Википедија

Semjuel Vandžiru

Semjuel Kamau Vandžiru (10. novembar 1986 — 15. maj 2011) bio je kenijski trkač na duge staze koji je pobedio na Olimpijskom maratonu u Pekingu 2008. u olimpijskom rekordnom vremenu od 2:06:32; postavši prvi Kenijac koji je osvojio olimpijsko zlato u maratonu. Postao je najmlađi osvajač zlatne medalje u maratonu od 1932. godine.

Semjuel Vandžiru
Lični podaci
Puno imeSemjuel Kamau Vandžiru
Datum rođenja(1986-11-10)10. novembar 1986.
Mesto rođenjaNjahururu, Kenija
Datum smrti15. maj 2011.(2011-05-15) (24 god.)
Mesto smrtiNjahururu, Kenija
Sportske informacije
Sportmaraton, polumaraton
Dostignuća i titule
NagradeNagrada za najperspektivnijeg sportistu godine u Keniji 2005.
Nagrada za kenijskog sportistu godine 2008.
Nagrade i medalje
Atletika
Maraton
Olimpijske igre
Zlatna medalja — prvo mesto 2008. Peking Atletika na Letnjim olimpijskim igrama 2008 — maraton za muškarce

Postavio je trenutni (do 2020.) svetski juniorski rekord na 10.000 metara 2005. godine i postavio svetski rekord u polumaratonu 3 puta. [1] Godine 2009. pobedio je na Londonskom maratonu i Čikaškom maratonu, trčeći najbrže maratone ikada zabeležene u Ujedinjenom Kraljevstvu odnosno Sjedinjenim Državama. Zadržao je titulu u Čikagu 2010. godine u sezoni punoj povreda.

2011. godine umro je nakon pada sa balkona u svom domu u Njahururuu nakon porodičnog spora.

Trkačka karijera uredi

Rana karijera uredi

Semjuel Vandžiru je rođen u Njahururuu, okrug Laikipija, gradu u dolini Rift, oko 150 km severozapadno od glavnog grada, Najrobija. [2] Odgajala ga je majka Hana Vandžiru, ćerka Samjuela Kamaua sa bratom Sajmonom Njorogeom u siromaštvu. [3] [4] Vandžiru je ime svoje majke uzeo kao prezime, jer je bila samohrana majka. Napustio je školu sa oko 12 godina, jer porodica nije mogla da obezbedi školarinu. [5]

Vandžiru je počeo da trči sa 8 godina. Godine 2002. preselio se u Japan i otišao u srednju školu u Sendaju. Imao je uspeha na japanskom krosu, gde je sa šesnaest godina osvojio Fukuoka International Cross Country 2003. godine. Nastavio je da pobeđuje u Fukuoki, kao i na međunarodnom krosu u Čibi uzastopno 2004. i 2005. [6] Nakon što je diplomirao 2005. godine, pridružio se atletskom timu Tojota Kjušu, koji je trenirao osvajač srebrne medalje na Olimpijskom maratonu 1992. Koiši Morišita. [7]

Vandžiru je imao najbolji rezultat na 5000 m 13:12:40, trčao je kao 17-godišnjak u aprilu 2004. u Hirošimi, u Japanu. Sa 18 godina, Vandžiru je oborio svetski rekord u polumaratonu 11. septembra 2005. na polumaratonu u Roterdamu sa vremenom od 59:16 minuta, zvanično premašivši polumaratonski rekord Pola Tergata od 59:17 minuta.

Tome je prethodilo poboljšanje svetskog juniorskog rekorda na 10.000 m sa razlikom od skoro 23 sekunde u IAAF Zlatnoj ligi Van Dame Memorijal trke 26. avgusta. Njegovo vreme od 26:41:75 bilo je dovoljno dobro za treće mesto u trci iza svetskog rekorda Kenenise Bekelea, postavljenog u istoj trci, od 26:17:53 i Bonifacija Kipropa 26:39:77. U trci je 6 trkača prošlo ispod 27 minuta. [8] [9]

Svetski rekordi i olimpijsko zlato uredi

Vandžiru je vratio svetski rekord u polumaratonu, koji je Haile Gebrselasije oborio početkom 2006, sa 58:53 minuta 9. februara 2007. na polumaratonu u Ras Al Hajmi [10] i popravio ga na 58:33 17. marta 2007. u Hagu, uHolandiji. Popravljajući sopstveni rekord, zabeležio je nezvanično vreme 55:31 za 20 km, što je bilo brže od svetskog rekorda Hailea Gebrselasija, ali nikada nije ratifikovano zbog metoda merenja vremena u trci. [11]

 
Vandžiru se približava cilju na Letnjim olimpijskim igrama 2008.

Vandžiru je debitovao u maratonu na Fukuoka maratonu 2. decembra 2007, pobedivši impresivno sa rekordom staze od 2:06:39. [12] Počeo je 2008. godinu pobedom na Zajed međunarodnom polumaratonu i dobivši nagradu od 300.000 dolara. [13] Na Londonskom maratonu 2008. došao je na drugo mesto, po prvi put sa 2:06. Na Letnjim olimpijskim igrama 2008. Vandžiru je osvojio zlatnu medalju u maratonu u olimpijskom rekordnom vremenu od 2:06:32, oborivši prethodni rekord od 2:09:21 koji je postavio Karlos Lopes iz Portugalije na Olimpijskim igrama 1984. [14] Dobio je AIMS nagradu za najboljeg sportistu godine te godine kao priznanje za svoje nastupe. [15]

Pobede u Londonu i Čikagu uredi

Na Granoljerovom polumaratonu u Španiji, u februaru 2008, na kome je pobedio, Kenijac je izjavio „osećam se sposobnim da za pet godina ostvarim vreme ispod 2 sata na maratonu“. [16] U aprilu 2009. Vandžiru je pobedio na Londonskom maratonu u vremenu od 2:05:10, što je novi lični rekord i novi rekord staze. Bio je zadovoljan postignutim i izjavio je da se nada da će u bliskoj budućnosti oboriti svetski rekord Hailea Gebrselasija. [17] Na polumaratonu u Roterdamu, Vandžiru je 13. septembra postigao rezultat 1:01:08. [18] U oktobru 2009. Vandžiru je pobedio na Čikaškom maratonu u vremenu od 2:05:41, postavljajući novi rekord staze za grad i najbrže vreme maratona ikada trčano u Sjedinjenim Državama. [19] Pobede u Londonu i Čikagu pomogle su mu da dođe na vrh Svetske maratonske rang liste za 2009. godinu, donevši mu 500.000 dolara. [20]

Prijavio se da brani titulu na Londonskom maratonu 2010. godine, ali je susreo sa problemima sa kolenom na sredini trke i odlučio je da odustane kako bi izbegao dalje povrede – prvi put u šest maratona koje nije uspeo da završi. [21] Odabrao je da trči na Čikaškom maratonu 2010. u oktobru, ali stomačni virus pre trke je naštetio njegovim pripremama i on je ušao u takmičenje sa manjim ciljem da dođe do prva tri mesta. Vandžiru je, uprkos nedostatku vrhunske fizičke forme, istrajao i odbranio titulu u Čikagu sa vremenom 2:06:24. "To je bilo najveće iznenađenje koje sam video u životu", rekao je njegov trener Federiko Rosa na nastupu. [22] [23]

Lični život uredi

Vandžiru se 2009. oženio sa Meri Vacerom, koleginicom trkačicom na duge staze, a njih dvoje su dobili dete 2010. godine. Prethodno je bio oženjen sa Trizom Njeri na tradicionalnoj ceremoniji i imao dvoje dece, iako je brak Vandžirua i Vacere bio pravno obavezujući. [24] [25]

Vandžiru je počeo da pije alkohol kada se preselio u Japan, i to se povećalo i postalo glavni deo njegovog života. Uprkos tome, njegova maratonska karijera se nastavila uspešno, iako je njegov lični život postao pomalo haotičan. [25]

U decembru 2010. Vandžirua je uhapsila kenijska policija u njegovoj kući Njahururuu i optužila za pretnju ubistvom svoje žene i nezakonito posedovanje puške AK-47. On je negirao obe optužbe i tvrdio da mu je namešteno. [26] [27] [25]

Vandžiru i njegova supruga Triza Njeri, kozmetičarka, imali su ćerku En Vandžiru i sina Simona Njorogea. [28] [29] Vandžiru je imao i treću ženu, Džudi Vambui Vairimu, koja je bila trudna kada je on umro i kasnije dobila sina. [30]

Vandžiruov rođak Džozef Riri bio je maratonac svetske klase, [31] a Vandžiruov mlađi brat Simon Njoroge je takođe bio trkač na duge staze.[traži se izvor]

Smrt uredi

Dana 15. maja 2011. Vandžiru je umro od pada sa balkona u svojoj kući u Njahururuu. Izgleda da je Vandžiru zadobio unutrašnje povrede nakon pada, a lekari su potvrdili smrt u obližnjoj bolnici nakon što pokušaji da ga ožive nisu uspeli. [32]

Policija je saopštila da je Vandžiruova žena, Triza Njeri, došla kući i našla ga u krevetu sa drugom ženom. Zaključala je par u spavaćoj sobi i istrčala napolje. Vandžiru je tada umro nakon što je pao sa balkona. [33] Policija nije sigurna da li je Vandžiru nameravao da se ubije ili je skočio iz besa, i istražuje okolnosti koje su dovele do njegove smrti. [33] [34]

U maju 2017, dok je svedočila tokom istrage o Vandžiruovoj smrti, njegova majka Hana Vandžiru rekla je na sudu u Milimaniju da veruje da je njen sin ubijen. [35] [36] [37] [25]

 
Semjuel Vandžiru, obara svetski rekord u polumaratonu Fortis City-Pier-City Half Marathon 2007.

Njegova majka je u istrazi o njegovoj smrti tvrdila da su njenog sina ubili šest muškaraca koji su bili u zaveri sa njegovom suprugom Trizom Njeri. [38] Tokom istrage na sudu u Milimaniju koja je pokušavala da utvrdi da li je Vandžiru ubijen ili je skočio u smrt, bivši glavni vladin patolog rekao je da je uveren da je Vandžiru udaren tupim predmetom nakon što je skočio sa balkona svoje kuće i pao na noge, ili je moguće da je gurnut pa udaren. [39] [25]

Nagrade
  • Nagrada za najperspektivnijeg sportistu godine u Keniji 2005. [40]
  • Nagrada za kenijskog sportistu godine 2008. [41]

Reference uredi

  1. ^ „IAAF: Half Marathon - men - senior - outdoor | iaaf.org”. iaaf.org. Pristupljeno 2018-09-21. 
  2. ^ Macharia, James (15. 5. 2011). „Samuel Wanjiru Dead: Olympic Gold Medalist Dies at 24”. Huffington Post. USA. Reuters. Pristupljeno 15. 5. 2011. 
  3. ^ „Obituary”. The Daily Telegraph. 16. 5. 2011. Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  4. ^ „Wanjiru mother arrested”. The Standard. 4. 6. 2011. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  5. ^ „Samuel Kamau Wanjiru Memorial Website (1986-2011)”. Arhivirano iz originala 28. 3. 2012. g. Pristupljeno 2011-07-25. 
  6. ^ Nakamura, Ken (20. 2. 2005). „Niiya, Yamanaka, Sato and Wanjiru excel in Chiba Cross Country”. IAAF. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  7. ^ „Olympics: Wanjiru aims for Beijing gold”. Daily Nation. 19. 7. 2008. Arhivirano iz originala 20. 7. 2008. g. Pristupljeno 19. 7. 2008. 
  8. ^ „World Records ratified”. IAAF. 17. 11. 2009. Arhivirano iz originala 23. 10. 2012. g. 
  9. ^ „IAAF: Bekele pulverizes World 10,000m – TDK Golden League, Brussels| News | iaaf.org”. iaaf.org. Pristupljeno 2018-10-04. 
  10. ^ „58:53 Half Marathon World Record by Wanjiru in Ras al Khaimah”. IAAF. 9. 2. 2007. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  11. ^ Minshull, Phil (20. 2. 2009). „Makau produces second fastest time ever, Tune clocks national record at RAK Half Marathon – updated”. IAAF. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  12. ^ „2:06:39 debut victory for Wanjiru in Fukuoka”. IAAF. 2. 12. 2007. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  13. ^ Negash, Elshadai (1. 3. 2008). „Wanjiru and Kiplagat win Shekih Zayed Half in Abu Dhabi”. IAAF. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  14. ^ „Marathon gold for Kenya's Wanjiru”. BBC Sport. 24. 8. 2008. 
  15. ^ AIMS/ASICS World Athlete of the Year Awards Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. januar 2011). AIMS. Retrieved 2 August 2010.
  16. ^ „Wanjiru takes overwhelming Half Marathon win; Domínguez PB in Granollers”. IAAF. 2. 2. 2009. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  17. ^ „London Marathon 2009”. BBC Sport. 26. 4. 2009. Pristupljeno 26. 4. 2009. 
  18. ^ „Kitwara blazes 58:58 in Rotterdam”. IAAF. 14. 9. 2009. Arhivirano iz originala 26. 12. 2009. g. Pristupljeno 19. 9. 2009. 
  19. ^ „Kenyan man, Russian woman win Chicago Marathon titles”. Chicago Breaking News. 9. 10. 2009. Arhivirano iz originala 13. 10. 2009. g. Pristupljeno 10. 10. 2009. 
  20. ^ Butcher, Pat (20. 10. 2009). „Wanjiru vs Tadese set for half marathon in Abu Dhabi”. IAAF. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  21. ^ Brown, Matthew (25. 4. 2010). „Commanding victories for Kebede and Shobukhova – London Marathon report”. IAAF. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  22. ^ Longman, Jeré (10. 10. 2010). „After a Final Push, a Repeat Winner in Chicago”. The New York Times. Pristupljeno 10. 10. 2010. 
  23. ^ Ferstle, Jim (10. 10. 2010). „Wanjiru and Shobukhova defend titles in Chicago – Updated”. IAAF. Arhivirano iz originala 13. 12. 2010. g. Pristupljeno 14. 10. 2010. 
  24. ^ Epstein, David (16. 4. 2012). „To Run in Kenya, To Run in the World”. Sports Illustrated. CNN. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  25. ^ a b v g d Finish Line - An Olympic marathon champion’s tragic weakness, New Yorker, Xan Rice, 14 May 2012. Retrieved 13 October 2019.
  26. ^ „Kenyan Olympic winner Wanjiru charged over death threat”. BBC Sport. 30. 12. 2010. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  27. ^ „Kenyan marathon champ charged with attempted murder”. AFP. 30. 12. 2010. Arhivirano iz originala 4. 1. 2011. g. Pristupljeno 30. 12. 2010. 
  28. ^ „Obituary”. The Daily Telegraph. 16. 5. 2011. Pristupljeno 25. 7. 2011. 
  29. ^ „SAMUEL WANJIRU - Samuel Wanjiru - Zimbio”. Arhivirano iz originala 12. 10. 2012. g. Pristupljeno 2011-07-25. 
  30. ^ „DNA tests 'confirm' Wanjiru is the father of son”. 98.4 Capital FM. 18. 4. 2012. Pristupljeno 19. 4. 2012. 
  31. ^ „Wanjiru, Kenya's next marathon great?”. IAAF. 16. 12. 2007. Pristupljeno 12. 5. 2016. 
  32. ^ „Kenya Olympic marathon star Sammy Wanjiru dies in fall”. BBC News. 16. 5. 2011. Pristupljeno 16. 5. 2011. 
  33. ^ a b Macharia, James (15. 5. 2011). „Samuel Wanjiru Dead: Olympic Gold Medalist Dies at 24”. Huffington Post. USA. Reuters. Pristupljeno 15. 5. 2011. 
  34. ^ Longman, Jere (16. 5. 2011). „Mystery Remains in Death of Marathon Champion”. The New York Times. 
  35. ^ capitalfmkenya (2017-03-06). „Samuel Wanjiru was killed, his mother tells inquest”. Capital Sports (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2019-02-09. 
  36. ^ „Samuel Wanjiru mother makes fresh, shocking claims as to what caused her son's death”. eDaily Kenya (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 29. 11. 2020. g. Pristupljeno 2019-02-09. 
  37. ^ Karanja, Faith. „Samuel Wanjiru's mother insists her son was murdered”. Standard Digital News. Pristupljeno 2019-02-09. [mrtva veza]
  38. ^ „Marathon hero Wanjiru was 'murdered in bedroom'- Mother”. Citizentv.co.ke (na jeziku: engleski). 7. 3. 2017. Pristupljeno 2019-03-23. 
  39. ^ „athletics: Samwel Wanjiru was killed, says Pathologist”. sportsnewsarena.com. Pristupljeno 2019-03-23. 
  40. ^ Athletes dominate Kenyan Sports Awards, IAAF, 2 March 2006.
  41. ^ „Moment of glory for Wanjiru and Jelimo”. Daily Nation. 23. 1. 2009. Pristupljeno 24. 1. 2009. 

Spoljašnje veze uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Семјуел_Ванџиру&oldid=27004436”