Sinonim
Sinonim (kovanica grčkih reči syn (συν) — „više“ i onoma (όνομα) — „ime“) je reč koja je po značenju identična ili vrlo slična nekoj drugoj reči, ali se od nje razlikuje po svom obliku. Sinonimi su reči koje imaju isto ili blisko značenje (gledati – posmatrati, nepristojno – nedolično: reći – kazati, stidljiv – sramežljiv, učenik – đak, lep – krasan –zanosan, domovina – otadžbina, sala – dvorana). Takve reči stoje u odnosu sinonimije.
Vrste sinonimije uredi
Poklapanja u značenju reči mogu biti potpuna i delimična. Kada se dve reči podudaraju u svim značenjima onda se radi o totalnoj (apsolutnoj) sinonimiji. Ona je moguća samo kod leksema koje imaju jedno značenje. Takvi su uglavnom naučni i stručni termini:
vokal – samoglasnik vodonik – hidrogen frazem – izraz
Kada se dve višeznačne reči podudaraju samo u nekim značenjima, kažemo da se radi o parcijalnoj sinonimiji. Mogu se podudarati samo osnovna značenja poput: đak – učenik, poklon – dar
Može se i osnovno značenje jedne reči podudarati sa sekundarnim značenjem druge reči: kuća – porodica; pronicljiv – bistar, faca – neko i nešto, halucinacija – san (mašta, besvesnost), hartija –papir, hladnoća – ravnodušnost[1]
Nastanak uredi
Sinonimi nastaju:
- stvaranjem ekspresivne (emocionalno obojene leksike): razgovarati – ćeretati – ćućoriti – ćaskati
- stvaranjem sekundarnih značenja leksema (metaforičnih i metonimijskih): dom i zavičaj su sinonimi kada označavaju“ rodni kraj“ početak – kolevka, preporoditi se – vratiti se u život[2]
- pozajmljivanjem reči iz stranih jezika: relacija – odnos, kompjuter – računar, emocija – osećanje, filantropija – čovekoljublje
- različitim tvorbenim procesima: smejati se – smejuljiti se – ceriti se – cerekati se, [3]smršati – omršaveti –smršaveti[4]
Sinonimi služe preciznijem, bogatijem i slikovitijem izražavanju. Izbor reči je uslovljen kontekstom i samim učesnicima u komunikaciji. Neki sinonimi se ne mogu upotrebiti u istom kontekstu, iako im je značenje blisko (govoriti neki jezik, ali ne i pričati neki jezik). Čest je slučaj da za isti pojam postoji jedna domaća i jedna strana reč (geografija – zemljopis), kao i jedna obična i jedna učena reč (živac – nerv). Sinonimi se najčešće javljaju kao grupa leksema čija se značenja ne podudaraju sasvim ili se njima označavaju različite nijanse istog značenja. Primeri:
osamljen –usamljen – povučen
ispraviti –popraviti – prepraviti
krasan – lep – anđeoski –zanosan
primitivan – prost – nekulturan
Stilska vrednost sinonima uredi
Stilsku vrednost imaju sinonimi sa užim značenjem koje nije neutralno i takve se reči ređe upotrebljavaju. Ako uporedimo prideve ljubopitljiv i druževan sa njihovim sinonimskim parom radoznao i druželjubiv, uočićemo da prvi par ima stilsku vrednost, a drugi par neutralno značenje. U svakodnevnoj komunikaciji češće upotrebljavamo reči koje imaju neutralno značenje. Stil narušavaju reči koje su postale klišei: zatišje pred buru, stajling, opcija (1) itd.
Primeri uredi
Primer sinonima su reči mačka i feline. Obe opisuju bilo kog pripadnika porodice Felidae.
U prenesenom značenju, dve reči mogu biti sinonimi ukoliko imaju istu konotaciju:
"rašireno mišljenje … Holivud je bio sinonim za nemoral" (Doris Kearns Goodwin)
Sinonimi mogu biti imenice, prilozi, glagoli, predlozi i pridevi, dok god dve reči koje čine par sinonima deo istog dela govora.
Još neki od primera sinonima:
- beba i novorođenče (imenica)
- učenik i đak (imenica)
- zgodna i atraktivna (pridev)
- brzo i hitro (prilog)[5]
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Ćosić, Pavle (2008). Rečnik sinonima. Beograd: Kornet. ISBN ISBN 978-86-86673-09-1 Proverite vrednost parametra
|isbn=: invalid character (pomoć). - ^ Ivić, Pavle (2008). Rečnik sinonima. Beograd: Kornet. ISBN ISBN 978-86-86673-09-1 Proverite vrednost parametra
|isbn=: invalid character (pomoć). - ^ Lompar, Vesna Lompar, Aleksandra Antić (2015). Gramatika, udžbenik za gimnazije i srednje stručne škole. Beograd: Klett. ISBN ISBN 978-86-7762-639-6 Proverite vrednost parametra
|isbn=: invalid character (pomoć). - ^ Ivić, Pavle (2008). Rečnik sinonima. Beograd: Kornet.
- ^ 1) Vesna Lompar, Aleksandra Antić, Gramatika, Udžbenik za treći razred gimnazija i srednjih stručnih škola, Klett, 2015.g ISBN 978-86-7762-639-6 3) https://www.scribd.com/doc/110641109/Ranko-Bugarski-Uvod-u-Op%C5%A1tu-Lingvistiku