Siamanto
Atom Jardžanjan „Siamanto” (jerm. Ատոմ Եարճանեան „Սիամանթօ”; Kemalije, 15. avgust 1878 — avgust 1915) bio je jedan od najistaknutijih i najuticajnijih jermenskih pesnika i javnih ličnosti sa područja Osmanskog carstva s početka 20. veka. U svojim pesmama do tančina je opisivao patnje jermenskog naroda u Turskoj, ali i veru u bolje sutra, u slobodu.
| Siamanto | |
|---|---|
| Lični podaci | |
| Puno ime | Atom Jardžanjan |
| Datum rođenja | 15. avgust 1878. |
| Mesto rođenja |  Kemalije, Osmansko carstvo |
| Datum smrti | avgust 1915. (36/37 god.) |
| Mesto smrti | nepoznato, |
| Državljanstvo | Osmansko carstvo |
| Nacionalnost | Jermen |
| Zanimanje | pesnik, prozaista, novinar |
Stradao je kao žrtva Genocida nad Jermenima tokom avgusta 1915. godine.
Biografija uredi
Atom Jardžanjan je rođen 15. avgusta 1878. godine u gradu Ahnu (danas Kemalije) u porodici koja je pripadala srednjoj klasi. Osnovno obrazovanje stekao je u rodnom gradu gde je živeo sve do 1891. godine kada su se njegovi roditelji preselili u Konstantinopolj, gde je nastavio školovanje. Srednju školu završava 1896, a kako su iste godine počeli da se sprovode organizovani pogromi nad Jermenima u Osmanskom carstvu, zajedno sa porodicom napušta Tursku i odlazi u emigraciju. Prvo odlazi u Egipat, a potom 1897. u Pariz gde nsatavlja studije na čuvenoj Sorboni. Tokom boravka u Evropi uspostavio je tesne veze sa Savezom jermenskih studenata u Evropi i sa jermenskim nacionalnim partijama preko kojih je ukazivao na probleme jermenskog naroda na tlu Turske.
Iz Pariza odlazi za Ženevu gde uređuje jermenski časopis Drošak, zvanični glasnik Jermenske revolucionarne federacije. U Drošaku objavljuje svoje prve pesme „Junaštvo” (jerm. Դիւցազնօրէն) i „Pesma viteza” (jerm. Ասպետին Երգը). Nakon Mladoturske revolucije 1908. vraća se u Konstantinopolj, ali razočaran nastavkom represalija nad njegovim narodom, koje su kulminirale Masakrom u Adani 1909. godine. ponovo napušta Tursku i odlazi za Boston (Sjedinjene Države). U Bostonu je delovao kao saradnik jermenskih novina „Hajrenik” (jerm. Հայրենիք). Ponovo se vraća u Tursku tokom 1911. godine. Tokom 1913. odlazi u Tbilisi i Baku gde se sastaje sa liderima jermenskog naroda u tom području.
Uhapšen je 24. aprila 1915. zajedno sa još nekoliko desetaka najuglednijih članova jermenske zajednice u Konstantinopolju, a potom i pogubljen nakon nekoliko nedelja provedenih u turskim zatvorima.
Bibliografija uredi
- Junaštvo (jerm. Դիւցազնօրէն) — objavljeno 1902. godine;
- Sinovi Jermenije (jerm. Հայորդիներ) — trilogija nastala između 1902. i 1908;
- Baklje agonije i nade (jerm. Հոգեվարքի եւ յոյսի ջահեր) — objavljeno 1907;
- Krvave vesti prijatelj mi šalje (jerm. Կարմիր լուրեր բարեկամէս) — reakcije autora na Masakr u Adani 1909;
- Otadžbina zove (jerm. Հայրենի հրաւէր) — objavljeno u SAD 1910;
- Sveti Mesrop (jerm. Սուրբ Մեսրոպ) — poema o životu Mesropa Maštoca, objavljena 1913;
Vidi još uredi
Reference uredi
Literatura uredi
- Armenian Question, encyclopedia, ed. by acad. K. Khudaverdyan, Yerevan, (1996). стр. 283
- Tseghin sirte, Western Armenian poetry, Yerevan, Arevik publ. 1991. ISBN 978-5-8077-0300-2. стр. 706.
- The Heritage of Armenian Literature: Volume III—From the Eighteenth Century to Modern Times, Edited by Agop J. Hacikyan, Edward S. Franchuk, Nourhan Ouzounian, and Gabriel Basmajian
