Википедија

Снајдер против Фелпса

Snajder protiv Felpsa (engl. Snyder v. Phelps, 562 U.S. ___ (2011)) je naziv procesa pred Vrhovnim sudom Sjedinjenih Američkih Država iz 2011. Pitanje koje je postavljeno Sudu je da li prvi amandman na Ustav SAD štiti demonstrante na sahranama od utuživanja za namjerno izazivanje duševnog bola.

Snajder protiv Felpsa
Vrhovni sud Sjedinjenih Američkih Država
Datum rasprave: 6. oktobar 2010.
Datum presude 2. mart 2011.
Puni naziv slučajaAlbert Snajder protiv Freda V. Felpsa, starijeg; Baptističke crkve Vestboro; Rebeke A. Felps Dejvis; Širli L. Felps-Ruper
Presuda
Govor na javnom mestu o javnom pitanju ne može biti utuživ zbog nanošenja duševnog bola, čak i ako je taj govor toliko nečuven ili uvredljiv. Presuda apelacionog suda potvrđena; Presuda osnovnog suda preinačena.
Članovi suda
Džon Roberts, Entoni Kenedi, Antonin Skalija, Rut Bejder Ginsberg, Klarens Tomas, Sonja Sotomajor, Elena Kejgan, Stiven Brajer, Samjuel Alito
Većinsko mišljenje:Roberts, pridružili se: Kenedi, Skalija, Ginsberg, Tomas, Sotomajor, Kejgan, Brajer
Izdvojeno saglasno mišljenjeBrajer
Izdvojeno nesaglasno mišljenje:Alito
Primenjeno pravo
Ustav Sjedinjenih Američkih Država, amandman I

Albert Snajder, otac poginulog marinca Metjua Snajdera, podneo je tužbu protiv Freda Felpsa, njegove dve kćerke i Baptističke crkve Vestboro, koji su protestovali na sahrani njegovog sina.

Sud je doneo presudu u korist Freda Felpsa, zaključivši da oni koji govore na javnom mestu o javnom pitanju ne mogu biti tuženi zbog namernog nanošenja duševnog bola, čak i ako je govor u pitanju toliko nečuven odnosno uvredljiv. Presudu je podržalo osam sudija, dok je Samjuel Alito bio protiv.

Pozadina

uredi
 
Članovi Baptističke crkve Vestboro tokom jednog od njihovih tipičnih protesta.

Dana 10. marta 2006. članovi Baptističke crkve Vestboro protestovali su na sahrani američkog marinca Metjua Snajdera koji je poginuo u nesreći u Iraku 3. marta 2006.[1][2] Crkva je najavila protest 8. marta, kao što je to radila i ranije tokom hiljada protesta koje su održali, protestujući zbog, kako smatraju, rastuće tolerancije prema homoseksualcima. Članovi crkve su držali plakate na kojima je pisalo: „Amerika je prokleta“, „Bog vas mrzi“, „Idete u pakao“, „Pederska vojska“, „Hvala Bogu na mrtvim vojnicima“.[3] Članovi Patriotske garde su bili prisutni kako bi pružili zaštitu porodici Snajder.[4] Crkva je na svojoj internet stranici objavila tekst u kojem osuđuje Albera Snajdera i njegovu bivšu ženu zato što su podigli sina kao katolika, navodeći da su ga „naučili da prkosi svome tvorcu“, „odgojili ga za đavola“ i „naučili ga da je Bog lažov“.[5]

Albert Snajder je tužio Freda Felpsa, njegove dve kćerke i Baptističku crkvu Vestboro, i to za klevetu, narušavanje privatnosti, odavanje ličnih podataka, namjerno izazivanje duševnog bola i građansku zavjeru.[5] Deo tužbe koji se odnosi na klevetu je odbačen pre početka suđenja, jer je sadržaj koji je objavljen na internet stranici crkve u suštini predstavljao religijsko mišljenje Širli Felps-Ruper i nije realno mogao da izloži tužioca javnoj mržnji ili podsmehu.[6] Tužba za odavanje ličnih podataka je takođe odbačena jer članovi crkve nisu objavili nijedan privatni podatak tužioca, dok su podatke da je razveden i da je katolik pročitali u smrtovnicama koje su objavljene u novinama. O preostalim tačkama optužnice se odlučivalo na suđenju.[6]

Osnovne činjenice relevantne za slučaj nisu osporavali ni tužilac ni članovi crkve. Snajder je svedočio da su članovi crkve „pretvorili sahranu u medijski cirkus s namerom da povrede moju porodicu. Hteli su da se njihova poruka čuje bez obzira na to koga će to povrediti. Moj sin je trebalo da bude dostojanstveno sahranjen, a ne sa gomilom klovnova koji su bili ispred.“[7]

U opisivanju duševne patnje koju su mu naneli članovi crkve, Snajder je rekao da je posle sahrane postao ljut, da je često plakao i da mu je fizički bilo toliko loše da je često povraćao. Rekao je da su mu članovi crkve „stavili crva u glavu“ i da nije mogao da misli o svom sinu bez razmišljanja o njihovom protestu.[8] Nekoliko eksperata koje je pozvao Snajder je potvrdilo da su pogoršanje njegovog dijabetesa i teška depresija povezani sa akcijama tuženih.[7]

Članovi crkve su u svojoj odbrani naveli da su poštovali sve lokalne propise i da su slušali policijske instrukcije. Naveli su da je protest održan na mestu koje je ogradila policija na oko 300 metara od sahrane, i da se sa sahrane nije mogao videti ni čuti. Sam Snajder je izjavio da je tokom sahrane video samo vrhove plakata koje su držali demonstranti a da je njihov sadržaj video tek kasnije tog dana gledajući vesti na televiziji. Takođe je rekao da je izjave na internet stranici crkve o njegovom sinu našao preko gugl pretrage.[8]

U svojim instrukcijama poroti, sudija Ričard Benet iz okružnog suda u Merilendu rekao je da „zaštita koju prvi amandman pruža slobodi govora ima svoje granice“ i da to uključuje „vulgarne, uvredljive i šokantne izjave“ te da porota mora odlučiti da li su akcije tuženih „bile veoma uvredljive za razumnu osobu, da li su bile ekstremne i nečuvene i da li su bile toliko uvredljive i šokantne da ne zaslužuju zaštitu prvog amandmana“.[8][9] Članovi crkve su bezuspešno tražili poništavanje suđenja zbog, kako su smatrali, pristrasnih izjava sudije kao i zbog toga što je advokat tužioca govorio u javnosti o detaljima suđenja, a nakon odbacivanja ovih zahteva uputili su žalbu.[10]

Dana 31. oktobra 2007. porota je odlučila u korist tužioca i naredila crkvi da isplati Snajderovom ocu 2,9 miliona dolara na ime nadoknade štete, čemu su kasnije dodali još 6 miliona dolara na ime odštete zbog povrede prava na privatni život i dodatnih 2 miliona dolara zbog izazivanja duševnog bola (ukupno 10,9 miliona dolara). Felps je izjavio da crkva neće promeniti svoju poruku zbog presude.[11] Dana 4. februara 2008, sudija Benet je potvrdio presudu, ali je smanjio iznos odštete zbog povrede prava na privatnost i zbog nanošenja duševnog bola sa 8 na 2,1 milion dolara, uzevši u obzir resurse kojima crkva raspolaže. Ukupan iznos koji je crkva trebalo da plati je tada iznosio 5 miliona dolara. Sud je naredio da crkveni objekti i Felpsova advokatska kancelarija budu založeni kako bi se osiguralo da iznos bude isplaćen.[12]

Ročište o žalbi crkve održano je 24. septembra 2009. Apelacioni sud je preinačio presudu porote i ukinuo odštetu od 5 miliona dolara koja je dodeljena Snajderovom ocu. Apelacioni sud je zaključio da je niži sud pogrešio kada je dao instrukciju poroti da odluči o pravnom pitanju (da li je konkretan govor zaštićen prvim amandmanom ili ne) a ne o činjenicama slučaja. Prema mišljenju apelacionog suda, protestni plakati i jezik kojim se služila crkva na svojoj internet stranici su bili retorička hiperbola i figurativno izražavanje, te su kao takvi zaštićeni prvim amandmanom na Ustav SAD.[8][13] Dana 30. marta 2010. sud je naredio Albertu Snajderu da članovima crkve plati 16.510 dolara na ime sudskih troškova. Troškove je umesto njega platio politički komentator Bil O‘Rajli.[14]

Zahtev za reviziju je podnet Vrhovnom sudu 8. marta 2010.[15] Rasprava je održana 13. oktobra iste godine, crkvu su zastupale tri Felpsove kćerke.[16][17]

Pitanja

uredi

Pitanja koja su postavljena Sudu su:[15]

  1. Da li se zabrana dodeljivanja odšteta javnim ličnostima kao kompenzaciju za namerno nanošenje duševnog bola, u skladu sa ranijim precedentima Suda, primjenjuje i na privatna lica i privatne stvari.
  2. Da li sloboda govora koju garantije prvi amandman ima prednost nad slobodom religije i slobodom mirnog okupljanja.
  3. Da li država treba da zaštiti pojedince koji prisustvuju sahrani članova porodice od neželjene komunikacije.

Podnesci

uredi

Nekoliko medijskih organizacija i organizacija za građanska prava su dostavile Amicus curiae pisma u kojima su pružile podršku Felpsu. Neke od njih su Američko društvo za građanske slobode,[18] Komitet reportera za slobodu štampe i još 21 medijska organizacija uključujući Asošijejted pres i Novinarsko udruženje Amerike.[19]

Amicus curiae pisma podrške Snajderu dostavili su lideri većine i manjine u Senatu SAD, kao i 40 drugih senatora,[20] nekoliko veteranskih organizacija, kao što su Američka legija[21] i Veterani inostranih ratova,[22] zatim savezna država Kanzas i 47 drugih saveznih država i Distrikt Kolumbija.[23]

Presuda

uredi
 
Predsednik suda Džon Roberts je napisao većinsko mišljenje

Sud je doneo presudu u korist Felpsa i Baptističke crkve Vestboro, potvrdivši presudu apelacionog suda. Većinsko mišljenje je napisao predsednik suda Džon Roberts, a njemu se pridružilo još 7 sudija. U presudi stoji:[24]

Ono što su članovi crkve rekli, kao i kontekst gde i kako su to rekli podleže „posebnoj zaštiti“ prvog amandmana na Ustav SAD, i ta zaštita ne može biti ukinuta samo zato što je porota utvrdila da je protest bio „sraman“.

U većinskom mišljenju takođe stoji da sahrana nije ometana: „Članovi crkve su se držali podalje od sahrane, Snajder je mogao videti samo vrhove njihovih plakata i nema dokaza da je protest ometao samu sahranu.“[25] Sudije su takođe odbile da prošire „captive audience“ doktrinu, navodeći da Snajder nije bio prisiljen da čuje negativan govor.[26]

Sudija Stiven Brajer je napisao izdvojeno saglasno mišljenje u kojem je obrazložio da se presuda odnosi samo na protest, te da nisu uzete u obzir internet publikacije crkve u kojima se napada Snajder i njegova porodica.[27]

Alitovo nesaglasno mišljenje

uredi
 
Samjuel Alito

Sudija Samjuel Alito je bio jedini koji se nije slagao sa presudom. On je svoje izdvojeno mišljenje počeo rečima: „Naša duboka nacionalna posvećenost slobodnoj i otvorenoj debati nije licenca za zlobne verbalne napade koji su se desili u ovom slučaju“,[24] zaključivši da „kako bi imali društvo u kome se o javnim pitanjima može otvoreno i energično raspravljati, nije potrebno da dozvolimo brutalne napade na nevine žrtve, kao što je tužilac“.[26]

U govoru iz jula 2011, sudija Rut Bejder Ginsberg je nazvala Alitovo mišljenje „srčanim“ navodeći da je ono istaklo neuporedivu bol koju je pretrpela porodica Snajder, napomenuvši da „iako mu se nijedan drugi sudija nije pridružio, njegovo mišljenje dele mnogi posmatrači prilika u Sudu, uključujući i nedavno penzionisanog pridruženog sudiju Džona Pola Stivensa, koji je izjavio da bi se pridružio moćnom Alitovom mišljenju“.[28]

Vidi još

uredi

Reference

uredi
  1. ^ „DoD Identifies Marine Casualty” (Saopštenje). U.S. Dept. of Defense. 06. 03. 2006. Pristupljeno 07. 05. 2011. 
  2. ^ Canty, Michele (25. 11. 2007). „Military Report Details Crash”. York Daily Record. York, Pennsylvania. Arhivirano iz originala 06. 09. 2013. g. Pristupljeno 07. 05. 2011. 
  3. ^ „Snyder v. Phelps”. Electronic Privacy Information Center. Arhivirano iz originala 02. 11. 2012. g. Pristupljeno 07. 05. 2011. 
  4. ^ Bates, Theunis (02. 03. 2011), „One Family's Fight Against the Westboro Baptist Church”, AOL.com, Arhivirano iz originala 15. 05. 2013. g., Pristupljeno 07. 05. 2011 
  5. ^ a b Albert Snyder, Plaintiff v. Fred W. Phelps Sr, John Does, Jane Does, and Westboro Baptist Church, Inc. United States District Court District of Maryland
  6. ^ a b Snyder v. Phelps et. al (District Court of Maryland 2008). Text
  7. ^ a b Simmons, Melody (27. 10. 2007). „Marine’s Father Sues Church for Cheering Son’s Death”. The New York Times. Arhivirano iz originala 03. 11. 2007. g. Pristupljeno 08. 05. 2010. 
  8. ^ a b v g Snyder v. Phelps, 580 F.3d 206 4th Cir. (2009).
  9. ^ Donaldson-Evans, Catherine (26. 10. 2007). „Father of Marine Killed in Iraq Sues Church for Cheering Death, Appeals to Public Online for Help”. Fox News. Arhivirano iz originala 27. 11. 2012. g. Pristupljeno 08. 05. 2010. 
  10. ^ „$11M Damage Award for Picketing Funeral”. The Seattle Times. 01. 11. 2007. Pristupljeno 19. 04. 2010. 
  11. ^ Dominguez, Alex (31. 10. 2007). „Jury Awards Father $11M in Funeral Case”. North County Times. Pristupljeno 11. 05. 2011. 
  12. ^ Hall, Mike (04. 04. 2008). „Walls Close in on Phelpses”. The Topeka Capital-Journal. Arhivirano iz originala 02. 05. 2013. g. Pristupljeno 11. 05. 2011. 
  13. ^ „Court Says GI Funeral Protests Legal”. Baltimore Sun. Military.com. 25. 09. 2009. Pristupljeno 09. 07. 2010. 
  14. ^ Lamothe, Dan (06. 04. 2010). „Snyder-Phelps Fight Has Many Twists, Turns”. Marine Corps Times. Arhivirano iz originala 24. 03. 2013. g. Pristupljeno 06. 04. 2010. 
  15. ^ a b „09-751 Snyder V. Phelps” (PDF). Supreme Court. 08. 03. 2010. Pristupljeno 17. 10. 2010. 
  16. ^ Liptak, Adam (06. 10. 2010). „Justices Take Up Funeral-Protest Case”. The New York Times. Pristupljeno 17. 10. 2010. 
  17. ^ Sulzberger, A.J. (09. 10. 2010). „In Topeka, the Price of Free Speech”. The Topeka Capital-Journal. Pristupljeno 17. 10. 2010. 
  18. ^ Shapiro, Steven R.; Deborah A. Jeon & Joel Kleinman (14. 07. 2010). „Brief for the American Civil Liberties Union and the American Civil Liberties Union of Maryland as Amici Curiae in Support of Respondent” (PDF). American Civil Liberties Union. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 01. 2011. g. Pristupljeno 09. 10. 2010. 
  19. ^ Burke, Thomas R.; Bruce E.H. Johnson & Robert Corn-Revere. „Brief Amici Curiae of the Reporters Committee for Freedom of the Press and Twenty-one News Media Organizations in Support of Respondent” (PDF). Reporters Committee for Freedom of the Press. Arhivirano iz originala (PDF) 05. 07. 2012. g. Pristupljeno 09. 10. 2010. 
  20. ^ Dellinger, Walter; Jonathan D. Hacker, Justin Florence, et. al (28. 05. 2010). „Brief for Senators Harry Reid and Mitch McConnell and 40 Other Members of the U.S. Senate as Amici Curiae in Support of Petitioner” (PDF). O'Melveny & Myers LLP. Arhivirano iz originala (PDF) 28. 01. 2011. g. Pristupljeno 09. 10. 2010. 
  21. ^ Corberly, Linda T.; Paul Onderdonk, Gene C. Schaefr, et. al (jun 2010). „Brief for the American Legion as Amici Curiae in Support of Petitioner” (PDF). The American Legion. Arhivirano iz originala (PDF) 18. 01. 2012. g. Pristupljeno 09. 10. 2010. 
  22. ^ Maher, Lawrence M.; Timothy J. Nieman & Dean H. Dusinberre (28. 05. 2010). „Brief for the Veterans of Foreign Wars of the United States as Amici Curiae in Support of Petitioner” (PDF). The Veterans of Foreign Wars of the United States. Pristupljeno 09. 10. 2010. [mrtva veza]
  23. ^ Six, Steven; Stephen R. McAllister, Kristafer R. Ailslieger (jun 2010). „Brief for the State of Kansas and 47 Other States and the District of Columbia as Amici Curiae in Support of Petitioner” (PDF). State of Kansas. Arhivirano iz originala (PDF) 11. 10. 2010. g. Pristupljeno 09. 10. 2010. 
  24. ^ a b Geidner, Chris (02. 03. 2011). „Supreme Court Upholds Westboro Baptist Church Members' Right to Picket Funerals”. Metro Weekly. Arhivirano iz originala 08. 02. 2013. g. Pristupljeno 30. 05. 2011. 
  25. ^ Mears, Bill (02. 03. 2011). „Anti-gay church's right to protest at military funerals is upheld”. CNN.com. Pristupljeno 30. 05. 2011. 
  26. ^ a b Gregory, Sean (03. 03. 2011). „Why the Supreme Court Ruled for Westboro”. Time Magazine. Arhivirano iz originala 24. 08. 2013. g. Pristupljeno 30. 05. 2011. 
  27. ^ Barnes, Robert (03. 03. 2011). „Supreme Court Rules First Amendment Protects Church's Right to Picket Funerals”. Washington Post. Pristupljeno 30. 05. 2011. 
  28. ^ Speeches - 07/22/11 - Supreme Court of the United States, Pristupljeno 25. 4. 2013.

Spoljašnje veze

uredi
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Снајдер_против_Фелпса&oldid=28218732”