Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu
Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu osnovan je 1950. godine. Osnovna aktivnost fakulteta je nastavno-naučna delatnost iz svih oblasti saobraćaja i transporta. Fakultet školuje sledeće profile stručnjaka iz oblasti saobraćaja i transporta:
- dipl. inž. za železnički saobraćaj i transport
- dipl. inž. za drumski i gradski saobraćaj
- dipl. inž. za drumski i gradski transport
- dipl. inž. za bezbednost drumskog saobraćaja
- dipl. inž. za vodni saobraćaj i transport
- dipl. inž. za vazdušni saobraćaj i transport
- dipl. inž. za logistiku
- dipl. inž. za poštanski saobraćaj i mreže
- dipl. inž. za telekomunikacioni saobraćaj i mreže
 Zgrada Saobraćajnog fakulteta | |
| Tip | državni |
|---|---|
| Osnivanje | 13. septembar 1950. |
| Afilijacija | Univerzitet u Beogradu |
| Dekan | Nebojša Bojović |
| Broj zaposlenih | 215 |
| Nastavno osoblje | 144 |
| Broj odseka | 6 |
| Lokacija | Beograd, Srbija |
| Veb-sajt | http://www.sf.bg.ac.rs |
 | |
Danas je Saobraćajni fakultet matičan za sledeće naučne oblasti u saobraćaju i transportu: tehnologija transporta, planiranje, tehnološko projektovanje, organizacija, eksploatacija, bezbednost, upravljanje, održavanje i ekonomika.
Trajanje studija je četiri godina. Prve dve godine su zajedničke za sve profile. U trećoj i četvrtoj godini se slušaju predmeti koji se odnose na pojedine profile. U osmom semestru radi se diplomski rad.
Fakultet ima 215 zaposlenih. Od toga u nastavi je angažovano 73 nastavnika, 55 asistenata i 16 stručnih saradnika.
Fakultet je smešten u novu zgradu površine 13.800 m², koja se nalazi u ulici Vojvode Stepe, broj 305 na Trošarini u beogradskoj opštini Voždovac.
Istorija uredi
Vlada FNRJ je 13. septembra 1950. godine, donela uredbu kojom je osnovana Visoka saobraćajna škola (VSŠ) kao „najviša nastavno-vaspitna i naučna ustanova za
- spremanje visokoškolskih stručnjaka za eksploataciju saobraćajnih sredstava pojedinih grana saobraćaja,
- naučno-istraživački rad i učestvovanje u naučnom rešavanju problema iz oblasti saobraćaja”.
Visoka saobraćajna škola počela je sa radom od jeseni 1950. godine u svojoj novoj zgradi na Banovom brdu u Beogradu (sadašnji Šumarski fakultet), kada je izvršen upis studenata istovremeno na prvu, drugu i treću godinu studija. U drugu i treću godinu upisivani su studenti sa odslušanom prvom, odnosno drugom godinom na srodnim tehničkim fakultetima (Mašinskom, Građevinskom, Elektrotehničkom).
Prve školske godine upisalo se oko 140 studenata na prvu godinu studija, a ukupno preko 450. Uredbom Vlade FNRJ je preneta nadležnost Savezne uprave u pogledu Visoke saobraćajne škole na NR Srbiju, a Savet za prosvetu, nauku i kulturu NR Srbije ukinuo je već 5. avgusta 1952. godine Visoku saobraćajnu školu kao samostalnu ustanovu i pripojio je tadašnjoj Visokoj tehničkoj školi (VTŠ) u Beogradu pod nazivom „Samostalni saobraćajni odsek” (SSO). Tom prilikom je zgrada Visoke saobraćajne škole na Banovom brdu ustupljena Šumarskom fakultetu, a Samostalni saobraćaji odsek dobio je veoma skromne prostorije u Velikoj tehničkoj školi.
Upis novih studenata za školsku 1952/53. godinu bio je privremeno obustavljen, te se nastava na Samostalnom saobraćajnom odseku obavljala samo za studente koji su se 1952. godine zatekli na VSŠ.
Kroz dve godine, tačnije 28. maja 1954. godine, Savet Velike tehničke škole zaključio je da postoji potreba za obrazovanjem inženjera saobraćaja i da u tom smislu treba omogućiti dalji rad Samostalnom saobraćajnom odseku. Neposredno posle ovoga, Izvršno veće NR Srbije donelo je Uredbu, kojom je dozvoljen upis novih studenata na Samostalnom saobraćajnom odseku počev od školske 1954/55. godine i to u peti semestar. Samostalnost u nastavi se, dakle, odnosila samo na stručni deo studija. Opšti pripremni deo studija (1. i 2. godinu) studenti su završavali na srodnim fakultetima. Novom reorganizacijom visokog školstva u Beogradu godine 1954. raspuštene su Velika tehnička škola i Velika medicinska škola, a fakulteti koji su se nalazili u okviru ovih škola ušli su u sastav Univerziteta u Beogradu. Uredbom br. 361 od 28. jula 1954. godine Izvršnog veća NR Srbije rešeno je da Samostalni saobraćajni odsek nastavi svoj rad u sastavu Mašinskog fakulteta.
U toku sledećih pet godina nije dolazilo do bitnih promena a prijem novih studenata na Samostalnom saobraćajnom odseku pri Mašinskom fakultetu je i dalje obavljan samo u peti semestar, to jest samo na stručni deo studija.
Sve veće interesovanje privrede za inženjere saobraćaja doprinela je da Savet Mašinskog fakulteta donese odluku 6. aprila 1959. godine da se Savetu Univerziteta u Beogradu predloži osnivanje Saobraćajnog fakulteta. Savet Univerziteta je na svojoj sednici od 29. juna 1959. godine odlučio da se osnivanje Saobraćajnog fakulteta odloži za 1960/61. školsku godinu, ali da se već školskoj 1959/60. godini obavi upis studenata u prvu godinu Samostalnog saobraćajnog odseka pri Mašinskom fakultetu. Najzad je Zakonom o univerzitetima, 8. juna 1960. godine, Samostalni saobraćajni odsek pri Mašinskom fakultetu prerastao u Saobraćajni fakultet Univerziteta u Beogradu.
Od školske 1960/61. godine na Saobraćajnom fakultetu studenti se upisuju od prve godine studija. Fakultet je od tada radio u vrlo teškim uslovima u delu zgrade Rudarskog fakulteta u Takovskoj ulici br. 34 (nekoliko učionica i kabineta sa prostorijama za dekana i prodekana, finansijsko i studentsko odeljenje). U to vreme Fakultet je koristio i prostorije u maloj i tesnoj zgradi na Topčiderskom vencu br. 8, gde su se, osim učionica i kabineta, nalazili biblioteka i Laboratorija za grafičko umnožavanje. Sa radom i razvojem Fakulteta postojala je potreba za većim nastavnim i drugim radnim prostorom, te su korišćene i iznajmljene prostorije na više mesta u Beogradu (amfiteatar u Sarajevskoj ulici, učionice Više železničke škole, radničkih univerziteta „Đuro Salaj”, „Braća Stamenković” i „Veselin Masleša”).
I u takvim teškim uslovima Saobraćajni fakultet je upisivao maksimalno mogući broj redovnih studenata, brinuo o vanrednim studentima, nije zanemario prvi stepen studija (na drumskom, rečno-pomorskom i vazdušnom odseku), a organizovao je i poslediplomske studije. Prva generacija postdiplomaca je upisana školske 1970/71. godine i do ove godine je organizovana nastava za dvadeset šest generacija postdiplomaca.
Početkom 1978/79. školske godine Saobraćajni fakultet se uselio u svoju novu zgradu u ulici Vojvode Stepe 305. Ona raspolaže sa oko 13.800 kvadratnih metara korisne površine (32 učionice, 5 amfiteatara, 7 laboratorijskih prostorija, biblioteka, 86 kabineta, 18 kancelarija, sala za sednice i dr.).
Danas Saobraćajni fakultet raspolaže sa savremenom bibliotekom, računarskim centrom, Institutom, laboratorijama, izdavačkom delatnošću i dr.
