Википедија

Sonja Prodanović

Sonja Prodanović je arhitektkinja, ekološkinja i antiratna aktivistkinja. Rođena je u Dubrovniku gde je završila gimnaziju nakon čega se seli u Beograd i studira na Arhitektonskom fakultetu. Magistrirala je na U.C.L.-u ( U.C.L. Barttlet School of Architecture)[1] i  oko deceniju je radila kao  arhitektinja u Londonu te se 1976. vraća za Beograd i zapošljava kao prostorni planer na Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije[2] gde  ostaje do svoje penzije.

Aktivna u FeNS (Federation of NGOs in Serbia)[3] i u Evropskom pokretu Srbija[4], Evropskom ekološkom forumu[5] i predsednica je radonice EcoUrban.

Članica je međunarodnih grupa „Različite žene za različitost" (Diverse Women for Diversity) i Svetskog marša žena (World Women March).

Pisala je članke za list Republika[6] i Danubius[7] – časopis za regionalnu saradnju

.

Ekološki aktivizam uredi

Sonja Prodanović se od 1973. godine zalaže za održivi razvoj i važnost uključivanja civilnog društva u ekološke strategije[8]. Kroz učešća na konferencijama, tribinima i projektima, kao i kroz intervjue i članke, naglašava važnost učešća lokalnih ruralnih zajednica u planiranju održivog razvoja i kritikuje političku kontrolu investiranja. Bavi se temom dispariteta između urbanih i ruralnih sredina nakon ratova u Jugoslaviji kao posledici preraspodele prirodnih i kulturnih resursa i neefektivnog urbanog i ekonomskog razvoja.[9]

Članica projekta UN „Južni Jadran“ posle zemljotresa 1979. na izradi studija za GUP Budve gde je uradila studiju obnove spomenike baštine. U taj projekat je samoinicijativno uknjučila i zemljotresom pogođena paštrovska sela u obimu rekonstrukcije i zaštite kao i zaštitu šuma i maslinjaka, koji su bila zanemarena ovim projektom. Ovaj deo projekta nije uzet u obzir prilikom izrade GUP.

Na projekat kojim bi se Crna Gora predstavila kao „ekološka država“ Sonja daje kritički osvrt i spori atribute „državnosti“ koncepta tj. kritikuje političku motivaciju razvoja turizma gde ekološki aspekti zaštite životne sredine, urbanih naselja i kulturnih nasleđa nisu ozbiljno uzeti u razmatranje. Zbog takvog svog stana biva sklonjena sa projeka na kojemu je prvobitno planirano da učestvuje.

Učesnica je mnogih regionalnih i međunarodnih ekoloških kongresa i tribina.  

Antiratni aktivizam uredi

U političkoj i društvenoj klimi u Srbiji i bivšim republikama Jugoslavije krajem 80-ih i početkom 90-ih godina dvadesetog veka u kojoj bukti nacionalizam i dešavaju se prvi oružani sukobi koji prerastaju u rat, Sonja Prodanović zagovara stanovište da su iskustva civilnog stanovništva, ljudi koji su pružali otpor, naročito ljudi iz mešovitih brakova, dece koja su doživela rat, izbrisana iz svake političke agende a da su zapravo važan aspekt mirovne kodifikacije[10] (grasruts inicijative). Kroz svoj aktivizam ona nastavlja jugoslovensko socijalističko iskustvo u kome su antiratni princip i antifašizam  jedni od osnovnih vrednosti. Takođe skreće pažnju na problem urbicida - ubistva gradova simbola multikulturalnosti. Termin urbicida se nikada nije uspostavio kao kategorija ratnog zločina iako se na teritoriji bivše Jugoslavije odnosi na ratna razaranja podstaknuta nacionalističkim težnjama.

"Pitamo se da li se danas još neko seća onih koji su tada hteli i tražili mir; koji su znali da treba sačuvati viševekovnu i višeslojevitu memoriju i gradova i prijatelja i vlastitog detinjstva"

— Sonja Prodanović, "Petoljetka razaranja" - glasilo "Republika", broj 149. - oktobar 1996

Jedna je od prvih članica Centra za antiratnu akciju i predsednica mirovne grupe "Dubrava". U Centru za ženske studije je inicirala studije Ekofeminizma. [11]Učestvovala je na konferencijama u organizaciji Međunarodne mreže Žena u crnom i redovno posećivala proteste.

1991. godine postala je aktivna u antiranom pokretu i pridružila se apelu „Žene za mir"[12]

25. jula 1991. učestvuje u protestu Hod mira[13] u organizaciji Centra za antiratnu akciju[14]

Na antiratnim skupovima pod nazivom „Beogradski antiratni maraton“[12] koji su se jednom nedeljno održavali u pozorištu „Duško Radović“ od oktobar 1991. do januara 1992. ona upoznaje Nebojšu Popova, Primoža Beblera, Natašu Kandić i Srđu Popovića i počinje da se uključuje u aktivističke antiratne krugove Beograda.

Kao svoj prvi javni aktivistički iskorak prepoznaje onaj na protestu solidarnosti građana Beograda sa građanima blokiranog Dubrovnika „Prekinimo mržnju da prestane rat“[10], održanog 5. oktobra 1991. na kom su studenti Filozofskog fakulteta napisali peticiju da se stanovnicima Dubrovnika puste voda i struja. Na taj protest je otišla sa prijateljicom njenih roditelja, Nedom Božinović iz Ženskog Parlamenta[15], po činu rezervni major JNA i Marinkom Romanov Arneri, pukovnicom na VMA.

Na predlog Nede Božinović, Sonja je održala govor na protestu nakon koga su njih tri u pratnji još deset osoba krenule u Generalštab da odnesu peticiju studenata. Zahvaljujući Nedinim i Marinkinim vojnim legitimacijama, puštene su u zgradu Generalštaba gde su zahtevale da razgovaraju sa generalom Kadijevićem.  Do toga razgovora nije došlo kako jer je on, kako su obaveštene, bio službeno odsutan. Primio ih je general Tica.  Sve tri svedoče o grubosti vojnika koje su tada pretrpele.

Sonja Prodanović je na zahtev Sonje Liht kao prva beograđanka posetila Kolektivni centar Krnjača u kojem je pomagala u zbrinjavanju bolesne dece i razgovarala sa izbeglicama iz Bosne i Hercegovine. Nakon ovoga koordinira sakupljanje odeće i obuće za izbeglice u devet centara.

U Centru za kulturnu dekontaminaciju je 1. aprila 2000. godine postavljena predstava „Očešljana pevačica"[16] u režiji Ane Miljanić u kojoj Sonja dobija ulogu Mire Marković i glumi pored Petra Lukovića.

02.12.2009. godine je govorila na tribini „Dubrovnik-pamtimo!"[17] održanoj u Skupštini opštine Stari grad, zajedno sa Vesnom Pešić, Sabinom Talović i Kočom Pavlovićem.

Sonja učestvuje i na tribinima i radionicama u organizaciji Žena u crnom:

27. maj 2009 - umetničko-aktivistička akcija „Pravo na dom"[18]

decembar 2009 - tribina povodom obeležavanja godišnjice napada na Dubrovnik, „Dubrovnik-pamtimo!"

06. jul 2015 - razgovor sa aktivistkinjama i aktivistima iz Španije (Podemos!)[19]

avgust 2019 - radionica „Razgovor sa muškom grupom za podršku" [20]

Reference uredi

  1. ^ UCL (2020-10-12). „The Bartlett School of Architecture”. The Bartlett School of Architecture (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-15. 
  2. ^ „Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije (IAUS)”. Institut za arhitekturu i urbanizam Srbije (na jeziku: srpski). Pristupljeno 2022-11-15. 
  3. ^ „Organized civil society” (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-10. 
  4. ^ „Evropski pokret u Srbiji ⋆ Evropski pokret u Srbiji”. Evropski pokret u Srbiji (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-11-15. 
  5. ^ „Home | European ECO Forum”. www.eco-forum.org. Pristupljeno 2022-11-10. 
  6. ^ „Republika - Glasilo gradjanskog samooslobadjanja”. www.republika.co.rs. Pristupljeno 2022-10-25. 
  7. ^ „Danubius”. Danubius (na jeziku: engleski). 2020. 
  8. ^ Nikolić, Aleksandar (2022-04-05). „Ekološka pitanja u socijalističkoj Jugoslaviji”. Mašina (na jeziku: engleski). Pristupljeno 2022-10-25. 
  9. ^ online, Monitor. „SONJA PRODANOVIĆ, URBANISTKINJA I EKOLOŠKINJA: Bili smo ekološki balkoni Evrope” (na jeziku: bošnjački). Pristupljeno 2022-11-11. 
  10. ^ a b „Mixcloud”. www.mixcloud.com. Pristupljeno 2022-11-10. 
  11. ^ Grujić Zindović, Jelena (2020). „"Antiratni aktivizam u Srbiji - žene protiv rata 90-ih"”. Kalendar; Grupa Kardan. 
  12. ^ a b „Antiratni pokret u Srbiji (1991-1999)”. Ratusrbiji.rs - Jeste se desilo (na jeziku: engleski). 2020-04-08. Pristupljeno 2022-11-10. 
  13. ^ „Rat u Srbiji -Antiratni pokret u Srbiji”. 
  14. ^ „Worldcat - Centar za antiratnu akciju - publikacije”. Arhivirano iz originala 25. 10. 2022. g. Pristupljeno 25. 10. 2022. 
  15. ^ „Neda Božinović - jedna biografija”. 
  16. ^ Magazin, X. X. Z. (2018-03-23). „Kad je Luković igrao Miloševića - XXZ Portal”. www.xxzmagazin.com (na jeziku: engleski). Arhivirano iz originala 11. 11. 2022. g. Pristupljeno 2022-11-11. 
  17. ^ „ARHIVA VESTI 2009. - Žene u crnom”. zeneucrnom.org. Pristupljeno 2022-10-25. 
  18. ^ „PRAVO NA DOM! - Žene u crnom”. zeneucrnom.org. Pristupljeno 2022-11-10. 
  19. ^ „PODEMOS - Španija - Žene u crnom”. zeneucrnom.org. Pristupljeno 2022-11-10. 
  20. ^ „Razgovor sa muškom grupom za podršku - Žene u crnom”. zeneucrnom.org. Pristupljeno 2022-11-10. 


Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Соња_Продановић&oldid=27381471”