Stevan Žakula

Stevan-Stevo Žakula (Perušić, 6. decembra 1875 — Beograd, 20. maj 1939), bio je srpski sportista i aktivista. Predstavlja jednu od najznačajnijih političkih figura Sokolskog pokreta kod Srba. Uz svoje prijatelje i saradnike poput Laze Popovića (1877—1945) i Dušana Bogunovića (1988—1944), spada u najaktivnije radnike na nacionalnom preporodu srpskog naroda, na prelazu iz 19. u 20. vek. U svoje vreme uživao je veliki ugled, koji je zaslužio sopstvenim radom, kroz svoja dela. Bio je politički vođa, prosvetni radnik, kulturni emisar nacionalno-istorijskog nasleđa srpskog naroda, a u teškim vremenima strane okupacije i veliki oslonac svom potlačenom narodu.

Stevan-Stevo Žakula
Lični podaci
Datum rođenja	(1875-12-26)26. decembar 1875.
Mesto rođenja	Perušić, Austrougarska monarhija
Datum smrti	20. maj 1939.(1939-05-20) (63 god.)
Mesto smrti	Beograd, Kraljevina Jugoslavija
Narodnost	Srbin
Religija	pravoslavna
Profesija	učitelj

Biografija

Gimnaziju je svršio u Sarajevu, odakle je krenuo na filozofski fakultet u Grac, gde potom studira istoriju i geografiju. U Gracu se priključio sokolskoj četi, koju su obrazovali tamošnji akademci, koji su kasnije bili najoduševljeniji pobornici sokolstva u srpskim zemljama.

Prosvetni rad

Posle završetka studija (1898) zaposlio se kao nastavnik Više gimnazije u Mostaru, u kojoj će narednih osam godina predavati srpskohrvatski, latinski, istoriju, geografiju i gimnastiku (za koju je položio poseban ispit, tokom studija u Gracu).

U Mostaru će ostati zabeležen kao jedan od najaktivnijih nacionalnih radnika sa kraja 19. i početka 20. veka.

Bio je jedan od potpisnika sarajevske Molbe od 20. decembra 1901. godine za visoku Zemaljsku Vladu, da bi ista odobrila osnivanje društva „Prosvjeta“, za pomaganje siromašnih srpskih đaka, koji su u ono vreme pohađali srednje i velike škole Bosne i Hercegovine i Austrougarske monarhije, a rodom su iz Bosne i Hercegovine.

Lider Sokolskog pokreta

Veljko Čubrilović (1886—1915), pripadnik tajne organizacije „Mlada Bosna“, član srpskog Sokolskog pokreta.

Žakula je takođe bio inicijator osnivanja 14. aprila 1904. godine Srpskog gimnastičkog društva „Obilić“ u Mostaru . Osnovaće 19. septembra 1906. godine sportsko gimnastičko društvo „Srpski soko“ u Tuzli, zajedno sa drugim nacionalnim radnicima (Perom Stokanovićem, dr Ristom Jeremićem, Mihajlom-Miškom Jovanovićem, Veljkom Čubrilovićem i Ristom Pantićem), koji su uglavnom bili pripadnici tajne organizacije Mlada Bosna. Miško Jovanović, postaje sokolski starešina, a Žakula četovođa Društva.
Ovo Društvo će u početku imati 60 članova, ali broj će ubrzano rasti, tako da će već iste godine biti osnivana i ženska sokolska sekcija. U „Glasniku Jugoslovenskog profesorskog društva“ iz 1930. godine, osnivanje društva „Srpski soko“ se pogrešno smešta u 1907. godinu.

Prvi internacionalni sokolski sletovi na kojima su „Srpski sokoli“ organizovano nastupali bili su oni održani u Zagrebu.

Na Prvom hrvatskom svesokolskom sletu (od 2. do 3. septembra 1906. godine) u Zagrebu, Srbi (pridošli iz dve tadašnje župe: Fruškogorska i Bosansko-hercegovačka, kao i sokoli iz Kraljevine Srbije) su nastupili sa 185 vežbača.

Sportsko društvo iz Tuzle je bilo prvo sokolsko društvo u Bosni i Hercegovini, koje je svojim zalaganjem do 1910. godine pokrenulo ostala društva Podrinsko-posavskog područja (Zvornik, Doboj, Bijeljina i Brčko) pa su izveli javni nastup (slet) jula 1910. godine u Priboju, koji se smatrao najvećom manifestacijom te vrste u Bosni i Hercegovini do tada.

Tuzlansko gimnastičko društvo „Srpski soko“ nastupalo je u mnogim mestima severoistočne Bosne u cilju propagande fizičkog vežbanja i za okupacione austrougarske vlasti koliko-toliko prihvatljivih sokolskih idejea širenja, u čijoj su pozadini uvek provlačene (tada) zabranjene rodoljubive i nacionalne ideja.

Kada je u Sarajevu 1908. godine, osnovana Srpska sokolska bosansko-hercegovačka župa bio je u njoj vođa od samog osnivanja, pa sve do početka Prvog svetskog rata (1914—1918).

U župi je uvedena komanda koju je Žakula napisao, po uzoru komande srpske vojske.

U Sarajevu 1909. godine, društvo „Dušan Silni“ (osnovano 1905. godine), menja nazivu Srpsko gimnastičko društvo „Srpski soko“. Te godine u Bosni i Hercegovini bilo je 15 društava, koja su na skupštini u Sarajevu pokrenula inicijativu da se održi zajednička skupština s društvima iz Kraljevine Srbije i današnje Hrvatske, koja će doneti odluku da „svi srpski sokoli u čitavom srpstvu imaju jedno odelo“.

Na sokolskom sletu (Šesti bugarski junački sabor) u Sofiji od 10. do 12. jula 1910. godine, predvodio je bosansko-hercegovačku sokolsku župu.

Kada su se 1911. godine sve srpske sokolske župe (Fruškogorska, Krajiška, Bosansko-hercegovačka, Primorska i Župa u Americi) i društva ujedinile u „Savez srpskog sokolstva“ (u Beogradu) on će postati član tamošnjeg tehničkog odbora.

Sedište „Saveza srpskog sokolstva“ nalazilo se „u istoj zgradi“ u kojom je bila i poluvojna srpska patriotska organizacija „Narodna odbrana“ (osnovana je 1908. godine), što će kasnije (posle Sarajevskog atentata 1914. godine) austrougarske okupacione vlasti iskoristiti kao razlog za gašenje srpskih sokolskih organizacija na teritoriji pod njihovom kontrolom.

Već na Drugom svesokolskom sletu (12. do 16. avgusta 1911. godine) u Zagrebu, Srbi su nastupili sa 762 vežbača.

Kulturno-prosvetni i izdavački rad

Žakula, Stevan: „Od Terezina do Sarajeva: Uspomene povodom desetogodisnjice prenosa kostiju vidovdanskih heroja“ (Beograd: Stevan Žakula, 1930).

Spisak važnijih Stevanovih radova/knjiga/članaka (bibliografija):

• Žakula, Stevan: „Od Terezina do Sarajeva: Uspomene povodom desetogodisnjice prenosa kostiju vidovdanskih heroja“ (Beograd: Stevan Žakula, 1930) – knjiga
• Žakula, Stevan: „Istorijat Škole za vođenje sokolskih četa“, (Beograd: „Glasnik opšte i narodne gimnastike“, Decembar 1932) – knjiga
• Žakula, Stevan: „Sokolska buna na bečke dahije“ (Beograd: Planeša, 1936) – knjiga
• Žakula, Stevan: „Iz mojih uspomena (Bude Budisavljević-Prijedorski, Zagreb, 1918).“, Književni jug, Knjiga prva (Zagreb: Tisak Hrvatskog štamparskog zavoda, 1. X 1918, str. 265-267) – članak

Na Banjalučkom veleizdajničkom procesu

Austrougarska okupaciona vlada je uočila opasnost od ovog vida organizovanja Sokola, te je pravila stalne smetnje prilikom osnivanja novih društava.
Nakon pobede srpske vojske u Balkanskim ratovima (1912—1913), austrougarske vlasti su tražile i najmanji povod kako bi prekinule rad društva i tako zaustavile nacionalno oduševljenje srpske omladine koje je bilo u usponu.

General Oskar Poćorek (1853—1933) je 3. maja 1913. godine doneo odluku kojom se raspuštaju sva srpska sokolska društva zajedno sa Srpskom sokolskom župom bosansko-hercegovačkom.
Iako im je zabranjen rad, Sokolovi uopšte ne miruju, pa tako Miško Jovanović i Veljko Čubrilović, pomažu Gavrilu Principu (1894—1918) u atentatu na prestolonaslednika Ferdinanda (1863—1914).

Stevan Žakula je bio jedan od optuženih u čuvenom Veleizdajničkom procesu u Banjaluci, koja je počeo posle Sarajevskog atentata, a u toku hajke protiv viđenijih predstavnika srpskog naroda u BiH od 3. novembra 1915. godine, a završila 16. marta 1916. godine.
Na njemu je optuženo 156 nacionalnih radnika, a sve na osnovu § 111, tj. radi veleizdaje i za sve, (osim trojice maloletnih), predložena je smrtna kazna.

Presuda je donesena 22. aprila 1916. godine po kojoj je Stevan Žakula (tada otac dvoje dece i direktor Trgovačke škole) osuđen na 6 godina robije zajedno sa Čedomirom Jelićem, Vasom Medanom, Đorđem Obradovićem, Jovanom Lukićem (kome je kazna na drugom stepenu snižena na 5 godina).

Stevanu je Vrhovni sud Bosne i Hercegovine 8. februara 1917. godine povisio kaznu na 10 godina, jer mu se uzimalo kao otežavajuća okolnost njegov „intenzivniji rad u Sokolskim društvima“.

Posle Prvog svetskog rata obavljao je funkciju sekretara „Saveza sokola Kraljevine Jugoslavije“.

Umro je 1939. godine.

Vidi još

• Veleizdajnički proces u Banjaluci
• Vladimir Ćorović
• Dušan Bogunović

Literatura

• Ćorović, Vladimir (1920). Crna knjiga: Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme Svetskog Rata 1914-1918 (1. izd.). Beograd-Sarajevo. 
• Bogunović Dušan M.: „Proces protiv Sokolstva u Bosni i Hercegovini“, „Sokolski glasnik“ Br. 10, 31. maj 1924. (Ljubljana: Sokolski savez Srba, Hrvata i Slovenaca, 1924)
• Popović Laza: „ Sokolski veleizdajnički proces u Zagrebu iz 1915-1916 god.“ (Zagreb: Štamparija Glavnog Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga, 1927)
• „Glasnik Jugoslovenskog profesorskog društva“, Tom 10 (Beograd: Jugoslovensko profesorsko društvo, 1930)
• „Kultura i umjetnost u Bosni i Hercegovini pod Austrougarskom upravom“ , Tom 4, Građa za proučavanje političkih, kulturnih i socijalno-ekonomskih pitanja iz prošlosti Bosne i Hercegovine (XIX i XX vijek), urednik Risto V. Besarović (Sarajevo: Državni arhiv Bosne i Hercegovine, 1968)
• Beatović, Đorđe i Milanović, Dragoljub: „Veleizdajnički procesi Srbima u Austrougarskoj“, Biblioteka Izvornici (Beograd: NIRO Književne novine, 1989)
• Mićević, Slavko Mika: „Srpski dobrovoljci u ratovima 1912-1918“ (Banja Luka: 1998)
• Rajčević, Uglješa: „Zatirano i zatrto: oskrnavljeni i uništeni srpski spomenici na tlu prethodne Jugoslavije“, Tom 2 (Novi Sad: Prometej, 2007)
• „Fizička kultura i sport u Bosni i Hercegovini za vreme austrougarske uprave (1879-1918)“, Pregled: časopis za društvena pitanja, Broj 2, Godina 2008, Godište XLXI, glavni i odgovorni urednik Mustafa Imamović (Sarajevo: Univerzitet u Sarajevu, maj-avgust 2008).
• Mastilović, Draga V. (2009). Hercegovina u Kraljevini Srba, Hrvata i Slovenaca (1918—1929). Beograd: Filip Višnjić. 
• Tomašević Maja: „Banjalučki veleizdajnički proces“ (Banja Luka: Izdavačko i grafičko preduzeće „Besjeda“/Gimnazija Banja Luka, 2011)

Spoljašnje veze

• Projekat Rastko: Vladimir Ćorović, Crna knjiga: Patnje Srba Bosne i Hercegovine za vreme svetskog rata 1914-1918. godine

Dokumenta – izvori – saradnici

• 
  Opis slike:
  Stevan Todorović (1832—1925), srpski slikar i prvi starešina Saveza sokolskih društava „Dušan Silni“ i saradnik Stevana Žakule (1875—1939).
• 
  Opis slike:
  Dr Vojislav V. Rašić (1869—1943) je prvi doneo sokolsku uniformu u Kraljevinu Srbiju kao pionir srpskog sokolskog pokreta, a takođe je bio i saradnik Stevana Žakule (1875—1939).
• 
  Opis slike:
  Vojislav Živanović (1870—1932), potpukovnik srpske kraljevske vojske, i prvi zamenik starešine Saveza sokolskih društava „Dušan Silni“ i saradnik Stevana Žakule (1875—1939).
• 
  Opis slike:
  Dr Laza Popović (1877—1945), duhovni vođa srpskog sokolskog pokreta i bliski saradnik Stevana Žakule (1875—1939).
• 
  Opis slike:
  Dr Laza Popović (1877—1945), starešina Fruškogorske župe i saradnik Stevana Žakule (1875—1939).
• 
  Opis slike:
  Milutin Gr. Mišković (1864—1934), generalštabni pukovnik srpske kraljevske vojske i organizator „Sokolskog pokreta“ u Kraljevini Srbiji, bio je saradnik Stevana Žakule (1875—1939).
• 
  Opis slike:
  Dušan M. Bogunović (1988—1944), vođa srpskog Sokolskog pokreta i bliski saradnik Stevana Žakule (1875—1939).
• 
  Opis slike:
  Vojislav Besarović, starešina srpske sokolske Bosansko-hercegovačke župe od 1909. i saradnik Stevana Žakule.
• 
  Opis slike:
  Mihajlo-Miško Jovanović (188?—1915), pripadnik tajne organizacije „Mlada Bosna“ i član srpskog Sokolskog pokreta.
  Učesnik je atentata na austrougarskog prestolonaslednika u Sarajevu 1914. godine. Jovanović je bio bliski saradnik Stevana Žakule (1875—1939).
• 
  Opis slike:
  Konjički potpukovnik Miloje Pavlović (1887—1941), starešina Šumadijske župe i saradnik Stevana Žakule (1875—1939).