Simfonija broj 5 (Gustav Maler)

Peta simfonija je simfonija Gustava Malera za veliki simfonijski orkestar u 5 stavova.

To je prva Malerova simfonija iz njegovog središnjeg, zrelog simfonijskog perioda, koga će zatim činiti šesta („tragična“) i sedma („pesma noći“). Ima sličnu formalnu strukturu kao sedma (5 stavova), obrazujući sa njom bočne delove simfonijske trilogije, dok je šesta njen središnji, najdramatičniji deo. Sve ove tri simfonije su čisto instrumentalne, tako da su i po tome srodne.

Istorija

Malerova peta simfonija je nastala tokom 1901. i 1902. godine, i prerađena 1904. Još jednom je Maler napravio izmene 1911. Simfonija je imala premijeru 18. oktobra 1904. u Kelnu. Prijem među publikom je bio mlak. Dirigovao je sam kompozitor. Maler je ovako prokomentarisao premijeru:

Niko je nije razumeo. Voleo bih kad bih mogao da dirigujem prvim izvođenjem pedeset godina posle moje smrti.

Simfonija sadrži pet stavova razvrstanih u tri grupe, međusobno srodne po tematskom materijalu. Prvi deo obrazuju prvi i drugi stav, drugi deo čini treći stav, dok četvrti i preti stav predstavljaju treći deo. Simfonija ukupno traje 70 minuta. Sastav orkestra je vrlo raskošan i obiluje snažnim zvučnim nabojima, posebno među duvačima i udaraljkama.

Mračan ton simfonije je posledica problema sa zdravljem koje je Maler doživeo 1901, kada je umalo umro od unutrašnjeg krvarenja. Ovaj blizak susret sa smrću je bila inspiracija za 5. simfoniju.

Peta Malerova simfonija spada u njegova najomiljenija dela. Adađeto (4. stav) je centralna muzička tema filma Smrt u Veneciji Lukina Viskontija.

Karakteristike

Tonalitet

U neki muzičkim izdanjima ova simfonija se označava kao simfonija u cis-molu, po tonalitetu prvog stava. Ovakva oznaka ignoriše teoriju o „progresivnom tonalitetu“ koju je Maler primenjivao kao inovaciju u odnosu na klasičnu teoriju simfonije. Sam kompozitor je tvrdio da tonalitet prvog stava nije dominantni tonalitet ove simfonije.

Opis

Prvi stav je posmrtni marš sa uputstvom: „U umerenom pokretu, strogo kao predvodnik“ (Trauermarsch. In gemessenem Schritt. Streng. Wie ein Kondukt (cis-Moll)). To je buntovan stav koji kao da propoveda o mraku života, a unutar marševske tematike pojavljuju se i svetlija mesta koja ukazuju da se život može obasjati svetlošću vere. Drugi stav nosi oznaku: „Silovito, sa najvećom žestinom“ (Stürmisch bewegt. Mit größter Vehemenz (a-Moll)). U burnom pokretu ovaj stav razvija temu posmrtnog marša dajući mu još ozlojeđeniji i snažniji tok.

Treći stav je skerco: „Snažno, ali ne brzo“ (Scherzo. Kräftig, nicht zu schnell (D-Dur)). To je najopsežniji deo simfonije, a ovaj skerco (koji ima malo zajedničkog sa svojim žanrom) ima čak dva trija u šemi: A-B-A-C-A-B-A. Završetak stava je posebno snažan i dramatičan.

Upravo je četvrti stav (Adagietto. Sehr langsam (F-Dur), „Veoma lagano“), najpopularniji deo simfonije, koji se često izvodi kao zasebni koncertni komad. Izvode ga harfa i gudački ansambl u prisnom raspoloženju. Njegova zvučna izmaglica, izrazita tonska rafiniranost i raspevanost, bujnost melodije nasuprot ugušenom ritmičkom pokretu postaje sušta suprotnost tematici okolnih stavova i predstavlja muzički predah. U pravom smislu reči to je muzika iz snova, snova o nekadašnjoj sreći. Maler je ovaj stav napisao pod uticajem emocija nastalih venčanjem sa Almom Šindler. Ovaj stav se mora izvoditi izrazito precizno, tonski savršeno izvajano. Posle intimnog predaha, sledi peti stav, rondo-finale (Rondo-Finale. Allegro - Allegro giocoso. Frisch (D-Dur)), ritmički buran i razigran. U takvom pokretu, koji iznova opominje na mrak egzistencije i potrebu njegovog prevazilaženja, ovaj stav zaključuje petu simfoniju.

Spoljašnje veze

• Diskografija
• Muzička analiza
• Posmrtni marš iz 5. simfonije
• Javno dostupni snimak „adađeta“ Arhivirano na sajtu Wayback Machine (14. oktobar 2012)
• Javno dostupni snimak cele simfonije