Википедија

Srednji paleolit

Srednji paleolit ili srednji paleolitik (reč potiče od grčke složenice reči paleo - star i litos - kamen) je druga podela paleolita ili starog kamenog doba u Evropi, Africi i Aziji. Izraz Srednje kameno doba koristi se kao ekvivalent ili sinonim za srednji paleolit u afričkoj arheologiji.[1] Srednji paleolit se protezao od pre 300.000 do 30.000 godina. Postoje značajne razlike u datiranju između regiona. Srednji paleolitik nasledila je Gornja paleolitska podelekcija koja je prvo počela između 50.000 i 40.000 godina. Petit i Beli datiraju iz ranog i srednjeg paleolitika u Velikoj Britaniji pre otprilike 325 000 do 180 000 godina (kasni morski izotop faza 9 do kasnog morskog izotopa faza 7 ), a kasni srednji paleolitik pre oko 60 000 do 35 000 godina.[2]

Prema teoriji nedavne teorije o poreklu afričkih modernih ljudi, anatomsko moderni ljudi su počeli migrirati iz Afrike tokom srednjeg kamenog doba / srednjeg paleolitika pre oko 125.000 godina i počeli su da zamenjuju ranije postojeće vrste homo kao što su neandertalci i Homo erectus.

Modernizacija u ponašanju uredi

Ova kutija:
-10 —
–
-9 —
–
-8 —
–
-7 —
–
-6 —
–
-5 —
–
-4 —
–
-3 —
–
-2 —
–
-1 —
–
0 —

Najraniji dokazi modernog ponašanja prvi put se pojavljuju tokom srednjeg paleolita. Prelaz iz donjeg u srednji paleolit je jedna od prekretnica u kulturnom i tehnološkom razvoju čovečanstva, pogotovo imajući u vidu da je do njega došlo nakon dva miliona godina stagnacije, gde su tehnološke promene tekle veoma sporo i bile m alo izražene.[3] Period prelaza je obeležila regularna upotreba vatre, jača društvena integracija i prvi znaci simboličkog mišljenja koji se ogledaju u pojavi sahranjivanja i graviranja predmeta. Međutim, nesporni dokazi o modernom ponašanju postaju uobičajeni tek tokom narednog gornjeg paleolita.[1]

Sahranjivanje srednjeg paleolita na lokalitetima kao što su Krapina u Hrvatskoj (datirano 130.000. p. n. e.) i pećine Kafzeh i Es Skul u Izraelu (100.000. p. n. e. ) naveli su neke antropologe i arheologe (poput Filipa Libermana) da veruju da su u srednjem paleolitu kulture mogle da poseduju razvijajuću religioznu ideologiju koja je obuhvatala koncepte kao što je zagrobni život, dok drugi učenjaci tvrde da su tela pokopana iz sekularnih razloga.[4][5]

Najraniji nesporni dokazi umetničkog izražavanja tokom paleolitskog perioda potiču sa lokaliteta srednjeg paleolita/srednjeg kamenog doba kao što je pećina Blombos u obliku narukvica,[6] perli,[7] umetničkog kamena,[8] okera koji se koristio kao boja za telo i možda u ritualu,[1][8] iako su ranije primere umetničkog izražavanja, kao što su Venera od Tan-Tana i šare pronađene na slonovskim kostima iz Bilzingslebena u Tiringiji, možda proizveli ašolski korisnici alata kao što je Homo erectus pre početka perioda srednjeg paleolita.[9] Aktivnosti poput hvatanja velike ribe i lova na krupnu divljač pomoću specijalizovanih alata ukazuju na povećanu saradnju u celoj grupi i razrađeniju društvenu organizaciju.[1]

Pored razvijanja naprednih kulturnih osobina, ljudi su takođe prvi put počeli da učestvuju u trgovini na velike udaljenosti između grupa za retke robe (kao što je oker (koji se često koristio u religiozne svrhe kao što su ritual[8][10])) i sirove materijale tokom srednjeg paleolita već pre 120.000 godina.[1][11] Međugrupna trgovina se verovatno pojavila tokom srednjeg paleolita, jer bi trgovina između grupa pomogla da se osigura njihov opstanak dozvoljavajući im da razmenjuju resurse i robe kao što su sirovine u vremenima relativne oskudice (tj. gladi ili suše).[11]

Socijalno raslojavanje uredi

Dokazi iz arheologije i komparativne etnografije ukazuju na to da su ljudi srednjeg paleolita živeli u malim, egalitarnim grupama sličnim društvima iz gornjeg paleolita i nekim modernim lovcima-sakupljačima kao što su narodi ǃKung i Mbuti.[1][12] Neandertalska i moderna ljudska društva su tokom srednjeg paleolita brinula o starijim članovima svojih društava.[11] Kristofer Boem (1999) je pretpostavio da je egalitarizam možda nastao u društvima srednjeg paleolita zbog potrebe da se resursi kao što su hrana i meso podjednako raspodeljuju kako bi se izbegla glad i obezbedilo stabilno snabdevanje hranom.[13]

Obično se pretpostavljalo da su žene sakupljale biljke i drva za ogrev, a muškarci lovili i sakupljali mrtve životinje tokom paleolita.[14] Međutim, Stiven L. Kun i Meri Stajner sa Univerziteta u Arizoni sugerišu da ova podela rada zasnovana na polu nije postojala pre gornjeg paleolita. Seksualna podela rada je možda evoluirala pre 45.000 godina da bi omogućila ljudima da efikasnije nabavljaju hranu i druge resurse.[14]

Izvori uredi

  1. ^ a b v g d đ Miller, Barbra; Bernard Wood; Andrew Balansky; Julio Mercader; Melissa Panger (2006). Anthropology (PDF). Boston Massachusetts: Allyn and Bacon. str. 768. ISBN 978-0-205-32024-0. Arhivirano iz originala (PDF) 2008-04-09. g. Pristupljeno 2008-04-04. 
  2. ^ Pettit, Paul; White, Mark (2012). The British Palaeolithic: Human Societies at the Edge of the Pleistocene World. Abingdon, UK: Routledge. str. 209, 293. ISBN 978-0-415-67455-3. 
  3. ^ Arheologija - Paleolit
  4. ^ Ben Harder (2001-12-15). „Evolving in their graves: early burials hold clues to human origins”. Arhivirano iz originala 2012-06-23. g. 
  5. ^ Lieberman, Philip (1991). Uniquely Human: The Evolution of Speech, Thought, and Selfless Behavior. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-92183-2. Arhivirano iz originala 2016-05-02. g. Pristupljeno 2016-05-16. 
  6. ^ Jonathan Amos (2004-04-15). „Cave yields 'earliest jewellery'”. BBC News. Arhivirano iz originala 2011-10-16. g. Pristupljeno 2008-03-12. 
  7. ^ Hillary Mayell. „Oldest Jewelry? "Beads" Discovered in African Cave”. National Geographic News. Arhivirano iz originala 2011-08-22. g. Pristupljeno 2008-03-03. 
  8. ^ a b v Sean Henahan. „Blombos Cave art”. Science news. Arhivirano iz originala 2011-08-07. g. Pristupljeno 2008-03-12. 
  9. ^ "Human Evolution", Microsoft Encarta Online Encyclopedia 2007 Arhivirano na sajtu Wayback Machine (31. oktobar 2009). Microsoft Corporation. Contributed by Richard B. Potts. 2009-11-01.
  10. ^ Felipe Fernandez Armesto (2003). Ideas that changed the world. New York: Dorling Kindersley Limited. str. 400. ISBN 978-0-7566-3298-4. ; [1]
  11. ^ a b v Hillary Mayell. „When Did "Modern" Behavior Emerge in Humans?”. National Geographic News. Arhivirano iz originala 2013-11-02. g. Pristupljeno 2008-02-05. 
  12. ^ Boehm, Christopher (2009). Hierarchy in the Forest: The Evolution of Egalitarian Behavior. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02844-9. , p. 198
  13. ^ Boehm, Christopher (2009). Hierarchy in the Forest: The Evolution of Egalitarian Behavior. Harvard University Press. ISBN 978-0-674-02844-9. , p. 192
  14. ^ a b Stefan Lovgren. „Sex-Based Roles Gave Modern Humans an Edge, Study Says”. National Geographic News. Arhivirano iz originala 2018-07-15. g. Pristupljeno 2008-02-03. 

Literatura uredi

Spoljašnje veze uredi

 
Srednji paleolit na Vikimedijinoj ostavi.
Preuzeto iz „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Средњи_палеолит&oldid=27677042”