Sebeos
Sebeos (jermenski: Սեբեոս) je bio jermenski episkop i istoričar iz 7. veka. O autoru se malo zna, iako potpis na odluci Crkvenog sabora u Dvinu 645. godine glasi „episkop Bagratuniski Sebeos“. Njegova dela su vredna kao jedan od retkih sačuvanih netaknutih izvora koji beleže Jermeniju iz šestog veka i okolne teritorije.[1] Istorija Sebeosa sadrži detaljne opise od perioda prevlasti Sasanida u Jermeniji do islamskog osvajanja 661. godine. Njegova istorija prvi put je objavljena 1851. godine u Istanbulu.[2]
Spisi uredi
Njemu se pripisuje Iraklijeva istorija, koja beleži događaje sa kraja petog veka do 661.[3] Prvi odeljak započinje mitskim osnivanjem Jermenije sa Legendom o Hikeu i Belu, prelazeći u savremenu istoriju usponom Vardana II Mamikoniana 570. godine. Odatle povezuje borbe i saveze između Perzije i Vizantije.
Drugi odeljak govori o usponu nove političke i vojne sile, Ismailita (tj. Arapa) 622. godine n.e.
| „ | Dvanaest naroda koji su predstavljali sva jevrejska plemena okupili su se u gradu Edesi. Kada su videli da su persijske trupe napustile grad u miru, zatvorili su kapije i utvrdile se. Odbili su da dozvole ulazak trupama rimske države. Tako je vizantijski car Iraklije izdao daredbu da se grad opsedne. Kada su Jevreji shvatili da mu se ne mogu vojno oduprijeti, obećali su da će sklopiti mir. Otvorivši gradska vrata, pošli su pre njega, a Iraklije je naredio da odu i ostanu na svom mestu. Tako su otišli, idući putem kroz pustinju do Tačkaštanske Arabije sinovima Ismailovim. Jevreji su pozvali Arape u pomoć i upoznali ih sa odnosom koji su imali kroz knjige Starog zaveta. Iako su Arapi bili uvereni u svoju blisku vezu sa njima, nisu uspeli da postignu konsenzus zbog svog mnoštva, jer su bili međusobno podeljeni religijom. U tom periodu postao je istaknut jedan od njih, čovek od sinova Ismailovih po imenu Mahmed. Otkrivena im je beseda o Putu istine, navodno po Božjoj zapovesti, i Mahmed ih je naučio da prepoznaju Avramovog Boga, pogotovo jer je bio obavešten i upućen u istoriju Mojsijevu. Pošto je zapovest došla sa visine, naredio im je da se svi okupe i ujedine u veri. Napuštajući poštovanje ispraznih stvari, okrenuli su se živom Bogu, koji se ukazao njihovom ocu - Avramu. Mahmed je zakonski propisao da ne smeju da jedu strvinu, da ne piju vino, da ne lažu i da ne čine preljubu. Rekao je: „Bog je obećao tu zemlju Avramu i njegovom sinu posle njega, zauvek. I ono što je bilo obećano, ispunilo se za to vreme kada je Bog voleo Izrael. Sada ste, međutim, sinovi Avramovi, i Bog će ispuniti obećanje dato Avramu i njegovom sinu na vama. Samo volite Avraamovog Boga i idite i zauzmite zemlju koju je Bog dao vašem ocu Avramu. Niko vam ne može uspešno odoleti u ratu, jer je Bog s vama “. | ” |
Ovaj odeljak opisuje kako je Mahmed prvi put osnovao zajednicu koja se sastoji od Ismailita i Jevreja na osnovu njihovog zajedničkog porekla od Avrama; Arapa preko Ismaila, a Jevreja preko Isaka.[4] Odatle su Ismailiti postigli dramatične teritorijalne dobitke, uključujući pobedu nad Sasanidskom dinastijom, a narativ ide u podelu ismailitskih vojski i početke Prve Fitne. Ovaj razvoj događaja povezuje sa Jermenijom. Zaustavlja se s krajem prve fitne, dok se Muavija I miri sa svima.
Reference uredi
- ^ Hacikyan, Agop; Basmanjian, Bagriel; Franchuk, Edward; Ouzounian, Nourhan (2002). The Heritage of Armenian Literature Volume II. Detroit, Michigan: Wayne State University Press. str. 82. ISBN 0-8143-3023-1. Pristupljeno 13. 3. 2015.
- ^ Hacikyan, Jack (2002). The Heritage of Armenian Literature: From the sixth to the Eighteenth Century. str. 81. ISBN 0814330231.
- ^ Ararat, Volume 27. Armenian General Benevolent Union. str. 16. to him
- ^ Howard-Johnston, James (1999-11-01). The Armenian History Attributed to Sebeos. Liverpool University Press. str. li. ISBN 0-85323-564-3.
Literatura uredi
- The Armenian History attributed to Sebeos, translated, with Notes, by R. W. Thomson, historical Commentary by J. Howard-Johnston, Assistance from T. Greenwood (Translated Texts for Historians), 2 Volumes, Liverpool 1999.
- T. Greenwood, "Sasanian Echoes and Apocalyptic Expectations: A Re-Evaluation of the Armenian History attributed to Sebeos", Le Muséon 115, Fasc. 1—2 (2002) 323—397.
Spoljašnje veze uredi
- Sebeos' History
- Translator's Preface
- English translation of the History - mirror if main site unavailable
- Sebeos' History, Russian translation, S.Petersburg 1862.
- Encyclopedia Iranica's Article on Sebeos