Rune

Runske azbuke su nizovi povezanih alfabeta koji koriste slova poznata kao rune. Pre su ih koristili germanski jezici, najviše u Skandinaviji i Britanskim ostrvima, kao i u Danskoj, Holandiji, Austriji, Italiji jer su se tuda kretali Germani. O njihovom poreklu malo se zna. Stara germanska reč runa ima dva značenja prvo je „šaputati” a drugo je „tajna”. Reč bliska runi je raunen i ne zna se koja je od koje potekla. Slovni znak rune je veoma jednostavan jer se sastoji od pravih linija koje se naglo prekidaju i na određenom mestu lome.

Istorija i upotreba

Natpis koji koristi šifre runa, stariji futark i mlađi futark, na runskom kamenu Rek iz 9. veka u Švedskoj

Natpis u mlađem futarku na runskom kamenu Vaksala iz 12. veka u Švedskoj

Rune su bile u upotrebi među germanskim narodima od 1. ili 2. veka nove ere. Ovaj period lingvistički odgovara kasnoj opštegermanskoj fazi, sa kontinuumom dijalekata koji još nisu jasno razdvojeni u tri grane kasnijih vekova: severnogermanski, zapadnogermanski i istočnogermanski.

U sačuvanim runskim natpisima se ne pravi razlika između dugih i kratkih samoglasnika, iako je takva razlika svakako fonološki bila prisutna u govornim jezicima tog vremena. Slično, nema znakova za labiovelare u starom futarku (takvi znakovi su uvedeni i u anglosaksonskom futorku i u gotskom alfabetu kao varijante p; pogledajte peorð.)

Poreklo

Formiranje starijeg futarka završeno je početkom 5. veka, pri čemu je Kilverov kamen bio prvi dokaz o uređenju futarka kao i o p runi.

Konkretno, retičko pismo Bolcana se često promoviše kao kandidat za poreklo runa, sa samo pet runa starijeg futarka (ᛖ e, ᛇ ï, ᛃ j, ᛜ ŋ, ᛈ p) koje nemaju pandan u alfabetu iz Bolcana. Skandinavski naučnici imaju tendenciju da favorizuju izvođenje iz samog latiničnog pisma u odnosu na retičke kandidate. Tezu „severnoetrurske“ potkrepljuje natpis na Negau šlemu koji datira iz 2. veka pre nove ere. Ovo je na severnom etrurskom alfabetu, ali ima germansko ime, Harigast. Đulijano i Larisa Bonfante sugerišu da rune potiču od nekog severnoitalskog pisma, posebno venetskog: ali pošto su Rimljani osvojili Veneto posle 200. godine p. n. e, a zatim je latinsko pismo postalo istaknuto a venetska kultura smanjila značaj, germanski narod je mogao da usvoji venetski alfabet unutar 3. veka p. n. e. ili čak i ranije.

Stari Futhark

Rune	Engleska transliteracija	IPA	Proto-germansko ime	Značenje
|	f	/f/	*fehu	bogatstvo, stoka
|	u	/u(ː)/	?*uruz	tur (ili „voda“?)
|	þ	/θ/, /ð/	?*turisaz	bog Tor, div
|	a	/a(ː)/	*Ansuz	jedan od (bogova) Aesira
|	r	/r/	*reido	jahanje, putovanje
|	k	/k/	?*kenaz	baklja
|	g	/g/	*gebo	dar
|	w	/w/	*vunjo	radost
|	h	/h/	*hagalaz	živeo
|	n	/n/	*naudiz	potreba
|	i	/i(ː)/	*isaz	led
|	j	/j/	*jera-	godina, dobra godina, žetva
|	ï (or æ)	/æː/(?)	*eihvaz	Jigdrasil drvo
|	p	/p/	?*pert	nejasnog značenja, možda „drvo jabuke“.
|	z	/z/	?*algiz	nejasno, možda „irvas“.
|	s	/s/	*sovilo	Sunce
|	t	/t/	*tivaz/*tejvaz	bog Tivaz
|	b	/b/	*berkanan	breza
|	e	/e(ː)/	*ejvaz	konj
|	m	/m/	*manaz	Čovek
|	l	/l/	*laguz	voda, jezero
|	ŋ	/ŋ/	*ingvaz	bog Ingvaz
|	o	/o(ː)/	*odal	nasleđe, svojina, posedovanje
|	d	/d/	*dagaz	dan

Anglosaksonske rune

Slovenske rune

Slovenske rune ili runica je prehrišćansko slovensko pismo koje je postojalo u vremenima pre pokrštavanja Slovena i osmišljavanja glagoljice i ćirilice (vidi članak: Prehrišćansko slovensko pismo).

Vidi još

• Runski kamen

Literatura

• Antonsen, Elmer H. (1965), „On Defining Stages in Prehistoric Germanic”, Language, 41 (1): 19—36, JSTOR 411849, doi:10.2307/411849 .
• Bammesberger, A; Waxenberger, G, ur. (2006), Das fuþark und Seine Einzelsprachlichen Weiterentwicklungen, Walter de Gruyter, ISBN 3-11-019008-7 .
• Blum, Ralph (1932), The Book of Runes – A Handbook for the use of Ancient Oracle: The Viking Runes, Oracle Books, New York: St. Martin's Press, ISBN 0-312-00729-9 .
• Brate, Erik (1922), Sveriges Runinskrifter (na jeziku: švedski) .
• de Vries, Jan (1962). Altnordisches Etymologisches Worterbuch (1977 izd.). Brill. ISBN 978-90-04-05436-3. 
• Düwel, Klaus (2001), Runenkunde (na jeziku: nemački), JB Metzler .
• Birkett, Thomas. 2010. "The alysendlecan rune: Runic abbreviations in their immediate literary context". Preprints to The 7th International Symposium on Runes and Runic Inscriptions, Oslo 2010. Last accessed 29 August, 2021. University of Oslo.
• Düwel, Klaus. 2004. "Runic" in Malcolm Read and Brian Murdoch (editors). Early Germanic Literature and Culture, p. 121–147. Boydell & Brewer. ISBN 9781571131997.
• Foote, P. G.; Wilson, D. M. (1970), The Viking Achievement, London: Sidgwick & Jackson, str. 401, ISBN 978-0-283-97926-2 .
• Jacobsen, Lis; Moltke, Erik (1942), Danmarks Runeindskrifter, Copenhagen: Ejnar Munksgaards 
• Koch, John T. (2020). Celto-Germanic, Later Prehistory and Post-Proto-Indo-European vocabulary in the North and West (PDF). Aberystwyth Canolfan Uwchefrydiau Cymreig a Cheltaidd Prifysgol Cymru, University of Wales Centre for Advanced Welsh and Celtic Studies. ISBN 9781907029325. Arhivirano iz originala (PDF) 25. 11. 2021. g. Pristupljeno 23. 12. 2021. 
• Larrington, Carolyne (1999), The Poetic Edda, Oxford World's Classics, Prevod: Larrington, ISBN 978-0-19-283946-6 .
• Looijenga, Tineke (2003). Texts and Contexts of the Oldest Runic Inscriptions. Leiden: Brill. ISBN 978-90-04-12396-0. 
• Looijenga, JH (1997), Runes Around the North Sea and on the Continent AD 150–700 (dissertation), Groningen University .
• MacLeod, Mindy; Mees, Bernard (2006), Runic Amulets and Magic Objects, Woodbridge, UK; Rochester, NY: Boydell Press, ISBN 978-1-84383-205-8 .
• Markey, TL (2001), „A Tale of the Two Helmets: Negau A and B”, Journal of Indo-European Studies, 29: 69—172 
• McKinnell, John; Simek, Rudolf; Düwel, Klaus (2004), Runes, Magic, and Religion: A Sourcebook, Wien: Fassbaender, ISBN 39-00-53881-6 .
• Mees, Bernard (2000), „The North Etruscan Thesis of the Origin of the Runes”, Arkiv för Nordisk Filologi, 115: 33—82 .
• Odenstedt, Bengt (1990), On the Origin and Early History of the Runic Script, Uppsala, ISBN 978-91-85352-20-3 .
• Orel, Vladimir E. (2003). A Handbook of Germanic Etymology. Brill. ISBN 978-90-04-12875-0. 
• Page, Raymond Ian (1999), An Introduction to English Runes, Woodbridge: The Boydell Press, ISBN 0-85115-946-X .
• Page, Raymond Ian (2005), Runes, The British Museum Press, str. 31, ISBN 978-0-7141-8065-6 .
• Penzl, Herbert; Hall, Margaret Austin (3. 1994a), „The Cambridge history of the English language, vol. I: the beginnings to 1066”, Language (review), 70 (1): 185—89, ISSN 0097-8507, JSTOR 416753, doi:10.2307/416753, eISSN 1535-0665 CS1 održavanje: Format datuma (veza).
• ———; Hall, Margaret Austin (1994b), Englisch: Eine Sprachgeschichte nach Texten von 350 bis 1992 : vom Nordisch-Westgermanischen zum Neuenglischen, Germanistische Lehrbuchsammlung: Literatur, 82, Lang, ISBN 978-3-906751-79-5 .
• Prosdocimi, A. L. (2003—2004), „Sulla Formazione Dell'alfabeto Runico. Promessa di Novità Documentali Forse Decisive”, Archivio per l'Alto Adige (na jeziku: Italian), XCVII–XCVIII: 427—40 CS1 održavanje: Neprepoznat jezik (veza)
• Rix, Robert W. (2011), „Runes and Roman: Germanic Literacy and the Significance of Runic Writing”, Textual Cultures, 6 (1): 115, JSTOR 10.2979/textcult.6.1.114, doi:10.2979/textcult.6.1.114 .
• Robinson, Orrin W. (1992), Old English and its Closest Relatives: A Survey of the Earliest Germanic Languages, Stanford University Press, ISBN 0-8047-1454-1 .
• Spurkland, Terje (2005), Norwegian Runes and Runic Inscriptions, Boydell Press, ISBN 1-84383-186-4 .
• Stoklund, M. (2003), „The first runes – the literary language of the Germani”, The Spoils of Victory – the North in the Shadow of the Roman Empire, Nationalmuseet .
• Syrett, Martin (1994), The Unaccented Vowels of Proto-Norse, North-Western European Language Evolution, 11, John Benjamins, ISBN 978-87-7838-049-4 .
• Thorsson, Edred; Flowers, Stephen (1987), Runelore: a Handbook of Esoteric Runology, United States: Samuel Weiser, ISBN 0-87728-667-1 
• Weisgerber, Johannes Leo (1966—1967), „Frühgeschichtliche Sprachbewegungen im Kölner Raum (mit 8 Karten)”, Rheinische Vierteljahrsblätter (na jeziku: nemački) .
• ——— (1968), Die Namen der Ubier (na jeziku: nemački), Cologne: Opladen .
• Werner, Carl-Gustav (2004), The Allrunes Font and Package (PDF), The Comprehensive Tex Archive Network .
• Williams, Henrik (1996), „The Origin of the Runes”, Amsterdamer Beiträge zur älteren Germanistik, 45: 211—18, doi:10.1163/18756719-045-01-90000019 
• ——— (2004), „Reasons for Runes”, Ur.: Houston, Stephen D., The First Writing: Script Invention as History and Process, Cambridge University Press, str. 262—73, ISBN 0-521-83861-4 

Spoljašnje veze

• Rune
• „Omniglotove“ stranice o runama
• Razvoj drevnog germanskog pisma
• „Uvod u vizinonarsko pismo Severnog Sveta" (titus.uni-frankfurt.de, slika Negau šlema)
• Enkoding
  • Code2000 Unikodni font Džejmsa Kase
  • Friskfonter 1.0 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (16. avgust 2006) - Zbirka runskih i gotskog fonta (besplatna)
  • Unikodni raspored (PDF)
• Divinacija
  • Značenje runa Arhivirano na sajtu Wayback Machine (19. septembar 2009)
  • Indeks runa
• Nytt om Runer (runology journal), NO: UIO .
• Bibliography of Runic Scholarship, Galinn grund, Arhivirano iz originala 2008-09-05. g. .
• Gamla Runinskrifter, SE: Christer hamp .
• Gosse, Edmund (1911). „Runes, Runic Language and Inscriptions”. Encyclopædia Britannica (na jeziku: engleski) (11 izd.). 
• Smith, Nicole; Beale, Gareth; Richards, Julian; Scholma-Mason, Nela (2018), „Maeshowe: The Application of RTI to Norse Runes (Data Paper)”, Internet Archaeology (47), S2CID 165773006, doi:10.11141/ia.47.8 .
• Old Norse Online by Todd B. Krause and Jonathan Slocum, free online lessons at the Linguistics Research Center at the University of Texas at Austin, contains a lesson on runic inscriptions