Sava centar

назив за простор и непокретно културно добро у градској општини Нови Београд, Србија

Sava centar je kongresni, kulturni i poslovni centar namenjen za raznovrsne multifunkcionalne aktivnosti, koji se nalazi u glavnom gradu SrbijeBeogradu. Ovaj objekat poseduje najveći kongresni prostor u Srbiji, kao i u celoj jugoistočnoj Evropi, a poznat je po svojoj „Plavoj dvorani” koja prima do 3.800 ljudi. Na tenderu koji je raspisao grad Beograd, vlasništvo nad Sava centrom od decembra 2020. preuzima Delta Holding za 17,5 miliona evra.

Sava centar
Informacije
Lokacija Beograd, Srbija
Koordinate 44° 48′ 32″ N 20° 25′ 52″ E / 44.80889° S; 20.43111° I / 44.80889; 20.43111
Status završena
Svečano otvaranje 14. maj 1977.
Otvaranje 1979.
Površina 100.000 m2
Kompanije
Arhitekta Stojan Maksimović
Konstruktor Stojan Maksimović
Veb-sajt savacentar.rs

Nakon temeljne rekonstrukcije, koja je trajala duže od dve godine, počekom novembra 2023. godine otvoren je Sava centar, odnosno Objekat A koji je poznat kao kongresno-poslovni deo, dok će Objekat B, odnosno, Plava dvorana otvoriti svoja vrata sredinom sledeće godine.

Istorija

uredi
 
Sava centar 2008.

Izgradnja Sava Centra trajala je tri godine, od 1976. do 1979, a izgrađen je po zamisli arhitekte Stojana Maksimovića koji je bio i šef konstruktorskog tima. Radovi su morali da se ubrzaju van predviđenog roka, zbog već zakazanog godišnjeg sastanka Međunarodnog monetarnog fonda koji je trebalo da bude održan u Sava Centru, što je prouzrokovalo i odustajanje od plana da glavna sala ima rotirajuću pozornicu.

Dvoranu je svečano otvorio predsednik SFRJ Josip Broz Tito, 14. maja 1977. godine,[1] a već iduće 1978. u njoj je održan XI kongres Saveza komunista Jugoslavije.

Sava centar je godinama bio vodeće mesto za održavanje brojnih skupova, kao što su kongresi, koncerti, premijere filmova, predstave i drugo. Veliki međunarodni kongresni skupovi, kao što su Generalna skupština Svetske banke i Međunarodnog monetarnog fonda, Generalna skupština UNESCO-a, 9. Samit nesvrstanih zemalja, OEBS, Skupština EBRD i ostali, takođe su održani u Sava Centru. Ovaj kongresno-kulturni centar je bio mesto održavanja preko 7.000 domaćih i međunarodnih kongresa i konferencija sa više od 1.600.000 učesnika. Osamdesetih godina prošlog veka, Sava centar proglašen je za jedan od deset najboljih kongresnih centara u svetu. Samo u toku dve godine, 1980-81. održano je 30 velikih međunarodih skupova sa blizu 22 hiljade učesnika i 22 domaća velika skupa (pored oko 600 manjih) sa oko 16 hiljada učesnika. Ovaj objekat bio je nominovan i za čuvenu Prickerovu nagradu, najznačajniju nagradu u oblasti arhitekture.

U decembru 2020. godine, vlasništvo nad Sava Centra preuzima kompanija Delta Holding. Renoviranje ovog objekta zvanično je počelo 23. decembra 2021, sa planom da se „objekat A” svečano otvori u novembru 2023. godine, a „objekat B”, u kom se nalazi „Plava dvorana”, polovinom 2024. godine. Iako je za kupovinu Sava Centra jedan od uslova bio ulog za renoviranje sa minimalnim iznosom od 50 miliona evra, celokupna rekonstrukcija ove građevine dostigla je više od 118 miliona evra.

Rekonstrusani Sava centar danas predstavlja moderan kongresno-poslovni centar, koji nudi vrhunski kvalitet usluga posetiocima i ispunjava sve uslove za organizaciju najzahtevnijih događaja.

Deo Sava Centra koji od novembra dočekuje domaće i strane goste obuhvata 65.000 m2, odnosno više od dve trećine ukupne površine ovog objekta. Kongresni deo čini 46 sale (umesto dosadašnjih 16), među kojima i čuvena Glavna kongresna dvorana, mesto nekih od najznačajnijih skupova u istoriji Beograda, Srbije i bivše Jugoslavije. Rekonstruisani Sava centar može da ugosti čak 8.000 gostiju, više od bilo kog kongresnog centra u regionu i ovom delu Evrope. 

Posebna atrakcija Sava Centra je imersiv sala, jedinstvena na ovim prostorima. Ova tehnička inovacija je prava atrakcija za organizatore događaja, konferencija i proslava koji žele svojim gostima da pruže osećaj potpunog uranjanja u sadržaj koji emituju.

Pored kongresnog dela, renoviran je i obnovljen i poslovni prostor A klase, kao i šoping zona sa restoranom i lokalima različitih brendova i usluga.

Druga faza, rekonstrukcija čuvene Plave dvorane biće nastavljena po planu do polovine 2024. godine i njen kapacitet biće povećan sa 3.762 na 4.000 posetilaca. Dvorana je zadržala plavu boju po kojoj je dobila ime, povećan je broj loža, dobila je nova, mnogo udobnija sedišta i biće opremljena najnovijim audio-vizuelnim uređajima. Hol ispred dvorane i dalje će osvetljavati impozantan luster, poznatiji kao nebo, popravljen i očišćen.

Investitor Delta Holding ispunio je obavezu da zadrži namenu ovog objekta, očuvani su arhitektura i elementi enterijera, koji su stavljeni pod zaštitu Zavoda za zaštitu spomenika kulture Beograda. Osim što je sačuvan prepoznatljivi spoljašni izgled osmišljen i projektovan od poznatog  arhitekte Stojana Maksimovića, očuvani su i obnovljeni brojni elementi enterijera po kojima je Sava Centra poznat Beograđanima i gostima glavnog grada. U ulaznom holu zid krasi čuvena mapa sveta, i dalje su prisutni betonski elementi, dugački holovi i forma prostora sa galerijama. Brojna umetnička dela posle rekonstrukcije su vraćena da krase unutrašnjost objekta.

Posle rekonstrukcije Sava centar je pametna i zelena zgrada. Objekat je napravljen ne samo da štedi električnu energiju, već i da je proizvodi, zahvaljuljući preko 900 solarnih panela instaliranih na krovu. Novi stakleni omotač čine troslojna stakla koja pružaju izuzetnu termoizolaciju, što praktično znači da će zimi stakleni omotač zadržati toplotu, a leti će sunčevi zraci mnogo manje uticati na rast temperature unutar samog objekta. Sava centar, kao jedini objekat te vrste, u procesu je dobijanja BREEAM sertifikata, jednog od najvažnijih sistema rangiranja koji pokazaje koliki je uticaj objekta na životnu sredinu.

Dimenzije

uredi
Panoramska fotografija Sava centra.

Kongresni deo Sava Centra ima 22.087 m2 korisnog i 50.507 m2 ukupnog prostora, uključujući „Plavu dvoranu” sa 4000 sedišta, 46 konferencijskih sala različitih dimenzija i izložbeni prostor sa preko 8.000 m2. Nekadašnja „Zimska bašta” postaće višenamenski, staklenom površinom natkriveni, Atrijum od 1.028 m2 i služiće kao koktel i izložbeni prostor. „Plava dvorana”, koja važi za salu sa najvećim kapacitetom, biće podeljena na parter i balkon, zbog kog će celokupan broj posetioca iste dostići 3.800. Ona, takođe, poseduje svoj lični foaje, poznatiji kao foaje Plave dvorane, koji je predviđen za izložbeni prostor.

Komercijalno-poslovni deo Sava centra zauzima 35.248 m2 objekta A, od čega je 24.590 m2 koristan prostor. U njemu se nalaze mnogi domaći, kao i strani brendovi i njegov veći deo je otvoren za širu javnost u vidu šoping zone.

Parking prostor

uredi

Prostor za parkiranje Sava Centra ima kapacitet od 410 parking mesta.

Događaji

uredi

Sava centar je bio domaćin mnogih značajnih međunarodnih kongresa i skupova kao što su: OEBS, Godišnji sastanci MMF i Svetske banke, 55. Godišnja generalna skupština Interpola, 6. UNKTAD, Generalna skupština UNESKO, FOREKS, FISIT, 9. Samit nesvrstanih i drugih.

Sava centar je takođe bio domaćin i mnogih značajnih umetničkih programa i ugostio je velike umetnike, kao što su: Lučano Pavaroti, Plasido Domingo, Monserat Kabalje, Majls Dejvis, Henrik Šering, B. B. King, Zubin Mehta, Vladimir Aškenazi, Johan Štraus orkestar, Moskovski filharmonijski orkestar, Okazu filharmonijski orkestar i mnogi drugi. U njemu su takođe održani i izbor za Mis Srbije, kao i selekcioni festivali za učešće na takmičenju za Pesmu Evrovizije, pod nazivima Beovizija i Evropesma i idejni je tvorac, pokretač i organizator tradicionalnog letnjeg festivala (Summertime festival), kao i dugogodišnji domaćin Međunarodnog filmskog festivala FEST.

Reference

uredi
  1. ^ Slavković, Ljubica (2020-11-12). „Kako je propao Sava Centar: Arhitektura i sećanja”. Before After (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2024-03-18. 

Spoljašnje veze

uredi