Википедија

Svetski rekordi u skijaškim skokovima

списак на Викимедији

Skijaški skokovi su sport u kojem učesnici skaču sa skijaške skakaonice nastojeći postići što veću dužinu i pritom imati što bolji stil leta. trenutni svetski rekord iznosi 253,5 m, a postavio ga je Austrijanac Štefan Kraft na Vikersubdbakenu 18. marta [[2017. Skijaški skokovi tradicionalno su bili fokusirani na kombinaciju dužine i stila, pa zato ispočetka vladalo mišljenje da uopšte nije važno imati najduži skok.[1] Povećanju skakaonica i postavljanju rekorda naročito se protivila Međunarodna skijaška federacija (FIS). Na primer, nijedan svetski rekord nije postavljen na olimpijskim igrama, svetskim prvenstvima, Skijaškom festivalu u Holmenkolenu ili Turneji četiri skakaonice jer te skakonice nisu bile među najvećim na svetu.

Štefan Kraft zvanični svetski rekorder skokom od 253,5 m
Vikersundbaken u Vikersundu gde je postavljen trenutni svetski rekord (253,5 m)
Crkva u Ejdsbergu (Norveška), gde je 1808. Olaf Rye izveo prvi skijaški skok u istoriji sa dužinom 9,5 m
Olaf Rye

Istorija uredi

Skijaški skokovi vode poreklo iz Norvešk, gde dsu se praktikovali od davnina na improvizovanim privremenim skakaonicama.[2] Prvi rekord pripisuje se Olafu Ryeju, vojniku koji je 1808. godine pripremio predstavu za svoje saborce i skočio 9,5 m u Ejdsbergu. Ta mala skakaonica, verovatno je bila blizu crkve u Ejdsbergu, moguće je na farmi Lekum.[3]

Sondre Norhajm, koga nazivaju ocem modernog skijanja,[4] postavio je drugi službeni rekord skočivši 19,5 m 1868. U knjizi Istorija skijaških skokova Tim Ašbern kaže da je Norhajmov najduži skok na kružnoj stazi u Haugliju trebalo da bude zabeležen sa dužinom od 31,5 m[5], ali su novine u Hristijaniji objavile da je dužina "malo preuveličana", pa je službeni rekord svuda zapisan kao 19,5 m.

Ovaj sport se brzo proširio na Finsku, SAD i Kanadu, gde su postavljeni neki od narednih rekorda.[6] na prvim skakačkim takmičenjima ocenjivao se samo stil, a na pokušaje da se skoči duže nije se gledalo blagonaklono.[1] sistam za ocenjivanje dužine uveden je tek 1901.[7] Nakon što je 1934. u Planici sagrađena Bloudekova velikanka[8] uvedeni su skijaški letovi kao novi vid takmičenja. s jednim izuzetkom. otada su svi rekordi postavljeni na 6 od 7 skijaških letaonica na svetu, od kojih je 5 ostalo u upotrebi.[9] Godine 1936. Jozef Bradl postao je prvi čovek, koji je preskočio 100 metara.Thoresen 2007, str. 74</ref> FIS se dugo protivio skijaškim letovima i oni nikad nisu uvršteni u takmičarski program na olimpijskim igrama i svetskim prvenstvima. Međutim od 1972. počela su se održavati svetska prvenstva u letovima, a nekoliko letačkih takmičenja održava se i u svakoj sezoni Svetskog kupa. Prvi koji je preleteo 200 metara bio je Finac Toni Niemenen 1994; u to vreme skakači nisu dobijali bodove za dužinu koja je prelazila 191 metar[10].

Dužina se meri od tačke odraza na izlaznom mostu do tačke na sredini razmaka između skakačevih stopala u trenutku kad dodirne zemlju. Kako bi bio validan za kvalifikaciju, skok mora biti izveden u sklopu službenog takmičenja ili službene probne serije ili kvalifikacija za takmičenje, uz postojanje sistema za postojanje sistema za kontrolu stvarne dužine. Da bi pobedio skakaču su potrebni i dužina i stil, od kojih se, od kojih se potonji sastoji od mirnog leta i odgovarajućeg doskoka u tzv. telemarku; zato skakači nisu motivisani da skaču što je duže moguće, nego samo onoliko dugo koliko im je potrebno za imaju dobar doskok. skokovi su nevažeći kao rekord ako skakač padne, što je definisano kao dodirivanje zemlje rukama ili bilo kojim delom tela pre tzv. linije isteka. Međutim, ako skakač nakon doskoka dodirne sneg bilo kojim delom tela, a pritom dobije ocenu veću od 14 od najmanje trojice sudija, skok je važeći i računa se kao službeni rekord.[11]

Skokovi su prvobitno mereni alenima (skandinavska jedinica za dužinu; iznosi blizu 60 cm), ali su kasnije zamenjeni metrima, s tačnošću od pola metra. Neki stariji, američki i kanadski rekordi zabeleženi su u stopama. Tradicionalno, ljudi su stajali uzduž zone doskoka, na svakom metru dužine i neko od njih bi podigao ruku, ako bi skakač doskočio na njegovom metru. Danas se ovo radi pomoću kamera.

Službeni svetski rekordi uredi

Muškarci uredi

Br. Datum Skakač Skakaonica Mesto Dužina (m)
1. novembar 1808.   Olaf Rye Crkva u Ejdsbergu Ejdsberg 9,5
2. 8. 3. 1868.   Sondre Norhejm Hauglibaken Brunkenberg 19,5
3. 12. 2. 1879.   Olaf Havgan Kastelbaken Oslo 20
4. 1881.   Svejnung Svelastoga Kastelbaken Oslo 22
5. 1886.   Johanes Nordgard Flatdalbaken Sejord 26
6. 1891.  } Mikćel Hemestvejt Maksorlej Red Ving 31,1
7. 1893.   Torjus Hemestvejt Maksorlej Red Ving 31,4
8. 1897.   Avejn Solid Hegenbaken Morgedal 31,5
9. 1899.   Asbjørn Nilssen Solbergbaken Borum 32,5
10. 1899.   Morten Hansen Solbergbaken Borum 32,5
11. 1900.   Olaf Tandberg Solbergbaken Borum 35,5
12. 1902.   Nils Jestvang Gustadbaken Gejtus 38,5
13. 1902.   Nils Jestvang Gustadbaken Gejtus 41
14. 24. 1. 1909.   Oskar Gundersen Čipeva Fols Čipeva Fols 42,1
15. 1909.   Harald Smit Kampo Smit Bardonekija 43
16. 28. 2. 1909.   Harald Smit Bolen Davos 45
17. 19. 2. 1911.   Anders Hugen Volverin Ajronvud] 46,3
18. 1912.   Gunar Andersen Gustadbaken Gejtus 47,5
18. 2. 3. 1913.   Torlejf Knudsen Bolgen Davos 48
19. 16. 2. 1913.   Ragnar Omtved Volverin Ajronvud] 48,2
20. 16. 2. 1913.   Ragnar Omtved Volverin Ajronvud] 51,5
22. 7. 2. 1915.   Reidar Amble Ommundsen Vikolen Mjendalen 54
23. 18. 2. 1916.   Ragnar Omtved Hovelsen Stimbot Springs 58,5
24. 1917.   Henri Hol Hovelsen Stimbot Springs 61,9
25. 1918.   Henri Hol Hovelsen Stimbot Springs 62,2
26. 1919.   Anders Hugen Hugen Dilon 64,9
27. 29. 2. 1920.   Anders Hugen Hugen Dilon 65,2
28. 1921.   Henri Hol „Nils Nelsen” Revelstouk 69,8
29. 4. 2. 1925.   Nils Nelsen „Nils Nelsen” Revelstouk 73,1
30. 1930.   Adolf Bardut "Bernina Roseg" Pontrezina 75
31. 1931.   Birger Rud Odnesbaken Odnes 76,5
32. 24. 2. 1931.   Suigmund Rud Bolgen Davos 81,5
33. 13. 3. 1932.   Robert Lymburne „Nils Nelsen” Revelstouk 82
34. 13. 3. 1933.   Suigmund Rud Bretaye Villars 84
35. 19. 1. 1933.   Suigmund Rud Bretaye Villars 86
36. 26. 2. 1933.   Henri Rušet Bretaye Villars 87
37. 1933.   Robert Limbern [[Skakaonica „Nils Nelsen”|„Nils Nelsen” Revelstouk 87,5
38. 25. 3. 1934.   Birger Rud Bloudekova velikanka Planica 92
39. 14. 3. 1935.   Rejder Andersen Bloudekova velikanka Planica] 93
40. 15. 3. 1935.   Ataniaslav Marusaž Bloudekova velikanka Planica 95
41. 15. 3. 1935.   Rejder Andersen Bloudekova velikanka Planica 98
42. 15. 3. 1935.   Rejder Andersen Bloudekova velikanka Planica 99
43. 17. 3. 1935.   Fric Kajnersderfer Corno d'Aola Ponte di Lenjo 99,5
44. 15. 3. 1936.   Jozef Bradl Bloudekova velikanka Planica 101,5
45. 15. 3. 1938.   Jozef Bradl Bloudekova Velikanka Planica 107
46. 2. 3. 1941.   Rudi Gering Bloudekova velikanka Planica 108
47. 2. 3. 1941.   Franc Majr Bloudekova velikanka Planica 109
48. 2. 3. 1941.   Hans Lar Bloudekova velikanka Planica 111
49. 2. 3. 1941.   Paul Kraus Bloudekova velikanka Planica 112
50. 2. 3. 1941.   Rudi Gering Bloudekova velikanka Planica 118
51. 15. 3. 1948.   Fric Čanen Bloudekova velikanka Planica 120
52. 28. 2. 1950.   Vili Nančnig „Hejni Klopfer” Oberstdorf 124
53. 2. 3. 1950.   Sep Veler „Hejni Klopfer” Oberstdorf 127
54. 3. 3. 1950.   Dan Nesel „Hejni Klopfer” Oberstdorf 135
55. 2. 3. 1951.   Tauno Lujro „Hejni Klopfer” Oberstdorf 139
56. 24. 2. 1961.   Jože Šlibar „Hejni Klopfer” Oberstdorf 141
57. 1. 3. 1962.   Peter Leser Kulm Tauplic 141
58. 15. 2. 1964.   Ćel Šeberg „Hejni Klopfer” Oberstdorf 141
59. 15. 2. 1964.   Dalibor Motajlek „Hejni Klopfer” Oberstdorf 142
60. 18. 2. 1964.   Nilo Zandanel „Hejni Klopfer” Oberstdorf 144
61. 21. 3. 1965.   Peter Leser Kulm Tauplic 145
62. 12. 3. 1966.   Bjern Virkola Vikersubdbaken Vikersund 145
63. 13. 3. 1966.   Bjern Virkola Vikersubdbaken Vikersund 146
64. 10. 2. 1967.   Lars Grini „Hejni Klopfer” Oberstdorf 147
65. 10. 2. 1967.   Ćel Šeberg „Hejni Klopfer” Oberstdorf 148
66. 11. 2. 1967.   Lars Grini „Hejni Klopfer” Oberstdorf 150
67. 12. 3. 1967.   Rajnhold Bahler Vikersubdbaken Vikersund 154
68. 21. 3. 1969.   Bjern Virkola Letalnica Planica 156
69. 21. 3. 1969.   Jurži Raška Letalnica Planica 156
70. 21. 3. 1969.   Bjern Virkola Letalnica Planica 160
71. 22. 3. 1969.   Jurži Raška Letalnica Planica 164
72. 23. 3. 1969.   Manfred Volf Letalnica Planica 165
73. 9. 3. 1973.   Hajnc Vozipivo „Hejni Klopfer” Oberstdorf 169
74. 15. 3. 1974.   Valter Štajner Letalnica Planica 169
75. 4. 3. 1976.   Gejr Ove Berg „Hejni Klopfer” Oberstdorf 173
76. 5. 3. 1976.   Toni Inauer „Hejni Klopfer” Oberstdorf 174
77. 5. 3. 1976.   Falko Vajspfog „Hejni Klopfer” Oberstdorf 174
78. 7. 3. 1976.   Toni Inauer „Hejni Klopfer” Oberstdorf 176
79. 16. 3. 1979.   Klaus Ostvald Letalnica Planica 176
80. 27. 3. 1980.   Mati Nikenen Čertjak Harahov 176
81. 26. 2. 1981.   Mati Nikenen „Hejni Klopfer” Oberstdorf 180
82. 19. 3. 1983.   Pavel Ploc Čertjak Harahov 181
83. 16. 3. 1984.   Mati Nikenen „Hejni Klopfer” Oberstdorf 182
84. 16. 3. 1984.   Mati Nikenen „Hejni Klopfer” Oberstdorf 182
85. 17. 3. 1984.   Mati Nikenen „Hejni Klopfer” Oberstdorf 185
86. 15. 3. 1985.   Majk Holand Letalnica Planica 186
87. 15. 3. 1985.   Mati Nikenen Letalnica Planica 187
88. 15. 3. 1985.   Mati Nikenen Letalnica Planica 191
89. 9. 3. 1986.   Andreas Felder Kulm Tauplic 191
90. 14. 3. 1987.   Pjotr Fijas Letalnica Planica 194
91. 17. 3. 1994.   Martin Helvart Letalnica Planica 196
92. 17. 3. 1994.   Toni Niemenen Letalnica Planica] 203
93. 18. 3. 1994.   Espen Bredesen Letalnica Planica 209
94. 22. 3. 1997.   Espen Bredesen Letalnica Planica 210
95. 22. 3. 1997.   Lase Otesen Letalnica Planica 212
96. 19. 3. 1999.   Martin Šmit Letalnica Planica 214,5
97. 20. 3. 1999.   Tomi Ingebrigtsen Letalnica Planica 219,5
98. 16. 3. 2000.   Tomas Herl Letalnica Planica 224,5
99. 18. 3. 2000.   Andreas Goldberger Letalnica Planica 225
100. 20. 3. 2003.   Adam Mališ Letalnica Planica 225
101. 20. 3. 2003.   Mati Hautameki Letalnica Planica 227,5
102. 22. 3. 2003.   Mati Hautameki Letalnica Planica 228,5
103. 23. 3. 2003.   Mati Hautameki Letalnica Planica 231
104. 20. 3. 2005.   Tomi Ingebrigtsen Letalnica Planica 231
105. 20. 3. 2005.   Bjern Ejnar Romeren Letalnica Planica] 234,5
106. 20. 3. 2005.   Mati Hautameki Letalnica Planica align=center|235,5
107. 20. 3. 2005.   Bjern Ejnar Romeren Letalnica Planica 239
108. 11. 2. 2011.   Johan Remen Evensen Vikersubdbaken Vikersund 243
109. 11. 2. 2011.   Johan Remen Evensen Vikersubdbaken Vikersund] 246,5
110. 14. 2. 2015.   Peter Prevc Vikersubdbaken Vikersund 250
111. 15. 2. 2015.   Anders Fanemel Vikersubdbaken Vikersund 251,5
112. 18. 3. 2017.   Robert Johanson Vikersubdbaken Vikersund 252
113. 18. 3. 2017.   Štefan Kraft Vikersubdbaken Vikersund 253,5

* Davos (2. 3. 1913) – skok Thorleifa Knudsena od 48 m mnogi smatraju svjetskim rekordom iako je Ragnar Omtvedt već bio postavio novi skokom od 51,5 m 16. 2. 1913. u Ironwoodu, najvjerovatnije zbog toga što je u to vrijeme Omtvedt skakao kao profesionalac.

Žene uredi

Br. Datum Skakačica Skakaonica Mesto Dužina (m)
1. 1897.   Ragna Peterson Nydalsbakken Aknje 12
2. 1902.   Hilda Stang Tranbergbaken Jevik 14
3. 1910.   Hilda Stang Tranbergbaken Jevik 21
4. 1910.   Hilda Stang Solbergbaken Borum 22
5. 1911.   Paula Lamber Kicbil 22
6. 1922.   Izabel Kursje „Nels Nelsen” Revelstouk 25,6
7. 1926.   Olga Balstad−Egen Arvika 26
8. februar 1928.   Izabel Kursje „Nels Nelsen” Revelstouk 31,4
9. 18. 1. 1931.   Johane Kolstad Odnesbaken Odnes 46,5
10. 17. 2. 1931.   Johane Kolstad Lenvbergbaken Raufos 49
11. 1932.   Johane Kolstad Grokalbaken Trondhejm 62
12. 6. 3. 1938.   Johane Kolstad Nansen Berlin (SAD) 69,5
13. 22. 3. 1973.   Anita Vold Klevstejbaken Meldal 73
14. 3. 2. 1974.   Anita Vold Klevstejbaken Meldal 82,5
15. 16. 3. 1974.   Anita Vold MS 1970 Štrbske Pleso 91
16. 16. 3. 1974.   Anita Vold MS 1970 Štrbske Pleso 94
17. 14. 1. 1975.   Anita Vold Okurajama Saporo 97,5
18. 29. 3. 1981.   Tina Lehtola Rukatunturi Kusamo 110
19. 22. 1. 1989.   Merete Kristjansen Odnesbaken Odnes 111
20. 7. 1. 1994.   Eva Ganster „Paul Auserlajtner” Bišofshofen 112
21. 1994.   Eva Ganster Lysgårdsbakken Lilehamer 113,5
22. 6. 1. 1997.   Eva Ganster „Paul Auserlajtner” Bišofshofen 115
23. 4. 2. 1997.   Eva Ganster Kulm Tauplic 144
24. 5. 2. 1997.   Eva Ganster Kulm Tauplic 161
25. 6. 2. 1997.   Eva Ganster Kulm Tauplic 163
26. 7. 2. 1997.   Eva Ganster Kulm Tauplic 164,5
27. 9. 2. 1997.   Eva Ganster Kulm Tauplic 165
28. 9. 2. 1997.   Eva Ganster Kulm Tauplic 167
29. 29. 1. 2003.   Danijela Iraško Kulm Tauplic 188
30. 29. 1. 2003.   Danijela Iraško Kulm Tauplic 200

Nevažeći svetski rekordi uredi

Ako skakač dodirne tlo rukama ili tekom ili ako padne pre linije zaustavnog dela, skok se smatra nevažećim i svrstava se u neslužbene rekorde. Osim toga skokovi u netakmičarskim trening- serijama ili za testiranje skakaonice takođe se priznaju kao službeni svetski rekordi. Dužine koje postignu predskakači tokom službenih, takmičarskih serija smatraju se službenim.

Br. Datum Skakač Skakaonica Mesto Dužina (m)
1. 28. 2. 1909.   Trigve Smit Bolgen Davos 48
2. 1916.   Nels Nelsen „Nels Nelsen” Revelstouk 55,8
3. 18. 2. 1928.   Jakog Tulin Tams Olimpijska Sankt Moric 73
4. januar 1931. {  Alf Engen Eker Solt Lejk Siti 77,4
5. 1931.   Alf Engen Eker Solt Lejk Siti 81,1
6. mart 1934.   Sigmund Rund Bloudekova velikanka Planica 94
7. 1935.   Alf Engen Eker Solt Lejk Siti 94,8
8. mart 1948.   Janez Polda Bloudekova velikanka Planica 120
9. mart 1948.   Čarls Blum Bloudekova velikanka Planica 121
10. 1950.   Hans Eder „Hajni Kloofer” Obersdorf 130
11. 1958.   Kaks Bolkart „Hajni Kloofer” Obersdorf 139
12. februar 1961.   Volfgang Haple „Hajni Kloofer” Obersdorf 145
13. mart 1965.   Bjern Virkola Kulm Tauplic 144
14. mart 1965.   Peter Leser Kulm Tauplic 147
15. 1969.   Ladislav Divila Vikersundbakken Vikersund 166
16. mart 1973.   Johen Daneberg „Hajni Kloofer” Obersdorf 166
17. mart 1973.   Takao Ito „Hajni Kloofer” Obersdorf 176
18. mart 1973.   Valter Štajner „Hajni Kloofer” Obersdorf 175
19. mart 1973.   Valter Štajner „Hajni Kloofer” Obersdorf 179
20. 15. 3. 1974.   Valter Štajner Letalnica Planica 177
21. 20. 3. 1977.   Bogdan Norčič Letalnica Planica 181
22. 23. 3. 1991.   Andre Kizeveter Letalnica Planica 196
23. 22. 3. 1992.  Kristof Dufner Čertak Harahov 194
24. 17. 3. 1994.   Andreas Goldberger Letalnica Planica 202
25. 18. 3. 1994.   Kristof Dufner Letalnica Planica 207
26. 22. 3. 1997.   Diter Toma Letalnica Planica] 213
27. 19. 3. 1999.   Martin Šmit Letalnica Planica] 219
28. 21. 3. 2003.   Veli Marti Lindstrem Letalnica Planica 232,5
29. 17. 3. 2005.   Andreas Vidhelcl Letalnica Planica 234,5
30. 20. 3. 2005.   Jane Ahonen Letalnica Planica 240
31. 15. 2. 2015.   Dmitrij Vasiljev Vikersundbakken Vikersund 254
32. 16. 3. 2016.   Tilen Bartol Letalnica Planica 252
33. 22. 3. 2018.   Gregor Šlirencauer Letalnica Planica 253,5

Skakači sa najvećim brojem letova preko 230 metara uredi

Uvršteni su svi skakači koji imaju najmanje tri leta preko 230 m, zključujući i letove sa padom (zaključno sa 26. 3. 2017):

P skakač letovi ≥ 230 m Najduži let (m)
1.   Peter Prevc 38 250 NR (bivši SR)
2.   Štefan Kraft 25 253,5 NR SR
3.   Jurij Tepeš 21 244
4.   Robert Kranjec 17 244
5.   Anders Fanemel 16 251,5 (bivši SR)
6.   Mihael Hajbek 14 242 (pad)
7.   Kenneth Gangnes 12 248,5
8.   Gregor Šlirencauer 11 243,5
  Norijaki Kasaj 11 240,5
 } Johan Andre Forfang 11 245
11.   Severin Frojnd 9 245 NR
  Andreas Šernen 9 249
  Kamil Stoh 9 243
14.   Simon Aman 9 239,5 NR
15.   Robert Johanson 6 252 NR(bivši SR
  Andreas Velinger 6 245
17.   Johan Remen Evensen 5 246,5 (bivšii SR)
18.   Rune Velta 4 243
  Martin Koh 4 243 (pad)
  Bjern Ejnar Romeren 4 239 (bivši SR)
  Daiki Ito 4 243 NR
  Pjotr Žila 4 245,5 NR
23.   Kevin Bikner 3 244,5 NR
  Domen Prevc 3 243,5
  Ričard Frajtag 3 231
  Tomi Ingebrigtsen 3 236 (pad)

  neaktivni skakači

Skakači sa najvećim brojem letova preko 240 metara) uredi

Uvršteni svi skakači koji imaju najmanje 2 leta preko 240 metara, uključujući i letove sa padom (zaključno sa 26. 3. 2017).

P Skakač Letovi ≥ 240 m Najduži let (m)
1.   Peter Prevc 12 250 NR (bivšii SR)
2.   Štefan Kraft 10 253,5 NR SR
3.  } Johan Andre Forfang 5 245,5
4.   Anders Fanemel 5 251,5 (bivšii SR)
  Robert Johanson 5 252 NR (bivšii SR)
6.   Jurij Tepeš 4 244
  Mihael Hajbek 4 242 (pad)
  Norijaki Kasaj 4 241,5
  Andreas Velinger 4 245
  Markus Ajzenbihler 4 248 NR
11.   Andreas Šernen 3 249
  Maciej Kot 3 244,5
  Bjern Ejnar Romeren 3 246,5 (bivšii SR)
14.   Gregor Šlirencauer 2 243,5
  Robert Kranjec 2 244
  Pjptr Žila 2 245,5
  Kamil Stoh 2 251,5 NR
  Martin Koh 2 243 (pad)

  neaktivni skakači

Svi letovi preko 250 metara (hronološki) uredi

Zaključno sa 26. 3. 2017.

Br. Datum Skakač Skakonica Veličina Mesto Dužin (m)
1. 14. 2. 2015.   Peter Prevc Vikersundbaken HS 225 Vikesund 250 SR, NR
2. 15. 2. 2015.   Dmitrij Vasiljev Vikersundbaken HS 225 Vikesund 254 (SR s padom)
3. 15. 2. 2015.   Anders Fanemel Vikersundbaken HS 225 Vikesund 251,5 SR, NR
4. 16. 3. 2016.   Tilen Bartol Letalnica HS 225 Planica 252 (probni skok: SR s padom)
5. 18. 3. 2017.   Robert Johanson Vikersundbaken HS 225 Vikesund 252 SR, NR
6. 18. 3. 2017.   Štefan Kraft Vikersundbaken HS 225 Vikesund 253,5 SR, NR
7. 25. 3. 2017.   Robert Johanson Letalnica HS 225 Planica 250
8. 25. 3. 2017.   Štefan Kraft Letalnica HS 225 Planica 251
9. 25. 3. 2017.   Kamil Stoh Letalnica HS 225 Planica 251,5 NR
10. 26. 3. 2017.   Štefan Kraft Letalnica HS 225 Planica 250

Reference uredi

  1. ^ a b Kanadska skijaška kuća slavnih. „Nels Nelsen” (PDF). Arhivirano iz originala (PDF) 06. 07. 2011. g. Pristupljeno 15. 2. 2011. 
  2. ^ Thoresen 2007, str. 18
  3. ^ Thoresen 2007, str. 15
  4. ^ Thoresen 2007, str. 21
  5. ^ (ISBN 978-1-904057-15-4. str. 14.)
  6. ^ Thoresen 2007, str. 371
  7. ^ Thoresen 2007, str. 26
  8. ^ Thoresen 2007, str. 70
  9. ^ Thoresen 2007, str. 371–373
  10. ^ Thoresen 2007, str. 239
  11. ^ Komentar Davida Goldstroma posle skoka Kamila Stoha u 1. seriji iz TV-prenosa sa Planice na Eurosportu 1 26. marta 2017.

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Светски_рекорди_у_скијашким_скоковима&oldid=27456849”