Skarnovi

Skarnovi su trakaste do masivne stene srednjozrne do grubozrne, bele do tamnozelene boje, što svakako zavisi od mineralnog sastava ovih stena. Zavisno od karaktera magme kao i vrste karbonata (kalcita ili dolomita) skarnovi mogu imati veoma raznolik mineralni sastav. Pri tome će se zbog stalnog temperaturnog gradijenta u kontaktnom oreolu uvek ispoljiti zonarnost u rasporedu određenih minerala koji izgrađuju skarnove.

Skarn

Mineralna struktura

Skarnovi formirani neposredno uz kontakt sa velikim i dubokim intruzijama mogu biti izgrađeni od augita, diopsida, hedenbergita, granita, feldspata, vezuvijana, volastonita, magnetita itd.

Skarnovi koji su stvoreni dalje od kontakta sadrže sledeće minerale: tremolit, aktinolit, epidot, cojsit, plagioklas (albit do andezin), malo volastonita i granita, prenita itd.

Prilikom rastvaranja skarnova sistem mora biti otvoren kako bi se oslobodio ugljen-dioksid iz karbonata.

Strukture su granoblastične, retko nematoblastične, porfiroblastične i pojkiloblastične.

Nalazišta

Skarnovi su intrensantni kao nosioci orudnjenja. U unutrašnjnosti zoni skarnova, neposredno uz kontakt, mogu se stvoriti značajne koncentracije magnetita, volframita, molibdenita itd. i obrazovati rudna ležišta. Tako su, npr. formirana skarnovska ležišta sa magnetitom granodiorita i karbonatnih stena na Kopaoniku (rudnici Suvo Rudište, Suva Ruda) i na Boranji u zapadnoj Srbiji.

Između skarnova i kornita postoje postupni prelazi. Takve stene nazivamo skarnoidi.

Vidi još

• Spisak minerala
• Spisak stena

Literatura

1. Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka