Skald
Skald (isl. skáld, норв. skald, šved. skald, od stnord. skáld — „pesnik”) je bio dvorski pesnik i pevač u Norveškoj i na Islandu (od 9. do 13. veka).[1]
Prvobitno značenje pojma skald ticalo se pesnika koji peva rugalice. U srednjem veku u Norveškoj i na Islandu ovaj naziv se koristio u širem značenju, a to je bio pesnik koji je pisao vezanim stihom, bez obzira na to da li se radilo o narodnom prigodnom pesništvu u obliku kratkih pesama ili o umetničkim pesmama pohvalnicama putujućih dvorskih pesnika, tj. skalda u užem smislu.
U 9. i 10. veku bilo je još skalda norvežana, dok su u kasnije svi danski i norveški dvorski pesnici bili zapravo Islanđani. Po imenu je poznato oko 240 skalda, među kojima je bilo i nekoliko žena. Bili su vrlo cenjeni na dvorovima skandinavskih i engleskih kraljeva, omiljeni na Islandu, gde su o mnogima napisane sage i priče.
Skaldsko pesništvo se pisalo po strogim pravilima. Bile su česte upotrebe metafora i metonimija.
Najveći deo pesama su pohvale vladarima, ali ih ima i s biblijskim sadržajem. Javljaju se i teme ljubavi, slave, elegijskih sećanja i vlastitih iskustava, ali i poruga i pošalica.
Najpoznatiji i najčešći metar pesme pohvalnice kralju ili knezu je vrlo složen »dvorski stih« u kojem se javljaju aliteracija, unutrašnja rima i strogo određen broj slogova u stihu, koji se pravilno povezuju u strofu od osam stihova.[2]
Reference
uredi- ^ Klajn, Ivan; Šipka, Milan (2008). Veliki rečnik stranih reči i izraza. Novi Sad: Prometej.
- ^ „skald - Hrvatska enciklopedija”. enciklopedija.hr. Pristupljeno 2024-07-01.
