Simploka
Simploka (od grč. συμπλκή symploke — „preplitanje”) je stilska figura u kojoj se reč ili fraza ponavljaju na početku dve ili više klauza ili rečenica, a druga reč ili fraza sa sličnim tekstom se takođe ponavlja na kraju istih. To je kombinacija anafore i epifore.[1]
Primeri uredi
- „Slušaj, pobre, je li jauk tlapnja? Slušaj zveku, je li i zveka tlapnja?” — Ivan Mažuranić.[2]
- „Veza konja za jednu jeliku, Veza hajku za drugu jeliku.”[3]
Reference uredi
- ^ Smyth, Herbert Weir (1920). Greek Grammar. Cambridge MA: Harvard University Press. str. 683. ISBN 0-674-36250-0.
- ^ Enciklopedija leksikografskog zavoda. Zagreb: Jugoslovenski leksikografski zavod. 1962.
- ^ Vujaklija, Milan (1954). Leksikon stranih reči i izraza. Beograd: Prosveta.
