Stvaranje Adama
Stvaranje Adama (ital. Creazione di Adamo) jedan je od devet prizora na najvišem delu svoda Sikstinske kapele. Ova freska je danas jedna od najprepoznatljivijih slika na svetu.
.jpg)
Oslikavanje svoda Sikstinske kapele, nazvane tako po papi Sikstu IV, koji je dao da se ona sagradi, naručio je papa Julije II, a izveo ga je Mikelanđelo, od 10. maja 1508. godine, do 31. oktobra 1512. godine. Dimenzije ove velike freske su 4,80 h 2,30 m. Iako je četvrta u nizu, dovršena je među poslednjima.
U Stvaranju Adama Mikelanđelo se približio tajni doticanja čovečanstva i Tvorca i uobličio je. Na slici monumentalni patrijarhalni Bog pruža svoju ruku preko slike, nošen anđelima u ovalu tamnocrvenog plašta, dok mu iza leđa proviruju nage figure, uključujući jednu ženu (koju mnogi smatraju Evom) koja radoznalo gleda preko njegovog ramena i ukrštava pogled sa Adamom. U kontrastu s tom dramatičnom grupom, Adam opušteno leži na novostvorenoj zemlji jer još nije primio iskru života koju mu pruža Božija ruka.[1] "Desna ruka Očeva" (prema papskoj himni Veni Creator Spiritus) snažno potiče "prvog čoveka" koji kao da se budi iz sna, pri čemu je Božiji kažiprst usmeren zapovednički i odlučno, dok Adam jedva uspeva da podigne ruku. Bog svoju moć potvrđuje i strogim pogledom usmerenim na Adama koji se pokazuje kao pokoran i pun strahopoštovanja.
Osnovu kompozicije čine dva suprotna dela; desni božanski oval i levi zemaljski trougao s Adamom. Između dvaju glavnih likova postoje simetrija i presudna povezanost (pogledi, paralelnost udova, nevidljive povezanosti koje čine zakrivljeni prostor). Prazno nebo između njih je takođe značajno zbog toga što uokviruju mesto na kome se skoro dotiču dve ruke. tačka gde se ove dve ruke skoro spajaju predstavlja žarište celog prizora. Između Božijeg i Adamovog kažiprsta kao da postoji iskra, kao da se prenosi energija. Božanski se životni dah prenosi u fizički dodir. između ova dva prsta leži Očeva ljubav prema onome što je stvorio, ali i nepremostivi jaz između božanskog i ljudskog. Mikelanđelov učenik, Askanio Kondivi, o tome je rekao: "Videvši ispruženu Božiju ruku i mišicu, čini nam se kao da Bog Adamu zapove šta sme, a šta ne sme da čini."
Da je Mikelanđelo nameravao da se drži priče iz Prve knjige Mojsijeve (1:27 - "I stvori Bog čovjeka po obličju svojemu, po obličju Božijemu stvori ga.") vidi se po fizičkoj sličnosti Boga i Adama; gotovo da se Božiji lik na čoveka prenosi kao otisak. Mišićava, krepka tela odlikuju istovremeno snaga i otmenost.
Iako se tonski prelazi boje teško postižu u tehnici freske, Mikelanđelo je uspeo da ostvari visok kvalitet kjaroskura, a najnovija restauracija Skistinske kapele pokazala je da je izvorno koristio i snažne, raznovrsne i začudo svetle boje.
Napomene uredi
- ^ Ime “Adam” izvodi se od hebrejske reči za “zemlju”
