies.
.svg){kind=small}