Rudnik „Rudnik” — Šumadijska oblast

Polimetalično ležište rudnik “Rudnik”, planina Rudnik i rudarska varošica Rudnik, nalaze se u centralnom delu Srbije, odnosto jugozapadnom delu centralne Šumadije. Teritorijalno pripadaju opštini Gornji Milanovac. Polimetalično ležište "Rudnik" je izgrađeno od velikog broja rudnih tela (preko 90) koja zauzimaju prostor od 3 km po dužini i preko 1,5 km po širini. Ležište karakteriše velika promena veličine, zapremine i prostornog položaja rudnih tela.

Uvod

Geografski položaj

Rudnik i flotacija „Rudnik“ nalaze se na teritoriji opštine Gornji Milanovac. Povezani su asfaltnim putem, dugim 3 km, sa magistralnim putem Beograd-Kraljevo, a sa druge strane takođe asfaltnim putem, preko Topole, sa pravcem Beograd-Kragujevac. Geografski položaj i putna infrastruktura utiču da Rudnik i uža okolina predstavljaju lako pristupačno područje sa dobrom komunikacijom.

Istorijski razvoj

Brojni stari površinski i podzemni nalazi rudarske aktivnosti ukazuju da je na padinama planine Rudnik rudarstvo bilo razvijeno još u starom veku. Rudarska aktivnost produžila se i u srednjem veku. Tako je u periodu od XI do XV veka kao i u periodu turske vlasti, Rudnik bio značajan trgovinski centar srednjevekovne Srbije. U periodu između dva Svetska rata rudnik „Rudnik“ je bio vlasništvo privatnih akcionarskih društava. Za vreme Drugog svetskog rata na Rudniku se nije otkopavala ruda. Posle otvaranja ležišta i izgradnje modernog postrojenja za pripremu mineralnih sirovina (29.11.1952. godine), počela je probna proizvodnja koncentrata olova i cinka, a 1.1.1953. godine i redovna proizvodnja. Posle požara (18.8.1987. godine) u kom je izgorelo flotacijsko postrojenje, izgrađeno je novo postrojenje koje je pušteno u rad januara 1988. godine. Do kraja 2004. godine rudnik „Rudnik“ posluje samostalno kao D.P. „Rudnik i flotacija Rudnik“. Nakon privatizacije rudnika, krajem 2004. godine, rudnik radi kao A.D. „Rudnik i flotacija Rudnika“ čiji je većinski vlasnik firma „Cotango“ iz Beograda.

Rudnik za vreme Rimljana

Na prostoru oko Gornjeg Milanovca, generalno najviše oko planine Rudnik, bilo je raznih rudarskih aktivnosti. Uglavnom se u to vreme otkopavalo srebro upravo sa ovog područja, ali što se tiče eksploatisanja rude ne možemo tvrditi mnogo toga, zato što nema pisanih izvora koji mogu to potvrditi. Ono što nam iole može poslužiti kao izvor su ostaci raznih rudarskih građevina, topioničarskih postrojenja itd. S tim u vezi, može se zaključiti da se nagađanja svode na pretpostavke i nepoverljive podatke.

Janko Šafarik

Janko Šafarik je poznati naučnik iz oblasti rudarstva i arheologije čija je oblast delovanja bila, između ostalih, u ovom periodu oko planine Rudnik. On je u blizini pronašao jednu ploču iz doba imperatora Septimija Severa. Na osnovu je nje je mogao zaključiti ko je boravio na tim prostorima. Ploča je pronađena u blizini mesta "Staro rudničište", istočno od Velikog Šturca. Na mestu pronalaska ploče, pronađen je i jedan poveći komad olova, koji je, ispostavilo se, bio deo krova velikog rimskog hrama koji se tu nalazio. Podaci koje se ne mogu naći svuda, a kojima se pretežno bavio V. Simić, govore o tome da su se rudarski radovi na ovom prostoru odvijali i to na više mesta, ali da su nedovoljno istraženi i prilično ih je nemoguće razdvojiti na radove iz rimskog i srednjovekovnog perioda.

Arheološka nauka

Arheološka nauka nije mnogo doprinela na prikazu rimskog perioda na planini Rudnik, iz prostog razloga što raspolaže samo podacima sa jednog arheološkog nalazišta koje je moguće povezati sa rimskom epohom. Na tom pomenutom nalazištu pronađen je keramićki materijal koji može u izvesnoj meri približiti samu rudarsku i arheološku aktivnost na ovim prostorima u doba Rimljana.

Naučnici na planini Rudnik	Period
Janko Šafarik	1865-1869
Vladimir Simić	1929-1931
Dragan Mrkobrad	1957-1959

Geološke karakteristike ležišta

Ležište lokaliteta Rudnika pripada grupi kontaktno-metasomatskih-hidrotermalnih ležišta. Sva do sada poznata rudna tela ovog ležišta, njih preko 30, raspoređena su u jednoj uzdužnoj relativno uskoj zoni, dužine 2 km, koja se pruža pravcem severozapad- jugoistok. Rudna tela su pretežno oblika sočiva ili nepravilnih ploča različite moćnosti. Veličina rudnih tela je različita, zapremine od 10 000 do 300 000m³ i dužine od 30 do 200m.

U pogledu sadržaja rudnih i nerudnih minerala, može se reći da se rudna tela ležišta „Rudnik“ značajno razlikuju. Najvažniji korisni minerali su galenit, marmatit i halkopirit u značajnom prisustvu minerali srebra, bizmuta i kadmijuma. Osnovnu rudnu masu čine kvarc, skarnovski minerali, pirhotin, markasit i pirit, dok su oksidni minerali ređe prisutni.

Rudna tela u zavisnosti od dela ležišta u kome se nalaze u mnogome se razlikuju po prisustvu korisnih minerala i međusobnom odnosu istih. U nekim delovima dominantni su minerali olova i cinka, dok je u drugim delovima njihovo prisustvo minimalno, a povećava se sadržaj minerala bakra. Takođe u zavisnosti od dela ležišta, znatno varira i sadržaj minerala srebra, bizmuta i kadmijuma.

Galenit se retko javlja slobodan, a najčešće je složeno prorastao sa pirhotinom, marmatitom ili mineralima jalovine.

Marmatit se obično javlja u strukturama čiji agregati kristala u kontaktu sa pirhotinom, halkopiritom ili mineralima jalovine imaju proste, ravne dodirne pljosni, relativno lake za oslobađanje. Pored toga marmatit se dosta često javlja i u polimineralnim sraslacima, a najčešće kao složena prorastanja, uklapanja i zahvatanja sa pirhotinom.

Halkopirit se obično javlja u sraslacima sa pirhotinom.

Opis tehnološkog procesa flotacije rudnika „Rudnik“

Rovna ruda ggk 450mm, transportuje se kamionima sa potkopa „-150“ u prijemni bunker ispred drobilice za primarno drobljenje rude. Ruda se u primarnu drobilicu dozira pločastim dodavačem. Primarno izdrobljena ruda pada na transportnu traku koja transportuje rudu do sekundarne drobilice. Sekundarno izdrobljena ruda pada na transportnu traku koja sekundarno i tercijalno izdrobljenu rudu odvozi na prosejavanje. Za prosejavanje sekundarno i tercijalno izdrobljene rude (zatvoren krug drobljenje-prosejavanje) ugrađeno je troetažno vibro sito. Nadrešetni proizvod se transportnom trakom vraća na tercijalno drobljenje, a podrešetni proizvod se transporterom transportuje u bunker definitivno izdrobljene rude. Tercijalno izdrobljena ruda pada na transportnu traku koja je transportuje do vibro-sita.

Iz mlinskog bunkera, ruda se sistemom transportnih traka dozira u mlin sa kuglama. Proizvod mlevenja šalje se na prvi stepen klasiranja, u dvospiralni mehanički klasifikator. Krupna frakcija se taloži na dno korita i spiralama biva potisnuta ka gornjem delu korita, odakle se kao pesak klasifikatora, vraća u mlin na domeljavanje. Najsitnija frakcija se zadržava pri površini pulpe i odlazi u preliv klasifikatora koji sadrži oko 45-52% klase krupnoće -0,074mm. Preliv klasifikatora transportuje se, pomoću muljne pumpe, na drugi stepen klasiranja u hidrociklon. Teška frakcija hidrociklona (pesak) vraća se u mlin na domeljavanje, a laka frakcija (preliv) odvodi se u kondicioner ispred flotiranja minerala olova. Kondicioner je zapremine oko 20m3. Gustina preliva hidrociklona iznosi od 45-50% čvrste faze, a finoća mlevenja merena na prelivu hidrociklona iznosi od 58-65% klase -0,074mm. Nakon kondicioniranja pulpa se šalje u ciklus flotiranja minerala olova koji se sastoji od 22 ćelije zapremine 1,4m3. Proizvod osnovnog flotiranja odlazi na prvo pročišćavanje, a otok osnovnog flotiranja šalje se na kontrolno flotiranje minerala olova. Proizvod kontrolnog flotiranja ide na prvo pročišćavanje, a otok kontrolnog flotiranja odlazi u kondicioner ispred flotacije bakra. Proizvod prvog prečišćavanja predstavlja koncentrat olova i transportuje se u zgušnjivač koncentrata olova. Otok drugog prečišćavanja vraća se na prvo prečišćavanje.

Kondicioner bakra istih je dimenzija kao i kondicioner olova, tj. Ima zapreminu oko 20m3. Nakon kondicioniranja pulpa se šalje u ciklus flotiranja minerala bakra koji se sastoji od 18 ćelija, zapremine 1,4m3. Proizvod osnovnog flotiranja minerala bakra odlazi na prečišćavanje, a otok osnovnog flotiranja šalje se na kontrolno flotiranje minerala bakra. Proizvod kontrolnog flotiranja ide na osnovno flotiranje, a otok kontrolnog flotiranja odlazi u kondicioner ispred flotacije cinka. Proizvod prečišćavanja predstavlja koncentrat bakra i transportuje se u zgušnjivač koncentrata bakra. Otok prečišćavanja vraća se na osnovno flotiranje.

Kondicioner cinka ima zapreminu oko 15m3. Nakon kondicioniranja pulpa se šalje u ciklus flotiranja minerala cinka koji se sastoji od 36 ćelija zapremine 1,4 m³. Proizvod osnovnog flotiranja minerala cinka odlazi na prvo prečišćavanje, a otok osnovnog flotiranja šalje se na kontrolno flotiranje minerala cinka. Proizvod kontrolnog flotiranja ide u proces razdvajanja minerala cinka od pirhotina, a otok kontrolnog flotiranja se spaja sa otokom razdvajanja i predstavlja definitivnu jalovinu. Proizvod prvog prečišćavanja šalje se na drugo prečišćavanje, a otok ide u proces razdvajanja. Proizvod drugog prečišćavanja predstavlja koncentrat cinka i transportuje se u zgušnjivač koncentrata cinka.

Nakon zgušnjavanja u zgušnjivačima koncentrati se transportuju na filtriranje.

Sva tehnička voda iz procesa filtracije transportuje se do sistema taložnih bazena u kojima se vrši taloženje zaostalih čestica a bistra voda se gravitacijski odvodi u jalovište.

Fekalna i ostala tehnička voda skupljaju se u sabirnik (septičku jamu). Preliv tog sabirnika transportuje se u jalovište. Jalovina iz procesa se deponuje u jalovište flotacije.

Flotacijsko jalovište rudnika „Rudnik“ predstavlja brdski tip jalovišta. Nalazi se u neposrednoj blizini postrojenja za pripremu mineralnih sirovina. Brana jalovišta se formira od peska hidrociklona, a muljevita frakcija odvodi se u taložno jezero koje je od krune brane udaljeno 200-300m. Voda iz jezera odlazi preko kolektora u rudnički potok. Vreme zadržavanja muljevite frakcije u taložnom jezeru je veoma dugo, tako da ima dovoljno vremena za taloženje mineralnih čestica i razlaganje.

Jalovište

Rudnik i flotacija Rudnik D.O.O.

Flotacijsko postrojenje počelo je sa radom 1953. godine kada je izgrađena i prva brana za odlaganje jalovine, brana br. 1 koja se nalazila u neposrednoj blizini flotacije. Zbog potrebe odlaganja jalovine izgrađeno je još osam brana. Izgradnja brane broj devet počela je 1970. godine i radi se etapno. Sadašnja visina brane br. 9 je 57,5m dok projektovana visina iznosi 60 m i spada u red visokih brana. Brane se nalaze u koritu Zlokućanskog potoka. Brane su građene etapno. Danas svih devet brana čini jednu celinu. Nožica brane broj devet nalazi se u neposrednoj blizini Ibarske magistrale. Jalovište je rudarsko-građevinski objekat.

Flotacijsko jalovište rudnika „Rudnik“ predstavlja brdski tip jalovišta. Nalazi se u neposrednoj blizini postrojenja za pripremu mineralnih sirovina. Ispod same flotacije nalazi se pumpna stanica. Pomoću muljne pumpe, jalovina se pulpovodom transportuje do krune brane. Pulpovod je smešten na levoj, nizvodnoj strani jalovišta. Na kruni brane nalazi se hidrociklon, prečnika D=500,0mm, koji klasira jalovinu. Peskom se formira kruna brane, a mulj se taloži u telo brane, odnosno muljevita frakcija odvodi se u taložno jezero, koje je od krune brane udaljeno 200-300m. Voda iz jezera odlazi preko kolektora u rudnički potok. Vreme zadržavanja muljevite frakcije u taložnom jezeru je veoma dugo, tako da ima dovoljno vremena za taloženje mineralnih čestica i razlaganje i vezivanje flotacijskih reagenasa. Jalovište je projektovano tako da obezbeđuje rad rudnika u narednih 5-8 godina.

Osmatranje brane

Osmatranje brane se vrši redovno, na osnovu propisa, odnosno vrši se sedmodnevna osmatranja (merenje nivoa vode u pijezometrima, merenje količine provirnih voda (drenaža), merenje nivoa vode u taložnom jezeru), kao i šestomesečna osmatranja (merenja relativnih horizontalnih pomeranja u telu dijafragme, geodetsko osmatranje brane). Ova osmatranja vrši ovlašćena institucija. Takođe, vrše se i povremena (kontrolna) osmatranja koja obavlja nadzorno-tehničko osoblje rudnika.

Podaci o brani

Najveća visina iznad tla:	trenutna 60m, projektovana 60m
Dužina brane merena po kruni:	oko 310m
Širina brane po kruni:	9-35m
Nagib uzvodnog i nizvodnog lica brane:	1:2 i 1:3

Nagib uzvodnog i nizvodnog lica brane: 1:2 i 1:3

Pooložaj i oblik organa za vodoizdržljivost:dijafragma je smeštena nizvodno od ose brane sa trasom u pravoj liniji, dok se osa brane lomi. Debljina dijafragme je 0.80m, a najveća dubina iznosi oko 40m. Dijafragma je ukopana u stensku masu najmanje 0.50m, izgrađena je od mešavine cementa i bentonita. Vodonepropusna dijafragma je do kote 477m.n.m, a na dijafragmu se naslanja glineni ekran, koji je na bokovima ukopan u teren, ukupne debljine 1.30m. Na koti 477m.n.m, izgrađen je kosi dren, debiljine 1.20m. Prikupnjena količina vode odvodi se u dva horizontalna drena.

Zapremina tela brane, prema projektu, za kotu 495.0 m.n.m, iznosi	641.340m³
Kota krune brane, sadašnja:	495.0mnm
Kota krune brane, završna, prema projektu:	495.0mnm
Završna kota mulja:	492.4mnm
Najniža kota terena tla (dno rečnog korita):	435.0mnm
Kota normalnog nivoa vode u akumulaciji, trenutna:	490.6mnm
Udaljenost vodenog ogledala od krune brane, trenutno:	oko 200m
Maksimalna kota nivoa vode, prema projektu:	493.4mnm
Zapremina akumulacije za jalovinu (definitivna), projektovana:	4.6h106 m³
Projektovana veličina akumulacije za vodu:	1.20h106 m³
Ukupna zapremina prostora za akumulaciju (projektovana):	5.8h106 m³

Evakuacija vode iz jalovišta vrši se sabirnim kolektorom, lociranim na levom boku deponije sa kapacitetom preliva od Qmax=1.7 m/s. Armirano betonska cev rudničkog potoka, koja se nalazi ispod same nožice brane, dimenzionisana je tako da propusti veliku vodu jednom u 5000 godina, odnosno Qmax=45.0 m³/s.

Kao što je rečeno, za transport jalovine od flotacije do krune brane koristi se cevovod-pulpovod. Cevovod je dugačak 800-1200m, prečnika 150mm. Trasa se nalazi na levoj (obodnoj), nizvodnoj strani jalovišta. Cevi su postavljene uglavnom po zemlji, a mestimično (što uslovljava konfiguracija terena), cevi su montirane na drvene nosače.

• Podaci o akumulaciji:

1. Dužina uz glavni vodotok (Zlokućanski potok)-1300m

• Površina akumulacije:

1. Sadašnja:300h103 m²
2. Projektovana, konačna:400h103 m²

• Zapremina akumulacije:

1. Pri minimalnom radnom nivou:2,7h106 m³
2. Pri maksimalnom radnom nivou:4,6h106 m³

• Trenutna količina jalovine u jalovištu je oko 10 000 000t.

Pri sadašnjem kapacitetu rudnika, deponija flotacijske jalovine obezbeđuje rad narednih 5-7 godina. Praćenje objekta i potrebna merenja, kao i projektantski nadzor vrše se na zakonom propisan i odobren način. Rezultat merenja i tumačenje rezultata obuhvaćeni su redovnim godišnjim izveštajem.

U maju 2009. godine instaliran je uređaj za merenje potresa seizmograf u podnožju brane broj 9 na koti 434 m.n.m visine, koji je povezan sa Republičkim seizmološkim zavodom u Beogradu, koji redovno šalje izveštaje o registrovanju zemljotresa i obradu podataka sa akcelerografa.

U junu 2010. godine instaliran je limnigraf za merenje protoka vode na izlazu iz sabirnog kolektora, čije očitavanje se vrši redovno i podaci šalju Ministarstvu poljoprivrede, šumarstva i vodoprivrede, kao i Republičkoj direkciji za vode.

U toku 2013. godine završeni su radovi na izgradnji sistema za obaveštavanje i uzvunjivanje. Projekat i radove izvodio je institut „Mihajlo Pupin“. Sistem je pušten u rad u septembru 2013. godine.

Takođe se redovno vrši monitoring otpadnih voda od strane Zavoda za zaštitu zdravlja iz Kraljeva, sa kojim imamo potpisan ugovor o redovnoj kontroli. U narednom periodu plan je da se formira kosina brane prema magistrali kako je to projektom predviđeno (1:3), da se dovrši izgradnja nožice brane broj 9, da se izgradi sistem za kvašenje krune i kosine brane broj 9, da se izvedu radovi na sanaciji kolektora bistre vode iz jalovišta, da se izgradi sistem za prečišćavanje drenažnih voda, da se izvrši ponovno obeležavanje poplavnog talasa u slučaju rušenja brane broj 9.

Prosečan hemijski sastav jalovine

Analit	Jedinica	Sadržaj
Ag	g/t	11.6
Al	ppm	1.34
As	ppm	563
Bi	g/t	45
Ca	%	5.84
Cd	ppm	20.8
Cu	%	0.1055
Fe	%	6.73
Hg	ppm	<1
Na	%	0.03
Pb	%	0.10
S	%	2.66
Zn	%	0.31
C (ukupni)	%	1.66

Presek dosadašnjeg stanja

Postoječe jalovište flotacije rudnika „Rudnik“ nalzi se u podnožju planine Rudnik, pored Ibarskog puta, na oko 12km od Gornjeg Milanovca. Jalovište je smešteno u dolini Zlokućanskog potoka, uzvodno od njegovog ušća u Rudnički potok, prostirujući se do ušća Mezulanskog potoka u ukupnoj dužini od oko 1000m. Jalovište je kanjonskog tipa pri čemu je u dolini ovog potoka formirano 9 jalovišnih brana sa deponijama flotacijske jalovine koje su stepenasto poređane.

Brana broj 9 je poslednja u nizu ovih brana i izgrađena je prema projektu preduzeća „Projmetal“ iz Beograda, sa krunom na koti 470,0. Godine 1979. urađen je od strane „Energoprojekta“, a u saradnji sa „Projmetal“ projekat nadvišenja brane do kote 478,0, po kojem je brana i izgrađena do kote 477,0 idejnim rešenjem izgrađenim u Energoprojektu. Godine 1983. a i kasnije i kompletnom projektnom dokumentacijom urađenom takođe u Enmergoprojektu, predviđeno je dalje nadvišenje brane broj 9 iznad kote 477,0. Veličina ovog nadvišenja iznosi 18 m te je kruna nadvišene brane na 495.0, čime je obezbeđen prostor za deponovanje novih 5 000 000 m³ jalovine i produžetak veka jalovišta za oko 40 godina.

U branu od kote 477 do kote 495 ugrađeno je ukupno:

Flotacijskog peska:	532 660 m³
Filterskog materijala (peska i šljunka):	29 750 m³
Kamenog materijala:	63 750 m³
Glinovitog materijala:	15 180 m³

Geotehničko osmatranje na brani jalovišta

Za osmatranje brane u svim fazama eksploatacije i izgradnje, ugrađeni su sledeći uređaji:

• Pljezometri za osmatranje promene nivoa vode u telu brane, podlozi i bokovima
• Sistem drenažnij cevo za merenje količina procenih voda
• Inklinometarske cevi za merenje horizontalnih i vertikalnih pomeranja dijafragme
• Geodetske tačke, reperi za osmatranje pomeranja tačaka na kruni
• Merna letva za merenje nivoa vodenog ogledala u jezeru jalovišta
• Tomsonov preliv za merenje količina ispuštene vode iz jezera
• Merenje dotoka vode u akumulaciji
• Merenje padavina, temperature i vlažnosti vazduha
• Ispitavanje kvaliteta ispuštene vode
• Provera postupka obaveštavanja u slučaju veće opasnosti

Na brani ima ukupno 49 pljezometara koji su u funkciji. Pljezometarski nivoi se mere svakih sedam dana i podaci se upisuju u posebne formulare. Duboki pljezometri ugrađeni su u telo brane i u zoni kontakta tela brane sa podlogom, a plitki u gornjim zonama tela brane. Provirne vode se mere na mestima izliva drenažnih cevi, koja su u tu svrhu posebno urađena i odvedena cevima u betonski rezervoar. Merenje horizontalnih i vertikalnih pomeranja tačaka po dubini dijafragme i u telu nadvišne brane, vrši se bušotinama D1, D2 i D3 u koje su ugrađene posebne profilne inklinometarske cevi prečnika 48mm sa četiri žljeba, koje su postavljene kroz dijafragmu do krune brane. I u ovim cevima meri se nivo pljezometarskih voda. Za merenje inklinacija angažuje se stručna ustanova. Geodetska merenja repera za osmatranje eventualnih pomeranja tačaka na kruni brane vrši takođe stručna ustanova. Za merenje nivoa vode u jezeru koristi se graduisana merna letva postavnjena na stabilan nosanč. Merenje nivoa vode u jezeru vrši se svakih sedam dana. Merenje količine vode koja ističe iz jalovišta vrši se orijentaciono u odvodnom kanalu pomoću štoperice

Ekologija

Kao i kod svih rudnika sa podzemnom eksploatacijom, flotacijom, jalovištem dolazi do narušavanja prirodne ravnoteže. Samo redovnom kontrolom i monitoringom osnovnih činilaca koji narušavaju životnu sredinu, može se sprečiti da dođe do većih posledica zagađenja životne sredine.

U okviru monitoringa zagađujućih činilaca, redovno se kontroliše kvalitet tehnoloških otpadnih voda, emisija gasova, kontrole odlaganja kako opasnog tako i neopasnog otpada i uska saradnja sa Ministarstvom zaštite životne sredine koje prati celokupnu zakonsku regulativu. Na površini jalovišta uvek ima vode, koja je bogata živim svetom, kako florom tako i faunom, tj. barskim biljem, ribama i mnogim vodenim organizmima, što nam govori o niskom stepenu zagađenosti voda na jalovištu. Na mestima gde je završeno odlaganje jalovine, površinu „osvaja“ lokalna flora. U okviru rekultivacije degradiranih površina urađen je projekat koji obuhvata ozelenjavanje svih površina po završetku taloženja jalovine na brani jalovišta.

Zaštita na radu

Posebna pažnja se poklanja bezbednosti i zdravlju na radu zaposlenih. Bezbednost objekata i zaposlenih je zastupnjena pored fizičkog obezbeđena objekata i video nadzora, do uređenog sistema protivpožarne zaštite. U delu preventivnog delovanja preduzete su konkretne aktivnosti na smanjenju uzroka povređivanja i zbrinjavanja zaposlenih u slučaju povreda i bolesti, nabavljeno je sanitetsko vozilo sa pratećom opremom. Svaki radnik je dužan da na sebi ima radno odelo, šlem, čizme, slušalice u slučaju rada na mestu sa velikom količinom buke. Radnik ne sme da na radno mesto dođe u alkoholisanom stanju ili pod dejstvom raznih drugih psihoaktivnih supstanci. Najvažniji faktor bezbednosti i zaštite čoveka na radnom mestu jeste sam čovek. Odgovornost za lično dobro jeste na pojedincu, šta god u zakonu pisalo.

Vidi još

• Rudarstvo u Srbiji
• Rudnik (Gornji Milanovac)

Spoljašnje veze

• Otkrili smo pravo blago (B92, 16. decembar 2017)
• Planina Rudnik