Википедија

Svetionik

Svetionik je građevina koja se podiže na obalama, ostrvima, stenama da bude orijentir morskim plovilima.

Svetionik u Kanadi
Svetionik na kraju sveta u Ušuaji, Argentina
Svetionik u nemačkoj pokrajini Šlezvig-Holštajn
Svetionik u Rusuji
Svetionik u Hanji, Krit.

Prve svetionike su gradili Egipćani i među njima je čuveni Faros u Aleksandriji, na ušću reke Nil. Ovaj svetionik spada među Sedam svetskih čuda starog sveta. Prvi svetionik u Americi je podignut 1716. a svetlo se dobijalo sagorevanjem drveta, tj. ložila se prava vatra. Kasnije su svetionici koristili gas i acetilen.

Svetionik na električnu energiju je realizovan 1858. Tada su se već koristila i ogledala i sočiva radi boljeg usnopljavanja svetlosti. Pored toga se koriste (za vreme magle) i sirene, ali i rotaciona svetla.

Prvi svetionici koji su koristili i radio signal se koriste još od 1921. a prva put su primenjeni u Njujorku, SAD. Radio signal se danas koristi i za orijentaciju aviona.

Interesantno je da se svetionik koristi kao simbol tajnih društava, a primera radi u svom logou ga je koristio i poznati program, Internet pretraživač, Netskejp (Netscape).

Istorija uredi

Drevni svetionici uredi

 
Svetionik Herkulesova kula na severozapadu Španije

Pre razvoja jasno definisanih luka, pomorci su bili vođeni lomačama podignutim na vrhovima brda. Pošto bi podizanje vatre poboljšalo vidljivost, postavljanje vatre na platformu postalo je praksa koja je dovela do razvoja svetionika.[1] U antici, svetionik je više funkcionisao kao ulazna oznaka u luke nego kao signal upozorenja za grebene i rtove, za razliku od mnogih modernih svetionika. Najpoznatija svetionička građevina iz antike bio je Faros iz Aleksandrije u Egiptu, koji se srušio nakon niza zemljotresa između 956. i 1323. godine.

Moderna gradnja uredi

Moderna era svetionika počela je na prelazu iz 18. veka, pošto se broj svetionika koji se grade značajno povećao zbog mnogo višeg nivoa transatlantske trgovine. Napredak u građevinarstvu i nova i efikasna oprema za osvetljenje omogućili su stvaranje većih i moćnijih svetionika, uključujući i one koji su izloženi moru. Funkcija svetionika je postepeno promenjena od označavanja luka ka pružanju vidljivog upozorenja o opasnostima u transportu, kao što su stene ili grebeni.

Edistounove hridi su predstavljale veliku opasnost od brodoloma za pomorce koji su plovili kroz Lamanš.[2] Prvi svetionik koji je tamo izgrađen bila je osmougaona drvena konstrukcija, usidrena sa 12 gvozdenih stubova pričvršćenih u stenu, a izgradio ga je Henri Vinstanli od 1696. do 1698. Njegov svetionik je bio prvi toranj na svetu koji je bio u potpunosti izložen otvorenom moru.[3]

Građevinski inženjer Džon Smiton je obnovio svetionik od 1756. do 1759. godine;[4] njegova kula je označila veliki korak napred u dizajnu svetionika i ostala je u upotrebi do 1877. On je modelovao oblik svog svetionika prema obliku hrasta, koristeći granitne blokove. Ponovo je otkrio i koristio „hidraulični kreč”, oblik betona koji se može očvršćavati pod vodom koji su koristili Rimljani, i razvio tehniku pričvršćivanja granitnih blokova pomoću spojeva „lastinog repa” i mermernih tiplova.[5] Karakteristika „lastavinog repa“ je poslužila za poboljšanje stabilnosti strukture, iako je Smiton takođe morao da smanji debljinu tornja prema vrhu, zbog čega je zakrivio toranj prema unutra na blagom nagibu. Ovaj profil je imao dodatnu prednost jer je dozvolio da se deo energije talasa rasprši pri udaru o zidove. Njegov svetionik je bio prototip za savremeni svetionik i uticao je na sve naredne inženjere.[6]

Jedan od takvih uticaja bio je Robert Stivenson, koji je i sam bio ključna figura u razvoju dizajna i izgradnje svetionika.[7] Njegovo najveće dostignuće bila je izgradnja svetionika Bel Rok 1810. godine, jednog od najimpresivnijih inženjerskih poduhvata tog doba. Ova struktura je zasnovana na Smitonovom dizajnu, ali sa nekoliko poboljšanih karakteristika, kao što je ugradnja rotirajućih svetala, naizmenično između crvene i bele boje.[8] Stivenson je radio za Odbor za severni svetionik skoro pedeset godina[7] tokom kojih je dizajnirao i nadgledao izgradnju i kasnije poboljšanje brojnih svetionika. On je inovirao izbor izvora svetlosti, montaže, dizajna reflektora, korišćenja Fresnelovih sočiva, kao i rotacionih sistemima i sistemima zatvarača obezbeđujući svetionike sa individualnim potpisima koji omogućavaju da ih pomorci identifikuju. Takođe je izumeo pokretni krak i balans-dizalicu kao neophodan deo za izgradnju svetionika.

Aleksander Mičel je projektovao prvi svetionik na zašrafljenim nosačima – njegov svetionik je izgrađen na šipovima koji su bili uvrnuti u peskovito ili muljevito dno. Izgradnja njegovog dizajna počela je 1838. na ušću Temze i bila je poznata kao svetionik Maplin Sands, a prvi put je upaljen 1841. godine.[9] Iako je njegova izgradnja počela kasnije, Vajer lajt u Flitvudu, Lankašir, bio je prvi koji je proradio (1840. godine).[9]

Poboljšanja osvetljenja uredi

Do 1782. izvor osvetljenja su uglavnom bile lomače ili ugalj. Argandova lampa, koju je 1782. godine izumeo švajcarski naučnik Eme Argand, revolucionirala je osvetljenje svetionika svojim postojanim plamenom bez dima. Rani modeli su koristili brušeno staklo koje je ponekad bilo obojeno oko fitilja. Kasniji modeli su koristili omotač od torijum-dioksida koji je bio suspendovan iznad plamena, stvarajući jarku, stabilnu svetlost.[10] Argandova lampa je koristila kitovo ulje, repicu, maslinovo ulje[11] ili drugo biljno ulje kao gorivo, napajano gravitacionim napajanjem iz rezervoara postavljenog iznad gorionika. Lampu je prvi proizveo Metju Bolton, u partnerstvu sa Argandom, 1784. godine, i postala je standard za svetionike više od jednog veka.[12]

Svetionik Saut Forland je bio prvi toranj koji je uspešno koristio električno svetlo 1875. Ugljenične lučne lampe svetionika pokretane su magnetnim generatorom na parni pogon.[13] Džon Ričardson Vigam je prvi razvio sistem za gasno osvetljenje svetionika. Njegov poboljšani gasni „krokus” gorionik na svetioniku Bejli blizu Dablina bio je 13 puta snažniji od najsjajnijeg svetla tada poznatog.[14]

Gorionik sa isparenim uljem izumeo je 1901. Artur Kitson, a poboljšao ga Dejvid Hud u Triniti Hausu. Gorivo je isparavano pod visokim pritiskom i sagorevano da bi se zagrejao plašt, dajući izlaz od preko šest puta jači od tradicionalnih uljanih lampi. Upotreba gasa kao svetla postala je široko dostupna sa pronalaskom Dalenovog svetla švedskog inženjera Gustava Dalena. Koristio je Agamasan (Aga), supstrat, da apsorbuje gas, omogućavajući da se gas skladišti, a samim tim i koristi, bezbedno. Dalen je takođe izumeo 'solarni ventil', koji je automatski regulisao svetlost i gasio ga tokom dana. Ova tehnologija je bila dominantan izvor svetlosti u svetionicima od 1900-ih do 1960-ih, kada je električno osvetljenje postalo dominantno.[15]

Vidi još uredi

Reference uredi

  1. ^ Trethewey, K. R.:Ancient Lighthouses, Jazz-Fusion Books (2018), 326pp. ISBN 978-0-99265-736-9
  2. ^ Smiles, Samuel (1861), The Lives of the Engineers, 2, str. 16 
  3. ^ „lighthouse”. Pristupljeno 17. 12. 2012. 
  4. ^ Majdalany, Fred: The Eddystone Light. 1960
  5. ^ „Eddystone – Gallery”. Trinity House. Arhivirano iz originala 9. 9. 2006. g. Pristupljeno 3. 5. 2010. 
  6. ^ Douglass, James Nicholas (1878). „Note on the Eddystone Lighthouse”. Minutes of proceedings of the Institution of Civil Engineers. 53, part 3. London: Institution of Civil Engineers. str. 247—248. 
  7. ^ a b „NLB – Robert Stevenson”. Pristupljeno 28. 1. 2013. 
  8. ^ Boucher, Cyril Thomas Goodman (1963), John Rennie, 1761–1821: The Life and Work of a Great Engineer, str. 61 
  9. ^ a b Tomlinson, ur. (1852—1854). Tomlinson's Cyclopaedia of Useful Arts. London: Virtue & Co. str. 177. „[Maplin Sands] was not, however, the first screw-pile lighthouse actually erected, for during the long preparation process which was carried on at Maplin Sands, a structure of the same principle had been begun and completed at Port Fleetwood...” 
  10. ^ „Lamp Glass Replacement Glass Lamp Shades, Oil Lamp Shades, Oil Lamp Chimneys, Oil Lamp Spares”. Arhivirano iz originala 6. 1. 2014. g. 
  11. ^ "Lamp." Encyclopædia Britannica: or, a dictionary of Arts, Science, and Miscellaneous Literature. 6th ed. 1823 Web. 5 December 2011
  12. ^ „Modern Lighthouses”. Encyclopædia Britannica. Pristupljeno 4. 8. 2021. 
  13. ^ Baird, Spencer Fullerton (1876). Annual record of science and industry. New York: Harper & Brothers. str. 460. 
  14. ^ „John Richardson Wigham 1829–1906” (PDF). BEAM. Commissioners of Irish Lights. 35: 21—22. 2006—2007. Arhivirano iz originala (PDF) 12. 3. 2012. g. 
  15. ^ „The Linde Group - Gases Engineering Healthcare -”. Arhivirano iz originala 18. 10. 2015. g. Pristupljeno 6. 4. 2017. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светионик&oldid=27680223”