Википедија

Смрт на Нилу

детективски роман

Smrt na Nilu je detektivski roman britanske spisateljice Agate Kristi koji je 1. novembra 1937. prvi put objavila u Velikoj Britaniji izdavačka kuća "Collins Crime Club",[1] a sledeće godine u SAD-u izdavačka kuća "Dodd, Mead and Company".[2][3] Britansko izdanje se prodavalo po ceni od sedam šilinga i šest penija,[4] a američko izdanje po 2 dolara.[3] Celomesečnom romanu 1937. godine prethodila je kratka priča sa istim naslovom, ali sa Parkerom Pajnom kao detektivom. Pojedinosti zapleta kratke priče su bitno različite, mada su postavka i neki likovi slični.

Smrt na Nilu
Korice knjige srpskog izdanja
Nastanak
Orig. naslovDeath on the Nile
AutorAgata Kristi
ZemljaUjedinjeno Kraljevstvo
Jezikengleski
Sadržaj
Žanr / vrsta delakriminalistički
LokalizacijaEgipat
Izdavanje
Datum1. novembar 1937.
Broj stranica288
Tip medijatvrdi povez
Hronologija
PrethodnikNemi svedok
NaslednikSastanak sa smrću

U knjizi se pojavljuje belgijskii detektiv Herkul Poaro. Radnja se odvija u Egiptu, uglavnom na reci Nil.

Radnja uredi

  UPOZORENjE: Slede detalji zapleta ili kompletan opis knjige!

Dok je bio na odmoru u Asuanu kako bi se ukrcao na parobrod Karnak koji je krenuo na put duž reke Nil od Šelala do Vadi Halfe, Herkulu Poarou obraća se uspešna društvena osoba Linet Dojl (devojačko Ridžvej) koja želi da mu da nalog da odvrati njenu bivšu prijateljicu Žaklin de Belefort da je ne proganja. Linet se nedavno udala za bivšeg Žaklininog verenika Sajmona Dojla zbog čega je Žaklin bila ogorčena. Poaro odbija proviziju, ali neuspešno pokušava da odvrati Žaklin da nastavi sa svojim planovima. Sajmon i Linet tajno slede Poaroa kako bi pobegli od Žaklin, ali otkrivaju da je saznala za njihove planove i ukrcala se ispred njih. Drugi putnici sa Karnaka su Linetina sluškinja Luiz Burže i poverenik Endru Penington, romanopisac Salom Oterborne (tanko prikriveni prikaz Elinor Glin) i njena ćerka Rozali, Tim Alerton i njegova majka, američka društvenka Meri van Šajler i njena sestra od tetke Kornelija Robson i njena medicinska sestra gospođica Bauers, otvoreni komunista gospodin Ferguson, italijanski arheolog Gvido Ričeti, zastupnik Džim Fantorp i lekar iz Austrije dr. Bezner.

Prilikom posete Abu Simbelu kada je Karnak stao, Linet za dlaku izbegava da je smrvi velika gromada koja je pala sa litice. Žakliin se sumnjiči da je odgurnula kamenu stenu sa litice, ali je otkriveno da je bila na brodu u vreme događaja. U Vadi Halfi, Poaroov prijatelj pukovnik Rejs ukrcava se na parobrod za povratno putovanje i govori mu da traži ubicu među putnicima. Sledeće noći u salonu parobroda, Žaklin izražava svoju ogorčenost prema Sajmonu i puca mu u nogu pištoljem, ali se odmah slomila zbog griže savesti i bacila pištolj. Fantorp i Kornelije koji su bili prisutni odveli su je u kabinu. Sajmona su ubrzo potom odveli u kabinu doktora Beznera na lečenje zbog povrede. Fantorp traži Žaklinin pištolj, ali javlja da je nestao. Sledećeg jutra, Linet je pronađena mrtva pogođena u glavu dok je njen vredni niz bisera nestao. Biseri u današnjim funtama vrede otprilike 1.000.000 funti. Žaklinin pištolj pronađen je u Nilu umotan u baršunasti šal gospođicu van Šajler za koji ona kaže da je ukraden prethodnog dana. Iz pištolja su ispaljena dva hica.

Prilikom saslušanja Luiz u kabini u kojoj se Sajmon odmarao, Poaro primećuje neobičnost u rečima koje je govorila. Gospođica Bauers vraća Linetinu bisernu ogrlicu koju je ukrala gospođica Van Šajler koja je kleptomanka. Međutim, Poaro shvata da je to samo imitacija Linetine prave ogrlice. On beleži dve bočice laka za nokte u žrtvinoj sobi, od kojih ga jedna intrigira. Luiz je tada pronađena nasmrt izbodena u njenoj kabini. Gospođa Oterborne se kasnije sastaje sa Poaroom i Rejsom u Sajmonovoj kabini tvrdeći da je videla ko je ubio sluškinju na šta Sajmon glasno izražava svoje iznenađenje. Pre nego što je otkrila o kome se radi, ona je ubijena iz kabine. Poaro se uskoro suočava sa Peningtonom zbog pokušaja ubistva Linet tokom guranja stene sa litice - Penington je neuspešno nagađao sa njenim nasledstvom i došao u Egipat saznavši za njen brak sa Sajmonom kako bi je prevario da potpiše spise koji bi ga oslobodili. Međutim, on tvrdi da nije nikoga ubio uprkos tome što je njegov revolver korišćen u ubistvu gospođe Oterborne. Poaro pronalazi Linetine prave bisere kod Tima koji je pravu ogrlicu zamenio imitacijom niza bisera. Rejs shvata da je Ričeti čovek koga traži.

Poaro otkriva Rejsu, Bezneru i Korneliji da je Sajmon ubio Linet. Ubistvo je planirala Žaklin, a par su i dalje ljubavnici. Sajmon se oženio Linet kao deo njihove šeme da dobije Linetin novac. U noći ubistva, Žaklin je namerno promašila Sajmona koji je crvenom mastilom lažirao povredu noge. Dok je Žaklin ometala Fantorpa i Korneliju, Sajmon je uzeo njen pištolj koji je namerno bacila, otišao u Linetinu kabinu i upucao je. Stavio je bočicu laka za nokte u kojoj je bilo crveno mastilo na Linetin umivaonik, a zatim se vratio u salon i upucao se u nogu. Sajmon je ukradenim šalom pokušao da utiša pucanj, stavio rezervni metak kako bi izgledalo kao da su ispaljena samo dva hica i bacio pištolj preko broda. Luiz i gospođu Oterborne ubila je Žaklin koju je Sajmon upozorio kada je plan krenuo nizbrdo - Luiz je bila svedokinja kako je Sajmon te noći ušao u Linetinu kabinu i nagovestila mu je to kada ju je Poaro saslušavao oko pokušaja ucene. Gospođa Oterborne je videla Žaklin kako ulazi u Luizinu kabinu pre nego što je izbodena. Poaro se suočava sa Sajmonom koji priznaje. On je uhapšen, kao i Žaklin i Ričeti. Dok se parobrod vraćao u Šelal i putnici se iskrcavali, Žaklin je ubila Sajmona i sebe drugim pištoljem koji je imala kako bi izbegli vešala. Kada su ga pritisli, Poaro otkriva da je znao da ona ima drugi pištolj, ali je saosećajno odlučio da joj dozvoli da sebi oduzme život.

Likovi uredi

  • Herkul Poaro, belgijski detektiv.
  • Pukovnik Džoni Rejs, bivši pukovnik vojni - sada vođa protiv-obaveštajnog odreda MI5.
  • Linet Ridžvej, bogata mlada naslednica.
  • Sajmon Dojl, Linetin suprug.
  • Žaklin de Belefort, Sajmonova bivša verenica.
  • Dr. Bezner, lekar iz Austrije.
  • Meri van Šajler, bogatašica iz amerike, ali na žalost kleptomanka.
  • Kornelija Robson, Merina sestra od tetke.
  • Gospođica Bauers, Merina medicinska sestra.
  • Džim Fantorp, zastupnik.
  • Gvido Ričeti, arheolog iz Italije.
  • Endru Penington, Linetin zastupnik.
  • Tim Alerton
  • Gospođa Alerton, Timova majka.
  • Salom Oterborn, spisateljica.
  • Rozali Oterborn, Salomina ćerka.
  • Ferguson, otvoreni komunista.
  • Luiz Burže, Linetina sluškinja.

Prijem uredi

Savremene kritike o knjizi bile su prvenstveno pozitivne. Kratak pregled časopisa Književni dodatak zaključen je rečima: "Herkul Poaro, kao i obično, kopa istinu tako nepredviđeno da bi bilo nepravedno da za promenu proveravaju njega."[5]

Časopis Škot je pregled 11. novembra 1937. završio rekavši da je "autorka ponovo konstruisala najprikladnije zaplete, obmotala ih okolnostima koje ometaju i predstavila onome što bi trebalo da bude zahvalna javnost."[6]

E. R. Panšon iz časopisa Čuvar svoj osvrt 10. decembra 1937. počeo je rečima: „Da bi se odlučilo da li pisac fantastike poseduje pravi romanopisački dar, često je dobar plan razmotriti da li su sporedni likovi u njegovoj knjizi, oni o čijem je stvaranju o kome je autor verovatno malo razmišljao, ističu sami u pripovedanju kao žive ličnosti. Ovaj ispit je jedan koji gospođa Kristi uvek uspešno prolazi, i to više nego u svojoj novoj knjizi."[7]

U kasnijem pregledu, Robert Barnard je napisao da je ovaj roman "Jedan od prvih deset, uprkos složenim rešenjima. Poznati bračni trougao, postavljen na paru na Nilu." Slabost je to što postoji „Mestimično malo mesne boje, ali neke dobre groteske među putnicima - što je film i iskoristio“. On beleži promenu u romanima Kristijeve sa ovim zapletom objavljenim 1937. godine jer „Špijuni i agitatori počinju da napadaju čistu detektivsku priču Kristijeve u ovom razdoblju jer počinje da klizi ka ratu“.[8]

Pominjanje drugih dela uredi

  • U 12. poglavlju, gospođica Van Šajler pominje Poarou zajedničkog pozananika, Rufusa Van Aldena, koji se pominje u delu Zagonetka Plavog voza.
  • U II delu 21. poglavlja romana, Poaro pominje da je našao skerletni kimono u svom prtljagu. Ovo se odnosi na zaplet u romanu Ubistvo u Orijent ekspresu.
  • Kada Poaro sreće Rejsa, Kristijeva je napisala da ga je Poaro upoznao u Londonu prošle godine kada su bili gosti na veoma neobičnoj večeri koja se završila smrću njihovog neobičnog domaćina, što se odnosi na roman Karte na stolu.
  • Pre no što je otkrio lik ubice, Poaro se pozvao na svoja iskustva u razvoju metoda detekcije slična onima u romanu Ubistvo u Mesopotamiji. On razmišlja: "Jednom sam otišao profesionalno na arheološku ekspediciju - i tamo sam nešto naučio. Tokom iskopavanja, kada nešto iskrsne iz zemlje, sve se briše vrlo pažljivo svuda oko njega. Sklanjate oko njega zemlju i tu i tamo stružete nožem sve dok konačno vaš predmet nije tu, sasvim sam, spreman za crtanje i slikanje bez ikakvih spoljašnjih materija koje ga zbunjuju. Ovo sam pokušavao da uradim - očistim tu stranu materiju da možemo videti istinu..."

Prilagođavanja uredi

Pozorište uredi

Predstava iz 1946. uredi

Agata Kristi je prilagodila roman za pozorište koji je premijerno izvedena u pozorištu Dendi Repertoar 17. januara 1944.[9] pod nazivom Skriveni horizont i u Zapadnom kraju 19. marta 1946. godine pod naslovom Ubistvo na Nilu i na Brodveju 19. septembra 1946. pod istim nazivom.

Predstava iz 1950. uredi

Televizijska varijanta romana izvedena uživo pod nazivom Ubistvo na Nilu izvedena je 12. jula 1950. u SAD-u u jednočasovnoj predstavi u sklopu serije Televizijsko pozorište Kraft. Igrali su Gaj Spol i Patriša Vil.

Film uredi

Smrt na Nilu (1978.) uredi

Glavni članak: Smrt na Nilu (film iz 1978)

Roman je ekranizovan u igrani film 1978. godine, sa Piterom Justinovim u glavnoj ulozi u prvom od njegovih šest pojavljivanja kao Poaro. U glumačkoj ekipi svih zvezda bili su Beti Dejvis (gospođica van Šajler), Mija Farou (Žaklin de Belefort), Megi Smit (gospođica Bauers), Lois Čajls (Linet Dojl), Sajmon Mekorkindejl (Sajmon Dojl), Džon Finč (gospodin Ferguson), Olivija Hasi (Rozali Oterborn), Anđela Lensburi (gospođa Oterborn), Džejn Birkin (Luiz), Džordž Kenedi (gospodin Penington), Džek Vorden (Dr. Bezner), I. S. Johar (gospodin Kuduri) i Dejvid Niven (pukovnik Rejs). Scenario se malo razlikuje od knjige zbog brisanja nekoliko likova među kojima su Kornelija Robson, sinjor Ričeti, Džoana Sautvud, lertonovi i Džim Fantorp. Tima Allertona je u ulozi Roaline simpatije zamenio Ferguson.

Smrt na Nilu (2022.) uredi

Glavni članak: Smrt na Nilu (film iz 2022)

Filmska ekranizacija koju je režirao Kenet Brana i koja je premijerno prikazana 11. februara 2022. Smrt na Nilu predstavlja nastavak filma Ubistvo u Orijent ekspresu iz 2017. godine.

Radio uredi

Roman je prilagođen kao petodelni serijal za BBC Radio 4 1997. godine. Džon Mofat je ponovo tumačio ulogu Poaroa. Serija se emitovala četvrtkom od 2. do 30. januara od 22.00 do 22.30. Svih pet epizoda snimljeno je u petak 12. jula 1996. u Emiterskoj kući. Roman je prilegodio Majkl Bejkvel, a režirao Enid Vilijams.

Televizija uredi

Poaro uredi

Za devetu sezonu serije Poaro urađena je ekranizacija romana Smrt na Nilu. U naslovnoj ulozi bio je Dejvid Sačet, a takođe su igrali i Emili Blant kao Linet, Dž. Dž. Fild kao Sajmon Dojl, Ema Grifits Malin kao Žaklin, Džejms Foks kao pukovnik Rejs, Frensis de la Tur kao gospođa Oterborne, Zoi Telford kao Rozalin Oterborn i Dejvid Soul kao Endru Penington. Epizoda je snimljena u Egiptu, a mnoge scene snimljene su na parnoj mašini Sudan.

Ova ekranizacija ostala je u velikoj meri verna romanu, sa nekim manjim izmenama:

  • Likovi gospođice gospođica Bauers, Džima Fantorpa i Gvida Ričetija su izostavljeni.
  • Zbog izostavljanja Ričetija, Rejsov razlog za ukrcavanje na brod je promenjen. U ekranizaciji, on se sastaje sa Poaroom nakon što je bio na diplomatskom zadatku i odlučuje da se vrati s njim umesto da putuje vladinim plovilom.
  • Poaro Žaklin i Sajmona ne upoznaje u Londonu već u Kairu tokom odmora u Egiptu kada se ona prvi rugala i mučila njegovu drugu suprugu Linet.
  • Tim i Rozali se na kraju ekranizacije ne zaljubljuju srećno jedno u drugo. Umesto toga, on nežno odbija njen predlog u obliku dvosmislene implikacije da je peder, što je u ekranizaciji bila upitna činjenica.
  • Luizino telo je pronađeno u ormanu tokom pretresa broda, a ne ispod kreveta.
  • Ekranizacija menja različite elemente prizora u vezi sa prvim pokušajem ubistva Linet koje je izveo Penington. U revidiranom prizoru događaj se desio u starom hramu kada je veliki kamen pao i zamalo pogodio Linet i Sajmona. Poaro suočava Peningtona sa ovim, znajući da se u to vreme nije nalazio u hramu već na krovu, a on otkriva da ga je srušio slučajno, a ne u očaju ili sa namerom da ubije. Žaklin nije bila na brodu kada se to dogodilo niti na krovu hrama, već u blizini Linet i Sajmona, rugajući im se znanjem o egipatskoj boginji sa licem krave.

Pominjali su se i događaji iz stvarnog života čime izgleda da je vreme radnje ove epizode krajem 1932. godine, mada je brod Normandija stupio u službu tek 1935. godine, ali ovde postoji određena zabuna: Ferguson pominje "ludaka koji će uskoro preuzeti vlast u Nemačkoj", ukazujući da je vreme radnje pre 1933. godine, ali kasniji snimak Peningtonove etikete za prtljag prikazuje datum njegovog plovidbe Normandijom kao „januar 1936“.

Igrica uredi

Smrt na Nilu je 2007. godine društvo "Flood Light Games" pretvorila u računarsku igru "skrivenih objekata" pod nazivom Agata Kristi: Smrt na Nilu i objavila je kao zajedničko ulaganje između društava "Oberon Games" and "Big Fish Games".[10] Igrač preuzima ulogu Herkula Poaroa kao dok pretresa različite kabine na Karnaku zbog tragova, a zatim osumnjičene saslušava na osnovu podataka koje sazna.

Grafički roman uredi

Smrt na Nilu je izdavačka kuća "HarperCollins" objavila kao prilagođen kao grafički roman 16. jula 2007. u prilagođavanju Fransoe Rivijea i Žana-Fransoe Miniaka (ISBN 0-00-725058-4). Ovo je prevedeno iz izdanja koje je izdavačka kuća "Emmanuel Proust éditions" prvi put objavila u Francuskoj 2003. pod naslovom Mort sur le Nil.

Naučna fantastika uredi

U kratkoj priči Koni Vilis Smrt na Nilu[11] skupina američkih turista je na putu na odmor u Egiptu. Glavni junak čita knjigu Agate Kristi i u razgovoru s ostalima daje različite opaske o njenoj radnji i filmu snimljenom na osnovu nje. Niz sve čudnijih i neobjašnjivih događaja daje joj do znanja da su ona i ostali umrli i ušli u zagrobni život starog Egipta. Njen primerak knjige Kristijeve pretvoren je u Staroegipatsku knjigu mrtvih i ona se suočava sa osudom Anubisa. Međutim, ovo nije baš isti zagrobni život u koji su verovali stari Egipćani. U revidiranoj varijanti, Herkul Poaro je moćni polubog, a njegovo prizivanje može pružiti nekoj duši u borbi određenu zaštitu.

Spoljašnje veze uredi

  1. ^ The Observer 31 October 1937 (Page 6)
  2. ^ John Cooper and B.A. Pyke. Detective Fiction – the collector's guide: Second Edition (Pages 82 and 86) Scholar Press. 1994. ISBN 0-85967-991-8
  3. ^ a b American Tribute to Agatha Christie
  4. ^ Chris Peers, Ralph Spurrier and Jamie Sturgeon. Collins Crime Club – A checklist of First Editions. Dragonby Press (Second Edition) March 1999 (Page 15)
  5. ^ The Times Literary Supplement 20 November 1937 (Page 890)
  6. ^ The Scotsman 11 November 1937 (Page 15)
  7. ^ The Guardian 10 December 1937 (Page 6)
  8. ^ Barnard, Robert (1990). A Talent to Deceive – an appreciation of Agatha Christie (Revised izd.). Fontana Books. str. 192. ISBN 0-00-637474-3. 
  9. ^ University of Glasgow page on play
  10. ^ Bigfishgames.com Arhivirano 5 jul 2007 na sajtu Wayback Machine
  11. ^ Published in "The Year's Best Science Fiction - Eleventh Annual Collection", Edited by Gardner Dozois, St. Martin's Press, New York, 1994
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Смрт_на_Нилу&oldid=27536363”