Википедија

Sociolingvistika

Sociolingvistika je lingvistička disciplina koja se bavi deskriptivnim proučavanjem uticaja svih aspekata društva, uključujući kulturne norme, očekivanja i kontekst, na način upotrebe jezika, kao i uticajem jezika na društvo. Sociolingvistika se razlikuje od sociologije jezika po tome što je fokus sociologije jezika uticaj jezika na društvo, dok se sociolingvistika fokusira na uticaj društva na jezik. Sociolingvistika se u značajnoj meri preklapa sa pragmatikom. Istorijski je blisko povezana sa lingvističkom antropologijom i u poslednje vreme je razlika između ova dva polja dovođena u pitanje.[1]

Sociolingvistika takođe proučava kako se jezički varijeteti razlikuju u zavisnosti od različitih društvenih faktora (npr. etnička pripadnost, religija, društveni status, pol, nivo obrazovanja, starost...) i kako se oni koriste da razvrstaju pojedince u društvene i društveno-ekonomske klase. Kao što se upotreba jezika razlikuje od mesta do mesta, tako se razlikuje i između različitih društvenih klasa, i sociolingvistiku zanimaju upravo ovi sociolekti.

Društvene aspekte jezika su u modernom smislu prvi proučavali indijski i japanski lingvisti tridesetih godina XX veka, kao i Luj Gošo početkom XX veka, ali su privukli pažnju Zapada tek mnogo kasnije. Temelj proučavanja društvene motivacije jezičke promene bila je teorija talasa iz kasnog XIX veka. Prva potvrđena upotreba termina sociolingvistika bila je u naslovu članka "Sociolingvistika u Indiji" Tomasa Kalana Hodsona, objavljenog 1939. u časopisu Čovek u Indiji.[2][3] Sociolingvistika se na Zapadu prvi put pojavila šezdesetih godina XX veka, predvođena lingvistima kao što su Vilijam Labov u SAD i Bazil Bernstin u Velikoj Britaniji. Vilijam Stjuart[4] i Hajnc Klos su šezdesetih godina XX veka uveli osnovne pojmove za sociolingvističku teoriju policentričnih jezika, koja opisuje kako se standardni jezički varijeteti razlikuju kod različitih naroda (npr. američki/britanski/kanadski/australijski engleski;[5] austrijski/nemački/švajcarski nemački;[6] bosanski/hrvatski/crnogorski/srpski srpskohrvatski[7]).

Primene sociolingvistike uredi

Sociolingvista, na primer, kroz proučavanje društvenih stavova može da odredi da se određeni narodni govor ne može smatrati prikladnim u poslovnom ili profesionalnom kontekstu. Sociolingvisti mogu proučavati i gramatiku, fonetiku, vokabular, kao i druge aspekte ovog sociolekta na sličan način na koji bi dijalektolozi proučavali neki regionalni dijalekat. Proučavanje jezičke varijacije se bavi društvenim ograničenjima koja određuju jezik u kontekstu. Preključivanje kodova je termin koji označava upotrebu različitih varijeteta jezika u različitim društvenim situacijama.

Vilijam Labov se često smatra osnivačem sociolingvistike. Posebno je poznat po tome što je uveo kvantitativno proučavanje jezičke varijacije i promene,[8] čime je sociologija jezika postala naučna disciplina. Sociolingvistika, takođe može da proučava postepeni prelaz pojedinačnih vrednosti reči u kontekstu njihove semantike koja se javlja u nekim etničkim, kulturnim ili društvenim grupama. Na primer, ruski lingvista A.V. Altincev je proučavao semantiku reči "ljubav" (udmurtski idiom jidiša ליב ) među Aškenazi Jevrejima iz Udmurtije i Tatarstana. Uspeo je da napravi gradaciju značenja ove reči i ustanovio je da je koncept ljubavi postepen prelaz pojedinačnih vrednosti, gde referentna tačka podiže vektor profila "država – etnički identitet – porodica".[9]

Reference uredi

  1. ^ and Jenny Cook-Gumperz, "Studying language, culture, and society: Sociolinguistics or linguistic anthropology?".[mrtva veza] Journal of Sociolinguistics 12(4), 2008: 532–545.
  2. ^ Paulston, Christine Bratt and G. Richard Tucker, eds. Sociolinguistics: The Essential Readings. Malden, Ma.: Wiley-Blackwell, 2003.
  3. ^ T. C. Hodson and the Origins of British Socio-linguistics by John E. Joseph Arhivirano na sajtu Wayback Machine (10. februar 2009) Sociolinguistics Symposium 15, Newcastle-upon-Tyne, April 2004
  4. ^ Stewart, William A (1968). „A Sociolinguistic Typology for Describing National Multilingualism”. Ur.: Fishman, Joshua A. Readings in the Sociology of Language. The Hague, Paris: Mouton. str. 534. ISBN 978-3-11-080537-6. OCLC 306499. doi:10.1515/9783110805376.531. 
  5. ^ Kloss, Heinz (1976). „Abstandsprachen und Ausbausprachen” [Abstand-languages and Ausbau-languages]. Ur.: Göschel, Joachim; Nail, Norbert; van der Elst, Gaston. Zur Theorie des Dialekts: Aufsätze aus 100 Jahren Forschung. Zeitschrift für Dialektologie and Linguistik, Beihefte, n.F., Heft 16. Wiesbaden: F. Steiner. str. 310. OCLC 2598722. 
  6. ^ Ammon, Ulrich (1995). Die deutsche Sprache in Deutschland, Österreich und der Schweiz: das Problem der nationalen Varietäten [German Language in Germany, Austria and Switzerland: The Problem of National Varieties] (na jeziku: German). Berlin & New York: Walter de Gruyter. str. 1—11. OCLC 33981055. 
  7. ^ Kordić, Snježana (2010). Jezik i nacionalizam [Language and Nationalism] (PDF). Rotulus Universitas (na jeziku: Serbo-Croatian). Zagreb: Durieux. str. 77—90. ISBN 978-953-188-311-5. LCCN 2011520778. OCLC 729837512. OL 15270636W. Arhivirano iz originala (PDF) 03. 03. 2016. g. Pristupljeno 17. 05. 2015. 
  8. ^ Paolillo, John C. Analyzing Linguistic Variation: Statistical Models and Methods CSLI Press 2001, Tagliamonte, Sali Analysing Sociolinguistic Variation Cambridge, 2006
  9. ^ Altyntsev A.V., "The Concept of Love in Ashkenazim of Udmurtia and Tatarstan", Nauka Udmurtii. 2013. № 4 (66), p. 127-132. (Altыncev A.V., "Čuvstvo lюbvi v ponimanii evreev-aškenazi Udmurtii i Tatarstana". Arhivirano na sajtu Wayback Machine (21. mart 2017) Nauka Udmurtii. 2013. №4. S. 127-132.) (jezik: ruski)

Literatura uredi

Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Социолингвистика&oldid=25662454”