Skaska o kosmičkom jajetu

Skaska o kosmičkom jajetu (1992) je drama Zorana Stefanovića, u poetičkom i idejnom dijalogu sa dramama i životom Samuela Beketa.

Drama je dobila pozitivnu ocenu od strane domaće i strane kritike. Višekratno objavljena u štampanom i elektronskom obliku. Preveo ju je na makedonski Goran Trenčovski, na engleski Marko Fančović, na francuski Veljko Nikitović (1992), rumunski Dušan Bajski (2000), ukrajinski (2010) i ruski (2011) Ljudmila Markijevič.

Likovi

• Prvi;
• Druga.

Iz recenzija

• „Imunitet na Beketa stiče se njegovim studioznim proučavanjem. To ponekad može da potraje, pa je Stefanović rešio da proces efikasno i efektno skrati, da nađe prečicu koja mu uz to neće ništa oduzeti na kreativnosti. Od nekoliko Beketovih drama načinio je novu, po svim merilima postmoderne sasvim svoju i autohtonu dramu. Ona progovara o onome što Beketove drame u sebi nose, ali ne govore direktno — morao je to sam pisac da kaže na drugom mestu i drugim  povodom — da je ljudski život najmelodramskija od svih melodrama. (...) Stefanović je iznova napisao jednu nenapisanu Beketovu dramu, ne oduzevši mu ništa, a dodavši mu, i to samo dobrom kombinacijom već postojećeg, ironiju, optimističku distancu i ono što primarnom autoru generalno nedostaje — humor.“ — Dubravka Knežević. „U odbranu različitosti (pogovor knjizi 'Slovenski Orfej i druge drame Zorana Stefanovića)“, 1995.
• "(Pisac) donosi, za ovdašnju teatarsku rutinu netipičnu (čitaj —  nerealističku), eksperimentu, fantastici i grotesci naklonjenu osećajnost koja pleni svojom slojevitošću, višestrukim značenjskim ravnima. — Ilija Bakić (magazin Vreme, Beograd 1995)
• „(Očigledno) je postojanje slojevitog intelektualnog diskursa, osobene pozorišne estetike, kao i ugledanje na onu tradiciju koja je u istoriji pozorišta bila najzahtevnija podjednako i za reditelje i za gledaoce. — Petar Grujičić (prikaz knjige Slovenski Orfej i druge drame, 1995)
• „(P)oetika Zorana Stefanovića, sasvim (je) disparatna u našem književnom prostoru. (...) On ne sme da fotografiše; on mora da ima priviđenja. On ne slika, on oblikuje. On ne uzima premnogo iz stvarnosti, pa i ono što iz nje pozajmljuje služi mu kao građa za traganje za suštinom ljudi i pojava.“ — Vladimir Stamenković (recenzija rukopisa knjige Slovenski Orfej i druge drame, 1995).

Literatura

• Stamenković, Vladimir. Recenzija rukopisa knjige "Slovenski Orfej i druge drame" Zorana Stefanovića, „Flamarion“, Beograd, 1995. (na prvoj klapni korica)
• Knežević, Dubravka. U odbranu različitosti (pogovor knjizi „Slovenski Orfej i druge drame“ Zorana Stefanovića), „Flamarion“, Beograd, 1995, str. 179–186.
• Božović, Gojko. „Početak igre: Zapis o 'Slovenskom Orfeju'“, Pobjeda, Podgorica, 1. septembar 1992.
• Bakić, Ilija. „Knjiga nove osećajnosti“ (prikaz knjige drama), Vreme, Beograd, 18. septembar 1995.
• Vidaković, Dušan. „Orfejevi paradoksi“ (prikaz knjige drama), Valjevac, Valjevo, septembar 1995.
• Grujičić, Petar. Prikaz knjige „Slovenski Orfej i druge drame“ Zorana Stefanovića, pisano 1995. „Projekat Rastko“, objavljeno 2002.
• Radonjić, Svetozar Ras. „Ka novom izrazu“ (prikaz knjige drama), Borba, Beograd, 28. septembar 1995.
• Vuković, Ivan. „Slovenski Orfej ubiva postmodernizam: Vikend sa Marijom Broz“ (prikaz knjige drama), Pogledi, Kragujevac, broj 183, 25. decembar 1995, str. 41.
• Trenčovski, Goran. „Za vo koš?“, Od pitač do kral. Združenie na dramski umetnici i ljubiteli „Talija“, Skopje, dekemvri 1995, str. 59.
• Jocić, G. „Tačka susreta“ (kritika pozorišne predstave), Svetlost, Kragujevac, 1998.

Spoljašnje veze

• Zoran Stefanović: „Skaska o kosmičkom jajetu, patchwork melodrama“ (1992), Savremena srpska drama, Projekat Rastko