Sociologija hrane
Sociologija hrane je jedna od oblasti ruralne sociologije, a mnoge oblasti posvećene su ekonomiji poljoprivredne proizvodnje. Sociologija hrane je i grana sociologije koja pokazuje kako se hrana promenila vremenom, a i sama ishrana čoveka, opisuje povezanost emocionalnih, psiholoških, i fizioloških potreba za hranjenjem i opisuje socijalnu i kulturnu usađenost fenomena vezanih za prehranu. Vremenom, ljudska hrana je prolazila kroz velike transformacije i promene, srazmerno sa napretkom tehnologije i prehrambene industrije. [1] Čovek oduvek ima potrebu za preživljavanjem, a da bi to uspeo neophodan je dovoljan unos hrane i vode u organizam, kao i kod drugih živih bića.
Začeci sociološkog pristupa hrani
urediTokom dvadesetog veka mnogi sociolozi i antropolozi od funkcionalista do strukturalista su izkazali interes za hranu. Među funkcionalistima, u njihovom početnom nastajanju, bili su empiristi koji su opisivali prehrambene navike izrazima običajnosti i ritualnog ponašanja koje podupire reprodukciju stabilnog društva (Lupton 1996). Oni su indentifikovali određene vrednosti i norme u načinima ishrane koje simbolišu šire strukture društva u celini i dokazivali su da što se izvan iskazuje kao neobičan prehrambeni običaj u stvari može imati funkciju pomoći očuvanja društva( Gudi 1982).
Funkcionalisti ističu utilitarnu prirodu hrane hrane i daju primat njenim fizičkim kvalitetima. Ceo pristup je kritikovan analiziranjem načina i procesa unutar statičkog okvira ostavljajući malo prostora za objašnjenje ili čak i samo razmatranje značaja nastanka, promena i konflikta. Takođe napadan je sa zahtevom da mi možemo indentifikovati funkcionalne potrebe društvenog sistema na osnovu običaja i institucionalnih struktura bez zalaženja u cirkularno dokazivanje (Birdvort i Kejl 1997). Veći deo ranih radova funkcionalista o hrani su preduzeli društveni antropolozi, među kojima su najpoznatiji Audri Ričards i Margaret Mead.
Strukturalisti traže šire uzroke značaja prehrambenih navika, posebno kako je ukus kulturno oblikovan i društveno kontrolisan (Menel, Murkot i van Oterlo 1992). Miris, sastav i nutritivni kvalitet i ostale biološke osobine se potcenjuju u korist društvenog konteksta. Jedan pristup je involvirao istraživače u primeni Sausuresove lingističke analize za razumevanje kulturne ishrane. Posebno je Klaud Levi-Štraus analizirao univerzalnost opozitnog značaja hrane kao što su sirovost, kuvanje i trulost.[2]
Razvoj ljudske hrane
urediJoš od davnina čovek se hrani raznovrsno. Ljudi su ivek bili snalažljivi toliko da iskorite skoro sve mogućnosti koje mu se ponude. Najveći pomak je čovek učinio kada je otkrio vatru i njenu funkciju. Tada je on prešao sa sirove na pečenu hranu, što je imalo veliki uticaj na dalji razvoj čovečanstva. Glavni izvori hrane bili su šume, reke, jezera, mora i ravnice. Čovek je u početku samo lovio životinje a kasnije počeo da ih uzgaja i tako sebi olakšava prehranu. On uzgaja i biljke od kojih prave razne hranjive i zdrave proizvode. Kroz ogroman vremenski period od nekoliko hiljada godina, čovek je toliko napredovao da danas hranu nalazimo na svakom ćošku, postoje čitavi prehrambeni lanci, tehnologijom je unapredio ishranu da je skoro sve postalo jestivo. [3]
Posledice ljudske ishrane
urediNačin ishrane predstavlja i način života, koji je proporcionalno napredovao. Čovek je toliko vremena eksprerimentisao, da je ishranom ugrozio svoje zdravlje a i egzistenciju drugih živih vrsta. Savremeno čovečanstvo se suočava decenijama sa pojavom velikog broja bolseti, nastalih pre svega nepreavilnom ishranom, a zatim i drugim faktorima rizika.
Nepravilna ishrana u osnovi podrazumeva neuravnoteženeni sklad između utroška organizma i unosa hranjivih materija. Neuravnotežena ishrana ima za posledicu poremećaj matabolizma koji dalje utiče na nastanak drugih poremćaja u organizmu. Debalans hranjivih materija u organizmu je glavni krivac za narušeno zdravlje organizma. Ta neuravnotežena ishrana je glavni uzrok bolesti civilizacije.[4]
Čovek je vremenom počeo da u ishrani koristi ogroman broj drugih živih vrsta. To radi u nekontrolisanim i prekomernim količinama, što nepovoljno utiče na našu planetu Zemlju. Sve je više biljnih i životinjskih vrsta pred izumiranjem, a mnoge su zbog čovekove ishrane odavno izbrisane sa lica Zemlje.
Kako naša planeta Zemlja postaje sve više naseljena, tako je teže da se to stanovništvo prehrani. I dan danas je poznata i česta pojava umiranja od gladi u siromašnijim krajevima Zemlje. Prehranjeni su uglavnom oni koji imaju sredstava i novca da to sebi priušte, dok oni siromašniji bivaju zapostavljeni.
Kako naša planeta postaje sve više naseljene, tako je teže da se to stanovništvo prehrani. I dan danas je poznata i česta pojava umiranja od gladi u siromašnijim krajevima Zemlje. Prehranjeni su uglavnom oni koji imaju sredstava i novca da to sebi priušte, dok oni siromašniji bivaju zapostavljeni.
Reference
uredi- ^ „Hrana i društvo” (PDF). www.ef.uns.ac.rs. Arhivirano iz originala (PDF) 04. 03. 2016. g. Pristupljeno 21. 12. 2015.
- ^ Prehrana i kultura-sociologija hrane. Jesenski i Turk. 1998.
- ^ „Prehrana i zdravlje kao elementi kvaliteta života u mreži naselja u Hrvatskoj”. Nedostaje ili je prazan parametar
|url=(pomoć) - ^ „Biologija i fiziologija ishrane i digestija”. www.bezgluten.net. Arhivirano iz originala 05. 03. 2016. g. Pristupljeno 21. 12. 2015.
Literatura
uredi- Prehrana i kultura-sociologija hrane. Jesenski i Turk. 1998.