Skuderija Ferari
| Puno ime | Skuderija Ferari |
|---|---|
| Grb tima | 
|
| Sedište |  Maranelo, Italija
|
| Šef tima |  Frederik Vaser
|
| 2024 | |
| Vozači | 16.  Šarl Lekler 55.  Karlos Sainz
|
| Test vozači | 99. Antonio Đovinaci
|
| Šasija | F1-75 |
| Motor | Ferari 066/7 |
| Statistika | |
| Trke | 1049 |
| Prva trka | Velika nagrada Monaka 1950. |
| Prva pobeda | Velika nagrada Velike Britanije 1951. |
| Poslednja pobeda | Velika nagrada Austrije 2022. |
| Poslednja trka | Velika nagrada Abu Dabija 2023. |
| Titule konstruktora | 16 (1961, 1964, 1975, 1976, 1977, 1979, 1982, 1983, 1999, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004, 2007 i 2008) |
| Titule vozača | 15 (1952, 1953, 1956, 1958, 1961, 1964, 1975, 1977, 1979, 2000, 2001, 2002, 2003, 2004 i 2007) |
| Pobede | 242 |
| Pol pozicije | 241 |
| Najbrži krugovi | 259 |
| Podijumi | 794 |
Skuderija Ferari (Scuderia Ferrari) je naziv odeljenja italijanske automobilske kompanije Ferari.
Odeljenje je posvećeno auto-trkama i poznato je po svom formula 1 timu.
Simbol tima je konj koji se propinje, a boja tima je crvena.
Reč skudera na italijanskom znači štala, a Ferari je prezime osnivača kompanije, Enca Ferarija.
Firma je osnovana 1929. godine.
Sedište firme je u gradiću Maranelo, u blizini Modene, u severnoj Italiji.
U početku je nastupala za Alfa Romeo, a u formuli jedan je od samog početka 1950. godine.
Navijači Ferarija se popularno nazivaju „tifosi“.
Istorija uredi
Vozači uredi
|
|
|
2000—2006. uredi
Ovaj period karakterišu uzastopne titule koje su Ferari i Mihael Šumaher osvajali.
Tandem je bio nepobediv od 2000. do 2004. godine.
Drugi vozač tima u tom periodu je bio Rubens Barikelo, koji je uvek bio između drugog i četvrtog mesta u kategoriji vozača.
Dominacija je bila pogotovu očigledna 2002. godine kada je Ferari osvojio 15 od 17 trka.
U tom periodu Šumaher je prestigao i rekord Fanđa od 5 titula najboljeg vozača sezone.
Ta tradicija je prekinuta 2005. godine kada je tim Ferarija iako u istom sastavu osvojio tek treće mesto u kategoriji konstruktora, Šumaher takođe treće, a Barikelo tek osmo mesto.
U 2006. godini u tim je došao Felipe Masa.
Ipak Ferari ni ove sezone nije uspeo da osvoji titulu. Doduše svega za 5 poena (206:201), ali Reno je i ove sezone uspeo da osvoji titulu.
Šumaheru je takođe za svega nekoliko poena (134:121) titulu ponovo uzeo Fernando Alonso.
2007. godina uredi
Glavne promene u timu su odlazak višestrukog šampiona Mihaela Šumahera i glavnog stratega tima Rosa Brauna.
Ipak, Ferari je imao uspešnu sezonu 2007.
Zahvaljujući špijunskoj aferi i eliminaciji Maklarena iz takmičenja konstruktora, Ferari je proglašen za najboljeg konstruktora u 2007. godini.
U ovoj sezoni boje Ferarija u formuli 1 su branili 
brazilac Felipe Masa i 
finac Kimi Rejkenen.
Rejkenen je takođe poneo titulu šampiona Formule 1.
Direktor tima je Žan Tod.
2008. godina uredi
Ovaj članak ili jedan njegov deo nije ažuriran. Ažurirajte ovaj članak kako bi prikazao nedavne događaje ili najnovije dostupne informacije. Pogledajte stranicu za razgovor za više informacija. |
Za Ferari su u sezoni 2008. nastupali isti vozači kao i u prethodnoj sezoni.
Ove godine su njihovi bolidi nosili brojeve 1 (Rejkenen) i 2 (Masa). Došlo je do promena i u menadžmentu ekipa pa je tako funkciju šefa tima preuzeo Stefano Domenikali.
Sezona je dobro počela za Kimija Rejkenena koji je nakon prve četiri trke bio lider šampoinata. Međutim, kako je sezona odmicala, forma finskog vozača je bila sve slabija, dok je suprotno važilo za njegovog timskog kolegu Feliepea Masu pa se Brazilac tako sredinom sezone jasno izdvojio u Ferariju kao glavni kandidat za osvajanje titule. Njegov glavni konkurent za prvo mesto u plasmanu je bio Luis Hamilton u Maklarenu. Borba između njih se vodila bukvalno do poslenjeg kruga finalne trke Veliku nagradu Brazila. Hamilton je na Interlagos došao sa bodovnom prednošću pa je tako Masa morao da pobedi, dok je Britancu bilo dovonjno da osvoji peto mesto za osvajanje titule. Masa je pobedio na trci, ali je Hamilton zahvaljujući obilaženju Tima Gloka u poslednjoj krivini poslednjeg kruga došao do neophodne pete pozicije koja mu je omogućila da u konačnom plasmanu završi jedan poen ispred Mase.
Ferrari je za utehu, došao do šesnaeste titule u šampionatu konstruktora sa 172 osvojena boda.
2009. godina uredi
Sezona 2009 nije bila dobra za Ferari. Bolid F60 (u čast 60. godišnjice Ferarijevog učešća u Formuli 1) ni u jednom trenutku nije bio dovoljno konkurentan kako bi omogućio ekipi da se bori za titulu. Ferari je bio među timovima koji su 2009. po prvi put koristili KERS sistem. Italijanski tim je jedinu pobedu u sezoni ostvario na Velikoj nagradi Belgije kada je pobedio Kimi Rejkenen.
Ferarijevu sezonu je obeležila i povreda Felipea Mase koga je tokom kvalifikacija za Velikoj nagradi Mađarske u glavu udarila opruga koja je otpala sa zadnjeg dela bolida Rubensa Barikela. Brazilac se oporavio ali se do kraja godine nije vraćao u Ferarijev bolid, pa su ga menjali prvo test-vozač ekipe Luka Badoer, a potom i Đankarlo Fizikela koji je u Ferari prešao iz Fors Indije.
Ferari je sezonu završio na četvrtoj poziciji u šampionatu konstruktora sa 70 poena od kojih je 48 osvojio Rejkenen, a 22 Masa.
2010. godina uredi
Po završetku 2009. sezone, Ferari je sporazumno raskinuo ugovor sa Kimijem Rejkenenom, a na njegovo mesto u timu je došao Fernando Alonso. Pored njega, za Ferari je u 2010. godini vozio oporavljeni Felipe Masa. Sezona je za tim iz Maranela počela odlično pošto je na prvoj trci ostvarena dvostruka pobeda, a Alonso je u svom prvom nastupu za Ferari došao do pobede. Nakon ovoga, usledio je pad u formi ekipe, pa Ferari do kraja prve polovine šampionata nije mogao da parira Red Bulu i Maklarenu koji su vodili bitku na vrhu poretka. Prekretnica za italijanski tim je bila na Velikoj nagradi Nemačke gde je Alonso ponovo pobedio, dok je Masa bio drugi. Ipak, ovu trku su obeležile i timske naredbe Ferarija zbog kojih je Masa u 49. krugu morao da propusti timskog kolegu na prvu poziciju. Nakon ovoga forma ekipe je bila promenljiva, ali je zahvaljujući problemima rivala Alonso uspevao da održi priključak u borbi za titulu. U samom finišu šampionata su usledile pobede u Monci, Singapuru i Južnoj Koreji i podijumi u Japanu i Brazilu pa se tako dve trke pre kraja Alonso našao na vodećoj poziciji u šampionatu. Ipak, Španac je na kraju izgubio titulu na poslednjoj trci u Abu Dabiju nakon što je Ferrari napravio grešku u strategiji.
Ferari je sezonu 2010 završio na trećoj poziciji sa 396 bodova, a Alonso je bio drugi u šampionatu vozača sa 252 boda, 4 manje od prvoplasiranog Sebastijana Fetela. Felipe Masa je sa druge strane samo na momente bio u dobroj formi tokom godine pa je zato sezonu u poretku vozača završio na šestoj poziciji sa 144 poena.
2011. godina uredi
Sezona 2011 je bila još jedna razočaravajuća za Ferari. Bolid F150° Italija (u čast 150. godišnjice ujedinjenja Italije) nije bio na nivou od samog početka godine, mada se situacija popraljala kako je sezona odmicala. Za ekipu su ponovo vozili Fernando Alonso i Felipe Masa. U 2011. je i pored lošeg bolida do punog izražaja došao Alonsov talenat. Španac se deset puta penjao na podijum, a bodove nije osvojio samo na Velikoj nagradi Kanade na kojoj je odustao. Jedina pobeda u sezoni je ostvarena na Velikoj nagradi Velike Britanije kada je Alonso u promenljivim vremenskim uslovima bio najbrži. Felipe Masa je sa druge strane ponovo imao lošu sezonu koju su obeležile brojne greške i znatno slabiji tempo od Alonsovog. Brazilac se ni jednom nije penjao na podijum, a sezonu je završio na šestom mestu u poretku vozača sa 118 poena, a Alonso je bio četvrti sa 257, jednim manje od trećeplasiranog Marka Vebera. Ferari je u šampionatu konstruktora ponovo završio na trećem mestu sa 375 bodova.
2012. godina uredi
Još pre početka sezone je bilo evidentno da Ferari ima problema sa razumevanjem novog bolida, a slaba forma je potvrđena u Australiji. Odmah nakon toga je usledila potpuno neočekivana pobeda Alonsoa u Maleziji, a Ferariju su u velikoj meri pomogli promenjivi vremenski uslovi da zamaskira loš tempo. Nakon toga je usledilo još nekoliko slabih trka, a onda kreće preokret od trke za Veliku nagradu Španije. Ferarijeva forma je bivala sve bolja, a Alonso je do letnje pauze ostvario još dve pobede i stvorio prednost od 34 boda. Nakon toga su usledili nešto slabiji rezultati sa kojima se poklopio i povratak u formu ekpe Red Bula i Sebastijana Fetela. Alonso je uspeo da borbu za titulu dovede do poslednje trke, ali mu je ona na kraju izmakla za svega tri boda. Ferari je u šampionatu konstruktora ponovo bio drugi, dok je Felipe Masa imao slabu sezonu koju je završio na sedmom mestu uz samo jedan podijum.
2013. godina uredi
Zimski testovi 2013. su protekli odlično za Ferari. Novi bolid je bio evolucija prethodnog i delovalo je da i Alonso i Masa imaju tempo da se konačno ravnopravno suprotstave Red Bulu. Kvalitetan rad tokom zime je potvrđen u prvih nekoliko trka. Alonso je ostvario pobede u Kini i Španiji, a čak je i pored dva odustajanja držao priključak u šampionatu. Međutim, sredinom sezone je Međunarodna automobilistička federacija tražila od snabdevača guma Pirelija da promeni gume zbog njihovog relativno kratkog životnog veka. To je u potpunosti poremetilo nekoliko timova koji su konstruisali bolide sa kojima su se lakše štedele gume, a među njima je bio i Ferari. Ekipa iz Maranela nije uspela da se povrati nakon toga pa im je titula izmakla još jednom. Ekipa je bila druga u šampionatu konstruktora, Alonso takođe drugi u šampionatu vozača, dok je Masa u svojoj poslednjoj sezoni sa ekipom bio osmi.
2014. godina uredi
Masu je u 2014. u timu zamenio povratnik Kimi Rejkenen, a sezona je donela brojna nova tehnička pravila. Ferari se kao i 2009. nije snašao u prvoj sezoni promena, a glavni razlog za to je bio izuzetno komplikovan šestocilindrični turbo motor sa integrisanim sistemom za povraćaj električne energije. Ferariju je najveći problem predstavljalo snalaženje sa softverom motora, ali je i sama pogonska jedninica po snazi zaostajala za glavnim konkurentom. Rezultat svega su dve promene na mestu šefa ekipe tokom godine, prva sezona bez pobede još od 1993. uz svega dva podijuma Fernanda Alonsa u Kini gde je bio treći i u Mađarskoj u kojoj je umalo i pobedio, ali je na kraju morao da se zadovolji drugim mestom. Alonso je na kraju svoju poslednju sezonu u Ferariju završio na šestom mestu, dok se Rejkenen tokom cele godine mučio sa bolidom koji nije bio po njegovom ukusu i na kraju je bio tek dvanaesti. Ferari je sezonu završio na četvrtom mestu u šampionatu konstruktora.
2015. godina uredi
Budući da je tim završio tek na četvrtom mestu sezonu 2014. u poretku konstruktora, za rukovodioca tima je postavljen Mauricio Arivabene, koji je zamenio Marka Matijaćija. U ekipu je došao Sebastijan Fetel kao drugi vozač[1], pored Rejkenena. Sezona 2015. je bila uspešnija. Fetel je ostvario tri pobede a Ferari je završio sezonu na drugom mestu u takmičenju konstruktora.
2016. godina uredi
Veoma neuspešna sezona za tim. Vozači tima nisu ostvarili nijednu pobedu. Sebastijan Fetel je završio tek na 4. mestu u konačnom plasmanu, a Kimi Rejkenen je bio šesti. Tim je zauzeo 3. mesto u plasmanu konstruktora.
2017. godina uredi
Značajno bolja sezona za Skuderiju od prethodne. Veći deo sezone Sebastijan Fetel je vodio u plasmanu vozača, ali kako se završio odmor, tj. od Velike nagrade Belgije, Fetel je sve više gubio prednost. Na sve to, odustajanja u Singapuru i Japanu zapečatila su borbu za šampiona. Kimi Rejkenen je na poslednjoj trci sezone izborio 4. mesto u plasmanu vozača. Tim je završio na drugom mestu u plasmanu konstruktora.
2018. godina uredi
Slična sezona kao i prethodna. Do Velike nagrade Italije Sebastijan Fetel je vodio u plasmanu vozača ali od tada nije ostvario nijednu pobedu. Kimi Rejkenen je na oproštaju od tima ostvario pobedu na Velikoj nagradi SAD i zauzeo 3.mesto u plasmanu vozača. Tim je završio na drugom mestu u plasmanu konstruktora.
2019. godina uredi
Najslabija sezona Sebastijana Fetela od dolaska u 2015.godine. S druge strane, novajlija Šarl Lekler je imao dobru sezonu sa 2 pobede i 6 pol pozicija i završio 4. u plasmanu vozača za jedno mesto ispred timskog kolege. Tim je treći put uzastopno vicešampion u konkurenciji konstruktora.
2020-ih uredi
Sebastijan Fetel i Šarl Lekler su zadržani za sezonu 2020. Leklerk je dobio ugovor da vozi za tim do 2024. godine, a Fetel je napustio tim krajem 2020. i pridružio se Aston Martin F1 timu za 2021.[2][3] Karlos Sainz se pridružio timu od sezone 2021. kao Fetelova zamena, iz Maklarena.[4] U avgustu 2020. godine, Ferari je potpisao novi Konkord sporazum da se takmiči u svetskom šampionatu Formule 1 od 2021. do 2025. godine, što se poklapa sa novim promenama pravila, istovremeno izražavajući svoju sinonimnost i posvećenost sportu.[5] Velika nagrada Toskane 2020. označila je Ferarijev 1.000-ti početak Velike nagrade kao konstruktora. Ferari je završio sezonu na 6. mestu u konstruktorskom šampionatu, što je njihov najgori rezultat od 1980.[6] Na VN Abu Dabija 2020. direktor Ferarija, Matija Binoto objavio je ime automobila za 2021. Ferari SF21, sa šasijom Ferari SF1000 za 2020. godinu sa novim aerodinamičnim dizajnom sa manje otpora i novim pogonom sa više konjskih snaga.[7]
2021 uredi
Tim je završio na trećem mestu u plasmanu konstruktora a u plasmanu vozača Sains je završio peti a Lekler šesti. Kao i prošle sezone nije ostvarena nijedna pobeda ali jesu dve pol pozicije Leklera u Monte Karlu i Bakuu.
Izvori uredi
- ^ „Sebastian Vettel: German joins Ferrari as Fernando Alonso exits”. BBC Sport. 20. 11. 2014. Pristupljeno 20. 11. 2014.
- ^ „Leclerc and Ferrari announce multi-year agreement”. formula1.com (na jeziku: engleski). 23. 12. 2019. Pristupljeno 12. 5. 2020.
- ^ „Sebastian Vettel to leave Ferrari at the end of 2020 F1 season, team confirm”. formula1.com. 12. 5. 2020. Pristupljeno 12. 5. 2020.
- ^ Coch, Mat (14. 5. 2020). „Ferrari confirms Sainz as Vettel's replacement”. speedcafe.com. Pristupljeno 14. 5. 2020.
- ^ „Ferrari signs the 2021-2025 Concorde Agreement”. www.ferrari.com. 18. 8. 2020.
- ^ „The remarkable stats of Ferrari's worst season for 40 years · RaceFans”. RaceFans (na jeziku: engleski). 14. 12. 2020. Pristupljeno 18. 1. 2021.
- ^ „F1 news: Ferrari reveals SF21 name, launch plan for 2021”. www.motorsport.com (na jeziku: engleski). Pristupljeno 18. 1. 2021.
