Salustije Krisp

Gaj Salustije Krisp (lat. Gaius Sallustius Crispus; 86. p. n. e. — 34. p. n. e.) je bio pristalica populara i Cezara, veliki predstavnik rimske istoriografije posle analista, Katona Starijeg, Sisene i drugih istoričara.

Biografija uredi

Posle mladosti u kojoj je dosta bolovao ušao je u javni život i bio je izabran za narodnog tribuna 52. p. n. e. godine, kada je Klodije ubijen u uličnom obračunu sa Milonovim sledbenicima. Salustije je bio protivnik Milona i pripadao je krugu bliskom Cezaru, kojem je dugovao politički napredak.

50. p. n. e. Salustija je iz senata uklonio cenzor Apije Klodije Pulher pod optužbom za nemoralnost. Verovatno je pravi razlog bio njegova politička veza sa Cezarom. Sledeće godine bez sumnje pod Cezarovim uticajem bio je vraćen i imenovan za kvestora.

46. p. n. e. je bio pretor i pridružio se Cezaru u njegovoj Afričkoj kampanji koja se završila porazom ostataka Pompejeve armije kod Tapsa. Kao nagradu za svoje usluge Salustije je imenovan za upravnika provincije Afrika Nova. T u je bio optužen za iznuđivanje i samo zahvaljujući Cezarovom uticaju je izbegao da bude osuđen. Po povratku u Rim kupio je raskošnu baštu na Kvirinalu poznat kao Salustijevi vrtovi. Zatim se povukao iz javnog života i posvetio se pisanju istorijske literature.

Njegovi radovi uredi

Njegovo delo O Katilininoj zaveri, latinski De coniuratione Catillinaie ili Bellum Catellinae i Jugurtin Rat, latinski Bellum Jugurthinum su sačuvani u celini zajedno sa fragmentima njegovog većeg i najvažnijeg rada Istorije, latinski Historiae koja obuhvata istoriju Rima od 78-67. p. n. e., što je zamislio kao nastavak rada Kornelija Sisene.

Katilinina Zavera uredi

Katilinina zavera sadrži istoriju čuvene 63 godine. Salustije je usvojio uobičajeno viđenje Katilinine i prikazao ga kao namernog neprijatelja zakona reda i moralnosti i nije dao duboko objašnjenja njegovih pogleda i namera. Katilina je podržavao partiju Sule kojoj je Salustije bio protivnik. Ovim delom je Salustije želeo da pokaže da njegov patron Cezar nije učestvovao u zaveri.

U pisanju o Katilininoj Zaveri Salustijev ton stil i opisi aristokratskog ponašanja pokazuju da ga je jako brinuo pad morala u Rimu. Tema mu je dala šansu da pokaže loše osobine Rimske aristokratije čiju degeneraciju je odslikao i najcrnjim bojama.

Jugurtin Rat uredi

Za Jugurtin rat Salustije je skupljao materijal i stavljao zajedno beleške dok je bio upravnik Numidije. U ovom delu on takođe napada nemoć Senata i aristokratije, prečesto neprijatno, morališe i filozofira, ali što se tiče vojne istorije delo ne sadrži mnogo geografskih i hronoloških detalja.

Ostala dela uredi

Sačuvani fragmenti Istorije (neki su otkriveni 1886) su dovoljni da otkriju njegovu političku pripadnost. On uživa u opisivanju reakcije protiv diktatorske politike i zakonodavstva posle njegove smrti. Šteta što je ostatak dela izgubljen jer bi bacio svetlo na ovaj period koji se ticao rata protiv Sertorija, kampanje Lukula protiv Mitridata VI i pobeda Pompeja Velikog na istoku.

Dva politički angažovana spisa (latinski Duae epistolae de republica ordinanda, slova političkog advokata i savetnika Cezara i napad na Cicerona latinski Invectiva in Ciceronem) koja se često pripisuju Salustiju su verovatno rad drugog retora iz prvog veka nove ere.

Značaj uredi

Salustija često citiraju Tacit (Anali) i Kvintilijan koji ga smatra boljim piscem od Livija i izjednačava po značaju sa Tukididom.

Praktično on je predstavljao novu liniju u književnosti, njegovi prethodnici nisu bili mnogo bolji od običnih hroničara dok je on nastojao da objasni vezu i značenje događaja i bio je uspešan u opisivanju karaktera. Kontrast između njegovog ranog života i visokog moralnog tona koji je usvojio u pisanju bio je često razlog za prekore koji su mu upućivani.

U svakom slučaju možda ga je baš znanje o njegovim prethodnim slabostima vodilo u pesimističkim pogledima na moral njegovih savremenika i teralo ga da im sudi tako jako. Njegov uzor je bio Tukidid kojega je imitirao u istinoljubivosti i nepristrasnosti u uvođenju filozofskih misli i govora i u kratkoći stila koja je ponekad bila preterana. Njegova ljubav prema starim rečima i frazama u kojoj je imitirao svog savremenika Katona Mlađeg je bila ismejana kao pretvaranje, ali to je bilo samo njegovo retoričko pretvaranje koje ga je pretvorilo u omiljenog autora u 2 veku i kasnije.

Literatura uredi

Milan Budimir, Miron Flašar, Pregled rimske književnosti, Beograd 1963, pp. 275—282.