Slobodan Stanišić
Slobodan Stanišić (Velika Gradusa, 9. jula 1939) srpski je pisac za decu i mlade.
Slobodan Stanišić | |
|---|---|
 mini | |
| Datum rođenja | 9. jul 1939. |
| Mesto rođenja | Velika Gradusa, Kraljevina Jugoslavija |
Decenijama je prisutan na literarnoj sceni. Njegova poezija, proza i dramsko stvaralaštvo nagrađeni su gotovo svim nagradama koje se u Srbiji dodeljuju stvaraocima za decu i mlade.
Živi i stvara u Beogradu gde je završio Filološki fakultet i Fakultet dramskih umetnosti, odsek dramaturgije.
Crtao karikature za mnoge domaće i strane listove, tokom godina uređivao brojne radio i televizijske programe za koje je dobijao visoka priznanja i nagrade RTS. Bio je urednik dečjeg lista Neven, a potom časopisa Lenji Gaša, Zmaj, Čika Jova (Švajcarska), a od 1996—2001. odgovorni urednik Programa za decu i mlade RTS-a.
Poznat je po velikom broju književnih susreta, na kojima glumi, recituje i crta na licu mesta, koristeći desetogodišnje iskustvo saradnje sa „Ježom“ dok je radio kao karikaturista.
Prevođen je na engleski, ruski, beloruski, kineski, švedski, mađarski, rumunski, bugarski, slovački, rusinski...
Objavio je više od 125 knjiga romana, zbirki priča i pesama, autor je i 12 antologija i scenarija za mnoge televizijska emisije i serije.
Nagrade uredi
Dobitnik je nagrada "Politikin zabavnik", „Stara maslina“ za životno delo, "Zlatnog leptira" za pesničko stvaralaštvo "Zlatnog ključića" grada Smedereva, „Zlatnog Gašinog pera 98", nagrade Kulturnog centra i biblioteke grada Aleksinca za podsticaj i unapređenje dečje literature, nagrade Večernjih novosti "Gordana Brajović".
Dobitnik je Povelje Zmajevih dečjih igara za trajan doprinos i unapređenje literature za decu, a bio je i domaćin-nosilac Zmajevog štapa na Zmajevim dečjim igrama 1993.
Mnoga od nabrojanih dela štampane su u više izdanja, a roman Dušan princ sunca bio je najčitanija knjiga u dečjem odeljenju novosadske Gradske biblioteke 2002. Nagradu dečje kritike "Dositejevo pero" dobili su Dušan princ sunca (2000), Lučka kapetanija (2001), Cvonki (2003), Hajduk Veljko - junak vredan cele vojske (2019), Ljuba hajduk Vukosava (2021).
U saradnji sa Izdavačkom kućom "Pčelica" Slobodan Stanišić je napisao trideset ilustrovanih knjiga u okviru dve edicije - Deca čitaju srpsku istoriju i Vekovi srpske pismenosti. Knjige je ilustrovala čitava plejada domaćih ilustratora za decu, predvoćenih Aleksom Gajićem, Jovanom Ukropinom, Mijatom Mijatovićem i drugima. Za pomenute edicije, koje su doživele veliku poluarnost kod najmlađih čitalaca, Stanišić je dobio brojna priznanja. Edicija Deca čitaju srpsku istoriju proglašena je najboljom edicijom knjiga za decu na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 2014. godine, a na Festivalu slovenske knjige u Minsku 2016. godine je nagrađena kao najbolja edicija knjiga za decu na slovenskim jezicima. Edicija vekovi srpske pismenosti nagrađena je na Sajmu knjiga u Banjaluci 2018. godine kao izdavački poduhvat i iste godine je dobila nagradu Loza na Sajmu knjiga u Pirotu.
Zvanje Vitez od duha i humora (Gašin sabor, 2018), dodeljuju Centar za umetnost stripa Beograd pri Udruženju stripskih umetnika Srbije i Dečji kulturni centar Beograd[1]
Dobitnik je Vukove nagrade za 2020. godinu.[2]
Dela uredi
Objavio je 36 romana, od kojih su najznačajniji:
- Tango za troje (nagrada "Politikin zabavnik" - najbolje delo za mlade 1992, knjiga godine Kolašin (1993) i godišnja nagrada Festivala humora za decu, Lazarevac (1993))
- Alek trejd (nagrada «Rade Obrenović» Zmajevih dečjih igara – najbolji roman za mlade 1998),
- Dvoje na vetru
- Cvonki 1-7, (od kojih je „Cvonki i vilin konjic“ dobio Dositejevo pero 2003. godine),
- Dušan princ sunca
- Dušan, dečak na prestolu,
- Dušan i Durundilo,
- Plastična kifla
- Zelena zua
Zbirke priča i pesama:
- Plave šargarepe,
- Osmica sa brkovima,
- Kockaste lubenice (knjiga godine, nagrada Večernjih novosti „Gordana Brajović“ Aleksinac 1998),
- Bila jednom dva robota,
- Princeza solitera,
- Kako se kaže: volim te,
- Deco parkirajte se,
- Ne diraj Vesnu,
- Čekam te,
- Imam gosta iz druge galaksije,
- Večeras dolazim kasnije kući,
- Ne koristi ruž za usne
- Deca čitaju srpsku istoriju
- Vekovi srpske pismenosti
- Zlato na svili
Pozorišni komadi:
- Java u Snovigradu (Pozorište mladih, Novi Sad),
Monodrame:
- Mađija (u izvođenju Branke Veslinović),
- Pomešani lončići (Ivana Despotović),
- Retka tetka (Ružica Sokić),
- Zašto je ćutao Igor (Rada Đuričin)
Radio-drame za decu:
- Bila jednom dva robota,
- Izlet na čudno zeleno, (prva nagrada na javnom konkursu Radio Beograda)
- Nikola i strašni Zma,
- Druženje sa Ivicom Smejačem,
Radio komedije:
Roboti (1965), Džepni zoološki vrt (1967), Hiljadu nejednakih komadića (1975), Kućerina, Vitaminizirana Plautomenehmijada, Pasja noć
Vidi još uredi
Reference uredi
- ^ Udruženje stripskih umetnika Srbije.„Dve gospe, sedamdeset vitezova i 6.000 ulazaka u plemeniti svet stripa: Izveštaj sa prvog Gašinog sabora, 26. april — 11. maj 2018.” Arhivirano na sajtu Wayback Machine (18. maj 2018), 17. maj 2018.
- ^ „Objavljena imena dobitnika Vukove nagrade”. N1. Pristupljeno 25. 2. 2021.
