Sklerenhim

Sklerenhim je tkivo sastavljeno iz ćelija čiji su zidovi jako i ravnomerno zadebljali, koji su celulozni ili češće lignifikovani, to jest odrveneli. Sklerenhimi su u definitivnom stanju mrtve ćelije i nalaze se u starijim delovima biljke koje su završile sa rastenjem, ne sadrže protoplast i lumen ćelije je ispunjen vazduhom. Sklerenhim se deli na: sklerenimske ćelije i sklerenhimska vlakna.

1. Ćelije parenhima imaju tanke primarne zidove i obično ostaju žive nakon što sazrevaju. Parenhim formira tkivo „punila” u mekim delovima biljaka, i obično je prisutan u korteksu, periciklu, srži i medularnim zracima u primarnom stablu i korenu.
2. Ćelije kolenhima imaju tanke primarne zidove sa nekim područjima sekundarnog zadebljanja. Kolenhim pruža dodatnu mehaničku i strukturnu podršku, posebno u regionima novog rasta.
3. Ćelije sklerenhima imaju debele lignififikovane sekundarne zidove i često umiru kada su zrele. Sklerenhim pruža glavnu strukturnu podršku biljci.

Poprečni presek stabljike lana:

1. Srž
2. Protoksilem
3. Ksilem I
4. Floem I
5. Sklerenhim (floemsko vlakno)
6. Korteks
7. Epidermis

Parenhim

Parenhim je svestrano prizemno tkivo koje generalno čini tkivo "punila" u mekim delovima biljaka. On formira, između ostalog, korteks (spoljni deo) i srž (centralni deo) stabljika, korteks korena, mezofil listova, pulpu plodova i endosperm semena. Ćelije parenhima su često žive ćelije i mogu ostati meristematske u zrelosti - što znači da su sposobne za ćelijsku deobu ako su stimulisane. One imaju tanke i fleksibilne ćelijske zidove od celuloze i uglavnom su poliedarske kada su zbijene, ali mogu biti otprilike sferne kada su izolovane od svojih suseda. Ćelije parenhima su uglavnom velike. Imaju velike centralne vakuole, koje omogućavaju ćelijama da skladište i regulišu jone, otpadne proizvode i vodu. Tkivo specijalizovano za skladištenje hrane se obično formira od ćelija parenhima.

Poprečni presek lista koji prikazuje različite tipove prizemnog tkiva

Ćelije parenhima imaju različite funkcije:

• U listovima formiraju dva sloja ćelija mezofila neposredno ispod epiderma lista, koji su odgovorni za fotosintezu i razmenu gasova. Ovi slojevi se nazivaju palisadni parenhim i sunđerasti mezofil. Ćelije palisadnog parenhima mogu biti kockaste ili izdužene. Ćelije parenhima u mezofilu listova su specijalizovane ćelije parenhima koje se nazivaju hlorenhimskim ćelijama (ćelije parenhima sa hloroplastima). Ćelije parenhima nalaze se i u drugim delovima biljke.
• Skladištenje skroba, proteina, masti, ulja i vode u korenu, krtolama (npr. krompir), endospermu semena (npr. žitarice) i kotiledonima (npr. mahunarke i kikiriki)
• Sekrecija (npr. ćelije parenhima koje oblažu unutrašnjost smolnih kanala)
• Sanacija rana i potencijal za obnovu meristematske aktivnosti
• Druge specijalizovane funkcije kao što je aeracija (aerenhim) obezbeđuju plovnost i pomažu vodenim biljkama da plutaju.
• Ćelije hlorenhima vrše fotosintezu i proizvode hranu.

Oblik ćelija parenhima varira u zavisnosti od njihove funkcije. U sunđerastom mezofilu lista, ćelije parenhima se kreću od skoro sferičnih i labavo raspoređenih sa velikim međućelijskim prostorima, do razgranatih ili zvezdastih, međusobno povezanih sa svojim susedima na krajevima svojih krakova da formiraju trodimenzionalnu mrežu, kao kod crvenog pasulja Phaseolus vulgaris i drugih mezofita. Ove ćelije, zajedno sa epidermalnim zaštitnim ćelijama stome, formiraju sistem vazdušnih prostora i komora koji regulišu razmenu gasova. U nekim radovima, ćelije epiderma lista se smatraju specijalizovanim parenhimskim ćelijama, ali moderna preferencija dugo je bila da se epidermis klasifikuje kao biljno dermalno tkivo, a parenhim kao prizemno tkivo.

Oblici parenhima:

• Poliedarski (nalazi se u palisadnom tkivu lista)
• Sferan
• Zvezdast (nalazi se u stabljikama biljaka i ima dobro razvijene vazdušne prostore između njih)
• Izdužen (takođe se nalazi u palisadnom tkivu lista)
• Čankovit (nalazi se u sunđerastom i palisadnom mezofilnom tkivu nekih biljaka)

Kolenhim

Poprečni presek ćelija kolenhima

Kolenhimsko tkivo je sastavljeno od izduženih ćelija sa nepravilno zadebljanim zidovima. One pružaju strukturnu podršku, posebno u rastu izdanaka i listova. Kolenhimsko tkivo čini stvari kao što su elastične niti u stabljikama celera. Ćelije kolenhima su obično žive i imaju samo debeo primarni ćelijski zid sastavljen od celuloze i pektina. Na debljinu ćelijskog zida snažno utiče mehanički stres na biljku. Zidovi kolenhima kod potresanih biljaka (da bi se oponašalo dejstvo vetra itd) mogu biti 40–100% deblji od onih koje nisu protresene.

Postoje četiri glavna tipa kolenhima:

• Ugaoni kolenhim (zadebljan na međućelijskim kontaktnim tačkama)
• Tangencijalni kolenhim (ćelije raspoređene u uređene redove i zadebljane na tangencijalnoj strani ćelijskog zida)
• Prstenast kolenhim (jednako zadebljani ćelijski zidovi)
• Lakunarni kolenhim (kolenhim sa međućelijskim prostorima)

Ćelije kolenhima se najčešće nalaze u blizini spoljašnjih rastućih tkiva kao što je vaskularni kambijum i poznate su po povećanju strukturne podrške i integriteta.

Prvu upotrebu termina „kolenhim“ dao je Link (1837) koji ga je upotrebio da opiše lepljivu supstancu na polenu Bletia (Orchidaceae). Žaleći se na Linkovu prekomernu nomenklaturu, Šlajden (1839) je podrugljivo izjavio da je termin „kolenhim” mogao lakše da se koristi za opisivanje izduženih subepidermalnih ćelija sa neravnomerno zadebljanim ćelijskim zidovima.

Sklerenhim

Sklerenhim je tkivo koje čini biljku tvrdom i krutom. Sklerenhim je potporno tkivo u biljkama. Postoje dve vrste ćelija sklerenhima: ćelijska vlakna i sklereidi. Njihovi ćelijski zidovi se sastoje od celuloze, hemiceluloze i lignina. Ćelije sklerenhima su glavne potporne ćelije u biljnim tkivima koje su prestale da se izdužuju. Vlakna sklerenhima su od velike ekonomske važnosti, jer predstavljaju izvorni materijal za mnoge tkanine (npr. lan, konoplja, juta i ramija).

Za razliku od kolenhima, zreli sklerenhim se sastoji od mrtvih ćelija sa izuzetno debelim ćelijskim zidovima (sekundarnim zidovima) koji čine do 90% ukupne zapremine ćelije. Termin sklerenhim potiče od grčkog σκληρός (sklērós), što znači „tvrd“. Tvrdi, debeli zidovi čine ćelije sklerenhima važnim ojačavajućim i potpornim elementima u delovima biljaka koji su prestali da se izdužuju. Razlika između sklereida nije uvek jasna: prelazi postoje, ponekad čak i unutar iste biljke.

Sklerenhimske ćelije

Sklereidi su obično izodijametričnog oblika. Ćelijski zidovi su jako zadebljali, odrveneli i pokazuju jasnu slojevitost. U zidovima se nalaze jamice, koje imaju izgled kanalića usled velike debljine ćelijskog zida. U diferenciranom stanju ćelije sklereida su mrtve, a njihov lumen je sveden na usku pukotinu i ispunjen je vazduhom. Sklerenhimske ćelije uglavnom grade kompaktna tkiva, ali se javljaju i pojedinačno i tada predstavljaju idioblaste. Postoje više vrsta sklereida i to: brahisklereidi, makrosklereidi, osteosklereidi i astrosklereidi. Brahisklereidi su izodijametrične ćelije, grupisane su u veće ili manje grupe i nastaju zadebljavanjem ćelijskih zidova parenhimskih ćelija. Nalaze se u raznim organima: u mesnatom delu ploda, u košticama, semenjači. Mogu da se nađu u kori jele i bora, plodovima dunje i kruške (kamene ćelije), koštici višnje i šljive. Makrosklereidi cilindručnog oblika i uspravno postavljeni prema površini nalaze se u semenjači pasulja. Osteosklereidi imaju ćelije na krajevima proširene i zbog toga liče na butnu kost. Astroslereidi su zvezdastog oblika, a nalaze se u kori jele i ariša, u listovima čaja i masline.

Sklerenhimska vlakna

Izdužene, uzane ćelije sa ušiljenim krajevima. Ćelijski zidovi su debeli, a ćelijski lumen je usled toga jako smanjen. Obično imaju koso postavljene pukotinaste jamice. Sklerenhimska vlakna obuhvataju dve vrste vlakana i to: likina i drvena vlakna. Sklerenhimska vlakna koja se nalaze u kori i sitastom delu prvodnog snopića (floemu) su jako dugačka, membrane su im debele, ali slabo odrvenele (konoplja, kopriva) ili ostaju do kraja celulozne (lan). Ove mehaničke ćelije nazivaju je likina vlakna. Sklerenhimska vlakna koja se nalaze u drvetu i sudovnom delu provodnog snopića (ksilemu) su znatno kraća, a membrane su im uvek odrvenele. Ove ćelije se nazivaju drvena vlakna ili libriform.

Literatura

• Kojić M.(2004) "Botanika",Beograd
• Mauseth, James D. (2012). Botany : An Introduction to Plant Biology (5th izd.). Sudbury, MA: Jones and Bartlett Learning. ISBN 978-1-4496-6580-7. 
• Moore, Randy; Clark, W. Dennis; and Vodopich, Darrell S. (1998). Botany (3rd ed.). McGraw-Hill. ISBN 0-697-28623-1.
• Chrispeels MJ, Sadava DE. (2002) Plants, Genes and Crop Biotechnology. Jones and Bartlett Inc., ISBN 0-7637-1586-7
• Acharya, Deepak; Anshu, Shrivastava (2008). Indigenous Herbal Medicines: Tribal Formulations and Traditional Herbal Practices. Jaipur, India: Aavishkar Publishers. ISBN 978-81-7910-252-7. 
• Addelson, Barbara (decembar 2003). „Natural Science Institute in Botany and Ecology for Elementary Teachers”. Botanical Gardens Conservation International. Arhivirano iz originala 23. 5. 2013. g. Pristupljeno 8. 6. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Anderson, Edward F. (2001). The Cactus Family. Pentland, OR: Timber Press. ISBN 978-0-88192-498-5. 
• Armstrong, G.A.; Hearst, J.E. (1996). „Carotenoids 2: Genetics and Molecular Biology of Carotenoid Pigment Biosynthesis”. FASEB J. 10 (2): 228—237. PMID 8641556. S2CID 22385652. doi:10.1096/fasebj.10.2.8641556. 
• Becker, Burkhard; Marin, Birger (2009). „Streptophyte Algae and the Origin of Embryophytes”. Annals of Botany. 103 (7): 999—1004. PMC 2707909 . PMID 19273476. doi:10.1093/aob/mcp044. 
• Beerling, D.J.; Osborne, C.P.; Chaloner, W.G. (2001). „Evolution of Leaf-form in Land Plants Linked to Atmospheric CO2 Decline in the Late Palaeozoic Era” (PDF). Nature. 410 (6826): 352—354. Bibcode:2001Natur.410..352B. PMID 11268207. S2CID 4386118. doi:10.1038/35066546. 
• Benderoth, Markus; Textor, Susanne; Windsor, Aaron J.; Mitchell-Old s, Thomas; Gershenzon, Jonathan; Kroymann, Juergen (jun 2006). „Positive Selection Driving Diversification in Plant Secondary Metabolism”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 103 (24): 9118—9123. Bibcode:2006PNAS..103.9118B. JSTOR 30051907. PMC 1482576 . PMID 16754868. doi:10.1073/pnas.0601738103 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ben-Menahem, Ari (2009). Historical Encyclopedia of Natural and Mathematical Sciences. 1. Berlin: Springer-Verlag. ISBN 978-3-540-68831-0. 
• Bennett, Charles E.; Hammond, William A. (1902). The Characters of Theophrastus – Introduction. London: Longmans, Green, and Co. Pristupljeno 27. 6. 2012. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bennett, K.D.; Willis, K.J. (2001). „Pollen”. Ur.: Smol, John P.; Birks, H. John B. Tracking Environmental Change Using Lake Sediments. 3: Terrestrial, Algal, and Siliceous Indicators. Dordrecht, Germany: Kluwer Academic Publishers. 
• Bird, Adrian (maj 2007). „Perceptions of Epigenetics”. Nature. 447 (7143): 396—398. Bibcode:2007Natur.447..396B. PMID 17522671. S2CID 4357965. doi:10.1038/nature05913 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Björn, L.O.; Callaghan, T.V.; Gehrke, C.; Johanson, U.; Sonesson, M. (novembar 1999). „Ozone Depletion, Ultraviolet Radiation and Plant Life”. Chemosphere – Global Change Science. 1 (4): 449—454. Bibcode:1999ChGCS...1..449B. doi:10.1016/S1465-9972(99)00038-0. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Bold, H.C. (1977). The Plant Kingdom (4th izd.). Englewood Cliffs, NJ: Prentice-Hall. ISBN 978-0-13-680389-8. 
• Braselton, J.P. (2013). „What is Plant Biology?”. Ohio University. Arhivirano iz originala 24. 9. 2015. g. Pristupljeno 3. 6. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Burger, William C. (2013). „Angiosperm Origins: A Monocots-First Scenario”. Chicago: The Field Museum. Arhivirano iz originala 23. 10. 2012. g. Pristupljeno 27. 05. 2022. 
• Burrows, W.J. (1990). Processes of Vegetation Change. London: Unwin Hyman. ISBN 978-0-04-580013-1. 
• Butz, Stephen D. (2007). Science of Earth Systems (2 izd.). Clifton Park, NY: Delmar Cengage Learning. ISBN 978-1-4180-4122-9. 
• Campbell, Neil A.; Reece, Jane B.; Urry, Lisa Andrea; Cain, Michael L.; Wasserman, Steven Alexander; Minorsky, Peter V.; Jackson, Robert Bradley (2008). Biology (8 izd.). San Francisco: Pearson – Benjamin Cummings. ISBN 978-0-321-54325-7. 
• de Candolle, Alphonse (2006). Origin of Cultivated Plants. Glacier National Park, MT: Kessinger Publishing. ISBN 978-1-4286-0946-4. 
• Capon, Brian (2005). Botany for Gardeners (2nd izd.). Portland, OR: Timber Publishing. ISBN 978-0-88192-655-2. 
• Cavalier-Smith, Thomas (2004). „Only Six Kingdoms of Life” (PDF). Proceedings of the Royal Society of London B. 271 (1545): 1251—1262. PMC 1691724 . PMID 15306349. doi:10.1098/rspb.2004.2705. 
• Chaffey, Nigel (2007). „Esau's Plant Anatomy, Meristems, Cells, and Tissues of the Plant Body: their Structure, Function, and Development”. Annals of Botany. 99 (4): 785—786. PMC 2802946 . doi:10.1093/aob/mcm015. 
• Chapman, Jasmin; Horsfall, Peter; O'Brien, Pat; Murphy, Jan; MacDonald, Averil (2001). Science Web. Cheltenham, UK: Nelson Thornes. ISBN 978-0-17-438746-6. 
• Chase, Mark W.; Bremer, Birgitta; Bremer, Kåre; Reveal, James L.; Soltis, Douglas E.; Soltis, Pamela S.; Stevens, Peter S. (2003). „An Update of the Angiosperm Phylogeny Group Classification for the Orders and Families of Flowering Plants: APG II” (PDF). Botanical Journal of the Linnean Society. 141 (4): 399—436. doi:10.1046/j.1095-8339.2003.t01-1-00158.x . 
• Chini, A.; Fonseca, S.; Fernández, G.; Adie, B.; Chico, J.M.; Lorenzo, O.; García-Casado, G.; López-Vidriero, I.; Lozano, F.M.; Ponce, M.R.; Micol, J.L.; Solano, R. (2007). „The JAZ Family of Repressors is the Missing Link in Jasmonate Signaling”. Nature. 448 (7154): 666—671. Bibcode:2007Natur.448..666C. PMID 17637675. S2CID 4383741. doi:10.1038/nature06006. 
• Cocking, Edward C. (18. 10. 1993). „Obituary: Professor F. C. Steward”. The Independent. London. Pristupljeno 5. 7. 2013. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Copeland, Herbert Faulkner (1938). „The Kingdoms of Organisms”. Quarterly Review of Biology. 13 (4): 383—420. S2CID 84634277. doi:10.1086/394568. 
• Costa, Silvia; Shaw, Peter (mart 2007). „'Open Minded' Cells: How Cells Can Change Fate” (PDF). Trends in Cell Biology. 17 (3): 101—106. PMID 17194589. doi:10.1016/j.tcb.2006.12.005. Arhivirano iz originala (PDF)) 2013-12-15. g. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Cousens, Roger; Mortimer, Martin (1995). Dynamics of Weed Populations. Cambridge: Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-49969-9. 
• Dallal, Ahmad (2010). Islam, Science, and the Challenge of History. New Haven, CT: Yale University Press. ISBN 978-0-300-15911-0. 
• Darwin, Charles (1880). The Power of Movement in Plants (PDF). London: Murray. 
• Demole, E.; Lederer, E.; Mercier, D. (1962). „Isolement et détermination de la structure du jasmonate de méthyle, constituant odorant caractéristique de l'essence de jasmin isolement et détermination de la structure du jasmonate de méthyle, constituant odorant caractéristique de l'essence de jasmin”. Helvetica Chimica Acta. 45 (2): 675—685. doi:10.1002/hlca.19620450233. 
• Devos, Katrien M.; Gale, M.D. (maj 2000). „Genome Relationships: The Grass Model in Current Research”. The Plant Cell. 12 (5): 637—646. JSTOR 3870991. PMC 139917 . PMID 10810140. doi:10.2307/3870991. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ehrhardt, D.W.; Frommer, W.B. (februar 2012). „New Technologies for 21st Century Plant Science”. The Plant Cell. 24 (2): 374—394. PMC 3315222 . PMID 22366161. doi:10.1105/tpc.111.093302. CS1 održavanje: Format datuma (veza)
• Ferro, Myriam; Salvi, Daniel; Rivière-Rolland, Hélène; Vermat, Thierry; et al. (20. 8. 2002). „Integral Membrane Proteins of the Chloroplast Envelope: Identification and Subcellular Localization of New Transporters”. Proceedings of the National Academy of Sciences of the United States of America. 99 (17): 11487—11492. Bibcode:2002PNAS...9911487F. PMC 123283 . PMID 12177442. doi:10.1073/pnas.172390399 . CS1 održavanje: Format datuma (veza)