Solončak
Solončak je vrsta zemljišta. Sama reč je ruskog porekla i se sastoji iz dve reči sol - so i tatarske reči čak - mnogo, što znači da je zemište sa mnogo soli. U Srbiji, solončaci su najviše rasprostranjeni u Vojvodini (oko 25.000 ha u Bačkoj i Banatu), manje na Kosovu i duž jadranske obale u Crnoj Gori. U svetu zauzimaju prostor od oko 260 miliona hektara. U Ruskoj federaciji solončaci su zastupljeni u polupustinjama i pustinjama. Reakcija sredine prati količinu i vrstu soli. Hloridni i sulfatni solončaci imaju alkalnu sredinu do 8,7 odnosno 9 pH, dok sodni imaju vrlo izrazitu alkalnu sredinu i do 10,3 pH. Ove pH vrednnosti uslovljene su i prisustvom adsorbovanog natrijumovog jona u rsponu od 20-75% u zavisnosti od vrste soli. Mehanički sastav je pretežno glinovit i prilično homogen, koji predodređuje vodno-fizička svojstva.
Literatura
uredi- Prof. dr. N. S. Miljković, Novi Sad, Osnovi pedologije (1996)