Sikulicidijum
Masakr u Madefalvu (mađ. Madéfalvi veszedelem; lat. Siculicidium - Покољ Секеља) je tragični događaj u istoriji Sekelja, koji je napravio poznatim Madefalvu, ne samo u zemlji Sekelja, već u svim krajevima širom bivše Mađarske kraljevine.
Uvod uredi
Pored podignutog spomenika žrtvama nesreće Sekelji, današnje generacije iz čitavog rasejanja, se okupljaju svake godine da odaju poštu palim Sekeljima iz Čik, Kason i Haromsek krajeva. Sekelji su se skupili u Madefalvi da bi se dogovorili kako zajednički da izađu pred vlast i da zatraže plaćanje poreza umesto obaveze odziva mobilizaciji u carsku vojsku.
U ranu zoru 7. januara 1764. godine 1300 austrijskih vojnika Marije Terezije je opkolilo Madefalvu. Tačno u 3 sata ujutro su se oglasili topovi koji su bili smešteni na obližnjem brežuljku iznad sela i nastao je opšti pokolj. Razbuđeno stanovništvo je počelo da beži na sve strane, jer mogućnosti odbrane nije bilo. Kuće, koje su bile od drveta su se upalile, dajuću vojnicima još bolju vidljivost za nastavak masakra. Neki su u panici pokušali da pređu preko smrznutog Olta, pa su propadali kroz led koji je pucao pod težinom nagrnule mase i žene sa decom su se davili u hladnoj rečnoj vodi. Drugi, koji su uspeli da pobegnu iz opkoljenog sela, su izbegli u brda u svoje letnje katune i tamo čekali razvoj događaja i povlačenje vojnika. Delegati Sekelja iz ostalih krajeva su takođe nastradali ovom prilikom.
Zraci jutarnjeg sunca su, umesto zimske idile uspavanog sela, osvetlili selo u ruševinama, kuće koje su dogorevale, sneg koji se crveneo od prolivene krvi i tragove nejači u snegu koji su vodili u brda i šume Hargite.
Istorija uredi
Bečki sud je 1763. godine ovlastio genera Adolfa Bukova da napravi četiri regimente, dve regimente sastavljene od Sekelja, a dve od Rumuna, koje bi patrolirale granicom.
Međutim, Sekelji nisu bili raspoloženi da se odazovu prisilnoj mobilizaciji i da se odreknu svojih vekovnoh privilegija kao vojnici i slobodni građani. Vlada Marije Terezije je imenovala novog generala, Jožefa Šiškovića, koji je poveo svoje vojnike u napad na Medefalvu, skoro potpuno uništio selo i poubijao od 200 do 400 stanovnika, uključujući žene i decu.
Suđenje uredi
U narednim danima, vođe Sekelja i viđeniji ljudi su pohvatani i zatvoreni. Marija Terezija je naredila da jedan organ sudstva istraži ceo slučaj i kazni krivce ako treba i smrću, bez mogućnosti žalbe. Komisija je proces istrage i suđenja započela 5. aprila 1764. godine i ono je trajalo sve do 22. septembra, u mestu Čiktaploca, gde je više od stotinu Sekelja ispitivano. Naravno izbegli Sekelji se nisu pojavili, a takođe je bilo suđeno i popovima ali pred crkvenim sudom.
Predsednik kriminalne istražne komisije baron Rot Jožef se preselio iz Šlezije u Erdelj da bi lakše vodio ceo slučaj. Baron baš i nije bio na najboljem glasu među stanovništvom, pošto ih je maltretirao i bez imalo poštovanja vodio proces. Ostali članovi komisije su bili grof Teleki Karolj, baron Jonic Mihalj, Ribic Adam, Silvaši Janoš, dva pripadnika višeg suda i Konrad Mihalj zapisničar.
Pošto ispitanici nisu govorili drugi jezik osim mađarskog, zapisnik je na licu mesta vođen na mađarskom jeziku, a za potrebe suda je prevođen na nemački jezik svakog dana posle suđenja. Tako da je dosta stvari koje su izrečene u sudnici izostavljeno u prevodu, naročito ako nije odgovaralo sudu. Original zapisnika na mađarskom jeziku se i danas čuva u Koložvaru u Akademskoj biblioteci pod brojem Ms. U.980 (Ms.U.980) i sadrži 637 stranica zapisnika.
Sećanja uredi
Bojte Petar stari Sekelj govori
- “Marija Terezija je htela da Sekelji stanu na austrijsku stranu, idu po granici i da joj čuvaju stražu, zato što su bili mnogo dobri vojnici. Ali oni nisu pristali! Oni ne! Radije su otišli u šume.
- Jedno jutro Bukovi vojnici su ušli u sela sve isterali, žene decu i muškarce. Kako su jadnici bežali od vojnika i plakali!
- Kada su se stariji i deca umorili od bežanja utočište su našli u Madefalvi. To je bilo dan pre verskog praznika. Sedmog dana januara u svitanje, vojnici su navalili na njih. Topovima su sve selo izrovali. Ko je bežao mačevima su sasecali, prokleti bili!”
Posledice uredi
Stotine Sekeljskih porodica krenulo je u zbegove, što dalje od vojnika Habzburške monarhije. Neki su pobegli u okolna brda, dok većina je otišla sve do Moldavije, gde su ih primili Čango Mađari, a odatle kasnije u Bukovinu. Tačnije, 1774. godine Habzburška monarhija je preuzela kontrolu nad Bukovinom od Osmanskog carstva i bilo im je potrebno stanovništvo koje bi popunilo prazne delove Bukovine. Intervencijom grofa Hadik Andraša, izbeglim Sekeljima u Moldaviju je oproštena pobuna i ponuđeno im je da se nasele u Bukovinu. Nekoliko hiljada Sekelja je iskoristilo ponudu i odselilo se, u periodu od 1776. godine do 1786. godine, za Bukovinu gde su osnovali pet novih sela Sekelja, odakle su vremenom se razišli na sve četiri strane sveta. Danas u Bukovini nema ni jednog Sekelja.
Imena pet novoosnovanih sela u Bukovini su: Ištenšegitš−(1777), Fogadjišten−(1776), Jožeffalva−(1785), Hadikfalva−(1785) i Andrašfalva−(1786). Odavde je nastao izraz bukovinski Sekelji.
Spomenik uredi
Sam događaj je ostao u trajnom sećanju Sekelja, podignut je i spomenik početkom dvadesetog veka u Madefalvi. Na vrhu piramidalnog spomenika je Turul ptica sa raširenim krilima. Na dnu je spomen ploča na kojoj je između ostalog i ispisana reč Siculicidium koja igrom slučaja i čudesnom igrom brojeva, ako se saberu rimski brojevi daju rezultat 1764, godina tragedije, ironično!
Hronogram "Siculicidium" je inače potekao najverovatnije od grofa Lazar Janoša koji je sa tom latinskom reči obeležio vekovno posrtanje Sekelja (Siculi).
