Svete knjige u islamu
Svete knjige u islamu su tekstovi za koje muslimani vjeruju da ih napisao Alah preko raznih proroka tokom istorije čovječanstva. Sve ove knjige, po muslimanskom vjerovanju, objavile su propise i zakone koje je Bog odredio ljudima.
Muslimani vjeruju da je Kuran konačno Božije otkrivenje čovječanstvu, kao i završetak i potvrda prethodnih spisa.[1] Uprkos primatu koji muslimanu daju Kuranu kao posljednjoj Božijoj riječi, islam govori o poštovanju svih prethodnih svetih spisa, a vjerovanje u sve objavljene knjige je jedan od šest stubova islamske vjere.
Među knjigama koje se smatraju otkrivenim, tri pomenute u Kuranu su Tavrat (Tora ili Zakon) objavljen Musi (Mojsije), Zabur (Psalmi) objavljeni Davutu (David) i Indžil (Jevanđelje) objavljeno Isi (Isus).
Glavne knjige uredi
Kuran uredi
Kuran je središnji religijski tekst islama, za koji muslimani vjeruju da je Božija objava (arap. الله — „Alah”). Kuran je podjeljen na poglavlja (sura), koja se zatim dijele na stihove (ajet).[2] Muslimani vjeruju da je Kuran usmeno otkrivenje Alaha Muhamedu preko anđela Gavrila (Džibril),[3][4] postepeno u periodu od otprilike 23 godine, kada je Muhamed imao 40 godina i zaključno sa 63, u godini njegove smrti.[17:106][2][5] Muslimani Kuran smatraju najvažnijim Muhamedovim čudom, dokazom njegovog proročanstva,[6] i kulminacija niza božanskih poruka koje su počele porukama otkrivenim Adamu i završile se sa Muhamedom. Smatra se za najbolje djele u klasičnoj arapskoj književnosti.[7][8][9][10]
Tora uredi
Prema Kuranu, Tora je objavljena Mojsiju (Musa),[53:36] ali muslimani tvrde da je trenutna Tora tokom godina izložena izobličenjima i da više nije pouzdana.[11] Mojsije i njegov brat Aron (Harun) koristili su Toru da propovjedaju Izraelitima (arap. بني إسرائيل/Banu Isrā’īl — „sinovi Izraela”).
Zabur uredi
Kuran pominje Zabur, koji se često tumači kao Psalmi,[12] kao sveti spis otkriven kralju Davidu (Davud). Naučnici su često shvatali da su psalmi svete pjesme hvale, a ne knjiga koja daje zakon.[13] Mnogi muslimanski naučnici još uvijek hvale aktuelne psalme,[14][15][16] ali muslimani uglavnom pretpostavljaju da su neki od sadašnjih psalama napisani kasnije i da nisu božanski otkriveni.[traži se izvor] Kuran 21:105 i Psalm 37:29 su neposredni pandani.[17]
Indžil uredi
Indžil je bili sveta knjiga otkrivena Isusu (Isa), prema Kuranu. Iako neki muslimani vjeruju da se Indžil odnosi na cio Novi zavjet, većina naučnika i muslimana vjeruje da se ne odnosi na Novi zavjet, nego na prvobitno Jevanđelje, dato Isusu kao Alahova riječ.[14] Dakle, prema muslimanskom vjerovanju, Jevanđelje je bila poruka koju je Isus, pod božanskim nadhnućem, propovjedao djeci Izraela. Sadašnja kanonska jevađelja, po vjerovanju muslimanskih naučnika, nisu božanski otkrivena, već su dokumenti o Isusovom životu, pisani od strane raznih savremenika, učenika i saputnika. Ova jevađenja, prema muslimanskom vjerovanju, sadrže dijelove Isusovog učenja, ali niti predstavljaju niti sadrže prvobitno Alahovo jevađelje, koje je iskrivljeno i/ili izgubljeno.[18]
Dodatni svici i tekstovi uredi
Kuran takođe pominje dva drevna svitka i još jednu moguću knjigu:
Avramovi svici uredi
Vjeruje se da su Avramovi svici (arap. صحف إبراهيم) bili jedno od najranijih spisa, koje su dali Avramu (Ibrahim),[87:19] a kasnije koristili Izmael (Ismail) i Isak (Ishak).[traži se izvor] Iako se obično nazivaju „svici”, mnogi prevodioci su arapsku riječ suhur kao „knjiga”.[14][19] Avramovi svici se sada smatraju izgubljenim, a ne iskrivljenim, iako su neki naučnici identifikovali sa Avramovim zavjetom, apokaliptičnim djelom literature koji je bio dostupan na arapskom jeziku u vrijeme Muhameda.[traži se izvor] U Kuranu postoji stih „Spisi ”u kojem se pored Avramovih svitaka pominje i Mojsijevi svici i Knjige ranijih otkrivenja.[87:18–19]
Mojsijevi svici uredi
Muslimani smatraju da se Mojsijevi svici (arap. صُحُفِ مُوسَىٰ), koji sadrže neke od Mojsijevih otkrivenja, ne odnose na Toru, nego na otkrivenja pored Tore. Neki naučnici smatraju da bi se možda mogla pozvati na Knjigu o ratovima Gospodnjim,[14] izgubljenim spis o kome se govori u Starom zavjetu ili Tanahu u Knjizi brojeva.[20] U Kuranu postoji stih „Spisi” u kojem se pored Mojsijevih svitaka pominje i Avramovi svici i Knjige ranijih otkrivenja.[87:18–19]
Knjiga Jovana Krstitelja uredi
Knjiga Jovana Krstitelja (arap. كتاب يحيى) спис је на који се помиње у Курану.[19:12] Већина научника и муслимана вјерује да се стих односи на Тору (Таврат), али неки научници сугеришу да би се могао односити на манџанске списе као што су мандејске Велика ризница и Књига о Јовану или неки други изгбуљени дио Светог писма, иако ово мишљење није уобичајено.
Види још uredi
Референце uredi
- ^ Glassé, Cyril (1991). „Holy Books”. The Concise Encyclopedia of Islam (на језику: енглески). HarperSanFrancisco. ISBN 978-0-06-063126-0. Приступљено 18. 12. 2021.
- ^ а б Ringgren, Helmer. „Qur’an | Description, Meaning, History, & Facts | Britannica”. www.britannica.com (на језику: енглески). Encyclopædia Britannica Online. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Williams, Roy; Drew, Michael (2012). Pendulum: How Past Generations Shape Our Present and Predict Our Future (на језику: енглески). Vanguard Press. стр. 143. ISBN 978-1-59315-715-9. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Lambert, Gray (2013). The Leaders Are Coming! (на језику: енглески). WestBow Press. стр. 287. ISBN 978-1-4497-6013-7. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Fisher, Mary Pat (1996). Living Religions: An Encyclopedia of the World's Faiths (на језику: енглески). I.B. Tauris. стр. 338. ISBN 978-1-86064-148-0. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Peters, Francis E. (2003). The words and will of God (на језику: енглески). Princeton University Press. стр. 12–13. ISBN 978-0-691-11461-3. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Patterson, Margot (2008). Islam Considered: A Christian View (на језику: енглески). Liturgical Press. стр. 10. ISBN 978-0-8146-1915-5. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Ali, Mir Sajjad; Rahman, Zainab (2010). Islam and Indian Muslims (на језику: енглески). Gyan Publishing House. стр. 24. ISBN 978-81-7835-805-5. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Jones, Alan (2011). The Koran (на језику: енглески). Orion. ISBN 978-1-78022-257-8. Приступљено 19. 12. 2021. „Its outstanding literary merit should also be noted: it is by far, the finest work of Arabic prose in existence.”
- ^ Arberry, A. J. (1996). The Koran Interpreted: A Translation (на језику: енглески). Simon and Schuster. стр. 191. ISBN 978-0-684-82507-6. Приступљено 19. 12. 2021. „It may be affirmed that within the literature of the Arabs, wide and fecund as it is both in poetry and in elevated prose, there is nothing to compare with it.”
- ^ „Torah - Oxford Islamic Studies Online”. web.archive.org (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 27. 4. 2015. г. Приступљено 19. 12. 2021. „Arabic tawrat. Mentioned in the Quran eighteen times as true revelation that preceded the Gospels and the Quran. Confirmed by the Quran (5:46, 61:6), it is described as a source of wisdom (3:48, 5:110) and guidance ( 5:46 ). Muslims believe that the Torah, unlike the Quran, has not been preserved in its original, true, and complete form.”
- ^ „Zabur”. www.oxfordislamicstudies.com (на језику: енглески). Oxford Islamic Studies Online. Архивирано из оригинала 26. 07. 2018. г. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Horovitz, J.; Firestone, R. (2007). „Zabūr”. Ур.: Bianquis, Thierry; Bosworth, Edmund; Heinrichs, Wolfhart; Donzel, E. J. van. The Encyclopaedia of Islam (на језику: енглески). Brill. ISBN 978-90-04-16121-4. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ а б в г Ali, Abdullah Yusuf (2001). The Holy Quran: Text, Translation & Commentary (на језику: енглески). Kitab Bhavan. ISBN 978-81-7151-028-3. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Lings, Martin (2004). Mecca: From Before Genesis Until Now (на језику: енглески). Archetype. ISBN 978-1-901383-07-2. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Malik, Sheikh Abdul (2020). In Thy Seed: Judaism, Christianity, Islam : Addressing Some Key Issues (на језику: енглески). Paramount Books (Pvt.) Limited. ISBN 978-969-494-655-9. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ „Psalms”. web.archive.org (на језику: енглески). Oxford Islamic Studies Online. 26. 7. 2018. Архивирано из оригинала
|archive-url=захтева|archive-date=(помоћ). г. Приступљено 19. 12. 2021. - ^ Carra de Vaux, B.; Anawati, G. C. (2007). „Ind̲j̲īl”. Ур.: Bianquis, Thierry; Bosworth, Edmund; Heinrichs, Wolfhart; Donzel, E. J. van. The Encyclopaedia of Islam (на језику: енглески). Brill. ISBN 978-90-04-16121-4. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Pickthall, Marmaduke (2020). Meaning of the Glorious Quran, the - Marmaduke Pickthall (на језику: енглески). Independently Published. ISBN 979-8-6854-6999-1. Приступљено 19. 12. 2021.
- ^ Numbers 21:14