Википедија

Slepilo

Za drugu upotrebu, pogledajte stranicu Slepilo (roman).

Slepilo (ijek. sljepilo; oštećenje vida, gubitak vida) zdravstveni je poremećaj koji se ogleda u delimičnoj ili potpunoj nemogućnosti vizuelne percepcije u meri koja nije rešiva primenom uobičajenih sredstva, kao što su naočare.[1][2] Neki izvori isto tako uključuju osobe sa umanjenom sposobnošću vida zato što one nemaju pristup naočarima ili kontaktnim sočivima.[1] Oštećenje vida se često definiše kao najbolje korigovana oštrina vida koja je gora od bilo 20/40 ili 20/60.[5] Termin slepilo se koristi za kompletan ili skoro kompletan gubitak vida.[5] Oštećenje vida može dovesti do problema pri normalnim svakodnevnim aktivnostima kao što su vožnja, čitanje, druženje i hodanje.[2] Slepilo nastaje kao posledica fizioloških ili neuroloških poremećaja, povreda itd. Slepilo može biti uzrokovano naslednim faktorima, ozledom ili bolešću. Postoje razne skale kojima se opisuje težina ovog poremećaja i definiše slepilo.

Slepilo
SinonimiOštećenje vida, gubitak vida
Beli štap, koji koriste osobe sa oštećenim vidom
SpecijalnostiOftalmologija
SimptomiUmanjena sposobnost čula vida[1][2]
UzrociNekorigovane refrakcijske greške, katarakte, glaukom[3]
Dijagnostički metodOftalmološki pregled[2]
LečenjeRehabilitacija vida, promene u životnoj sredini, pomoćni uređaji[2]
Frekvencija940 miliona / 13% (2015)[4]
Pas vodič vodi sljepu osobu

Najčešći uzroci za oštećenje vida na globalnom nivou su neusklađene refrakcijske greške (43%), katarakte (33%), i glaukom (2%).[3] Refraktivne greške obuhvataju kratkovidnost, dalekovidost, presbiopiju, i astigmatism.[3] Katarakte su najčešći uzrok slepila.[3] Druge bolesti koje mogu da uzrokuju problem s vidom su starostna degeneracija makule, dijabetesna retinopatija, kornealno zamagljenje, dečije slepilo, i brojne infekcije.[6] Oštećenje vida takođe može biti uzrokovano između ostalog i problemima u mozgu usled moždanog udara, preranog rođenja, ili trauma.[7] Ti slučajevi su poznati kao kortikalno oštećenje vida.[7] Testiranje mogućih problema s vidom kod dece može dovesti do poboljšanja vida u budućnosti i doprinteti obrazovnim dostignućima.[8] Testiranje odraslih bez simptoma ima nepredvidive ishode.[9] Dijagnoza se uspostavlja oftalmološkim pregledom.[2]

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) procenjuje da se 80% oštećenje vida može se sprečiti ili lečiti.[3] Time su obuhvaćene katarakte, infekcije rečnog slepila i trahoma, glaukom, dijabetesna retinopatija, nekorigovane refraktivne greške, i neki slučajevi dečijeg slepila.[10] Mnogi ljudi sa znatnim poremećajima vida mogu da imaju koristi od rehabilitacije vida, promena životne sredine, i pomoćnih urećaja.[2]

Godine 2015. je bilo više od 940 miliona ljudi sa nekim stepenom gubitka vida.[4] Od toga 246 miliona je imalo loš vid, a 39 miliona je bilo slepo.[3] Većina ljudi sa lošim vidom živi u zemljama u razvoju i uzrasta su od preko 50 gidina.[3] Udeo ljudi sa umanjenim vidom je padu od 1990-ih.[3] Oštećenja vida uzrokuju znatne ekonomske troškove, direktno usled troška tretmana i indirektno usled umanjene radne sposobnosti.[11]

Postoje razne skale kojima se opisuje težina gubitka vida i definiše slepoća.[12] Potpuna slepoća je potpuni gubitak osećaja oblika i svetlosti, a klinički se beleži kao BPS, što je skraćenica za „bez percepcije svetla“. Slepoća se često koristi za opisivanje teškog oštećenja vida s nešto rezidualnog (preostalog) vida. Osobe koje imaju samo osećaj svetla zapravo imaju samo toliko vida da mogu da razlikuju svetlo od tame. Osoba koja ima projekciju svetlosti može da raspozna grubi smer odakle dopire svetlo.

Da bi se moglo odrediti kojim ljudima je potrebna posebna pomoć zbog njihove vidne nesposobnosti, vlade u Severnoj Americi i većina vlada u Evropi su formulirale složenu definiciju legalne slepoće.[13] Legalna slepoća je definisana kao vidna oštrina od 20/200 (6/60) ili manje u zdravijem oku sa najboljom mogućom korekcijom. To znači da legalno slepa osoba mora stajati 20 stopa (6,1 m) od objekta da bi ga videla – sa vidnom korekcijom – sa istim stupnjem oštrine kao normalna osoba koja vidi taj isti objekt sa 200 stopa (61 m). U mnogim područjima osobe sa srednjom vidnom oštrinom koje imaju vidno polje manje od 20 stupnjeva (normalno je 180 stupnjeva) su isto klasifikovane kao legalno slepe. Otprilike 10% od svih legalno slepih su u potpunosti bez vida. Ostali imaju delimično vid od svetlosne percepcije do relativno dobre vidne oštrine. Smanjeni vid se nekad opisivao kao vidna oštrina od 20/70 do 20/200. Do 10. revizije SZO (Internacionalna statistika klasifikacije bolesti, ozleda i uzroka smrti) definisala je smanjeni vid kao vidnu oštrinu manju od 6/18 (20/60), ali jednako ili bolje od 3/60 ( 20/400), ili smanjenje vidnog polja na manje od 20 stupnjeva u zdravijem oku sa najboljom mogućom korekcijom. Slepoća je definisana kao vidna oštrina manja od 3/60 (20/400) ili smanjenje vidnog polja na manje od 10 stupnjeva, u zdravijem oku sa najboljom mogućom korekcijom.[14]

Treba uzeti u obzir da slepe osobe sa neoštećenim očima mogu još da registruju svetlo nevizuelno, što im omogućava održavanje cirkadijalnog ritma, tj. 24-satnog ciklusa dan/noć. Naime, svetlosni se signal prenosi i retinohipotalamičkim putem, pa oštećenje dela vidnog puta iza retinohipotalamičkog puta nije prepreka za nevizualni osećaj svetlosti.

Legalna slepoća u SAD uredi

Godine 1934. Američko medicinsko društo (AMA) donelo je ovu definiciju slepoće: Centralna vidna oštrina od 20/200 ili manje u zdravijem oku s korekcijskim naočarama ili centralna vidna oštrina veća od 20/200 u kojoj je periferno vidno polje suženo toliko da najširi dijametar vidnog polja u zdravijem oku ne prelazi ugaonu širinu od 20 stupnjeva. Kongres Sjedinjenih Američkih Država je u Zakonu o socijalnom osiguranju, donesenom 1935. godine, ovu definiciju uključio kao sastavni deo programa za pomoć slepima. Godine 1972. program za pomoć slepima pripojen je s još dva programa u Članak XVI Zakona o socijalnom osiguranju, da bi se osnovao program za osiguranje dohotka za pomagala, a zakon glasi: osoba će se smatrati slepom ako centralna vidna oštrina te osobe na zdravijem oku s korekcijskim sočivom iznosi 20/200 ili manje. Oko u kojem je periferno vidno polje suženo toliko da najširi dijametar vidnog polja ne prelazi ugaonu širinu od 20 stupnjeva, bit će svrstano pod prvi deo definicije koja opisuje centralnu vidnu oštrinu od 20/200 ili manje. Osoba će se takođe smatrati slepom ukoliko je ta slepoća definisana državnim planom odobrenim pod Člankom X ili XVI, donesenim u novembru 1972, a od novembra 1973. (na osnovu slepoće) će se po navedenom planu osobi pružati pomoć sve dok sepoća traje ili je tako definirana.[14]

Kuvajt je jedna od mnogih zemalja koja ima iste kriterije zakonske slepoće.

Epidemiologija uredi

The WHO estimates that in 2012 there were 285 million visually impaired people in the world, of which 246 million had low vision and 39 million were blind.

Svetska zdravstvena organizacija procenila je da je u 2012. godini u svetu bilo 285 miliona osoba s oštećenjem vida, te je od toga 246 miliona osoba imalo slab vid, dok je 39 miliona je bilo slepo.[3] Među njima 90% živi u zemljama u razvoju.[15] Širom sveta na svaku slepu osobu, u proseku 3,4 ljudi ima znatno umanjen vid, sa državnim i regionalnim varijacijama u opsegu od 2,4 do 5,5.[16]

Procenjeno je da je 1987. godine u SAD bilo 598.000 osoba koje odgovaraju definiciji zakonske slepoće. Od 598.000 osoba, njih 58% bilo je starije od 65 godina. U razdoblju od 1994. do 1995. god. 1,3 miliona Amerikanaca registrovano je kao slepo.

Uzroci slepoće uredi

Mnogobrojni su uzročnici koji dovode do oštećenja vida.

Bolesti uredi

Najčešći uzroci oštećenja vida su različite bolesti i neuhranjenost. Prema podacima iz 2002. godine koje je objavila Svetska zdravstvena organizacija, najčešći uzročnici slepila u svetu su:

Osobe koje žive u zemljama u razvoju imaju znatno više oštećenja vida, i to zbog nedostatka lečenja i prevencije, nego osobe koje žive u razvijenim zemljama. Dok je oštećenje vida u celom svetu povezano sa životnim dobom iznad 60 godina, deca koja žive u siromašnim zajednicama će češće imati oštećenje vida negoli deca koja žive u dobrostojećim zajednicama.

Veza između siromaštva i lečenja oštećenja vida najizrazitija je kod uspoređivanja uzročnika slepoće između regija. Kod većine odraslih osoba u Severnoj Americi i u Zapadnoj Evropi oštećenje vida je uzrokovano senilnom makularnom degeneracijom i dijabetičkom retinopatijom. Iako se oba ta stanja leče, nijedno se ne može izlečiti.

Osobe koje žive u zemljama u razvoju imaju kraći životni vek, katarakta i parazitske bolesti koje se prenose vodom najčešći su uzroci oštećenja vida i uspešno se leče, kao npr. rečna slepoća. Od 40 miliona slepih ljudi u svetu, procenjuje se da bi 70-80% njih lečenjem moglo delimično ili u potpunosti da povrati vid.

U razvijenim zemljama gde su parazitske bolesti manje učestale i operacija katarakte dostupnija, vodeći uzročnici slepoće su senilna makularna degeneracija, glaukom i dijabetička retinopatija.

Mobilnost uredi

Mali broj slepih osoba koristi pse vodiče kao pomoć pri kretanju. Ovi psi su dresirani za obilazak prepreka i upozoravanje, kad je to potrebno, na uspinjanje ili silazak stepenicama. Ipak korisnost pasa je ograničena njihovom nesposobnošću razumevanja kompleksnijih usmerenja. Čovek daje upute psu vodiču, bazirane na veštinama savladanim kroz prethodni trening. U tom smislu, rukovatelj psom je poput avionavigatora koji mora da zna kako da dođe s jednog mesta na drugo, a pas je pilot koji ga treba dovesti tamo sigurno.

Vladine mere ponekad su usmerene na prilagođavanje javnih prostora da budu pristupačniji slepim osobama. Javni prevoz je potpuno dostupan slepima u mnogim gradovima. Opipljivi prelaz i zvučni saobraćajni signali omogućuju lakši i sigurniji prelaz ulice za slabovidne pešake. Pored donošenja pravila o tome ko sme, a ko ne sme koristiti štap, neke vlade su pravilo prednosti u saobraćaju dale korisnicima belog štapa ili psa vodiča.

Čitanje i povećavanje uredi

 
Brajova azbuka za slepe

Većina slabovidnih osoba koje nisu potpuno slepe čitaju tekst, bilo uobičajene veličine ili uvećan povećalima. Mnogi takođe čitaju velika slova koja su im lakša za čitanje bez takvih povećala. Raznolikost naočara za povećavanje, bilo ručne, bilo stone može im olakšati čitanje. Ostali čitaju zapise napisane Brajevom azbukom[18][19] (ili retko korištenu Munovu azbuku[20]), ili se oslanjaju na govorne knjige, čitače ili mašine za čitanje. Oni koriste kompjutere sa posebnim hardverima kao što su skeneri i obnovljivi Brajevi zasloni, i softverima pravljenim posebno za slepe kao što su aplikacije za optičko prepoznavanje znakova i čitač ekrana.

Neki ljudi pristupaju ovim materijalima putem agencija za slepe, kao što je Nacionalni bibliotekarski servis za slepe i fizički hendikepirane u Sjedinjenim Državama,[21][22] ili Nacionalna biblioteka za slepe ili RNIB u Velikoj Britaniji.[23]

Telelupe, oprema koja povećava i pravi kontrast tekstualnih stavki, su visoko tehnološka alternativa klasičnim povećavajućim uređajima. Takvi su i moderni internetski preglednici koji mogu povećati veličinu teksta na pojedinim internetskim stranicama putem kontrola preglednika ili kroz kontrole na računaru. Takođe postoji preko 100 radio-čitajućih servisa širom sveta koji slabovidnim osobama pružaju usluge čitanja časopisa preko radija. Međunarodno udruženje audio informacijskih servisa povezuje sve ove organizacije.

Kompjuteri uredi

Pristup tehnologiji kao što je čitač ekrana i povećalo ekrana omogućuje slepima korištenje matičnih kompjuterskih aplikacija. Većina zakonski slepih osoba (70% u svim dobnim grupama, prema Seattle Lighthouse for the Blind) ne koristi kompjutere. Samo mali deo ove populacije, kad se uporedi s zajednicom koja vidi, ima pristup internetu. Ipak, kako raspoloživost pomoćnih tehnologija raste, praćena usklađenim naporima kako bi se osigurala dostupnost informacijskih tehnologija svim potencijalnim korisnicima, uključujući i slepe osobe, ovo turobno stanje se menja. Kasnije verzije Microsoft Windowsa uključuju Accessibility Wizard & Magnifier za slabovidne, i Majkrosoft Narator, jednostavan čitač ekrana. Linuks distribucije (kao lajv CD diskovi) za slepe uključuju Oraluks i Adriane Knoppix, potonji razvijen delom od strane Adrijana Knopera koji je i sam bio slabovidan. Makintoš OS takođe dolazi sa ugrađenim čitačem ekrana, nazvanim VoiceOver.

Napredak ostvaren s rastućom dostupnosti interneta i prilagođavanjem sve većeg broja internet stranica adaptivnim tehnologijama, čini internet mnogo primamljivijim mestom za slabovidne surfere.

Eksperimentalni pristupi čulnoj supstituciji počinju da pružaju pristup proizvoljnom, uživom pogledu s kamerom.

Druga pomagala uredi

Ljudi mogu da koriste govorne termometre, povećane ili obeležene brojčanike na peći, govorne džepne i obične satove, govorne vage, govorne kalkulatore, govorne kompase i drugu govornu opremu.

Sportovi uredi

Slepe i slabovidne osobe sudeluju u sportovima kao što su plivanje, skijanje i atletika. Neki sportovi su izmišljeni i prilagođeni za slepe, na primer, golbal, kriket i golf.[24] Svetski autoritet u sportovima za slepe je Međunarodna federacija sportova za slepe (IBSA).[25][26] Slabovidne osobe sudeluju na Paraolimpijskim grama od Letnje paraolimpijade u Torontu 1976. godine.[27]

Slepoća kod životinja uredi

Tvrdnje da su neke vrste sisara „rođene slepe“ odnosi se na njihovo rađanje sa zatvorenim očima i spojenim rubovima kapaka, te kasnije otvaranje očnog rasporka, na primer, mačke i zečevi. Kod ljudi su rubovi kapaka spojeni neko vreme pre rođenja, ali se otvaraju neposredno pre rođenja; prerarano rođene bebe ponekad se rađaju sa zatvorenim očima koje kasnije otvaraju. Druge životinje kao što je krtica stvarno su slepe, jer imaju zakržljale oči kao odliku vrste, te se oslanjaju na druga čula.

Motiv slepih životinja je snažan u književnosti. Drama Pitera Šafera dobitnika Toni nagrade, „Equus“, donosi priču o dečaku koji je oslepio šest konja. Teodor Tejlorov klasični roman za mlade, „Nevolja s Takom“, je o tinejdžerici Helen, koja uči svog slepog psa da sledi i veruje psu koji vidi. Džejkob Apelova nagrađivana priča, „Štapovi i šišarke“, opisuje raskol koji slepi zec uzrokuje u životu mladog para. U nefikciji, nedavni hit je esej Linde Kej Hardi, „Lekcije naučene od slepe mačke“, u „Žena Mačka: Žene pisci njihovim mačjim prijateljima“.

Metaforička upotreba uredi

Reč „slep“ (pridev i prilog) često se koristi za označavanje nedostatka znanja u nečemu. Na primer, „sastanak na slepo“ je sastanak ljudi koji se nikad ranije nisu susreli.

„Slepa tačka“ je u području gde neko ne može da vidi, na primer područje koje vozač ne može da vidi od ostatka auta.

Reference uredi

  1. ^ a b v „Change the Definition of Blindness” (PDF). World Health Organization. Pristupljeno 23. 5. 2015. 
  2. ^ a b v g d đ e „Blindness and Vision Impairment”. 8. 2. 2011. Pristupljeno 23. 5. 2015. 
  3. ^ a b v g d đ e ž z „Visual impairment and blindness Fact Sheet N°282”. 2014. Pristupljeno 23. 5. 2015. 
  4. ^ a b GBD 2015 Disease and Injury Incidence and Prevalence, Collaborators. (8. 10. 2016). „Global, regional, and national incidence, prevalence, and years lived with disability for 310 diseases and injuries, 1990-2015: a systematic analysis for the Global Burden of Disease Study 2015.”. Lancet (London, England). 388 (10053): 1545—1602. PMID 27733282. 
  5. ^ a b Maberley, DA; Hollands, H; Chuo, J; Tam, G; Konkal, J; Roesch, M; Veselinovic, A; Witzigmann, M; Bassett, K. (2006). „=The prevalence of low vision and blindness in Canada.”. Eye (London, England). 20 (3): 341—6. PMID 15905873. doi:10.1038/sj.eye.6701879. 
  6. ^ Global data on visual impairments 2010 (PDF). WHO. 2012. str. 6. 
  7. ^ a b Lehman, SS (2012). „Cortical visual impairment in children: identification, evaluation and diagnosis.”. Current opinion in ophthalmology. 23 (5): 384—7. PMID 22805225. doi:10.1097/ICU.0b013e3283566b4b. 
  8. ^ Mathers, M; Keyes, M; Wright, M (2010). „A review of the evidence on the effectiveness of children's vision screening.”. Child: Care, Health and Development. 36 (6): 756—80. PMID 20645997. doi:10.1111/j.1365-2214.2010.01109.x. 
  9. ^ US Preventive Services Task Force (USPSTF); Siu, Albert L.; Bibbins-Domingo, Kirsten; Grossman, David C.; Baumann, Linda Ciofu; Davidson, Karina W.; Ebell, Mark; García, Francisco A. R.; Gillman, Matthew; Herzstein, Jessica; Kemper, Alex R.; Krist, Alex H.; Kurth, Ann E.; Owens, Douglas K.; Phillips, William R.; Phipps, Maureen G.; Pignone, Michael P. (2016). „Screening for Impaired Visual Acuity in Older Adults: US Preventive Services Task Force Recommendation Statement”. JAMA. 315 (9): 908—914. ISSN 1538-3598. PMID 26934260. doi:10.1001/jama.2016.0763. 
  10. ^ „Causes of blindness and visual impairment”. Arhivirano iz originala 5. 6. 2015. g. Pristupljeno 23. 5. 2015. 
  11. ^ Rein, DB (13. 12. 2013). „Vision problems are a leading source of modifiable health expenditures.”. Investigative Ophthalmology & Visual Science. 54 (14): ORSF18—22. PMID 24335062. doi:10.1167/iovs.13-12818. 
  12. ^ International Council of Ophthalmology. "International Standards: Visual Standards — Aspects and Ranges of Vision Loss with Emphasis on Population Surveys." Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. septembar 2009) April 2002.
  13. ^ „Defining the Boundaries of Low Vision Patients”. SSDI Qualify. Arhivirano iz originala 27. 01. 2014. g. Pristupljeno 22. 1. 2014. 
  14. ^ a b „Low Vision and Legal Blindness Terms and Descriptions”. American Foundation for the Blind. Arhivirano iz originala 1. 3. 2017. g. Pristupljeno 28. 2. 2017. 
  15. ^ Bosanquet N, Mehta P., P. Evidence base to support the UK Vision Strategy.RNIB and The Guide Dogs for the Blind Association
  16. ^ World Health Organization
  17. ^ Causes of blindness and visual impairment Arhivirano na sajtu Wayback Machine (5. jun 2015), Svetska zdravstvena organizacija, 19. februar 2009.
  18. ^ Braille, Louis (1829). Method of Writing Words, Music, and Plain Songs by Means of Dots, for Use by the Blind and Arranged for Them
  19. ^ „The Dot Positions Are Identified by Numbers from One Through Six”. AFB.org. Arhivirano iz originala 08. 03. 2019. g. Pristupljeno 19. 6. 2016. 
  20. ^ Farrell, Gabriel (1956). The Story of Blindness. Cambridge: Harvard University Press. OCLC 263655. 
  21. ^ „NLS: That All May Read | Eligibility of Blind and Other Physically Handicapped Persons for Loan of Library Materials”. Loc.gov/nls. Pristupljeno 23. 5. 2017. 
  22. ^ „NLS Factsheets | Talking Books and Reading Disabilities”. Loc.gov/nls. Pristupljeno 23. 5. 2017. 
  23. ^ RNIB National Library Service
  24. ^ „Blind Sports Victoria”. Pristupljeno 4. 3. 2008. 
  25. ^ „IBSA General Assembly Elects New Leadership”. The Paralympian. International Paralympic Committee. 2001. Arhivirano iz originala 18. 09. 2007. g. Pristupljeno 4. 3. 2008. 
  26. ^ Lin, Thomas (4. 6. 2012). „Hitting the Court, With an Ear on the Ball”. Science. The New York Times. Pristupljeno 6. 6. 2012. 
  27. ^ „The history of people with disabilities in Australia – 100 years”. Disability Services Australia. Arhivirano iz originala 21. 12. 2010. g. Pristupljeno 4. 3. 2008. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

Klasifikacija
Spoljašnji resursi


 Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Слепило&oldid=27440996”