Sinegdoha
Sinegdoha (stgrč. συνεκδοχή)[1] je „stilska figura koja nastaje zamenjivanjem jedne reči drugom rečju po nekoj međusobnoj logičkoj vezi, po stalnom zavisnom odnosu koji postoji između predmeta, pojava i pojmova koje te reči obeležavaju.”[2][3][4][5][6]
Sinegdoha „predstavlja jednu vrstu metonimije, s tim što je sinegdoha figura deonog odnosa, tj. njome se neka celina iskazuje delom te celine, a deo celine se iskazuje celinom. Sinegdohom se reč koja kazuje celinu zamenjuje rečju koja kazuje deo, ili se reč koja kazuje množinu zamenjuje rečju koja kazuje jedninu, ili se umesto reči koja kazuje vrstu ili rod upotrebljava reč koja kazuje jedinku. Ili obrnuto.”[2] Primere u srpskome jeziku možemo naći kada kažemo „čizmaši” (mislimo na „vojnike”), „krov (nad glavom)” (za „kuću”)[2], „glava” (za „čoveka”)[7] — ovo je kada neki deo nečega koristimo za celinu (čizma je samo deo opreme vojnika, krov je deo kuće, glava je deo tela čovekova). S druge strane kada celinu nečega koristimo za deo primeri su: „Fariseji” (a u Svetome pismu se odnosi za deo te religijske stranke, ne za sve), „Amerika” (mislimo na „Sjedinjene Američke Države”, a ne na ceo američki kontinent),[8] „Njujork je pobedio” (mislimo na „Njujork jenkise”, a ne na ceo Njujork) itd.
Korišćenje naziva objekata kako bi označili ljude i organizaciju unutar objekta je metonimija, a ponekad može biti i sinegdoha. Kada kažemo „Dvadesetdeveti novembar” ili za označavanje policije — to je sinegdoha jer Policijska uprava za Grad Beograd (čije je središte u ulici koja se nekada zvala „29. novembar”) je samo jedan deo celokupnog ministarstva unutrašnjih poslova. Slično tome, kada kažemo imena glavnog grada, a mislimo na celu državu — i to je sinegdoha. Primer: „Beograd je zauzeo oštar stav.” Beograd označava celu državu Srbiju.
Sinegdoha se može upotrebljavati i u nacionalnome diskursu kada odrećeni narod ili etnicitet ne želi da nazove neki politički pojam pravim imenom jer smatraju da je to uvreda nacionalnih interesa. Tako Grci Severnu Makedoniju uopšte ne zovu tako jer po njima Makedonija je samo Grčka. Oni za označavanje Severne Makedonije koriste sinegdohu i zovu je po glavnom gradu — „Skoplje” (za označavanje cele Severne Makedonije, oni koriste samo deo). Slično je i u Srbiji u kojoj se sinegdoha „Priština” upotrebljava da označi privremene insistucije u samoproglašenoj Republici Kosovo.
Osobine uredi
Sinegdoha (a time i metonimija) razlikuje se od metafore,[9] iako su je u prošlosti neki smatrali podvrstom metafore,[10] nameravajući metaforu kao vrstu konceptualne supstitucije (Kvintilijan).
„Metonimija, poput metafore, označava upotrebu reči u prenesenom značenju. Međutim, dok se kod metafore značenje jedne reči prenosi na drugu po nekim sličnostima, kod metonimije se značenje prenosi prema određenim stvarnim odnosima. Tako se umesto jedne reči koja označava jedan određeni pojam upotrebljava druga reč, odnosno drugi pojam, koji je u nekoj stvarnoj vezi sa prvim pojmom.”[10]
Izvori uredi
- ^ from the verb ἐκδέχομαι "to take or receive from another" (simplex δέχομαι "to receive"). "συνεκ-δοχή, ἡ, A. understanding one thing with another: hence in Rhet., synecdoche, an indirect mode of expression, when the whole is put for a partQuint.Inst. 8.6.19, Aristid.Quint. 2.9, Ps.-Plu.Vit.Hom. 22." Henry George Liddell. Robert Scott. A Greek-English Lexicon. Revised and augmented throughout by Sir Henry Stuart Jones with the assistance of Roderick McKenzie. Oxford, Clarendon Press, 1940.
- ^ a b v „Sinegdoha – Opšte obrazovanje” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2021-04-15.
- ^ „Oxford English Dictionary: synecdoche”. 1998 — preko University of Pennsylvania.
- ^ Clifton, N. R. (1983). The Figure on Film. University of Delaware Press. str. 173—. ISBN 978-0-87413-189-5. Pristupljeno 19. 5. 2013.
- ^ Klawitter, George. „Synecdoche”. St. Edward's University. Arhivirano iz originala 13. 10. 2008. g.
- ^ „Synecdoche”. Merriam-Webster. Pristupljeno 2. 1. 2019.
- ^ Serbia, RTS, Radio televizija Srbije, Radio Television of. „Sumiranje utisaka”. www.rts.rs. Pristupljeno 2021-04-15.
- ^ „Synecdoche Examples from Everyday Life”. Literary Devices. 2013-08-22. Pristupljeno 2. 1. 2019.
- ^ Figurative Language- language using figures of speech, University of West Georgia
- ^ a b Stanković, Srbijanka (2019-06-21). „Metafora, metonimija i sinegdoha – preneseno značenje reči”. Zrno znanja (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2021-04-15.