Википедија

Sesilija Ahern

Sesilija Ahern (engl. Cecelia Ahern; 30. septembar 1981. Dablin) je irska književnica, poznata po romanima P.S. volim te, Na kraju duge i Da samo možeš da me vidiš. Njeni romani su objavljivani u skoro pedeset zemalja, a prodala je preko 25 miliona primeraka širom sveta. Po motivima dva njena romana snimljeni su filmovi.

Sesilija Ahern
Lični podaci
Datum rođenja(1981-09-30)30. septembar 1981. (42 god.)
Mesto rođenjaDablin, Republika Irska
ObrazovanjeGrifit koledž, Dablin
Zanimanjeknjiževnik
Porodica
SupružnikDejvid Keogan (v. 2010)
Književni rad
Najvažnija delaP.S. volim te
Zvanični veb-sajt
www.cecelia-ahern.com

Osvojila su brojne nagrade, uključujući Književnu nagradu Irske za popularnu fikciju za roman Godina kad sam te upoznala. Pored romana objavila je i brojne kratke priče u raznim antologijama. Takođe je osmislila i producirala ABC komediju Koja Samanta sa Kristinom Eplgejt u glavnoj ulozi.

Zaštitno je lice kompanije Littlewoods Ireland.[1]

Privatni život

uredi

Sesilija Ahern je ćerka bivšeg tišoha (premijera) Irske, Bertija Aherna. Njena starija sestra Džordžina Ahern je udata za Nikija Birna člaana irske pop grupe Westlife. Seselija Ahern je 2000. godine bila deo irske pop grupe Shimma, koja je u irskom nacionalnom finalu za Pesmu Evrovizije završila treća.[2]

Pre početka spisateljske i producentske karijere, završila je studije novinarstva i medijskih komunikacija na Grifit koledžu u Dablinu, ali je odustala od master diplome da bi nastavila sa spisateljskom karijerom.[3]

Sa suprugom Dejvidom Keoganom, dobila je prvo dete, devojčicom po imenu Robin, 14. decembra 2009. godine.[4] Jedna od njenih predstavnica za štampu potvrdila je u martu 2012. godine da je trudna sa drugim detetom.[5] Sesilija je drugo dete, dečaka po imenu Soni, rodila 23. jula 2012. godine.[6] Trenutno žive u mestu Malahajdu u okrugu Severni Dablin.[7]

Karijera

uredi

Kada je napisala svoj prvi roman P.S. Volim te 2002. godine, Seselija Ahern je imala samo dvadeset jednu godinu. Roman je objavljen

2004. godine, i bio je bestseler u Irskoj (19 nedelja), Ujedinjenom Kraljevstvu, SAD, Nemačkoj i Holandiji. Objavljen je u više od četrdeset zemalja. Knjiga je adaptirana za istoimeni filma koji je režirao Ričard Lagraveneze sa Hilari Svank i Džerard Batlerom u glavnim ulogama. Film je počeo da se prikazuje u SAD 21. decembra 2007. godine.[8]

Njen drugi roman Na kraju duge (američki naziv S ljubavlju, Rozi), takođe je bio najprodavaniji u Irskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu, i dobio je nemačku Nagradu za književnost Korine 2005. godine.[8] Po romanu je, 2014. godine snimljen film S ljubavlju, Rozi, koji je režirao Kristijan Diter i u kom glavne uloge tumače Lili Kolins i Sem Klaflin.

Njene kratke priče su objavljene u antologijama „Irkinje su se vratile u grad”' i „Devojke ostaju kući”, a prihod od prodaje je išao u dobrotvorne svrhe.

Sesilija je koautor i producent ABC komedije Koja Samanta?, u kojoj glume Kristina Eplgejt, Džin Smart, Dženifer Espozito, Bari Vatson, Kevin Dan, Melisa Makarti i Tim Ras.[8]

Roman Dar je objavljen u Velikoj Britaniji pre Božića 2008. godine.[8] Sledeći roman Knjiga sutrašnjice je objavljen 1. oktobra 2009. godine. Godine 2016. objavila je dva romana, prvu knjigu za mlade Obeležena, i roman Ptica lira.

Seselijin sledeći roman nosi naslov Freckles i biće objavljen u Velikoj Britaniji i Irskoj u septembru 2021. godine.[9]

Nagrade i dostignuća

uredi

Seselija je nominovana za Najboljeg debitanta 2004. na dodeli Britanske književne nagrade za svoj debitantski roman „P.S. Volim te“. Dobila je nagradu Irskog Posta za književnost za 2005. godinu. Nagradu za književnost Korine za koju su glasali nemački čitaoci takođe je osvojila 2005. godine za svoju drugu knjigu Na kraju duge.

Bila je na širem izboru za Međunarodnu književnu nagradu u Dablinu za „P.S. Volim te“ 2006. godine. Američki Cosmopolitan počastio ju je Nagradom za zabavnu fikciju 2007. godine za roman Da samo možeš da me vidiš. Proglašena je za Autorku godine na dodeli Nagrada za žene godine časopisa „Glamour“ 2007. godine. Irski časopis Tatler je proglasio za Pisca godine na dodeli nagrada Žene godine i 2009. i 2016. godine.

Njen peti roman Hvala za uspomene nominovan je za najpopularniju knjigu na Britanskim književnim nagradama 2008. godine.

Osvojila je i Nagrada Redbridž za najbolju tinejdžersku knjigu za roman Obeležena 2017. godine.[9]

Bibliografija

uredi
  • P.S. Volim te (2004)
  • Na kraju duge (2004)
  • Da samo možeš da me vidiš (2005)
  • Mesto zvano ovde (2006)
  • Hvala za uspomene (2008)
  • Dar (2008)
  • Knjiga sutrašnjice (2009)
  • Vreme mog života (2011)
  • Sto imena (2012)
  • Kako se zaljubiti (2013)
  • Godina kad sam te upoznala (2014)
  • Kolekcionar klikera (2015)
  • Obeležena (2016)
  • Ptica lira (2016)
  • Savršena (2017)
  • Postskriptum (2019)

Kratke priče

uredi
  • 24 minuta u „Momenti” (2004)
  • Sledeća stanica: sto za dvoje u „Kratkom i slatkom“ (2005)
  • Poziv u „Irkinje su se vratile u grad” (2005)
  • Gospođa Vipi (2006)
  • Kraj u „Devojke ostaju kući” (2006)
  • Devojka u ogledalu (2010)
  • Urlik: Trideset žena, trideset priča (2018)

Ostalo

uredi

Časopisi

uredi
  • Svake godine za "Harrod’s Magazine"
  • Stvari kojih se sećam ' za "Woman's Own"
  • Sećanje na mamu za "Express Magazine"
  • Molrad i Mej za "Woman and Home"

Televizija

uredi
  • Koja Samanta (sa Donaldom Todom)
  • Zwischen Himmel und Hier (Između neba i ovde ) (za ZDF)
  • Mein Ganzes Halbes Leben (Moja cela polovina života ) (za ZDF)

Filmske adaptacije

uredi
  • P.S. Volim te (2007)
  • S ljubavlju, Rozi (2014)

Reference

uredi
  1. ^ „Morahan the new face of Littlewoods”. RTÉ. 15. 9. 2010. Pristupljeno 15. 9. 2010. 
  2. ^ „Ahern Cecelia”. bookbuzzr.com. Pristupljeno 15. 4. 2021. 
  3. ^ Jarlath Regan (20. 12. 2015). „Cecelia Ahern”. An Irishman Abroad (Podkest) (118 izd.). SoundCloud. Arhivirano iz originala 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 21. 12. 2015. 
  4. ^ „Cecelia Ahern gives birth to baby girl”. BBC World News. The BBC. 14. 12. 2009. Pristupljeno 28. 6. 2014. 
  5. ^ Sweeney, Ken (26. 3. 2012). „Cecelia expecting summer baby”. Irish Independent. Independent News & Media. Pristupljeno 26. 3. 2012. 
  6. ^ Butler, Laura (27. 7. 2012). „Baby boy for Cecelia and David”. Herald.ie. Herald.ie. Pristupljeno 27. 6. 2014. 
  7. ^ „PS it's a secret! Best seller Cecelia Ahern keeps earnings private with undiscoverable accounts”. evoke.ie. 25. 1. 2015. Arhivirano iz originala 25. 10. 2017. g. Pristupljeno 15. 04. 2021. 
  8. ^ a b v g Cecelia Ahern's Official Biography, Arhivirano iz originala 4. 12. 2007. g., Pristupljeno 2007-12-31 
  9. ^ a b „Meet Cecelia”. cecelia-ahern.com. Pristupljeno 15. 4. 2021. 

Spoljašnje veze

uredi
 
Sesilija Ahern na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Сесилија_Ахерн&oldid=26707684”